Ishrana goveda objavljena je prvi put 1965 g. kao zaseban i privremeni udžbenik za studente dvogodišnjih studija stočarstva na poljoprivrednim fakultetima (I stepen). Ova Ishrana goveda predstavlja sasvim novo delo i treba da posluži kao stalni udžbenik za studente četvorogodišnjih studija stočarstva na poljoprivrednim fakultetima (II stepen), a sadrži i niz dopunskih informacija koje će biti od koristi studentima postdiplomskih studija. Udžbenik je namenjen potrebi upoznavanja načina i problema ishrane u savremenoj intenzivnoj proizvodnji goveda i pri njegovom pisanju korišćeni su mnogobrojni podaci iz naučne i stručne literature, kao i vlastita iskustva u dugogodišnjem naučnom i nastavnom radu. Posebna pažnja poklonjena je teorijskim osnovama ishrane goveda, normativima i načinu podmirivanja pojedinih potreba u ishrani goveda, problemima vezanim za mogućnost konzumiranja hrane i uticaja različitih obroka na proizvodnju i date su osnove za praktično sastavljanje obroka i organizaciju ishrane pojedinih kategorija goveda. Svako ko ovlada teorijskim osnovama ishrane goveda i upozna principe sastavljanja obroka može u praksi veoma lako iznalaziti adekvatna rešenja koja su, inače, brojna, raznovrsna i zavisna od niza faktora koji se pojavljuju u određenim uslovima.

Nauka u domenu ishrane preživara, a posebno ishrane goveda, veoma se brzo razvija, te nova dostignuća u nauci i potreba za intenziviranjem proizvodnje u goveda doveli su do krupnih promena u načinu njihove ishrane. U poslednjih 10—20 godina postignuti su značajni rezultati u detaljnijem upoznavanju potreba u hranljivim materijama za pojedine kategorije goveda, a rezultati brojnih ispitivanja doveli su i do saglasnosti o potrebi zamene postojećih metoda za ocenjivanje hranljive vrednosti stočne hrane i načina prikazivanja potreba u energiji u praktičnim hranljivim jedinicima. U okviru Evropske zootehničke federacije čine se napori na izradi jedinstvenog sistema ocenjivanja hranljive vrednosti stočne hrane i normiranja potreba koji bi bio prihvatljiv za sve evropske zemlje. Međutim, i pored značajnog napretka koji je na ovom polju postignut u poslednjih nekoliko godina, još uvek nije došlo do saglasnog rešenja i unifikacije sistema. Nepostojanje jedinstvenog sistema i razlike u mišljenjima i preporukama osnovni su razlog što su neke od potreba prikazane u različitim merama — svarljivoj, metaboličkoj i neto energiji, kao i u praktičnim hranljivim jedinicama.

Na interkatedarskim sastancima nastavnika ishrane domaćih životinja na poljoprivrednim i veterinarskim fakultetima u Jugoslaviji dogovoreno je da se, do postizanja saglasnosti o uvođenju novog sistema, koriste i nadalje skrobni ekvivalenti i ovsene jedinice kao mera neto energetske vrednosti stočne hrane i da se izvrši korekcija uobičajenih preporuka na osnovu najnovijih naučnih rezultata. Zbog toga se u ovom udžbeniku, a na osnovu navedenog dogovora, energetske potrebe prikazuju u hranljivim jedinicama, a iznose se, pored informacija o dostignućima u proučavanju pojedinih potreba, i korigovane preporuke koje se za sada smatraju kao najrealnije za naše uslove.

Veliki broj podataka je trebalo sistematizovati i obraditi i značajne razlike koje se često pojavljuju u rezultatima proučavanja određenih potreba i uticaja različitih obroka na proizvodnju, predstavljalo je i veliku teškoću u pripremanju ovog teksta i pri zauzimanju stavova po problemima po kojima postoje različita mišljenja. Za dokumentaciju i ilustraciju određenih stavova, zaključaka ili preporuka nastojao sam koristiti samo one podatke iz veoma obimne naučne literature za koje sam smatrao da su najkarakterističniji. Ovo je i razlog što niz vrednih podataka i rezultata iz istraživanja izvedenih u našoj zemlji, koja su sve brojnija i značajnija, nije mogao biti unet u ovaj udžbenik. Takođe, u okvir ovog udžbenika nije mogao biti unet ni potpun spisak izvorne literature koja je korišćena u izradi ovog teksta, već su u spisak uneta samo neka važnija dela koja mogu studentima i stručnjacima poslužiti kao izvor dopunskih informacija iz oblasti ishrane goveda.

