Rezidba vinove loze na zeleno ili zelena rezidba vinove loze obavlja se u toku vegetacije i predstavlja korekciju rezidbe na zrelo. Zadatak rezidbe vinove loze na zeleno je da pospeši stvaranje stabla i rodnih čvorova u periodu podizanja vinograda. Zatim da koriguje – ispravi greške učinjene pri izvođenju rezidbe na zrelo, i da uveća ili umanji prinos grožđa. Rezidbom na zeleno se može bitno uticati na kvalitet grožđa.

Kod zelene rezidbe vinove loze postoje osnovne (lačenje, prekraćivanje lastara, prekraćivanje zaperaka i defolijacija) i dopunske (prstenovanje lastara i lukova, proređivanje cvasti i cvetova, proređivanje grozdova i bobica) mere zelene rezidbe.

Lačenje – najvažnija mera zelene rezidbe

Lačenje ili plevljenje je najvažnija mera zelene rezidbe, koja predstavlja uklanjanje mladih lastara sa čokota, koji nisu potrebni ni u tekućoj vegetaciji, niti će biti potrebni pri narednoj rezidbi. Pomoću lačenja se može obaviti najveća korekcija osnovne rezidbe i bitno uticati na visinu prinosa i kvalitet grožđa.

Lačenje se obavlja tek posle pojave cvasti i posle prestanka opasnosti od poznih prolećnih mrazeva, kada lastari dostignu oko 20 cm dužine. Ipak, lačenje treba obaviti pre cvetanja loze, jer se u protivnom pogoršavaju uslovi za zametanje plodova.

Pri lačenju se pre svega uklanjaju nerodni lastari sa glave čokota, vertikalnog stabla i krakova čokota. Na kosim i horizontalnim kracima čokota često dolazi do razvoja većeg broja jalovaka u rodnim čvorovima. Prilikom njihovog uklanjanja treba obratiti pažnju da se na čokotu ostave oni jalovaci koji treba da posluže za obnovu deformisanog kraka ili osušenog i izduženog rodnog čvora.

Ovaj posao mogu da rade samo kvalifikovani radnici, koji dobro poznaju uzgojne oblike i principe rezidbe. Zbog toga se lačenje najčešće svodi samo na uklanjanje suvišnih jalovaka sa glave i uspravnog dela čokota, dok se u rodnim čvorovima, na kondirima i lukovima ostavljaju svi lastari. To često dovodi do stvaranja gustog sklopa zelene mase, smanjuje se osvetljenost i promajnost u zoni grozdova i pospešuje se razvoj gljivičnih bolesti.

Pravovremenim i pravilnim izvođenjem lačenja menja se fitoklima čokota i značajno utiče na produktivnost fotosinteze. Reguliše se visina prinosa i kvalitet grožđa, smanjuje se utrošak sredstava za zaštitu loze. Ako lastari prerastu 50 cm, ne treba ih lačiti jer je donje lišće na tim lastarima fotosintetski veoma aktivno i stvara više organske materije nego što je troši.

Prekraćivanje vrhova lastara uključuje zakidanje vrhova lastara neposredno pred cvetanje ili odmah posle cvetanja – pinsiranje i zalamanje vrhova lastara.

Zakidanje vrhova lastara

Zakidanje vrhova lastara – pinsiranje, obavlja se neposredno pre početka cvetanja, ili nakon precvetavanja i zametanja bobica. Onih godina kada čokot iz bilo kog razloga nema dovoljno roda ili ga uopšte nema (izmrzavanje tokom zime, vrlo kratka rezidba, slabo rodna donja okca), pristupa se pinsiranju slabo rodnih ili nerodnih lastara radi dobijanja dopunskog roda na zapercima.

Kod sorti koje obrazuju rehuljave grozdove uklanjanje vrhova lastara pre cvetanja, iznad 8 do 10 listova, poboljšava ishranu cvetova i doprinosi boljoj oplodnji i zametanju većeg broja bobica. Ako se vrhovi lastara uklanjaju posle zametanja bobica, smanjuje se osipanje i povećava krupnoća bobica. U zavisnosti od sorte i uslova sredine, zakidanje vrhova lastara može doprineti povećanju prinosa grožđa za 10-20%.

Zalamanje vrhova lastara

Zalamanje vrhova lastara se izvodi u fazi sazrevanja grožđa i lastara. Pri ovoj rezidbi se uklanjaju duži vršni delovi lastara, sa nekoliko obrazovanih članaka i listova. Redovno se primenjuje u vinogradima u jednom ili dva navrata. Zalamanje lastara na početku sazrevanja grozdova ubrzava sazrevanje grožđa za 8-12 dana i povećava sadržaj šećera u grožđanom soku za 1-2%. To je reakcija sorte na zaustavljanje rastenja lastara i novih listova, poboljšanje svetlosti i aeracije, kao i najpotpuniju ishranu grozdova.

