Rukopis knjige „Zasnivanje zasada vinove loze“ predstavlja drugo dopunjeno i prošireno izdanje knjige „Tipski projekat podizanja 1 ha vinograda“. Pošto je predhodna publikacija pobudila veliki interes kod proizvođača grožđa i vina širom Srbije usledilo je logično proširenje koje se odnosi pre svega na korišćenje sertifikovanog sadnog materijala, na korišćenje klonova najkvalitetnijih sorti i korišćenje savremenih sredstava mehanizacije pri zasnivanju zasada vinove loze.

Cilj ovog izdanja je da dalje popularizuje zasnivanje savremenih zasada vinove loze kako bi proizvodnja grožđa i proizvoda od grožđa bila zasnovana na savremenim principima te kako bi krajnji proizvod (grožđe, vino, žestoka pića poreklom od grožđa) imao zavidni kvalitet, a time ste- kao uslove da se uključi u svetsku utakmicu.

Budućim vinogradarima ova knjiga treba da pruži i punu informaciju o normativima i troškovima pri zasnivanju zasada kako bi mogli pravilno da planiraju obim i kvalitet proizvodnje.
Knjiga je posebno namenjena svim studentima voćarsko-vinogradarskog odseka Poljoprivrednog fakulteta, inženjerima koji projektuju zasade vinove loze i amaterskim proizvođačima grožđa koji su zainteresovani za unapređenje vinogradarske proizvodnje.

Autori
Dr Dragoljub Žunić
Mr Saša Matijašević

Sadržaj

Predgovor
NEOPHODNI USLOVI ZA USPEŠNO GAJENJE VINOVE LOZE

EKOLOGIJA VINOVE LOZE

Klimatski faktori
Uticaj temperature na vinovu lozu
Uticaj sunčeve svetlosti na vinovu lozu
Uticaj strujanju vazduha (vetru) na vinovu lozu
Sastav vazduha i njegov uticaj na vinovu lozu
Zemljišni (edafski) faktori
Uticaj zemljišta na vinovu lozu
Vodni režim zemljišta
Vazdušni režim zemljišta
Toplotni režim zemljišta
Hemijski sastav zemljišta i njegov uticaj na vinovu lozu
Zemljišni mikroorganizmi
Ostali ekološki faktori
Uticaj položaja (lokacije) na vinovu lozu
Značaj reljefa za vinovu lozu
Uticaj ekspozicije na vinovu lozu
Značaj nadmorske visine
Velike vodene mase i njihov uticaj na vinovu lozu
Uticaj šuma na vinovu lozu Uticaj ampelotehničkih mera na vinovu lozu

ZASNIVANJE ZASADA VINOVE LOZE

OSNOVNA NAČELA PRI IZBORU POLOŽAJA ZA PODIZANJE VINOGRADA

Priprema zemljišta za sadnju vinove loze
Krčenje prethodne kulture
Nivelisanje i ravnanje terena
Odvodnjavanje terena
Navodnjavanje terena
Način navodnjavanja vinove loze
Rešavanje problema erozije na nagnutim terenima
Rešavanje pitanja zamorenosti zemljišta
Meliorativno đubrenje
Humifikacija
Fosfatizacija
Kalizacija
Kalcifikacija zemljišta
Rigolovanje zemljišta
Neposredna priprema zemljišta za sadnju
Utvrđivanje prisustva vektorskih nematoda

SADNI MATERIJAL

Tehnologija proizvodnje sertifikovanog loznog sadnog materijala
Klonska selekcija
Metode za otkrivanje virusa
Oslobađanje od virusa
Održavanje i razmnožavanje materijala
Obeležavanje kategorija loznog sadnog materijala