Posebnu zahvalnost dugujem prof. dr D. Zeremskom i prof. dr K. Šljivovačkom koji su pregledali ceo rukopis i dr A. Pavičeviću, naučnom saradniku, koji je pregledao deo rukopisa i koji su svojim predlozima i sugestijama pomogli na izradi definitivnog teksta.

Beograd, april 1974. Č. O.
Dr Čedomir Obračević

Sadržaj

Predgovor
Uvod

ISHRANA KRAVA

Potrebe u hranljivim materijama
Potrebe za održavanje
Potrebe u energiji
Potrebe u proteinima
Potrebe u ostalim hranljivim materijama
Potrebe za reprodukciju
Uticaj ishrane na pripremu krava za oplodnju
Ishrana u embrionalnoj fazi
Fetalna faza razvitka

Potrebe u energiji
Potrebe u proteinima
Potrebe u mineralnim elementima
Potrebe u vitaminima
Potrebe za proizvodnju mleka
Potrebe u energiji
Potrebe u proteinima
Uticaj kvaliteta proteina i sastava obroka na iskorišćavanje proteina
Potrebe u mastima
Potrebe u mineralnim eiementima
Kalijum i hlor
Kalcijum i fosfor
Magnezijum
Natrijum

Ostali mineralni elementi
Potrebe u vitaminima
Vitamin A
Vitamin D
Vitamin E
Potrebe u vodi
Posebni uticaji ishrane na mlečnost i sastav mleka
Uticaj nivoa ishrane u periodu rasta
Uticaj kvaliteta hrane na mlečnost
Uticaj stimulativnih dodataka
Uticaj hrane na sastav i kvalitet mleka

Ishrana krava u proizvodnom ciklusu
Period zasušenja
Rana laktacija
Sredina laktacije
Kraj laktacije
Konzumiranje hrane i obroci za ishranu krava
Faktori koji utiču na konzumiranje hrane
Procenjivanje mogućnosti konzumiranja hrane i energetskog potencijala obroka

Osnovne karakteristike obroka
Normiranje potreba, sastavljanje obroka i tehnika hranjenja
Obroci zasnovani na svežoj zelenoj hrani
Ishrana na pašnjacima
Ishrana zelenom hranom sa oranica
Obroci zasnovani na suvoj kabastoj hrani
Obroci sa silažom
Obroci sa repom
Polukoncentrovani obroci
Koncentrovani obroci

ISHRANA PODMLATKA GOVEDA

Osnovne karakteristike prelaznog perioda ishrane
Potrebe u hranljivim materijama
Potrebe u energiji
Potrebe u proteinima
Potrebe u mineralnim elementima
Potrebe u vitaminima
Potrebe u vodi

Posebni dodaci hrani
Obroci za telad u prelaznom periodu ishrane i način njihovog davanja
Period ishrane kolostrumom
Mleko, mlaćenica i surutka u obroku teladi
Ishrana zamenama za mleko
Koncentrati u obroku teladi
Kabasta hrana u obroku teladi
Konzumiranje hrane
Hranjenje teladi u prelaznom periodu ishrane
Načini hranjenja teladi mlekom
Tov teladi
Ishrana odlučene teladi i junadi
Ishrana muškog podmlatka namenjenog za priplod
Ishrana ženskog podmlatka namenjenog za priplod

Tov junadi
Značaj i kategorizacija
Faktori koji posebno utiču na tov
Potrebe u hranljivim materijama
Posebni izvori hranljivih materija
Stimulativni dodaci
Tehnika ishrane u tovu
Izvor hranljivih materija i tipovi obroka u tovu junadi
Koncentrovani obroci
Polukoncentrovani obroci
Kabasti obroci
Tov na paši
Tov odraslih goveda

ISHRANA PRIPLODNIH BIKOVA

Važnija upotrebljena literatura
Registar

Uvod

Osnovna je uloga goveda u poljoprivrednoj proizvodnji da biljne proizvode, koji nisu pogodni za direktnu upotrebu, oplemenjuju i prerađuju u proizvode visoke vrednosti koji služe za ishranu ljudi ili kao sirovina za dalju industrijsku preradu. Goveda su u nas i u svetu glavni proizvođači mesa i mleka, a gajenje goveda u našoj zemlji ima i poseban značaj zbog izvoza goveđeg mesa koji dostiže oko 35°/o vrednosti godišnjeg izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Goveda su najveći potrošači biljne hrane u Jugoslaviji i računa se da se za njihovu ishranu i proizvodnju utroši preko 50°/o od ukupno proizvedene stočne hrane računate na bazi hranljive vrednosti. Ako se ovom još doda da troškovi hrane u proizvodnji goveda čine preko 50% ukupnih troškova proizvodnje može se dobiti slika o značaju govedarstva i potrebi što boljeg upoznavanja mogućnosti goveda u konverziji biljne hrane u meso i mleko.

