Direktor „Žitovojvodine“ Sima Matić izjavio je danas da se članice tog udruženja industrijskih mlinova u Srbiji ne bave damping cenama i ocenio da se tvrdnje makedonskih vlasti i mlinara o takvoj prodaji srpskog brašna u Makedoniji u funkciji njihovih dnevno-političkih potreba. Makedonski ministar poljoprivrede Ljupčo Dimovski izjavio je da je najveći deo od 90.000 tona pšenice iz Robnih rezervi u Srbiji, koje su nestale pre nekoliko meseci, završio kao brašno koje se prodaje po damping ceni u Makedoniji.
Takve tvrdnje predstavljaju odbrambeni mehanizam za njihove dnevno-političke potrebe, rekao je Matić Tanjugu, i naglasio da izjave makedonskih zvaničnika o prodaji srpskog brašna po izuzetno niskim cenama „nemaju veze ni sa strukom, ni sa znanjem, niti sa poslovnošću s njihove strane“.
Matić je napomenuo da Makedonci imaju upola manje prinose pšenice po hektaru od Srbije, kao i da je njihovo hlebno žito znatno skuplje nego u Srbiji, a uz to je i slabijeg kvaliteta.
Direktor „Žitovojvodine“ je podsetio da su vlasti u Srbiji prihvatile inicijativu tog udruženja da se odgovarajućim recipročnim merama odgovori na odluku Makedonije, kojom se otežava uvoz srpske pšenice u tu zemlju dok ne bude plasiran domaći rod, kako bi zaštitili svoju proizvodnju.
Takva odluka je kršenje propisa CEFTA sporazuma koji su potpisale obe države, rekao je Matić i napomenuo da su iza inicijative „Žitovojvodine“ o suprotstavljanju takvoj meri makedonske vlade, stala ministarstva poljoprivrede i trgovine i srpski predstavnik u Komitetu CEFTA.
Makedonski ministar poljoprivrede Ljupčo Dimovski izjavio je u parlamentu u Skoplju da je najveći deo od 90.000 tona pšenice iz Robnih rezervi u Srbiji, koje su nestale pre nekoliko meseci, završio kao brašno koje se prodaje po damping ceni u Makedoniji, što je, prema njegovim rečima izazvalo debalans na tamošnjem tržištu.
On je naveo da brašno u Makedoniji košta 16 denara po kilogramu (29 dinara), a isto to brašno u Srbiji je za oko 50 odsto skuplje.
On je u parlamentu opet rekao da odluka o uslovnom uvozu pšenice i brašna iz Srbije neće biti ukinuta dok ne završi otkup domaćeg hlebnog žita i dok se tržište ne stabilizuje, što će se verovatno desiti u drugoj polovini avgusta.
„Srpski mlinovi su u velikoj krizi, nemaju para da podmire dugove i verovatno je to razlog što je zloupotrebljena državna pšenica“, rekli su predstavnici Kadino Mlina.
Po njegovim rečima, pšenicu prerađenu u brašno nije bilo moguće prodati na srpskom tržištu, i zato je po damping ceni završila u Makedoniji.
Prema podacima makedonske Agencije za hranu, u prvih sedam meseci 2012. godine, uvezeno je ukupno 29.800 tona pšeničnog brašna, dok je do 7. jula ove godine već uvezeno 28.605 tona. Preko 89 odsto uvezenog brašna dolazi iz Srbije.
Da bi zaštitila domaće tržište od uvoznog srpskog brašna, makedonska vlada je sprovela zakonske izmene po kojima brašno može da se prodaje samo ako ima kontrolnu markicu, a njime može da trguje isključivo operator registrovan za tu delatnost.
Uvezene količine moraće da se skladište u magacinima sa posebnim tehničkim uslovima za čuvanje i da se ispituju u ovlašćenim laboratorijama za kvalitet.
Izvor: Tanjug