PRIPREME ZA SADNJU
ORGANIZACIJA ZEMLJIŠNE TERITORIJE VINOGRADA

Obeležavanje mesta za sadnju
Tehnika pripreme ožiljenih kalemova za sađenje

SADNJA VINOVE LOZE

Klasičan način sadnje
Sadenje hidroburom

IZBOR SORTI I LOZNIH PODLOGA

Sorte za bela vina
Šardone
Sovinjon beli
Rizling rajnski
Rirzling italijanski
Burgunduc beli
Traminac crveni
Muskat otonel
Smederevka
Bagrina crvena
Kladovska bela
Sila
Sorte za obojena (crna) vina
Kaberne sovinjon
Kaberne frank
Merlo
Burgundac crni
Frankovka Sira (Syrah)
Prokupac
Jagodinka
Probus
Sorte tipa bojadiser
Game bojadiser
Začinak
Župski bojadiser
Krajinski bojadiser
Stone sorte
Veoma ranog i ranog sazrevanja
Kardinal
Demir kapija
Beogradska rana
Gročanka
Erli muskat
Karmen
Šasla bela
Black magic (Blek medžik)
Srednje pozne, pozne i veoma pozne stone sorte
Muskat hamburg
Afuz-ali
Italija
Lozne podloge
Kober 5BB
SO4
Šasla 41B

OBLICI ČOKOTA

Klasifikacija uzgojnih oblika čokota
Uzgojni oblici sa niskim stablom
Uzgojni oblici sa srednje visokim stablom
Oblici sa visokim stablom

POSTAVLJANJE NASLONA ZA LOZU

Kolje
Stubovi
Stubovi od prednapregnutog betona
Drveni stubovi
Tehnika postavljanja stubova
Žica Lengeri

AGROTEHNIKA U MLADOM VINOGRADU

1. Uvodne napomene
2. Radovi u prvoj godini
3. Radovi u drugoj godini
4. Radovi u trećoj godini

AGROTEHNIKA I PLANIRANJE PRINOSA ZA VREME REDOVNE PROIZVODNJE GROŽĐA

Obrada zemljišta
Đubrenje vinograda
Rezidba vinograda i planiranje prinosa grožđa
Popravka i održavanje naslona Vezivanje loze
Mere zelene rezidbe vinove loze
Dinamika stupanja vinograda na rod
Zaštita od bolesti i štetočina

BERBA GROŽĐA

Organizacione pripreme za berbu grožđa
Procena prinosa grožđa
Određivanje zrelosti grožđa
Organizacija izvođenja berbe grožđa
1. Berba vinskog grožđa
Postupci sa grožđem nakon berbe
Kvalitetne kategorije vina
Žestoka alkoholna pića poreklom od vinove loze
Ostali proizvodi od grožđa
2. Berba stonog grožđa
Standardizacija stonog grožđa
Transport stonog grožđa

NORMATIVI I POTREBNA FINANSIJSKA SREDSTVA ZA PODIZANJE 1 ha VINOGRADA I REDOVNU PROIZVODNJU GROŽĐA

LITERATURA

1. Berba vinskog grožđa

Grožđe namenjeno proizvodnji vina bere se u fazi tzv. tehnološke zrelosti. Pod ovim se podrazumeva onaj vid zrelosti grožđa koji za dati tip vina ima najbolji odnos šećera i ukupnih kiselina. Berba vinskog grožđa obavlja se u jednom navratu, pri čemu se svaka sorta bere posebno. Pri redovnoj berbi beru se svi grozdovi sem jaguride. Izuzetno, ako se radi o proizvodnji specijalnih vina, berba vinskog grožđa može biti probirna. U tom slučaju beru se samo zdravi t zreli grozdovi, samo prezreli ili samo grozdovi čije su bobice napadnute plesnima. Berba vinskog grožđa kod nas se uglavnom obavija ručno uz pomoć noževa i makaza. Zavisno od prinosa grožđa, krupnoće grozdova i organizacije berbe pol ha, za ručnu berbu potrebno je angažovati 30 – 50 radnika. U toku jednog radnog dana jedan berač može obrati 300 – 600 kg grožđa.