Goveda su krupni preživari i mogu konzumirati veliku količinu kabaste hrane, pa je za uspešno razvijanje govedarstva važno postojanje značajnih izvora kabaste hrane. Zbog toga su za gajenje goveda veoma povoljni reoni u kojima su zemljište i klimatski uslovi pogodni za proizvodnju kabaste hrane, pa u takvim reonima razvijanje govedarstva može predstavljati glavni put za unapređivanje poljoprivredne proizvodnje. Međutim, govedarstvo je veoma značajna grana stočarske proizvodnje i u ravničarskom području pogodnom za intenzivnu proizvodnju raznih ratarskih kultura, pogotovo ako se u takvim uslovima organizuje intenzivna proizvodnja stočne hrane.

U savremenom govedarstvu kabasta hrana ne može biti isključivi izvor hranljivih materija za ishranu goveda. Intenzivna proizvodnja u goveda zahteva hranu sa većom koncentracijom hranljivih materija od one u kojoj se nalaze u kabastoj hrani, pa se obroci kabaste hrane moraju veoma često ili čak i redovno dopunjavati sa koncentrovanim izvorima dostupne energije, proteina i drugih hranljivih materija. Zbog toga su goveda i veliki potrošač koncentrovane hrane. Upotreba velikih količina koncentrovane hrane u ishrani goveda dolazi do posebnog izražaja u ravničarskim krajevima gde se gaje produktivnije rase goveda i gde su povoljniji uslovi za proizvodnju koncentrata nego za proizvodnju kabaste hrane. U takvim uslovima dobro organizovano navodnjavanje može osigurati intenzivnu i rentabilnu proizvodnju kabaste hrane i omogućiti osetnu uštedu u utrošku koncentrata, ali to zahteva znatna ulaganja koja može podneti samo intenzivna proizvodnja goveda.

S obzirom na porast potreba u mesu i mleku i na težnju da se ulaganja u govedarstvo i proizvodnju stočne hrane povećavaju, potrebno je da se adekvatno povećava i proizvodnja goveda. To zahteva, uz rad na povećavanju proizvodnih svojstava goveda, primenu savremenih naučnih dostignuća u oblasti ishrane koja omogućavaju bolje i potpunije iskorišćavanje proizvodnog potencijala goveda. Iako u nas povećavanje proizvodnje goveda nije u skladu sa porastom potreba i postojećim mogućnostima, ipak treba istaći da, pri gajenju produktivnijih rasa goveda i u povoljnim uslovima ishrane, podmladak u intenzivnom tovu postiže prosečne dnevne priraste od 1,3—1,5 kg, da krave bolje mlečnosti proizvode godišnje i preko 6000 kg mleka i da se sve češće nailazi i na krave sa visokom proizvodnjom mleka. Postizanje i održavanje ovakve proizvodnje zahteva dobro poznavanje fizioloških i biohemijskih procesa koji se odigravaju u telu životinja i načina na koje se postojeći kapaciteti goveda mogu pomoću hrane adekvatno i efikasno realizovati. Neiskorišćavanje ? nerazvijanje proizvodnih kapaciteta poskupljuje troškove proizvodnje i često dovodi u pitanje i samo držanje goveda od ostalih izvora i količina metaboličke vode ne ulazi u navedene procene potreba. Količina vode koja se u organizam unosi hranom dopunjava se do zadovoljavanja potrebe napajanjem. Napajanje može biti po volji kada je voda stalno dostupna ili obročno. Krave sa visokom proizvodnjom mleka daju više mleka kada je voda stalno dostupna i kada piju po volji, nego pri obročnom napajanju, pogotovo ako je ono samo 1—2 puta dnevno. Jednokratno napajanje u toku dana ne može zadovoljiti potrebe krava u laktaciji, a i dvokratno napajanje pokazalo se nedovoljnim za krave sa većom proizvodnjom mleka, Pri dvokratnom napajanju često se događa da pojedine krave piju dovoljno vode samo jednom u toku dana, a to ne može podmiriti potrebe. U jednom ispitivanju konstatovano je da su krave pri dvokratnom napajanju pile prosečno za 13% manje vode i da su davale za oko 3,5%, manje mleka od krava koje su vodu pile po volji.

