U našoj zemlji kupina se kao vrsta počinje masovnije gajiti poslednjih decenija, i to naročito u vreme introdukovanja američkih sorti bez bodlji.

U grupi jagodastog voća kupina je u našoj zemlji odmah iza maline i jagode, sa tendencijom daljeg širenja u toplijim brdsko-planinskim rejonima (do 600 m nadmorske visine).

Kao voćna vrsta malina za našu zemlju ima veliki privredni značaj jer obezbeđuje visok profit po jedinici površine, a naročito u rejonima gde su godišnje padavine pravilno raspoređene (iznad 800 m) ili je obezbeđen odgovarajući sistem za navodnjavanje.

Autor
dr Milovan Veličković

Sadržaj

Kupina

Privredni i biološki značaj kupine
Tehnološka vrednost plodova kupine
Sistematsko mesto, poreklo i biološke osobine plemenite kupine
Morfološke anatomske karakteristike gajenih sorti kupine
Korenov sistem
Stablo kupine
Cvet
Plod
Sorte kupine
Podizanje i nega kupinjaka
Klimatski-edafski uslovi za gajenje kupine
Razmnožavanje kupine
Vreme sadnje kupine
Sistem gajenja kupine uz naslon
1. Horizontalni sistemi
2. Sistem žbuna
3. Vertikalni sistem
Tehnika sadnje kupine
Rezidba kupine
Đubrenje kupinjaka
Primena herbicida u kupinjacima
Zaštita od prouzrokovača bolesti i štetočina
Bolesti kupine
Virusne bolesti (viroze) kupine
Štetočine kupine
Berba kupine
Prerada i čuvanje plodova kupine

Ribizla

Privredni i biološki značaj ribizle
Sistematsko mesto ribizle
Morfološke i fiziološke osobine ribizle
Biologija plodonošenja crne ribizle
Sorte ribizle
A. Sorte crne ribizle
1. Vodeće sorte crne ribizle
2. Prateće sorte
II Sorte lokalnog značaja
III Perspektivne sorte
1. Vodeće sorte crvene ribizle
2. Prateće sorte
Bela ribizla
Prirodni uslov za gajenje ribizle
Podizanje zasada ribizle
Izbor i priprema zemljišta
Sadnja ribizle
Sistemi gajenja crne ribizle
Rezidba ribizle
Obrada i đubrenje zasada ribizle u toku plodonošenja
Zaštita ribizle od bolesti i štetočina
Bolesti ribizle
Štetočine ribizle
Suzbijanje korova u zasadima ribizle
Navodnjavanje ribizle
Berba ribizle
Prerada i čuvanje ribizle

Borovnica

Privredni i biološki značaj borovnice
Sistematsko mesto borovnice
Morfološke i fiziološke osobine borovnice
Razmnožavanje borovnice
Sorte borovnice
a) Sorte za proizvodne zasade
b) Perspektivne sorte
Prirodni uslovi za gajenje borovnice
Sadnja borovnice
Rezidba borovnice
Negovanje borovnice u toku plodonošenja
Obrada i održavanje zemljišta
Đubrenje borovnice
Navodnjavanje borovnice
Bolesti i štetočine borovnice
Bolesti borovnice
Štetočine borovnice
Berba borovnice
Prerada i čuvanje plodova borovnice

Ogrozd

Privredni značaj i poreklo ogrozda
Hranjiva i dijatetska vrednost plodova ogrozda
Sistemtsko mesto ogrozda
Morfološke i biološke osobine ogrozda
Plod ogrozda
Sorte ogrozda
Sorte za proizvodne zasada
Perspektivne sorte
Prirodni uslovi za gajenje ogrozda
Podizanje zasada ogrozda
Sistemi gajenja ogrozda
Rezidba ogrozda
Obrada u toku plodonošenja
Berba plodova ogrozda
Bolesti i štetočine ogrozda
Bolesti ogrozda
Štetočine ogrozda
Suzbijanje korova u zasadima ogrozda
Suzbijanje bolesti i štetočina ogrozda
Prerada i čuvanje plodova ogrozda