Vinsko grožđe se može brati mehanizovano i to danas predstavlja dominantan način berbe u većini zapadnoevropskih zemalja. Postoje različite mašine i uređaji po principu usisavanja grozdova i bobica i mašine po principu trešenja bobica. Učinak mašina zavist od konfiguracije terena, prilagođenosti naslona i uzgojnog oblika mehanizovanoj berbi i dr. U toku jednog radnog dana, jedna mašina može da obere 3 – 5 ha vinograda i zameni 100-150 radnika.

Vrlo je značajno da se berba grožđa obavlja po lepom, suvom vremenu, te da u ubranom grožđu bude što manje primesa lišća t drugih nečistoća. Pri berbi treba izbegavati trulo grožđe jer će to uticati na pogoršanje kvaliteta vina. Pri mehanizovanoj berbi grožđa nije moguće izbeći berbu natrulog grožđa, a brojne su i primese lišća i lastara. Osim toga, grožđe je dosta mehanički oštećeno još u vinogradu pa su uticaji na kvalitet šire i vina znatno negativniji u poređenju sa dobro organizovanom i brižljivo sprovedenom ručnom berbom.
Od berbe do početka prerade grožđa treba da protekne što je mogu- će manje vremena, optimalno 2-4 časa.

Postupci sa grožđem nakon berbe

Nakon berbe uz posebnu pažnju grožđe se transportuje do podruma gde se obavlja prerada. Pažnja kojom se obavlja berba, transport i prerada vinskog grožđa, značajno utiče na kvalitet budućeg vina. Postupci u toku prerade razlikuju se kod proizvodnje belih, ružičastih i crnih vina.

Kvalitetne kategorije vina

Na sastav i osobine vina utiču mnogobrojni faktori. Otuda su i kriterijumi za kategorizaciju vina vrlo različiti. Prema zakonu o vinu, podela vina izvršena je na četiri osnovne kvalitetne kategorije:

• stona vina,
• stona vina sa zaštićenim geografskim poreklom.
• kvalitetna vina sa zaštićenim geografskim poreklom,
• vrhunska (čuvena) vina sa zaštićenim geografskim poreklom.

Svaka od grupa može se odnositi na bela, ružičasta i crvena vina.

Stona vina – se mogu proizvoditi od grožđa koje potiče od različitih sorti, iz različitih rejona, podrejona i vinogorja. Grožđe se ne mora prerađivati u području u kome je proizvedeno. Uglavnom su to obična konzumna vina koja nemaju karakteristike sorte ni karakteristike područja.

Stona vina sa zaštićenim geografskim poreklom – se mogu proizvoditi od grožđa koje je proizvedeno u okviru jednog vinogradarskog rejona. Mogu biti od jedne ili više sorti iz istog ili susednog vinogradarskog podrejona koji imaju slične proizvodne i prerađivačke uslove. Vina moraju imati organoleptičke osobine karakteristične za proizvodno područje.

Kvalitetna vina sa zaštićenim geografskim poreklom – se mogu proizvoditi od grožđa koje potiče od jednog ili više susednih vinogorja u okvira istog vinogradarskog podrejona. Ova vina dobijaju se od jedne sorte ili grupe sorata koje se prerađuju u području u kome je grožđe proizvedeno. Vina moraju imati prepoznatljive organoleptičke osobine karakteristične za sortu ili grupu sorti kao i za uslove područja u kome su proizvedena.

Vrhunska vina sa zaštićenim geografskim poreklom – se mogu proizvoditi od grožđa koje potiče iz jednog ili više susednih lokaliteta u okvira vinogorja. Ova vina dobijaju se od jedne sorte ili više sorti u tačno propisanim odnosima. Imaju izražene kvalitetne i specifične organoleptičke osobine karakteristične za sortu i ekološke uslove u kojima su proizvedena.