Na konzumiranje vode utiču i spoljne temperature što je važno istaći u vezi sa slobodnim držanjem krava. Zapaženo je da niska temperatura vazduha znatno više utiče na smanjenje konzumiranja vode od razlika u temperaturi same vode. Pri visokim spoljnim temperaturama (preko +27°C) hladna voda slabije se konzumira od mlake vode.

Pošto nedovoljno snabdevanje vodom može osetno uticati na proizvodnju mleka, veoma je važno, posebno u krava sa većom mlečnošću, osigurati dobro snabaevanje vodom koje će potpuno zadovoljiti potrebe. U tu svrhu najbolje služe automatske pojilice.

Ishrana krava

Posebni uticaj ishrane na mlečnost i sastav mleka

Od faktora koji mogu ispoljiti poseban uticaj na iskorišćavanje hrane u proizvodnji mleka i na sastav i kvalitet mleka posebnu pažnju zaslužuju: nivo ishrane u mladosti, kvalitet hrane i stimulativni dodaci.

Uticaj nivoa ishrane u periodu rasta

Za upoznavanje uticaja različitog nivoa ishrane ženskog podmlatka u periodu rasta do pred samo telenje na kasniju mlečnost u periodu eksploatacije veoma su ilustrativni podaci iz ogleda koje su u Švedskoj izveli Hansson i saradnici (1948,1953, 1956) i u SAD Reid i saradnici (1956), U ovim ispitivanjima pokazalo se da nivo ishrane u periodu rasta veoma malo utiče na mlečnost budućih krava, ali zato veoma značajno utiče na troškove ishrane i rentabilnost u govedarstvu. Najkarakterističniji podaci iz ovih ispitivanja izneti su u priloženom pregledu.

Smanjivanje mlečnosti do kojeg je došlo u švedskim ogledima pri povećanju intenziteta ishrane ženskog podmlatka ne može se uzeti kao karakteristična pojava i u tom pogledu realniji su podaci do kojih su došli Read i saradnici. Međutim, zaostajanje u prirastu junica koje su oskudno hranjene najkarakterističniji je podatak iz ovih ogleda koji značajno utiče na troškove proizvodnje i koji, pri osetnijem ođstupanju od normalne ishrane, povećava utrošak hrane za njihovo odgajivanje. Oskudno hranjene junice uključuju se u proizvodnju znatno kasnije, a uz to se povećavaju i drugi troškovi kao i rizik odgajivanja. Karakteristično je, takođe, da obilna ishrana ne pospešuje uključivanje junica u proizvodnju i da, kasnije, ne stimuliše proizvodnju mleka, a u fazi rasta nepotrebno povećava troškove ishrane. Posle prvog telenja sve krave u navedenim ispitivanjima bile su hranjene po normativima zavisno od njihove težine i dnevne proizvodnje mleka.

Na osnovu podataka iz navedenih istraživanja može se zaključiti da je najefikasnija ona ishrana koja omogućava normalan rast podmlatka, bez suvišne gojaznosti, i rano uključivanje junica u proizvodnju. Hansson i saradnici su istakli da skromna ishrana u periodu rasta, ako je pravilno izvedena, ne samo da ne smanjuje proizvodnju mleka, već i da produžava vek iskorišćavanja krava. Međutim, Reid i saradnici zaključuju da je ekonomičnije hraniti podmladak nešto intenzivnije i postići prvo telenje u starosti od 20—24 meseca, a time i prednost u startu laktacije za 6—10 meseci, nego smanjenim nivoom ishrane usporiti rast u nadi da će se produktivni život krava nešto produžiti. U sadašnje vreme, kada je zahtev za intenziviranje proizvodnje u govedarstvu povećan, ovakav stav i zaključak potpuno su opravdani.

Uticaj kvaliteta hrane na mlečnost

Kada se u toku čitave godine raspolaže dovoljnom količinom kvalitetne hrane, moguće je osigurati ishranu krava prema njihovoj proizvodnji i na taj način u punoj meri koristiti njihov proizvodni kapacitet.