Aktinidija

Biološko-proizvodna svojstva i tehnološke
Osobine aktinidije
Botanička klasifikacija aktinidije
Morfološke karakteristike aktinidije
Klimatsko-edafski uslovi za gajenje aktinidije
Zemljište
Fizičke osobine zemljišta
Hemijske osobine zemljišta
Ekspozicija i nagib terena
Klima
Temperatura
Padavine
Relativna vlažnost vazduha
Svetlost
Vetar i druge nepogode
Sorte aktinidije
Ebot
Brno
Hejvord
Elison
Sorte oprašivača
Matau
Tomuri
Oprašivač M-3
Proizvodnja sadnica aktinidije
Generativno razmnožavanje
Vegetativno razmnožavanje
Razmnožavanje aktinidije poluzrelim reznicama
Razmnožavanje kalemljenjem
Podizanje zasada aktinidije
Prirpema zemljišta za sadnju
Vreme sadnje aktinidije
Sadnja aktinidije
Razmak sadnje i raspored sorti
Uzgojni oblici
Nega aktinidije
Rezidba aktinidije
Zelena rezidba
Održavanje zemljišta u zasadu
Đubrenje aktinidije
Đubrenje u periodu plodonošenja
Navodnjavanje aktinidije
Bolesti i štetočine aktinidije
Bolesti aktinidije
Bakteriozna oboljenja
Štetočine aktinidije
Odnos aktinidije prema zemljištu i klimi
Uticaj vetra
Uticaj mraza
Rani i pozni mrazevi
Berba, klasiranje, pakovanje i skladištenje plodova aktinidije
Klasiranje plodova aktinidije
Čuvanje plodova u hlađenom skladištu
Prehrambeno-tehnološka vrednost plodova aktinidije

Kupina

Privredni i biološki značaj kupine

Od biološko-privrednih osobina kupine posebno treba istaći sledeće:

• Vrlo rano stupa u punu rodnost (u trećoj godini);
• U povoljnim agroekološkim uslovima obezbeđuje visoku rodnost (oko 3,5 vagona/ha) svake godine;
• Plodovi kupine poseduju visoku hranljivu, dijetoprofilaktičku, dijetoterapeutsku i zaštitnu ulogu, jer u sebi sadrže: šećere, kiseline, mineralne materije, pektinske materije, celulozu, belančevine, masne materije, vitamine i dr;
• Plodovi kupine pogodni su za upotrebu u svežem stanju, za razne vidove industrijske pre-rade ili duboko zamrzavanje;
• Plodovi kupine lako se plasiraju na domaćem i stranom tržištu, uz visoku ekonomsku dobit;
• Kupina se relativno lako i brzo razmnožava vegetativnim putem;
• Ne ispoljava posebne zahteve prema različitim uslovima gajenja i različitim tipovima zemljišta;
• Relativno je otporna na sušu i pozne prolećne mrazeve;
• Za uzgoj kupine angažuje se relativno veliki broj radne snage koja ne mora posedovati visok nivo stručnosti (deca, domaćice, starije osobe);
• Raspon sazrevanja je duži no u maline (30-40 dana), zbog čega se bolje iskorišćava radna snaga za berbu zrelih plodova;
• Zbog obilja cvetova, smatra se i odličnom medonosnom vrstom;
• Dosta je otporna na neke bolesti i štetočine;

Biohemijska svojstva plodova i listova kupine omogućavaju korišćenje ove vrste i u farmaceutskoj industriji.

Gajenjem kupine u brdskim područjima racionalno se koriste zemljišta lošijih fizičko-hemijskih osobina, uložena sredstva brzo se vraćaju, uz ostvarivanje visoke akumulacije, što ovu vrstu čini vrlo korisnom i rentabilnom.

