Kalemljenje voćaka pominje se još u starim zapisima Rimljana i Grka, pa se može pretpostaviti da je njegova istorija toliko stara koliko je staro i voćarstvo. Verovatno da je prvo kalemljenje nastalo spontano u prirodi priljubljivanjem grana sa dva susedna stabla srodnih vrsta. Docnije je tu „veštinu“ naučio i čovek i pretvorio je u jedan od glavnih načina razmnožavanja voćaka.
Kalemljenje je i u našoj zemlji bilo poznato od davnina. Klement je još krajem 9. veka učio makedonske Slovene kalemljenju voćaka. Pored povoljnih prirodnih uslova to je veoma uticalo da nam danas voćarstvo bude na nivou poznatih voćarskih zemalja u svetu.
U našoj zemlji voćarstvo se razvijalo na malim površinama individualnih gazdinstava i u voćnim rasadnicima koji su bili raspoređeni po srezovima i voćarskim rejonima. Kroz poljoprivredne škole, kurseve i stručnu literaturu stvarao se i voćarski kadar, voćari-kalemari, koji su kroz teoriju i praksu sticali znanja i učili kalemarski zanat. Posle drugog svetskog rata voćarstvo je u nas dobilo još veći zamah: podignute su velike plantaže na društvenom sektoru, a individualni proizvođači pristupili su podizanju intenzivnih voćnih zasada. Paralelno s tim razvijalo se i amatersko voćarstvo u vrtovima i na okućnicama.
Danas se u rasadnicima proizvode na industrijski način velike količine voćnih sadnica. Za takvu proizvodnju osnovna pretpostavka je poznavanje raznih načina kalemljenja i njihovog uticaja na kalem, a kasnije i na voćku i njen rodni potencijal. Za ovu proizvodnju veoma je značajno poznavanje raznih vrsta podloga i sorta i njihovog međusobnog ponašanja posle kalemljenja. Pored rasadnika kalemljenje vrše i amateri u svojim voćnjacima i okućnicama, iako je njihovo znanje iz ove oblasti dosta oskudno.
S razvojem voćarstva razvijala se i kalemarska tehnika: usavršavane su metode rada i načini kalemljenja, a time usavršavao se i kalemarski zanat.
U ovoj knjizi sumirana su, uglavnom, dosadašnja dostignuća koja su od značaja za kalemljenje i proizvodnju voćnih sadnica, kao i za prekalemljivanje voćaka. Da bi operacije koje prate mnogobrojne načine kalemljenja bile čitaocima razumljivije, izlaganja smo propratili crtežima i fotografijama i na taj način ceo kurs kalemljenja učinili vrlo vizuelnim.
Kalemljenje voćaka je zanat koji se mora raditi s ljubavlju i strpljenjem. To je koristan i interesantan posao koji se obavlja s ponosom i radošću, jer se kalemljenjem postiže oplemenjivanje voćaka. Poznato je zadovoljstvo onih koji beru plodove s voćki koje su sami kalemili.
Na kraju, želim da zahvalim urednicima Nolitove biblioteke Zadružna knjiga na uspešnom uređenju ove knjige.
6. avgusta 1976. Beograd
Dipl. inž. Jovan Medigović
Sadržaj
Predgovor
Razmnožavanje voćaka
Generativno razmnožavanje voćaka
Vegetativno razmnožavanje voćaka
Korišćenje organa voćaka za razne načine razmnožavanja
Značaj kalemljenja u voćarstvu
Klasifikacija kalemljenja
Podloge za kalemljenje
Osobine generativnih podloga
Osobine vegetativnih podloga
Kalem-grančice (plemke) za kalemljenje
Međusobni uticaj podloge i nakalemljene sorte
Podudarnost podloge i plemke pri kalemljenju
Obrazovanje tkiva na spojnom mestu
Od čega zavisi uspeh kalemljenja
Proizvodnja podloga
Proizvodnja generativnih podloga — sejanaca
Setva semena
Nega sejanaca
Pikiranje sejanaca
Proizvodnja vegetativnih podloga — mladica
Proizvodnja mladica nagrtanjem
Proizvodnja mladica položnicama
Proizvodnja mladica reznicama
Proizvodnja mladica izdancima
Podloge za pojedine vrste voćaka
Generativne podloge za jabuku
Vegetativne podloge za jabuku
Generativne podloge za krušku
Vegetativne podloge za krušku
Podloge za dunju
Podloge za mušmulu i oskorušu
Podloge za šljivu
Podloge za breskvu i nektarine
Podloge za kajsiju
Podloge za trešnju, višnju i marelu