Ipak, nije redak slučaj da u pojedinim periodima godine, obično na kraju zime, nedostaje kvalitetna hrana i tada se za ishranu krava koriste u većoj meri kabasta hraniva slabijeg kvaliteta. Ovo može uticati na mlečnost svih krava, ali najviše pogađa one krave koje u to vreme ulaze u drugu polovinu laktacije i u čijem se obroku smanjuje udeo koncentrata. Što je veća neravnomernost u obezbeđivanju kvaliteta kabaste hrane to je veći sezonski uticaj na mlečnost krava koje se hrane uobičajenim obrocima. Pokazalo se, obzirom na ovaj uticaj, da su zimska i proletnja telenja najpovoljnija, jer se tada najveći deo laktacije provodi na svežoj zelenoj hrani. Ishrana zelenom hranom naročito povoljno deluje u periodu kada počinje da slabi hormonalno aktiviranje mlečne žlezde, jer usporava opadanje mlečnosti. Nasuprot ovom, mlečnost se brže smanjuje kada period slabljenja aktivnosti mlečne žlezde pada zimi, odnosno u vreme kada se ne raspolaže sa kvalitetnom kabastom hranom. Višegodišnja istraživanja izvedena u Institutu za stočarstvo u Zemun polju (Škorić, 1952) veoma dobro ilustruju uticaj kvaliteta hrane, u odnosu na vreme telenja, na proizvodnju mleka u laktaciji.

Uticaj stimulativnih dodataka

U pokušajima stimulacije mlečne žlezde na veću proizvodnju mleka nego što se može postići normalnom ishranom upotrebljavane su razne materije kao dodaci hrani, ali pozitivan uticaj postignut je, do sada, jedino sa tiroproteinskim preparatima. Ovi preparati intenziviraju metaboličke procese u organizmu i na tome se zasniva njihovo dejstvo. Povećan metabolizam povećava konzumiranje hrane i dovodi do povećavanja količine hranljivih materija u krvi, do ubrzavanja snabdevanja vimena potrebnim materijama i do ubrzavanja njihove prerade u mleko. Mlečnost se povećava za 5—20°/o, a u nekim slučajevima zapaženo je i povećavanje masnoće mleka.

Davanje tiroproteinskih preparata ne preporučuje se u prvih 50 dana laktacije kada je prirodno lučenje hormona štitne žlezde dovoljno za održavanje pojačanog metabolizma. Njihova upotreba može biti efikasna tek kada se mlečnost počinje da smanjuje i tada se efekt ispoljava u toku narednih 3—4 meseca tako što se usporava smanjivanje mlečnosti. Tretiranje krava tiroproteinskim preparatima u poslednjoj fazi laktacije nije efikasno.

Iz grupe tiroproteinskih dodataka najpoznatiji su stimulac, koji je zapravo tiroprotein vezan na Iucerkino brašno i protamon, koji sadrži prirodni hormon štitne žlezde. Za protamon se ističe da isključivo utiče na postizanje određenog nivoa hormona u krvi koji će biti optimalan za maksimalnu proizvodnju mleka. Preporuke za upotrebu tiroproteina kreću se oko 10 g/450 kg težine krave, a njihov uticaj je na proizvodnju mleka veoma varijabilan.

Detaljnije proučavanje dejstava tiroksina i jodiranog proteina pokazalo je da oni pojačavaju rad srca, da stimulišu protok krvi, lučenje laktogenih hormona i formiranje neesencijalnih aminokiselina, da povećavaju šećer u krvi, lučenje Ca iz tela, temperaturu tela i brzinu disanja (zbog ovog se ne preporučuje njihova upotreba u vreme jakih vrućina), a da smanjuju koncentraciju lipaze u krvi. Njihovo davanje mora biti praćeno povećavanjem količine hrane u obroku, a povećani metabolizam verovatno zahteva i povećanje količine vitamina i nekih mikroelemenata u obroku. Upotreba ovih preparata dolazi u obzir samo u ishrani krava koje se nalaze u dobroj kondiciji i potpomaže da se krave, čija je mlečnost na granici rentabiliteta, zadrže duže u eksploataciji. Ovi preparati, tamo gde je njihova upotreba dozvoljena, primenjuju se na kravama bolje mlečnosti jer jedino tada proizvodnja mleka može eventualno nadoknaditi povećane troškove ishrane. Krave koje su uključene u kontrolu proizvodnosti ne smeju se tretirati ovim i sličnim preparatima. Upotreba ovih preparata nije dozvoljena u našoj zemlji

Uticaj hrane na sastav i kvalitet mleka

Mleko se proizvodi iz hrane, ali sastojci mleka su specifični i homeostatski mehanizam zaštićuje procese stvaranja mleka od spoljnih uticaja koji bi mogli menjati sastav mleka. Zbog toga su mogućnosti uticaja hrane na menjanje sastava mleka veoma ograničene i mogu se smatrati nedostatkom homeostatskog mehanizma.