Prekraćivanje zaperaka vinove loze

Na osnovnim lastarima, suočicama i jalovacima, razvijaju se u toku vegetacije pazušni lastari – zaperci. Razvoj zaperaka je intenzivniji na čokotima na kojima nema dovoljno osnovnih lastara, kao i u slučajevima bujnog porasta lastara usled preobilne ishrane azotom, velike vlažnosti zemljišta, malog prinosa grožđa i slično. Ako se razvije veliki broj dugih zaperaka, stvara se veoma gust sklop zelene mase i u znatnoj meri se pogoršava fitoklima – osvetljenost, aeracija, relativna vlažnost, temperatura vazduha. Zbog toga se regulisanje i razvoj zaperaka u vinogradu primenjuje kao redovna mera zelene rezidbe.

Zaperak ne treba uklanjati do osnove, jer se tim postupkom povređuje osnovni lastar, a čokot lišava znatnog dela lišća koje je veoma aktivno, posebno u drugoj polovini vegetacionog perioda. Da jak razvoj zaperaka ne bi stvarao zasenu i onemogućavao izvođenje drugih ampelotehničkih mera, zaperke treba zakinuti na 3-4 lista. Zaperci drugog reda se takođe pinsiraju, ali ako se pojave kasno, oni nisu od veće koristi za čokot jer povećavaju zasenu grožđa i često bivaju zahvaćeni plamenjačom, pa ih zbog toga treba uklanjati do osnove.

Defolijacija pri rezidbi vinove loze na zeleno

Defolijacija se najčešće preduzima iz dva razloga: da se poboljša provetravanje i osunčavanje čokota, i da se omogući bolje sazrevanje grožđa. U obzir dolazi samo uklanjanje onog lišća koje se nalazi pri osnovi lastara. Radi boljeg provetravanja čokota, defolijacija se vrši u toku juna, a za bolje sazrevanje grožđa, posle pojave šarka.

Udaljavanje starog i ogrubelog lišća u vreme sazrevanja grožđa, ako se izvede u umerenom stepenu, ne izaziva poremećaje u fiziološkim procesima vinove loze. Računa se da se ovim postupkom bez većih posledica po lozu, može ukloniti najviše 20% od ukupne mase lišća. Jače uklanjanje lišća dovodi do iznurivanja čokota. Prvenstveno se uklanja lišće sa severne i istočne strane, dok se ono sa južne ostavlja radi zaštite grozdova od jake insolacije i izazivanja ožegotina.

Prstenovanje lastara

Prstenovanje lastara se primenjuje u uzgoju stonih i besemenih sorti grožđa. U zavisnosti od vremena izvođenja, ispoljava trojako dejstvo: utiče na bolje oplođenje cvetova i sprečava pojavu rehuljavosti, izaziva brže rastenje i dobijanje krupnijih bobica i ubrzava sazrevanje grožđa. Ako se želi postići bolje oplođenje cvetova, onda se prstenovanje obavlja nekoliko dana pre cvetanja. Za dobijanje krupnijih bobica, prstenovanje se obavlja u fazi rastenja bobica, a za ubrzano sazrevanje grožđa prstenovanje se obavlja pred početak faze sazrevanja.

Pomoću posebnih makaza uklanja se deo kore širine 4 mm na zelenom lastaru, ispod grozda ili deo kore pri osnovi luka, koji će rezidbom na zrelo naredne godine biti odbačen. Privremeno se obustavlja transport organskih materija i u toku 15-20 dana novostvorene organske materije se usmeravaju u grozdove, kora u tom periodu srasta, obnavlja se i nastavljaju se fiziološki procesi u biljci. Da bi se izbeglo slabljenje vegetativnog potencijala čokota, prstenovanje treba obavljati svake treće godine. Prstenovanje se preporučuje za stone, a posebno besemene sorte i sorte sa funkcionalno ženskim cvetom.

Proređivanje cvasti i cvetova

Proređivanje cvasti i cvetova obavlja se u fazi cvetanja. Uklanja se 1/4 ili 1/3 vršnog dela cvasti gde je najniži procenat zametanja. Ova mera se izvodi u slučajevima kada se proceni da će rod biti veliki, što bi se negativno odrazilo na kvalitet.

Proređivanje grozdova i bobica primenjuje se 10-15 dana posle cvetanja, u istim slučajevima kao što se obavlja proređivanje cvasti i cvetova. Ova mera je sigurnija u poređenju sa prethodnom, jer je bolje sačekati da se završi cvetanje i da se na osnovu zametanja bobica i razvoja grozdova obavi njihovo pravilnije proređivanje. Uklanjaju se grozdovi blizu zemlje, grozdovi na nedovoljno razvijenim lastarima, sitni i neugledni grozdovi, preterano rehuljavi, oboleli ili povređeni, zasenjeni grozdovi unutar čokota, grozdovi viši po položaju na lastaru.

Proređivanje bobica se obavlja celom dužinom sa strane grozda nasuprot osunčavanju i sa obe strane ravnomerno. Operacija počinje odsecanjem vitice sa bazalnog dela grozda sa po nekoliko neujednačenih bobica koje ne sazrevaju ravnomerno. Zatim se odseca sam vrh grozda zavisno od veličine, dužine grozda i broja bobica na njemu. Operacija popravlja krupnoću bobica, smanjuje troškove berbe i pakovanja grožđa i slično.

Autor: Tijana Banjanin, magistar poljoprivrede
Izvor: Agromedia