Prema sadržaju neprevrelog šećera vina se dalje dele na :

• Suva vina – imaju najviše do 4 g /1 neprevrelog šećera;
• Polusuva vina – imaju od 4 – 12 g /1 neprevrelog šećera;
• Poluslatka vina – imaju 12 – 50 g /1 neprevrelog šećera;
• Slatka vina – imaju preko 50 g /1 neprevrelog šećera. Ova vina se svrstavaju u grupu specijalnih vina.

Specijalna vina – su vina dobijena posebnim načinom i postupkom prerade grožđa, šire i vina. Specijalna vina dele se na:

• desertna vina,
• likerska vina,
• aromatična vina.

Desertna vina – nazivaju se tako jer se najčešće piju na kraju obroka uz poslastice (le desert). Ova vina su bogata alkoholom (iznad 15 vol.%) i većom količinom neprevrelog šećera. Prirodna desertna vina se proizvode od prezrelog ili delimično sasušenog grožđa ili grožđa napadnutog plemenitim plesnima. Čuvena prirodna desertna vina proizvode se u Mađarskoj (Tokajac), u Italiji (vino Santio), u Francuskoj (Sauternes) i dr.

Likerska vina – se proizvode od koncentrovane ili šećerom zaslađene šire uz dodatak određene količine vinskog destilata ili rafinisanog alkohola. Ova vina obično imaju 13 – 20 vol.% alkohola i veću količinu neprevrelog šećera (1 – 30 % šećera po težini). Za proizvodnju likerskih vina obično se koriste lokalne sorte grožđa koje se beru u prezrelom stanju kako bi se dobila šira bogata šećerom. Najpoznatija likerska vina su Malaga (Španija), Samos (Grčka), Madera (Portugalija) i dr.

Aromatična vina – se proizvode od prirodnih vina dodatak različitih ekstrakata aromatičnih biljaka. Postoje brojni tipovi aromatičnih vina, a najpoznatija su: Vermut (glavni začin je pelin), Bermet (začin je list pelina, kora narandže i limuna) i Pelinkovac (začin je veća količina pelina).

Penušava vina – predstavljaju grupu vina koja u sebi sadrže CO2 pod pritiskom. Ugljen dioksid (CO2) može biti veštački dodat vinu ili poreklom iz samog vina u kome se obrazuje tokom alkoholne fermentacije. Onda postoje prirodna penušava vina i veštačka – gazirana vina.

Posebnu grupu čine vina koja nisu namenjena direktnoj potrošnji već se koriste za dalju preradu i doradu. U ovu grupu spadaju:

• vina za mešanje
•  kupažiranje,
• alkoholizovana vina,
• osnovna vina za proizvodnju alkoholnih pića,
• vina namenjena proizvodnji sirćeta.

Vina za kupažiranje – su vina kod kojih je jedan od elemenata kvaliteta jače izražen, pa se koriste za popravku boje, kiselina, alkohola, ekstrakta drugim vinima.

Alkoholizovana vina – su vina kojima je dodat vinski alkohol ili vinski destilat, te služe za proizvodnju drugih alkoholnih pića. Vinima se može dodati šira, alkohol ili vinski destilat, osnova su za proizvodnju nekih specijalnih vina.

Vina namenjena proizvodnji sirćeta – su vina u kojima koncentracija ukupnih kiselina, a naročito sirćetne kiseline premašuju dozvoljene granice.

Žestoka alkoholna pića poreklom od vinove loze

U procesu prerade grožđa sem vina može se dobiti i niz drugih proizvoda, a posebno cenjeni proizvodi su različita žestoka alkoholna pića. Naime, od 100 kg grožđa može se dobiti 65 – 75 litara šire od čega 55 – 60 litara samotoka, 10-20 litara preševine i dobija se oko 15-20 kg komine. Preševina, komina i ostaci neprodatog stonog grožđa, a često i defektna vina, mogu se iskoristiti za proizvodnju žestokih alkoholnih pića i to: lozovača, komovica, konjaka – vinjaka i sličnih proizvoda.

