Za jesenju setvu i otkup poljoprivrednih proizvoda iz jesenje berbe za potrebe prehrambene industrije, potrebno je obezbediti 67 milijardi dinara.
Na sednici Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju, stručnjak PKS Milan Kužnik kazao je da su ovogodišnji prinosi veći nego prethodne godine, ali je cena proizvoda skoro duplo niža pa seljaci neće moći sami da finansiraju jesenju setvu.
Finansijski efekti povećane proizvodnje su manji i mada se cena setve po hektaru malo povećala, sa 31.000 na 32.000, seljaci to neće moći sami da finasiraju, pogotovo ako hoće da koriste deklarisano seme, precizirao je on.
Planirano je da se zaseje jedan milion hektara oranica, od kojih 75 odsto pšenicom i ostalim žitaricama. Pšenica će biti zasejana na 600.000 hektara, ostale žitarice na 200.000, industrijsko bilje na 40.000, krmno bilje na 100.000, povrće na 90.000.
Za finansiranje setve predloženih površina potrebano je obezbediti 10 milijardi dinara.
Za kupovinu poljoprivrednih proizvoda iz jesenje berbe biće potrebno oko 57 milijardi dinara, a vrednost očekivane ukupne proizvodnje iznosi 168 milijardi.
Za kupovinu 745.000 tona kukuruza biće potrebno oko 9,68 milijardi, za 2,87 miliona tona šećerne repe oko 14,35 milijardi, 499.000 tona suncokreta 13,47 milijardi, za 392.000 tona soje 17,25 milijardi, za 111.000 tona krompira 2,44 milijarde, za 224.000 tona šljive 4,48 milijardi i za 104.000 tona grožđa 5,2 milijarde.
Kužnik je naveo da je ove godine proizvedeno 2,69 miliona tona pšenice, što je 40,2 odsto više nego prošle godine, dok je ovogodišnja proizvodnja 36,3 odsto veća u odnosu na desetogodišnji prosek (2003-2012).
Pšenica je dobrog kvaliteta i najvećim delom se nalazi u prvoj i dugoj klasi. Do sada je već izvezeno 800.000 tona, a u planu je još 500.000 tona izvoza, koji je već ugovoren.
Zamenik direktora Kompenzacionog fonda i sistema javnih skladišta Tatjana đukanović je istakla da postoji potreba da se zrnaste kulture razvrstavaju prema kvalitenim grupama, jer država sada gubi 10 evra po toni pšenice, zato što nije razvrstana.
Ona je ukazala na značaj javnih skladišta, koji je za sada registrovano 15 i u kojima se nalazi 114.000 tona robe.
Broj takvih skladišta je za sada nedovoljan, jer bi proizvođači skladištenjem pšenice, suncokreta, kukuruza, soje i uljane repice, mogli da ih prodaju onda, kada je cena na tržištu najpovoljnija, a ne odmah nakon žetve, predočila je ona.
Pri tom proizvođači mogu u skladištu da dobiju robni zapis kao zalogu za kredit, što pojeftinjuje pozajmicu, a istovremeno mogu da trguju robnim zapisom na Produktnioj berzi u Novom Sadu.
Izvor: B92