Živan Lazić (BIZNIS)
Uzgajanje hrane na starinski način u banatskom selu Selenča uzelo je takav zamah, da će za desetak godina petina atara biti korišćena za prirodnu obradu.
U banatskom selu Selenči odnedavno je organska proizvodnja uzela takav zamah, da će za desetak godina skoro petina seoskog atara biti iskorišćena za uzgoj hrane na starinski način.
Predvodnik u ovom poslu je privatno preduzeće „Slovan“, koje već sada za organsku proizvodnju koristi osam hektara, a priprema još deset hektara. Kooperanti iz Selenče imaju još oko 45 hektara zemljišta sertifikovanog za organsku proizvodnju i oko 60 hektara u pripremi. Izgleda malo, ali, uprkos pričama i željama, prema podacima Ministarstva poljoprivrede Srbije, sertifikovana su tek 53 proizvođača u organskom sistemu hrane, od kojih je 32 u biljnoj proizvodnji, dok su ostali stočari.
Težak početak
Vlasnik „Slovana“ Mile Bocka ističe da opredeliti se za organsku proizvodnju znači razmišljati bar deset godina unapred. Neophodno je da prođu četiri sezone samo da bi se zemljište pripremilo sa organsku proizvodnju, ali je proces mnogo duži, računajući razvoj imanja, podizanje višegodišnjih zasada, stalno inoviranje znanja i iskustva…
Milan Krajnović, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ističe da je u Italiji oko 450.000 hektara u ovom sistemu proizvodnje, 1.000 puta više nego u nas, i da je obaveza agrarne nauke da podrži napore poljoprivrednih preduzetnika, do brojnih oblika partnerstva.
Ištvan Pastor, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, naglašava da poslovni i ambijent okruženja govori da je sve teže biti konkurentan u tradicionalnoj poljoprivredi. Stoga se valja okretati onome što je tržišno spremno i sposobno, čime možemo valorizovati vekovima nagomilano znanje, prirodne potencijale i naše ukupne mogućnosti.
Pionirima u inoviranju nije lako. Početak posla je uvek neizvestan, skup, a valja i dočekati da se tržište razvije ili da proizvođači dovoljno ojačaju, udruže se i postanu izvoznici. Za sada, reč je prvenstveno o poklonicima zdravog stila života, kojima je drevni uzgoj ratarskih, povrtarskih i voćarskih useva samo jedan od poslova kojima se bave.
Dragan Jović iz Rume na 2,2 hektara seje beli i crni luk, krompir, papriku i soju. Proizvode koristi za porodičnu potrošnju i prodaju prijateljima. Ima zarade, ako se ne računa lični rad, koji ovom preduzetniku sa biznisom van agrara predstavlja zadovoljstvo hobija. Ipak, reč je o površinama koje zahtevaju sezonsku radnu snagu i tu je problem. Nema obučenih radnika i Jović se zalaže da poljoprivredne škole i fakulteti nastavu obogate obukom za organsku proizvodnju, koja je kombinacija starinskih iskustava i savremenih znanja. Za dve godine, i tri ostala hektara privešće organskoj proizvodnji.
Najskuplji rad
Pavel Valent iz Lalića je na nedavnoj izložbi organske hrane u Selenči ponudio povrće proizvedeno na pet hektara. Cveklu i papriku prodaje uglavnom prerađivačima, dok krompirom i lukom snabdeva najveće trgovine. Ubrzano i ostalih 14,5 hektara prilagođava novom načinu obrade.
Ipak ističe da je standardna proizvodnja isplativija, jer nema dovoljno kupaca koji stalno koriste zdravu hranu. Kaže da bi bilo bolje kada bi se proizvodnja toliko proširila da se preko klastera organizuje izvoz. Najskuplja stavka u proizvodnji je rad, jer se sav posao obavlja na starinski način. Međutim, i u organskom sistemu ima promena. Valent je uložio oko 18.000 evra, da bi do njive doveo struju za pokretanje zalivnih sistema.