Lozovača – vrsta alkoholnog pića poreklom od grožđa koji predstavlja originalni domaći proizvod kojeg smo do 1984. godine isključivo proizvodili mi, a nakon toga proizvodi se i u Italiji. Dobija se destilacijom prevrele šire i preševine, pikea i vina. Naročito se ceni lozovača poreklom od mirišljavih – muskatnih sorti, jačine 40 – 50 vol.%.

Komovica – alkoholno piće koje se dobija od komine. Komina obično sadrži nešto šire i šećera, pa se čuva u sudovima ili bazenima u kojima se obavlja vrenje. Komina se pre ili posle vrenja može isprati vodom, pa se dobija pike. Destilacijom komine ili pike-a koji su prevreli dobija se komovica. Dobra komovica je od srednje frakcije dok se prvenac i patoka koriste za prepek i dobijanje lošijih komovica. Od 100 kg prevrele komine može se dobiti 6-10 l komovice jačine 50º.

Konjak – vinjak – alkoholno piće se dobija destilacijom pike-a i vina. Destilacija se obavlja bez prekida pa se dobija destilat jačine do 60 vol.% alkohola. Starenje i odležavanje obavlja se po specijalnom postupku, pa se ova pića cene i spadaju u red najskupljih proizvoda u kategoriji alkoholnih pića.

Ostali proizvodi od grožđa

Marinirano grožđe – bobice prelivene sirupom uz dodatak sredstva za konzervaciju mogu se sačuvati do naredne berbe.

Bezalkoholni sokovi – proizvode se od isceđenog grožđa, a nakon skidanja sa taloga šira se kuva. Dobijeni sok se razliva u sterilisane boce.

Sirupi od grožđa – pripremaju se kao bezalkoholni sokovi uz dodatak šećera. Na 1 litar soka dodaje se I kg šećera. Nakon prokuvavanja sirup se razliva u boce.

Kvas od zelenih lastara i lišća – napitak vrlo bogat C vitaminom koji se proizvodi u Rusiji. Isprani lastari i lišće se prelivaju vrelom vodom, a nakon odvajanja od taloga dodaje se šećer i suvo grožđe radi pospešivanja vrenja. Nakon vrenja, kvas se razliva u boce.

Od grožđa se proizvode t slatka, kompoti, a grožđe se koristi i u proizvodnji kandita.

2. Berba stonog grožđa

Stono grožđe je namenjeno potrošnji u svežem stanju. Grožđe spada u namirnicu koja se lako oštećuje i brzo kvari pa je berba jedna od mera kojom se stono grožđe dovodi u stanje najprihvatljivije za potrošnju. Berba stonog grožđa ima brojne specifičnosti u odnosu na berbu vinskog grožđa. Stono grožđe se bere u dva, a često i u tri navrata u zavisnosti od željenog kvaliteta. Pri svakoj berbi vodi se računa da grožđe po ukusu, mirisu, izgledu grozdova i bobice bude tipično za sortu i najpogodnije za transport i čuvanje. U svakom navratu berbe biraju se najzreliji, naizgled najbolji grozdovi koji zadovoljavaju kriterijume kvalitetnih kategorija stonog grožđa. U kriterijume kvaliteta stonog grožđa, sem sadržaja šećera i ukupnih kiselina u grožđanom soku i njihovog harmoničnog odnosa, spadaju i krupnoća grozda i bobice, ujednačenost bobice po obliku, boji i zrelosti. Zatim, debljina pokožice, rskavost mesa, veličina semenki, topljivost i skladan odnos strukturnih delova bobice su takođe značajni kriterijumi za ocenu kvaliteta stonog grožđa. Posebno cenjena osobina stonih sorti je njihova transportabilnost-sposobnost da izdrže duži ili kraći transport. Na nju naročito utiču mehanička svojstva grožđa i bobice.