Kao i sve druge vrste voćaka, tako i kupina poseduje određene nedostatke, koji joj u manjoj meri umanjuju privredni značaj. Navešćemo neke:

• zbog relativno dugog trajanja vegetacije u područjma sa većom nadmorskom visinom (iznad 700 m) može doći do izmrzavanja od ranih jesenjih mrazeva;
• plodovi su dosta osetljivi prema truljenju i transportu;
• Kupina zahteva dosta radne snage za berbu, što ovu vrlo važnu operaciju čini složenijom za realizaciju.

Navedeni nedostaci se mogu delimično izbeći pravilnim izborom terena, gajenjem ranih sorti i korišćenjem manjih površina individualnih gazdinstava.

Tehnološka vrednost plodova kupine

Plodovi kupine mogu se koristiti na razne načine: za konzumiranje u svežem stanju, razne vidove industrijske prerade, duboko zamrzavanje, bojenje drugih proizvoda od voća, u kulinarstvu za spravljanje raznih specijaliteta i dr.

U prehrambenoj industriji plodovi kupine služe kao odlična sirovina za dobijanje sokova, specijalnih vina, sirćeta, sirupa, kompota, džemova, za slatka, žele itd.

Za navedene načine upotrebe nisu sve sorte kupine podjednako pogodne, što je dokazano mnogobrojnim ispitivanjima u prehrambenoj industriji.

Za proizvodnju sokova, sirupa i kompota preporučuju se sledeće sorte: smutstem, bojsen, tornfri, himelaja i plodovi divlje kupine;

Za duboko zamrzavanje: tornfri, smutstem, darou, jang;

Za bojenje drugih proizvoda: smutstem, domaća i divlja kupina (zbog dos-ta bojenih materija i izvanredne arome);

U svežem stanju nsjviše se koriste plodovi slatko-nakiselog ukusa i prijatne arome, kao što su: eboni king, tornles jang, tornles bojsen, blek sattin, smutstem i dr.

Imajući u vidu vrlo širok spektar korišćenja plodova kupine, kao i sve privredno-biološke karakteristike, s pravom se može zapitati da li se sa ovom vrstom moglo i više? Odgovor je potvrdan. Pravilnim izborom područja za gajenje sorti i usavršavanjem tehnologija gajenja treba je planski širiti.

Sistematsko mesto, poreklo i biološke osobine plemenite kupine

Sistematsko mesto kupine

U botaničkom smislu, tj. u biljnoj sistematici, kupina zauzima sledeće mesto:

Odeljak:	Angiospermae (skrivenose menjače)
Klasa:	Dicotiledonae (dikotile)
Red:	Rosales (ruže)
Familija:	Rosaceae (ruže)
Podfamilija:	Rosideae (jagodaste voćke)
Rod:	Rubus (maline i kupine)
Podrod:	Eubatus (kupine)

Berba kupine

Vreme berbe kupine određuje se na osnovu zrelosti i osobina ploda, načina upotrebe i raspoloživih transportnih sredstava. Plodovi kupine ne sazrevaju jednovremeno, pa se berba mora obavljati u 4-10 navrata. U zavisnosti od naslednih osobina sorte, a i drugih činilaca, berba može da traje i četrdesetak dana. Neke sorte treba brati svakog drugog ili trećeg dana, a većini puzajućih sorti bez bodlji (tornfri, smutstem, tornles evergrin, džinovska i dr.) dovoljno je da se beru svakih pet do šest dana, pa čak i jednom nedeljno.

Pošto plodovi kupine ne mogu da dozrevaju posle berbe, treba ih brati samo kratko vreme pre potpune zrelosti (1-3 dana), ili kada su potpuno zreli (ali ne i prezreli), dok su još čvrsti. U punoj zrelosti plodovi kupine su najkvalitetniji, tj. najukusniji, najaromatičniji i najobojeniji. Kada se beru ranije, kiseli su i slabije obojeni. Nasuprot tome, prezreli plodovi su neukusni i brzo propadaju.