Podloge za orah
Podloge za kesten
Podloge za badem
Podloge za lesku
Podloge za maslinu
Podloge za smokvu
Podloge za agrume
Proizvodnja kalem-grančica — plemki
Izbor vrsta i sorata pitomih voćaka
Jabuka
Kruška
Dunja
Mušmula
Oskoruša
Šljiva
Breskva
Kajsija
Trešnja
Višnja
Marela
Orah
Kesten
Badem
Leska
Ribizla
Maslina
Smokva
Agrumi
Alat, pribor i materijal za kalemljenje
Voćarska testerica
Voćarske makaze
Nož kresač
Noževi za kalemljenje
Vezivni materijal
Kalem-vosak
Važniji načini kalemljenja
Kalemljenje na zeleno
Kalemljenje očenjem
Organizacija očenja
Očenje na spavajući pupoljak
Očenje na budni pupoljak
Vreme kalemljenja očenjem
Priprema podloga za očenje
Priprema kalem-grančica za očenje
Tehnika kalemljenja očenjem
Pravljenje ureza na podlozi
Skidanje pupoljka
Umetanje pupoljka u podlogu
Vezivanje kalema
Kalemljenje na zrelo
Priprema podloga
Priprema kalem-grančica
Sobno kalemljenje
Kalemljenje iz ruke
Kalemljenje u rastilu
Kalemljenje u voćnjaku
Način kalemljenja na zrelo
Kalemljenje spajanjem kad su podloga i kalem-grančica iste debljine
Prosto i englesko spajanje
Sedlasto i presedlasto spajanje
Kalemljenje spajanjem kad je podloga deblja od kalem-grančice
Prosto i englesko spajanje sa strane
Sedlasto i presedlasto spajanje sa strane
Spajanje na isečak
Kalemljenje pod koru
Kalemljenje u procep
Kalemljenje na klin
Kalemljenje sa strane
Kalemljenje na most
Kalemljenje priljubljivanjem (ablaktiranje)
Dvogubo kalemljenje
Važniji načini kalemljenja oraha
Kalemljenje na zeleno prostim spajanjem u rastilu
Kalemljenje na zrelo prostim spajanjem u staklarama
Kalemljenje očenjem na prozor ili prsten u rastilima
Sobno kalemljenje oraha
Prekalemljivanje voćaka
Nega kalemova
Nega kalemova dobijenih kalemljenjem na zeleno
Nega kalemova dobijenih ocenjem na spavajući pupoljak
Nega kalemova dobijenih očenjem na budni pupoljak
Nega kalemova dobijenih kalemljenjem na zrelo
Nega prekalemljenih voćaka
Vađenje sadnica i postupak do sadnje
Zaštita od štetočina i bolesti
Štetočine
Kalifornijska štitasta vaš
Krvava vaš
Lisne vaši
Kruškina korenova vaš
Breskvin savijač
Breskvin moljac
Muva kalemarica
Grinja
Nematode
Bolesti
Čađava krastavost jabuke
Čađava krastavost kruške
Pepelnica jabuke
Pepelnica breskve
Kovrdžavost lista breskve
Rupičavost lišća
Pegavost lišća višnje i trešnje
Pegavost lišća dunje
Plamenjača šljive
Lisna pegavost oraha
Rak korena
Glodari
Literatura
Bolesti
Voćne sadnice u rasadnicima napadaju razne bolesti čiji su uzročnici patogene gljive, bakterije i virusi. Poznavanje bolesti omogućava primenu preventivnih mera, jer je lečenje znatno teže, a često i manje uspešno.
Čađava krastavost jabuke
Venturia Ineaualis
Bolest se javlja u toku vegetacije. Na lišću, a ponekad i na mladarima obrazuju se maslinastozelene pege, koje kasnije potamne. Bolest se brzo širi ako su proleće i leto kišoviti. Naročito su velike štete na osetljivim sortama (crveni delišes i zlatni delišes). Posebnu pogodnost za širenje parazita čini gustina sadnica u rastilu.
Suzbijanje bolesti otpočeti s proleća čim se pojave mladi listići. Da bi sprečili primarne zaraze treba obaviti četiri do pet prskanja i to prva dva u razmacima od deset dana a ostale u razmacima 12—15 dana. Prskanje vršiti pre kiše. Za prva dva prskanja koristiti bakarni kreč, a za sva ostala prskanja jedno od ovih sredstava: ortocid, cineb, benlejt, saprol i druge organske fungicide.
Čađava krastavost kruške
Venturia Pirina
Pojavljuje se u rano proleće na mladom lišću, a ponekad i na mladarima. Lišće se prekriva tamno smeđim pegama, a na mladarima se stvara manji ili veći broj rana. Simptomi i širenje je kao kod jabuke. Razlika je uglavnom u tome, što kod kruške parazit prezimijava u otpalom lišću i na prošlogodišnjim grančicama, a kod jabuke gotovo isključivo u otpalom lišću.
