Objavljeno
Broj pregleda
292

Ovaj je udžbenik, izgleda, zaista našao sebe — i osmo kao i sedmo izdanje brzo je rasprodato. Međutim, ovoga puta obzirom na nešto više vremena, uz svesrdnu pomoć Dr Vasilije Gligorijević, docenta Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, ispravljene su sve uočene greške, a pored toga dat je sistematski pregled svih reakcija toka analize katjona i anjona.

M. S. Jovanović

Posebno mi je zadovoljstvo da istaknem da je ovo već treće uzastopno, inače četvrto po redu, izdanje izdavačke kuće Naučna knjiga iz Beograda.

Beograd, marta 1988. M. S. Jovanović

SADRŽAJ

1. OPŠTI DEO
1.1. Osnovni hemijski zakoni
1.2. Dalton-ova atomska i Avogadro-ova molekulska teorija
1.3. Razblaženi rastvori
1.3.1. Osmoza
1.3.2. Arrhenius-ova teorija elektrolitičke disocijacije
1.4. Tipovi hemijske veze
1.5. Tipovi hemijskih reakcija
1.5.1. Određivanje koeficijenata redoks reakcija
1.5.2. Disproporcioniranje
1.6. Kompleksna jedinjenja
1.7. Koloidni rastvori
1.8. Amfoterna jedinjenja
1.9. Teorije baza i kiselina
1.9.1. Klasična teorija Arrhenius-a
1.9.2. Protolitička teorija Bronsted-a

1.10. lndikatori
1.11. Koncentracije rastvora
1.12. Hemijska ravnoteža
1.12.1. Princip Le Chatelier-a
1.12.2. Brzina reakcije — zakon o dejstvu
1.12.3. Uticaj jonske interakcije na koncentraciju
1.12.4. Međuzavisnost stehiometrijske i aktivne koncentracije, pH i pK vrednost
1.12.5. Konstanta protolize i jonski proizvod vode
1.13. lzračunavanje ravnoteže sistema
1.13.1. Matematički prilaz
1.13.2. Stepen protolize i konstanta ravnoteže
1.13.2.1. Efekat soli
1.13.3. Ravnoteža kiselobaznih sistema
1.13.3.1. Protoliza monobaznih kiselina
1 13.3.2. Protoliza polibaznih kiselina
1.13.3.3. Protoliza soli
1.13.3.4. Protoliza smese
1.13.3.5. Rastvori pufera
i 13.4. Ravnoteža amfoternih jedinjenja
1.13.5. Ravnoteža taložnih sistema
1.13.6. Ravnoteža kompleksnih sistema
1.13.7. Ravnoteža redoks sistema

2. REAKCIJE KATJONA

2.1. V grupa
2.1.1. Kalijum
2.1.2. Natrijum
2.1.3. Litijum
2.1.4. Amonijum
2.1.5. Magnezijum

2.2. IV ili grupa zemljoalkalnih metala
2.2.1. Kalcijum
2.2.2. Stroncijum
2.2.3. Barijum

2.3. III ili amonsulfidna grupa
2.3.1. Pasivitet
2.3.2. Aluminijum
2.3.3. Hrom
2.3.4. Gvožđe
2.3.4.1. Taloženje jednog metala drugim
2.3.5. Uran
2.3.6. Titan
2.3.7. Mangan
2.3.8. Nikal
2.3.9. Kobalt
2.3.10. Cink

2.4. II ili vodoniksulfidna grupa
2.4.1. Sulfobaze
2.4.1.1. Živa
2.4.1.2. Olovo
2.4.1.3. Bizmut
2.4.1.4. Bakar
2.4.1.5. Kadmijum
2.4.2. Sulfo-kiseline
2.4.2.1. Arsen
2.4.2.2. Antimon
2.4.2.3. Kalaj