Hrana može uticati na količinu i sastav mlečne masti. Mogućnosti povećavanja količine masti u mleku putem hrane veoma su ograničene i pouzdaniji podaci o takvoj mogućnosti postoje samo za neka hraniva kao što su npr.: kokosova sačma, sačma palminog semenja i sl., a koja se u našoj zemlji malo koriste. Mast u ovim hranivima sadrži relativno veliku količinu masnih kiselina sa kratkim lancem, te se pretpostavlja da je to i razlog za stimulaciju proizvodnje mlečne masti.

Prema dosadašnjim iskustvima mnogo je lakše putem ishrane smanjivati masnoću mleka. Ranije je istaknuto da obroci koji su bogati u koncentratima, a siromašni u sirovoj celulozi, stimulišu proizvodnju propionske kiseline u buragu što dovodi do promene odnosa isparljivih masnih kiselina koje se stvaraju u buragu i smanjuje masnoću mleka. Sličan uticaj ima i sasvim mlada i sočna paša, jer je siromašna u sirovoj celulozi i zbog toga, da bi se u proleće, pri prelasku na ispašu mladom i sočnom travom, sprečilo smanjivanje masnoće mleka, preporučuje se prihranjivanje krava senom. Fino mlevena kabasta hrana, bilo da se daje u obroku u formi brašna ili granula, prolazi brže kroz burag, a to smanjuje svarljivost sirove celuloze i takođe menja odnos stvaranja propionske i sirćetne kiseline u buragu u pravcu koji depresivno deluje na masnoću mleka.

Hrana može uticati i na menjanje sastava mlečne masti, a to je od posebnog značaja u proizvodnji maslaca. Kvalitet mleka, odnosno mlečne masti, koji je potreban za izradu maslaca, zavisi: od odnosa zasićenih i nezasićenih masnih kiselina u mlečnoj masti.

Sastav obroka utiče na sintezu mlečne masti. Kada se krave hrane obrokom koji je siromašan u masti, tada mlečna mast, kao i ostale životinjske masti koje se sintetizuju u telu, pretežno sadrži zasićene masne kiseline, te će maslac dobijen od takve mlečne masti biti tvrd i pogodan za letnju upotrebu. Hraniva koja sadrže masne kiseline sa kratkim lancem i koja stimulišu povećavanje količine masti u mleku, obično su siromašna u nezasićenim masnim kiselinama, te mogu povećati tvrdoću maslaca koji se proizvodi od mleka krava koje se ishranjuju na pašnjacima.

Zelena hrana sadrži gliceride koji su bogati u jako nezasićenim masnim kiselinama — linolnoj i linolenskoj, te obilna ishrana krava travom i drugom zelenom hranom utiče na povećavanje količine nezasićenih kiselina u mlečnoj masti. Međutim, postoje eksperimentalni podaci prema kojima u buragu dolazi do hidrogenizacije nezasićenih masnih kiselina i prema kojima, čini se, da je navedenoj promeni najviše izložena linolenska kiselina, a nje ima najviše u gliceridima trava. Ovo može smanjiti uticaj obroka na količinu esencijalnih masnih kiselina u mlečnoj masti.

Za korekciju kvaliteta mlečne masti u kojoj je povećana količina nezasićenih masnih kiselina mogu poslužiti hraniva koja su siromašna u masti ili hraniva u kojima se masti nalaze u veoma zasićenoj formi. Iz istog razloga upotreba ovakvih hraniva nije pogodna u zimskim obrocima koji se sastoje od sena, slame, korenjača, ugljenohidratnih koncentrata koji su siromašni u mastima i od ekstrahiranih sačmi uljarica, jer mlečna mast koja je proizvedena na ovakim obrocima daje suviše tvrd maslac. U ovakvom slučaju kvalitet mlečne masti može se popraviti dodatkom hraniva koja sadrže više nezasićenih masnih kiselina ili dodatkom masti koje su bogate u nezasićenim masnim kiselinama. Ova druga mogućnost može biti značajna ako se uzme u obzir da masne kiseline kratkog lanca ne povećavaju sadržaj holesterola u krvi, kao što to čine masne kiseline dugog lanca, i da je ovo svojstvo maslaca još više istaknuto kada sadrži veću količinu jako nezasićenih masnih kiselina. Međutim, primena ovakvog načina korekcije mlečne masti u praksi je teško izvodljiva, jer još nije sigurno utvrđena maksimalna količina nezasićenih masti koja se može staviti u obrok, a da pri tome ne smanjuje masnoću mleka.

