Komercijalni direktor Žitovojvodine Zdravko Šajatović izjavio je danas da je makedonska vlada donela odluku o ograničavanju uvoza pšenice i brašna, što će, kako je ocenio, negativno uticati na izvoz tih proizvoda iz Srbije.
„Makedonija je veliko tržište, na koje Srbija godišnje izvozi 50.000 tona pšenice i 45.000 tona brašna i zbog toga ćemo zahtevati recipročne mere“, rekao je on na sednici Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije.
On je naveo da se očekuje da odluka o ograničavanju uvoza bude objavljena u Službenom glasniku, a prema informacijama koje poseduje, Vlada Makedonije odlučila je da uslovi uvoz.
Šajatović je precizirao da će makedonski uvoznici morati da kupe dva kilograma domaće pšenice ukoliko žele da uvezu kilogram žita, odnosno moraće da kupe četiri kilograma domaće pšenice, ako žele da uvezu kilogram brašna.
Kršenje CEFTA sporazuma – povratan udarac po vinu
Ocenio je da je to kršenje CEFTA sporazuma i naveo da će srpske kompanije tražiti da Srbija uvede recipročne mere u onim oblastima koje su važne za Makedoniju, odnosno da domaći uvoznici vina prilikom uvoza jednog litra vina iz Makedonije moraju prethodno da kupe četiri litra domaćeg vina.
Govoreći o stanju u kome se nalaze domaći industrijski mlinovi Šajatović je naglasio da „nikada nisu bili u težoj finansijskoj situaciji, jer su morali da rasprodaju pšenicu i brašno na zalihama da bi izbegli gubitke“.
Šajatović je objasnio da je pšenica prošle godine kupljena iz skupih kredita, a cena joj je računajući skladištenje narasla do 27 dinara za kilogram, a sada košta oko 22 dinara.
Pala je i cena brašna sa prošlogodišnjih 35 do 58 dinara, na sadašnjih 25 do 28 dinara.
Kako je precizirao, gubicima je najviše doprinelo loše poslovanje Robnih rezervi, odnosno, nelegalno korišćenje uskladištenog žita od dela ovlašćenih skladištara, koji su prodavali nekoliko dinara jeftinije brašno i tako snizili cenu mlinovima koji posluju legalno.
Dodao je i da je na poslovanje uticao porast sive ekonomije.
On je objasnio da statistički podatak da je za prva četiri meseca ove godine pala proizvodnja brašna za 18,7 odsto ne ukazuju na realnu situaciju, jer proizvodnja hleba i izvoz brašna nisu pali, što znači, kako je dodao, da je u mlinskoj industriji porasla siva ekonomije.
Šajatović je rekao i da bi država trebalo da osnuje koordinaciono telo koje bi regulisalo rad više desetina inspekcija koje su raspoređene u 14 ministarstava, ali i da uvede sektor unutrašnje kontrole za inspekcije, kako se ne bi ponovilo ono što se desilo u Robnim rezervama.
Ponovio je da mlinari od ministarstava trgovine i poljoprivrede traže i da se donese posebna uredba o subvencionisanim kamatama, jer je poslovanje neodrživo kada mora da se od dva zarađena dinara jedan da banci.
Izvor: Beta