Optimalna zrelost plodova kupine za berbu određuje se po karakterističnoj crnoj boji epidermisa, čvrstoći i ukusu mesa ploda. Sorte kupina s čvrstim plodovima treba brati u punoj zrelosti, a sorte s mekanim plodovima nešto pre potpune zrelosti. Određivanje vremena berbe plodova kupine u izvesnoj meri zavisi i od udaljenosti tržišta. Ako se plodovi mogu dopremiti na tržište ili u fabriku za preradu u toku istog dana, onda treba brati samo potpuno zrele plodove. Međutim, kada se plodovi kupine duže transportuju, treba ih brati nešto malo pre potpune zrelosti.

Najbolji plodovi beru se za svežu potrošnju, odnosno za kulinarstvo i za duboko smrzavanje za takozvanu “rolend” robu. Ostali plodovi se upotrebljavaju za preradu u sokove, voćne koncentrate i drugo.

Plodovi kupine su sočni i relativno nežni, pa se moraju pažljivo brati. Berba se uglavnom obavlja ručno, a bere se bez čašice i peteljke. Pri izvođenju berbe, dlanovi šake se okreću prema gore i plodovi prstima vuku k sebi, tako da na dlan odjednom pada po nekoliko plodova, koji se, zatim, stavljaju u ambalažu. Kada se ambalaža napuni, odmah je treba skloniti u hladovinu da se plodovi ne bi zagrevali.

Plodovi kupine za industrijsku preradu mogu se brati i mašinama. To se čini kada su plodovi potpuno zreli, jer se tada lako odvajaju od rodnih grančica. Jedna mašina može da obere za radni dan oko 4 ha kupina.

U zavisnosti od osobine sorte, količine i krupnoće zrelih plodova, umešnosti berača i drugih činilaca, jedan radnik za osmočasovno radno vreme može da nabere od 40 do 80 kg. Berba sorti kupina bez bodlji obavlja se mnogo brže od sorti s bodljama, a pogotovu ako ove sorte imaju puzajući rast. Kod sorti kupina bez bodlji radnik u toku dana nabere 100-120 kg kupina.

Prerada i čuvanje plodova kupine

Zreli plodovi gajenih sorti kupine predstavljaju izuzetno cenjeno voće za konzumiranje u svežem stanju (“stono voće”) i ne manje vrednu sirovinu za dobijanje sokova, marmelada, vina, rakije, sirupa, voćnih salata i duboko zamrzavanje.

Imajući u vidu biohemijska svojstva zrelih plodova kupine, kao i sve veću potrošnju kod domaćih potrošača i na inostranom tržištu, neophodno je da ovoj vrsti jagodastog voća posvetimo daleko veću pažnju, i da je planski širimo u pogodnim klimatsko-edafskim uslovima.

Ribizla

Privredni značaj i poreklo ribizle

U grupi jagodastog voća ribizli pripada značajno mesto kako u pogledu konzumiranja u svežem stanju, tako i za razne vidove industrijske prerade, ili za farmaceutsku industriju.

Plodovi ribizle bogati su vitaminom C (A, B i P), čak 5-7 puta više od plodova limuna. Pored vitamina, sadrže i suve materije (oko 13-14%), šećere (5%), kiseline (3%), mineralne materije, taninske materije, i dr. Visoka hranljiva, zaštitna, dijetoprofilaktička i dijetoterapeutska vrednost plodova posebno crne ribizle, posledica su navedenog biohemijskog sastava. Obolelima od visokog krvnog pritiska i arterioskleroze efikasno pomaže ako se redovno koristi u vidu sokova ili nekih drugih prerađevina. Pored plodova ribizle, u medicini se koriste lišće i pupoljci. čajevi od lišća su pogodni za lečenje reumatizma, raznih infektivnih oboljenja i upale pluća. Plodovi crne ribizle vrlo su korisni u ishrani gravidnih žena, za lečenje proširenih vena i obolelih desni. Sok crne ribizle posebno se preporučuje za delatnosti koje traže visok nivo koncentracije (hirurzi, avijatičari, auto-mobilisti i dr.).