U toku spremanja sena dolazi do izvesne polarizacije u masti koja se nalazi u suvoj materiji trava, te masti u senu postaju manje nezasićene. Kada se trave i slična hraniva siliraju tada se karakter masti ne menja i zbog toga silaža u zimskom obroku pozitivno utiče na kvalitet mlečne masti.

Mleko veoma lako prima ukus i miris hrane, te hrana koja sadrži materije sa jakim mirisom ili posebnim ukusom može preneti ta svojstva na mleko. Tipičan miris i ukus mleka postiže se u proizvodnji kada se krave hrane hranivima koja ne ispoljavaju specifičan uticaj na mleko, odnosno kada se u tom pogledu ponašaju indiferentno. Izuzetak je planinska paša čiji se specifičan uticaj na ova svojstva mleka smatra veoma povoljnim. Za sva ostala hraniva koja deluju specifično na ukus i miris mleka smatra se da deluju nepovoljno. U praksi je poznato da ishrana obrocima u kojima se nalazi veća količina repe ugarnjače, uljane repice, stočne repe, lišća i glava šećerne repe, stočnog kelja i sličnih hraniva menja miris i ukus mleka. Ovo se pripisuje sadržaju slačičinog ulja u brasikama i betaina u repama. Betain iz repe i repinog lišća veoma brzo prelazi u buragu u trimetilamin koji daje mleku i mlečnoj masti krava koje se hrane većom količinom ove hrane neprijatan miris koji podseća na miris ribe. Od pašnjačkih trava divlji luk (Allium vineale) je jedina koja može osetno nepovoljno uticati na miris i ukus mleka. Uticaj mirisa luka toliko je jak da se može, pri inhalaciji vazduha koji je zasićen mirisom luka, preneti putem respiratornih organa u mleko. Kao klasičan primer ove mogućnosti služe podaci iz ogleda sa belim lukom koje je izveo Babcock (1925). Tom prilikom utvrđeno je da se pri udisanju miris belog luka prenese u mleko u toku 2 minuta, a kada je beli luk davan u hrani bio je dovoljan 1 minut pa da se u mleku oseti ovaj miris. Miris belog luka u mleku bio je intenzivan još 4 časa posle hranjenja, a tek 7 časova po hranjenju sasvim je nestao. Ispitivanje uticaja repe ugarnjače pokazalo je da se njen maksimalni uticaj na miris mleka osetio kada je davana kravama na 2—2,5 časova pre muže i da je ovaj miris nestao iz mleka kada su krave hranjene ugarnjačom na oko 6 časova pre muže.

Podaci o različitom intenzitetu mirisa u mleku, o zavisnosti intenziteta mirisa od dužine perioda između hranjenja i muže, kao i o nestajanju ovog mirisa kada se period između hranjenja i muže produži na najmanje 6 časova, naveli su na traženje razloga i načina objašnjenja ovih promena. Postavljena je pretpostavka po kojoj se u vreme maksimalne resorpcije sastojaka hrane u digestivnom traktu supstance koje utiču na miris i ukus mleka nagomilavaju u krvi u količini u kojoj ih homeostatski enzimi ne mogu odmah razložiti te one prelaze u mleko. Ovakav tok traje sve dok je krv, koja teče kroz mlečnu žlezdu, preopterećena. Kasnije, kada se u krvi smanji količina ovakvih supstanci, enzimi krvi su u stanju da tu količinu odmah i potpuno razlože, a tada nastaju i uslovi koji omogućavaju da višak navedenih supstanci, koji je deponovan u mleku, ponovno pređe u krv i famo se razloži.

U ishrani krava čije je mleko namenjeno ishrani dece treba izbegavati upotrebu veće količine sporednih proizvoda iz prerade alkohola.