Suzbijanje čađave krastavosti na sadnicama kruške vrši se na isti način kao i kod čađave krastavosti na sadnicama jabuke.
Pepelnica jabuke
Podosphaera Leucotricha
Pepelnica se najčešće pojavljuje na sadnicama jonatana i njegovim mutantima, a može se naći i na drugim sortama. Parazit prezimljava u pupoljcima i s proleća se pojavljuju beli mladari koji se razvijaju iz zaraženih pupoljaka. Bolesno lišće se deformiše, slabo napreduje, dobije belu prevlaku i kasnije se suši i otpada. Sadnice zaostaju u porastu i ostaju tanke i nežne.
Suzbijanje bolesti je dosta teško. Međutim, ako uzimamo zdrave kalem-grančice i podloge i redovno štitimo rasadnik i sve obližnje zasade jabuke odgovarajućim fungicidima, pepelnica u rasadniku neće biti problem.
Prvo prskanje treba izvesti sa početkom kretanja vegetacija, a zatim ponavljati svake nedelje za sve vreme dok okulanti najintenzivnije rastu. Od fungicida treba koristiti: afugan, benlejt, karatan, kosan i dr. Pored prskanja potrebno je ukloniti sve zaražene podloge i okulante, koje bi mogle služiti kao izvor zaraze.
Pepelnica breskve
Sphaerotheca Pannosa
Bolest se pojavljuje na lišću i mladarima u vidu beličastih prevlaka. Zaraženo lišće se kovrdža, postepeno suši i rano opada. Sadnice zaostaju u porastu, savijaju se i suše.
Bolest se može sprečiti pre svega uzimanjem zdravih pupoljaka pri kalemljenju i redovnim prskanjem podloga i sadnica kosanom, afuganom i karatanom.
Kovrdžavost lista breskve
Taphrina Deformans
Ova bolest predstavlja veliku opasnost za sadnje breskve. Napada lišće, a ponekad i mladare. Obolelo lišće zadeblja, kovrdža se, gubi zelenu boju, postaje crvenkasto, suši se i opada. Ako je proleće kišovito i vlažno zaraza može zahvatiti sve lišće, koje zatim opadne, a na sadnicama se pojavi novo lišće. Ovakve sadnice su vrlo nežne, slabe i nekvalitetne.
Suzbijanje bolesti nije teško ako se na vreme preduzmu potrebne mere. Pre svega treba izvršiti zimsko prskanje kreozanom ili sličnim sredstvima. Ukoliko ovo prskanje n je izvesno, onda u periodu bubrenja pupoljaka tretirati ciramom, radociramom, radotiramom, ili bakarnim krečom. Isto tako potrebno je izvršiti jedno jesenje prskanje kalemova bresaka U rastilu, negde u vreme opadanja lišća, jačom koncentracijom bakarnog kreča.
Rupičavost lisca
Clasterosporium Carpophilum
Ova bolest napada koštičave vrste, naročito trešnju, breskvu, i kajsiju. U proleće se na lišću obrazuju mnogobrojne okruglaste pege oivičene zonom zagasite boje. Pege kasnije ispadaju tako da obolelo lišće izgleda kao izrešetano. Prizemno lišće je jače zaraženo i kad ono otpadne sadnice ogoljevaju
Praktični i ekonomični leđni motorni orošivač, koji ima široku primenu u zaštiti rasadnika odozdo prema vrhu. Ovakve sadnice zaostaju u rastu i razvoju i postaju osetljive na jače mrazeve.
Suzbija se u toku zime sredstvima za zimsko prskanje, a kasnije, u toku vegetacije — ciramom, cinebom, melpreksom i dr. _
Pegavost ltsca višnje i trešnje
Coccomices Hiemalis
Poslednjih godina ova bolest predstavlja veliku opasnost za sadnice višnje i trešnje. U proleće, u toku maja i kasnije lišće dobija svetle pege koje kasnije potamne. Zaraza se prvo javlja na prizemnom lišću i postepeno se širi prema vrhu.
Bolesno lišće otpada tako da već u julu mesecu na sadnicama se nalazi samo nekoliko vršnih listova. Ovakve sadnice ne mogu da sazre, niti se mogu koristiti za sadnju. Bolest se može uspešno suzbiti ako se obave 3 prskanja. Prvo prskanje izvesti polovinom maja. a ostala u razmacima 10—12 dana. Sva prskanja treba obavljati pre kiše. Od fungicida koristiti melpreks, benlejt, ditan, bakarni kreč i dr.
