Mrazevi u prethodnih desetak dana doveli su do delimičnog izmrzavanja cvetova kajsije. Štete su različite, u zavisnosti od regiona i fenofaze u kojoj je kajsija bila. Šteta nije konačna, upozoravaju stručnjaci.
Niske temperature dovele su do izmrzavanja cvetova kajsije, onih otvorenih. Stradale su, uglavnom, rane sorte u ravnici. Kod kasnocvetnih sorti, čašični listići bili su, srećom, zatvoreni. Međutim, pri tim uslovima oni mogu da izdrže do minus 5 stepeni, ali ne i minus 9, koliko je bilo u nekim regionima. Predsednik Društva voćara Vojvodine prof. dr Zoran Keserović kaže da je u Banatu kajsija izmrzla od 30-60%.
„Najviše je stradala sorta ns 6, dok su najmanja oštećenja kod novosadske rodne. Kajsija je najviše izmrzla u Bačkoj, u okolini Vrbasa, dok je izmrzavanje na Fruškoj gori najmanje. Okvirno, svaki dugi cvet kajsije u Vojvodini je izmrzao.“, kaže Keserović.
Najveće izmrzavanje, dakle, bilo je u Vrbasu, gde je temperatura u poslednjih desetak dana bila i 9 stepeni ispod nule. Na imanju „Sava Kovačević“ imaju 10 hektara pod kajsijom. Šef voćarske proizvodnje Vaso Lješković kaže da su učinili sve što su mogli da kajsiju spasu od izmrzavanja.
„Kajsiju smo pre mrazeva tretirali biološkim sredstvom, na bazi bakterija i minerala, a potom smo je štitili zadimljavanjem. Palili smo slamu. Na žalost, prema našim procenama izmrlo je 80 odsto pupoljaka“, kaže LJešković.
Praksa je pokazala da u Vojvodini kajsija značajnije izmrzne svake druge godine. Zato prof. dr Zoran Keserović kaže da bi kajsiju trebalo saditi tek na nadmorskim visinama iznad 170 metara i pri tom bi u zasadima trebalo da se nađe nekoliko sorti. prema njemu, najbolji lokaliteti su Telečki breg, Titelski breg i Fruška gora, dok pri sadnji treba kombinovati od 4-6 sorti.
Na konačnu procenu štete od izmrzivanja kajsija moraćemo još da sačekamo. Naime, u narednim danima, kajsija ulazi u najkritičniju, fenofazu zametnutih plodova, u kojoj i temperature od samo stepen ispod nule dovode do propadanja budućeg roda. A već su dosadašnji mrazevi smanjili procenjeni rod kajsije u republici za 10 hiljada tona, zbog čega će samo primarni agrar, ne računajući prerađivačku industriju, biti „lakši“ za 5 miliona evra.
Autor: Đorđe Simović Izvor: Poljoprivreda.info