Da li bi Srbija ponovo mogla da postane jedan od najpoznatijih proizvođača vina? Iz godine u godinu izvoz sve veći. Sa 7,2 miliona evra zarade od vina 2006. godine, prošle godine Srbija je povećala izvoz na 16,4 miliona evra i dospela na 39. mesto na listi najvećih izvoznika vina. Do početka berbe grožđa ostalo je oko mesec dana, ali vinari već zadovoljno trljaju ruke.
Da li bi Srbija ponovo mogla da postane jedan od najpoznatijih proizvođača vina?
Na istoj geografskoj širini kao francuski Bordo, Srbija je u svetu vina duže od veka i po. U doba austrougarske monarhije kažu da se cena vina na bečkom dvoru određivala na osnovu roda vršačkih vinograda. Voleli su i Nemci da piju vino iz socijalističke Jugoslavije. A onda su došle sankcije i privatizacija.
„Mislim da je jako loše urađena privatizacija kao i ostalih poljoprivrednih kompanija. U to vreme su hazarderi dolazili u privredu, posevno vinogradarstvo rasprodali zalihe kao skidanje kajmaka“, kaže Milan Prostran iz Privredne komore Srbije.
Sada je pod vinovom lozom pet puta manje zemlje nego osamdesetih, 20 hiljada hektara. Opstalo je samo nekoliko velikih proizvođača ali su se pojavili novi vinari sa zasadima manjim od 100 hektara. Oni kažu, uz dobru reklamu, uspeh je siguran.
Proizvođač vina Božidar Aleksandrović kaže da su čula svetskih potrošača su već zasićena španskim, portugalskim i drugim vinima i traži se nešto novo.
„Srbija i sprska vina sa zajedničkim nastupom mogu da skrenu pažnju na sebe, jer ono što mi imamo podneblje klimatske uslove da naša vina dobro mirišu i imaju dobru strukturu što se danas jako jako ceni“, kaže Aleksandrović.
Sa 7,2 miliona evra zarade od vina 2006. godine, prošle godine Srbija je povećala izvoz na 16,4 miliona evra i dospela na 39. mesto na listi najvećih izvoznika vina. Tik uz Crnu Goru, a ispred Hrvatske Slovenije, Bosne i Hercegovine.
„Srbija bi bar mogla da se vrati za 10 mesta više. Verujem da će se investicije dogoditi da ćemo naći način da sačuvamo autohtone svoje vrste vina i da budemo moderni da gajimo najkvalitetnije vrste vina“, kaže Prostran.
Aleksandar Grunauer iz Nemačke organizacija GIZ kaže da mora da ima kvalitet naročito ako želite da prodate na stranom tržištu gde se ne gleda samo etiketa već šta je unutra.
„Druga svar bitno je zaštita geografskog porekla, to automatski znači možete više da tražite za vaše vino“, navodi Grunauer.
Pored podsticaja za podizanje vinograda, Ministarstvo poljoprivrede je proizvođačima grožđa i vina omogućilo besplatan upis u Vinogradarski registar i kontrolu proizvodnje vina u sistemu geografskog porekla.
U 2012. godini je kažu izvezeno dva i po puta više vina nego prethodne godine, a glavno tržište su Evropska unija, komšije iz Cefta regiona i Rusija s kojima imamo ugovore o bescarinskom izvozu vina.
Izvor: RTS