Pegavost lišća dunje
fabrea maculata
Ova bolest javlja se na podlogama u matičniaku i rastilu i na sađnicama dunja u rastdu. Parazit napada lišće, a ponekad i mlađare. Na lišću se obrazuju okruglaste male pege koje ga potpuno prekrivaju. Takvo lišće se suši i opada. Bolest je vrlo štetna, jer pri jačem napadu može da ogoli i podloge i sađnice.
Suzbija se prskanjem melpreksom, cinebom ili bakarnim krečom. Preporučuje se sakupljanje i spaljivanje opalog lišća na kome parazit prezimljava.
Plamenjača šljive
Polystigma Rubrum
Napada sve sorte šljiva, a naročito požegaču. Javlja se sredinom proleća u vidu hlorotičnih pega na listu koje kasnije dobiju narandžastu i na kraju mrkocrvenu boju. Zaraženi listovi se suše i opadaju. Sadnice sa opalim lišćem su inzurene i neotporne.
Bolest se suzbija redovnim prskanjem ortocidom, cinebom, faltanom, bakarnim krečom i dr.
Lisna pegavost oraha
Gnomonis Leptostyla
Na obolelom lišću obrazuju se mnogobrojne okruglaste mrke pege, koje potpuno prekrivaju lisnu površinu. Obolelo lišće se suši i opada, tako da podloge i sadnice skoro ogole, zbog čega ne sazru i izmrznu u toku zime.
Suzbija se cinebom, ortocidom, bakarnim krečom, faltanom, ciramom i dr. uz obavezno dodavanje nekog okvašivača. Prvo prskanje izvesti čim se pojave prve pege na listu. Preporučuje se prikupljanje i spaljivanje obolelog lišća, koje treba obaviti u jesen kako bi se uništio izvor primarnih infekcija naredne godine.
Rak korena
Bacterium Tumefaciens
Rak korena je karantinska bolest koja se pojavljuje u voćnim rasadnic1-ma na skoro svim voćnim vrstama, a naročito na krušci, jabuci, trešnji i višnji. Zaražene sadnice se moraju uništiti.
Bolest prouzrokuje bakterija koja preko povreda dospeva u tkivo korena i korenovog vrata. Na tim mestima stvaraju se izrasline (gale, tumori) raznog oblika i veličine. Na korenu i korenovom vratu mogu se obrazovati jedna ili više izraslina (tumora), usled čega nadzemni deo sadnice slabi i ona postaje nežna i kržljava.
Za suzbijanje bolesti najvažnije su preventivne mere. Pre svega treba saditi zdrave podloge na nezaraženom i ocednom zemljištu. U rasadniku obavezno primeniti plodored. Na parcelama u kojima se primeti rak korena rastila se mogu ponovo zasnivati posle 4—5 godina, s tim da se u međuvremenu zemljište koristi za žitarice ili ugar. Đubrenje zemljišta za rastila vršiti isključivo zgorelim stajnjakom. Pre sadnje koren podloga dezinfikovati organskim živinim preparatima. Ovo se može sprovesti istovremeno sa kvašenjem podloga pre sadnje. Izbegavati sadnju odmah posle skraćivanja i pripreme podloga, naročito s proleća, jer su preseci pre kalusiranja pogodni otvori za infekcije. Vrlo je važno da se svi otpaci posle priprema korena podloga, ostaci korena po rastilima i zaražene sadnice sakupe i spale.
Virusi
Virusne bolesti predstavljaju jednu od najznačajnijih grupa biljnih bolesti, naročito kada su u pitanju voćne kulture.
Posledice njihovog napada su višestruke: iscrpljuju voćku, smanjuju vegetativni potencijal, umanjuju prinose, a naročito negativno utiču na kvalitet plodova. Rasprostranjene su na svim voćnim vrstama, a najveće štete pričinjavaju koštičavim i jagodastim vrstama. Vrlo dobro je poznata virusna bolest „šarka šljive“ koja je uništila ogroman broj stabala u pojedinim šljivarskim područjima, a i danas predstavlja problem šljivarstva.
U novije vreme virusne bolesti predstavljaju veliki problem i u jabučarstvu, krušarstvu i breskvarstvu.
U borbi protiv virusa najefikasnija mera je da se u rasadnik unosi i proizvodi selekcionisan i zdrav sadni materijal (podloge, plemke, sadnice i dr.) koji je prethodno ispitan na prisustvo virusa. Dalje je važno da rasadnik bude zaštićen od biljnih štetočina koje mogu biti prenosioci virusa sa bolesnih na zdrave bilike. Takođe se preporučuje redovna kontrola matičnjaka i rastila i uništavanje svih sumnjivih podloga i sadnica koje mogu biti nosioci virusa.