Izvor: Tanjug
Pšenica je u Srbiji skinuta sa oko 40 odsto zasejanijh povšinana, prosečni prinosi su od 3,5 do četiri tone po hektaru (t/ha) na individualnim imanjima, dok se na poljima velikih kombinata očekuje i preko sedam t/ha, a ukupan ovogodišnji rod pšenice procenjen je na oko dva miliona tona, rekli su agronomski stručnjaci u izjavama Tanjugu.
Stručnjaci očekuju da će žetva hlebnog žita, sa zasejanih više od 490.000 ha, u potpunosti biti završena do kraja sledeće sedmice, ukoliko posluže vremenske prilike.
Stanković Božu iz Bavaništa reporteri Tanjuga zatekli su na njivi sa koje je, uz pomoć kombajnera, skidao pšenicu i on zadovoljno tvrdi da je zrno na njegovoj parceli dobro „naliveno“ i da će očekivani prinos biti od 5,5 do šest po t/ha.
Žetva se odvijala po jakom suncu i visokoj spoljnoj temperaturi, a Stanković je objasnio da je najbolje obavljati tada, a ne rano ujutro kako bi bila izbegnuta rosa koja zna da poveća vlažnost pšenice.
Cena mala
Stanković je rekao da će pšenicu predati u otkup, ali smatra da je ponuđena cena države od 20 dinara za kilogram (kg) mala i da bi trebalo da bude oko 25 dinara. Vozač velikog holandskog kombajna „Klaas“ Srđan Živkov iz Deliblata rekao je da skida letinu sedam dana i već je požnjeo preko 80 ha. Prema Živkovu, pšenica je „dobro ponela ove godine, ali se nešto desilo sa njom“, tako da je rod različit od njive do njive, od 3,5 do 5,5 t/ha i nije zadovoljavajućeg kvaliteta kolika su bila ulaganja u setvu. Živkov kaže da svaki dan počinje da radi ujutro od 9,30 pa do 21.30 časova, jer noću pada rosa i vlaži zrno pšenice Vlaga umesto 11 odsto, može dostići i 16 procenata u zrnu žita što je mnogo.
U Sremu je pod pšenicom oko 41.500 ha, a do sada je žetva obavljena na 40 odsto zasejanih površina i s obzirom na prognoze meteorologa i raspoloživu mehanizaciju, očekuje se da će biti okončana do kraja sledeće nedelje. Sekretar Udruženja za agrar Sremske privredne komore Vladimir Vlaović naveo je da se prinosi u proseku kreću iznad pet t, što je iznad višegodišnjeg proseka
Najbolji prinosi u Sremu su zabeleženi u opštini Stara Pazova od čak 6,5 t/ha. Na području Srednjobanatskog okruga, požnjeveno je 6.600 ha i prosečan rod pšenice bio je 4,9 t, rečeno je Tanjugu u Regionalnoj privrednoj komori u Zrenjaninu. Kombajni su u Opštini Sečanj skinuli hlebno žito sa 33 odsto od 7.494 ha, uz prosečni prinos od pet tona, a u novocrnjanskoj opštini na 15-tak odsto, od ukupno 5.100 ha. Agronomi iz Poljoprivredne stručne službe u Zrenjaninu ocenjuju da požnjevena pšenica ima dobar prinos, dobrog je kvaliteta, uz nisku vlagu, tako da ne zahteva sušenje.
Veoma dobri prinosi
Upravnik Odeljenja za strna žita pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo akademik Srbislav Denčić ocenio je da su se obistinila predviđanja stručnjaka o veoma dobrim prinosima, koji su na nivou republike oko četiri t/ha, dok se u Vojvodini beleži prosečno 4,5 do pet t/ha, a ima i parcela s kojih je skinuto čak osam tona hlebnog žita sa jednog hektara.
Na pojedinim površinama u Banatu koje su kasnije posejane, gde je dugo ležala voda i nisu primenjena mineralna đubriva, požnjeveno svega dve do 2,5 tone, naveo je Denčić.
Denčić je napomenuo da bi samo dugotrajne obilne padavine do kraja žetve mogle drastično da naude ostatku nepožnjevene pšenice, ali to, prema meteorološkim prognozama, ne bi trebalo da se dogodi.
Žetva ječma, pšenice i drugih ozimih kultura zasejanih na više od 25.000 hektara na šumadijskim poljima je u toku i prinosi su za sada solidni, izjavila je Tanjugu savetnik za ratarstvo u Poljoprivrednoj stanici Kragujevac Suzana Nešković i navela da je prinos pšenice oko 3,7 t/ha.
Do sada je požnjeveno nešto više od 10 odsto te kulture zasejane na blizu 20.000 ha, rekla je Neškovićeva i izrazila očekivanje da će prinos biti između 3,5 do 3,8 t/ ha u slučaju pšenice i više od četiri t kod ječma.