2.5. I grupa
2.5.1. Srebro
2.5.2. Živa
2.5.3. Olovo
2.5.4. Vodonik

3. REAKCIJE ANJONA
3.1. Fluor
3.1.1. Fluoro-vodonična kiselina
3.2. Hlor
3.2.1. Hlorovodonična kiselina
3.2.2. Hipohlorasta kiselina
3.2.3. Hlorna kiselina
3.2.4. Perhlorna kiselina
3.3. Brom
3.3.1. Bromovodonična kiselina
3.3.2. Bromna kiselina
3.4. Jod
3.4.1. Jodovodonična kiselina
3.4.2. Jodna kiselina
3.4.3. Perjodna kiselina
3.5. Cijanovodonična kiselina
3.6. Rastvaranje teško rastvornih soli srebra kompleksiranjem i dokazivanje jonova srebra u kompleksnim solima
3.7. Dokazivanje HCl, HBr, HJ, HCN jednih pored drugih
3.8. Dokazivanje hlorida, bromida, jodida, hlorata, bromata i jodata jednih pored drugih
3.9. Sumpor
3.9.1. Vodonik-sulfid
3.9.2. Sumporasta kiseiina
3.9.3. Tiosumporna kiselina
3.9.4. Sumporna kiselina
3.9.5. Dokazivanje sulfida, sulfita, tiosulfata i sulfata jednih pored drugih

3.10. Azot
3.10.1 Azotna kiselina
3.10.2. Azotasta kiselina
3.11. Dokazivanje azotne pored azotaste kiseline
3.12. Fosfor
3.12.1. Fosforna kiselina
3.12.1.1. Odvajanje fosforne kiseline pomoću Fe (III) hlorida
3.12.1.2. Odvajanje fosforne kiseline pomoću metalnog kalaja
3.13.Bor
13.1. Borna kiselina
3.14. Ugljenik
3.14.1. Ugljena kiselina
3.15. Sirćetna kiselina
3.16. Oksalna kiselina
3.17. Vinska kiselina
3.18. Uporedno dokazivanje vinske, oksalne i sirćetne kiseline jedne pored druge
3.18.1 Dokazivanje vinske kiseline pored anjona halogenida
3.19. Silicijum
3.19.1. Silicijumova kiselina
3.19.1.1. U vodi nerastvorni silikati:
a) silikati koji se razlažu kiselinama
b) silikati koji se ne razlažu kiselinama
3.19.1.2. Rastavljanje silikata pomoću alkalnih karbonata .
3.19.1.3. Rastavljanje silikata pomoću fluorovodonične kiseline
3.19.1.4. Rastavljanje silikata pomoću amonhlorida i kalcijum-karbonata

3.20. Redovan tok analize
20.1. Prethodna ispitivanja:
žarenjem u cevčici
ispitivanje kako supstanca boji plamen
ispitivanje pomoću đinđuve
ispitivanje pomoću razblažene sumporne kiseline
ispitivanje pomoću koncentrovane sumporne kiseline
hepar reakcija
redukcija na ćumuru
rastvorljivost
3.20.1.1. Prethodna ispitivanja za izbor načina rastavljanja nerastvornog ostatka
3.20.1.2. Metode rastavljanja nerastvornih tela
3.20.2. Pripremanje supstance za analizu
3.20.3. Taloženje vodonik-sulfidom

4. TABLICE ZA ODVAJANJE ANALITIČKIH GRUPA
4.1. Principi analitičkog odvajanja
4.2. I grupa
4.3. II grupa
4.4. III grupa
4.5. IV grupa
4.6. V grupa
4.7. Analiza metala i legura (sa tablicom)
4.8. Semi-mikrometoda (sa tablicom)
4.8.1. Reakcije razdvajanja i dokazivanja katjona i anjona u toku semi-mikro postupka
4.9. Ispitivanje anjona i tablice za njihovo dokazivanje
Registar

Napravi novu temu u “Literatura”



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">

Registrujte se na TH

Tehnologija hrane trenutno okuplja 17.668 članova, mahom inženjera tehnologije ali i svih ljudi zainteresovanih za proizvodnju hrane.

Registracija je besplatna. Članovima svake nedelje na e-mail šaljemo naš Nedeljnik sa novostima iz prehrambene industrije, stručnim tekstovima, obaveštenjima o novim pravilnicima i stručnoj literaturi, seminarima i konkursima. Članovi mogu da koriste i naš forum. Naravno, uvek se možete odjaviti.

Obrazac za registraciju
Registrujte se na Tehnologijii hrane

Okupljamo 17.668 članova. Registracija je besplatna.
- Članovi na e-mail dobijaji Nedeljnik sa temama iz industrije.
- Članovima je na raspolaganju forum.

Obrazac za registraciju
Zatvori