Razne silaže takođe utiču na ukus i miris mleka i njihov uticaj najčešće potiče od isparljivih supstanci koje nastaju u procesu fermentacije, te se ovaj uticaj razlikuje od uticaja drugih hraniva. Miris silaže prenosi se u prvom redu preko digestivnog trakta i tada u mleko prelaze aromatični sastojci koji su rastvorljivi u vodenoj frakciji mleka, dok ih nema u mlečnoj masti. U ovom slučaju mleko se može osloboditi ovog uticaja zagrevanjem u vakumu ili aeracijom. Miris silaže može se preneti u mleko i direktno putem atmosfere i tada aromatične materije ne ulaze samo u vodenu frakciju mleka, već, i to pretežno, u mlečnu mast te se opisanim postupkom mogu odstraniti iz vodene frakcije, ali ne i iz masti.

Navedena zapažanja i objašnjenja uticaja hrane na ukus i miris mleka upućuju na način suzbijanja ovih uticaja. Lako je zaključiti da sva hraniva koia mogu nepovoljno uticati na kvalitet mleka treba davati posle muže, zatim da treba ukloniti nepojedene ostatke hrane i staju dobro provetriti, a sledeću mužu obaviti istom kada prođe 6 časova od hranjenja. Ukoliko muža i transport mleka nisu mehanizovani i zaštićeni od uticaja atmosfere u staji, mleko se mora odmah po završenoj muži izneti iz staje. Silaža i hraniva sa sličnim đejstvom ne smeju se držati u stajama.

Silaža može biti uzročnik kontaminacije mleka sporama Clostridiae. Dobra silaža sadrži mnoštvo ovih spora i pri obilnoj ishrani silažom izmet je mekan i pun spora, te je veoma teško u takvim uslovima sprečiti kontaminaciju mleka. Interesantno je pomenuti da Clostridiae, pri ishrani krava obrocima koji se sastoje od sena i koncentrata, proizvode u buragu buternu kiselinu i ostaju, čini se, stalno u svojoj vegetativnoj fazi i tada ne dolazi do oblinog lučenja spora u izmetu. Međutim, nagla promena načina ishrane remeti normalnu aktivnost mikroflore i Clostridiae mogu povećati proizvodnju spora i postati interni izvor kontaminacije mleka. Mleko kontaminirano ovim i drugim sporama nepodesno je za proizvodnju sireva, jer pri sazrevanju sireva dolazi do procesa koji nepovoljno utiču na njihov miris i ukus.

U hrani za goveda, posebno kada se ova hrana sprema u vlažnim uslovima, mogu se naći plesni koje luče toksine. Većina ovih toksina je neškodljiva za krave, ali oni mogu preći u mleko i smanjiti kvalitet mleka. Jedan od najnovijih članova ove grupe je aflatoksin kojeg proizvodi Aspergillus flavus, a često se nalazi u arašidovoj sačmi. Koliko je poznato nije štetan za kravu i proizvodnju mleka, ali u mleku krava koje se hrane kontaminiranom hranom mogu se naći toksini i takvo mleko nije dobro za ishranu podmlatka.

Pored navedenih, na kvalitet mleka mogu uticati i neke druge materije. Sve veća upotreba raznih insekticida u zaštiti biljne hrane može povećati koncentraciju zaštitnih materija u hrani, pri čemu se ispoljava ne samo štetan uticaj na organizam životinje, već mogu preći i u mleko i tako dovesti u pitanje mogućnost upotrebe mleka u ishrani podmlatka i ljudi. Slični problemi mogu se pojaviti i pri davanju raznih lekova.

Ishrana krava u proizvodnom ciklusu

Proizvodni ciklus u krava normalno traje oko godinu dana i u toku ovog ciklusa postoji nekoliko karakterističnih faza koje nameću posebne uslove u crganizaciji njihove ishrane. Podela proizvodnog ciklusa u krava nešto je komplikovanija nego u drugih vrsta životinja, jer bremenitost nije odvojena od laktacije i najveći deo bremenitosti pada u vreme laktacije. Zbog toga nije pogodno da se proizvodni ciklus posmatra od vremena oplodnje, kako je to uobičajeno u drugih vrsta životinja, već se za početak najčešće uzima period zasušenja u kojem se krave pripremaju za telenje i iduću laktaciju. Ovaj period traje oko 2 meseca. Posle zasušenja dolazi laktacija koja normalno traje oko 10 meseci, a može se podeliti u najmanje 3 faze: ranu laktaciju, sredinu laktacije i kraj ili završnu fazu laktacije. Prema ovom proizvodni ciklus u krava ima najmanje 4 karakteristične faze i traje godinu dana. Podaci iz pregleda koji je izradila služba za promet mleka u Engleskoj (MMB).