U prehrambenoj industriji plod ribizle se koristi za pravljenje sokova, želea, džemova, lik¬era, alkoholnih napitaka, bombona, voćnih salata, vina za zamrzavanje, itd.

Zbog svega navedenog, ova vrsta je vrlo interesantna i za izvoz, kao izvor značajnih deviznih sredstava.

Sa gajenjem ribizle počelo se u 11. veku, u Rusiji (okolina Moskve), a kasnije u Francuskoj i Engleskoj i SAD (18-19 vek). U našu zemlju introdukovana je početkom 20 veka. Današnja proizvodnja ribizle daleko zaostaje za potrebama zemlje, pa je treba planski širiti, pre svega na manjim prostorima, većim nadmorskim visinama i nešto vlažnijim zemljištima.

Borovnica

Privredni značaj i poreklo borovnice

Borovnica je samonikla žbunasta biljka čije uspevanje je vezano za veće nadmorske visine, niskorastuće šumske vrste i goleti.

Od 1913. godine radi se na planskoj hibridizaciji borovnice. Za stvaranje plemenitih visokožbunastih sorti borovnice korišćen je veći broj vrsta iz Severne Amerike.

Šezdesetih godina borovnicu počinju organizovano da gaje u Sloveniji, odakle se u manjoj meri rasprostire i u neka mesta Srbije i Crne Gore.

Plodovi borovnice sadrže dosta gvožda, ugljenih hidrata, vitamina A i C, nešto manje belančevina, masti, antocijana, tanina i kalcijuma.

Biohenijski sastav plodova borovnice od izuzetnog je značaja za ljudski organizam pri redovnoj upotrebi. U tom pogledu, plodovi borovnice i prerađevine od njih ispoljavaju pored hranljivih svojstava i odlična zaštitna, dijetoterapeutska i dijetoprofilaktička svojstva. Koriste se za razne namene i u farmaceutskoj industriji.

Naročito su lekoviti plodovi divlje borovnice. Zaštitno dejstvo borovnice se ističe u slučaju crevnih infekcija i varenja, kao i pri tegobama sa žučnom kesicom. Visok sadržaj antocijana u plodovima borovnice čini je jakim baktericidom. Sirup od borovnice poboljšava oštrinu vida (naručito u sumrak), što je vrlo važno za neke delatnosti (vozači, piloti, istraživači…).

Pored upotrebe u svežem stanju (u punoj tehnološkoj zrelosti), plodovi se mogu koristiti u industriji, za dobijanje sokova, koncentrata, želea, džemova, za zamrzavanje i dobijanje alkoholnih pića.

Podizanje savremenih plantažnih zasada borovnice u našoj zemlji je u začetku, za razliku od mnogih savremenih zemalja gde se visokožbunaste sorte uveliko gaje.

U stvaranju plemenitih sorti borovnice učestvovale su četiri vrste, a u složenom ukrštanju još 14 vrsta borovnice, koje pripadaju podrodu Cyanococcus Kl.

Planskom selekcijom treba stvoriti sorte koje se lako prilagođavaju različitim klimatsko-edafskim uslovima, koje su otporne na bolesti i štetočine, sa ranim plodonošenjem (u drugoj i trećoj godini), sa obilnom rodnošću, pozitivnim osobinama plodova i habitusom (žbunom) pogodnim za mehanizovanu obradu.

Zbog svega navedenog, na borovnicu kao vrstu ozbiljno se mora računati i planski je širiti i na zemljištima veće kiselosti i veće nadmorske visine, gde obezbeđuje redovne i relativno visoke prinose.