Berba stonog grožđa mora se obavljati po suvom i umereno toplom vremenu. Ne sme se brati vlažno i suviše pregrejano grožđe jer je podložno brzom kvarenju. Pri berbi se izbegavaju mehanički oštećeni grozdovi i grozdovi napadnuti plesnima i štetočinama. Berba se obavlja pažljivo odsecanjem grozdova nožem ili makazama i to tako da se grozdovi drže za peteljku. Ne smeju se rukama dodirivati bobice kako ne bi došlo do skidanja (oštećenja) pepeljka. Grozdovi se odmah nakon berbe slažu u propisanu ambalažu sa peteljkom okrenutom nagore. U ambalaži se grožđe reda u jednom redu do popune jedinice pakovanja. Obrano grožđe može se dopremiti do pakernica – specijalnih prostorija u kojima se može vršiti klasiranje i pakovanje stonog grožđa. Svi postupci pri dopremanju grožđa do pakernica moraju biti tako izvedeni da ne dođe do bilo kakvih oštećenja ili zaražavanja grožđa.

Standardizacija stonog grožđa

Prema našim propisima stono grožđe se može klasirati u tri kvalitetne kategorije.

Ekstra kvalitet – Grožđe ove kvalitetne kategorije mora da ima krupne, ujednačene grozdove po obliku, krupnoći i zbijenosti tipične za deklarisanu sortu. Grozdovi moraju imati masu od najmanje 150 grama. Bobice moraju biti ujednačene po zrelosti, boji, obliku i masi. Bobice moraju biti bez ikakvih tragova oštećenja i bolesti. Dozvoljena odstupanja po krupnoći grozdova i bobica iznosi do 5 % po jedinici pakovanja.

Kvalitet I ( prima ) – grožđe ove kvalitetne kategorije mora zadovoljavati sve kriterijume kao i grožđe ekstra klase, s tim što je najmanja dozvoljena masa grozda od 100 grama. Dozvoljeno je da do 3 % grozdova ima i manju masu ali ne manju od 70 grama. Bobice moraju biti tipične za sortu, a dozvoljena odstupanja po veličini ne mogu prelaziti 7% po jedinici pakovanja. Ukupna odstupanja ne smeju prelaziti 10% po jedinici pakovanja.

Kvalitet II (sekonda) – Grožđe ove kvalitetne kategorije obično se manje realizuje na tržištu. U ovu kategoriju ulaze grozdovi čija prosečna masa ne sme biti ispod 60 grama. Ukupno se po jedinici pakovanja tolerišu odstupanja od 10% u pogledu ujednačenosti bobica po obliku, krupnoći, obojenosti i dr.

Stono grožđe pojedinih kvalitetnih kategorija pakuje se u standardizovanu ambalažu koja takođe mora zadovoljiti niz kriterijuma u pogledu dimenzija, zapremine, izgleda i dr. Najčešće se za pakovanje stonog grožđa koriste:

• mala otvorena plitka letvarica zapremine 5,5 – 6,5 kg grožđa;
• srednja otvorena plitka letvarica (holandez), zapremine 8 – 10 kg grožđa;
• velika otvorena plitka letvarica, zapremine do 16 kg grožđa;
• zatvorena plitka letvarica, zapremine do 12 kg grožđa;
• kosa mala letvarica (štajgna), zapremine 8 – 10 kg grožđa.
• Letvarice se izrađuju od rezanog drveta i to najčešće od jele, smrče i topole.

Transport stonog grožđa

S obzirom da je stono grožđe vrlo osetljivo na mehanička oštećenja pri transportu od mesta berbe do pakernica, a zatim do bližih ili udaljenih tržišta mora se posvetiti posebna pažnja. Transport u vinogradu t do prostorija u kojima se obavlja klasiranje i pakovanje može se obaviti ručnim kolicima, zaprežnim kolima, viljuškama i traktorskim prikolicama. Bez obzira o kom transportnom sredstvu se radi neophodno je da budu snabdeveni gumenim točkovima, hidrauličnim dizalicama 1 sl., kako bi se grožđe što manje treslo pri transportu, a time pretrpelo manje štete. Neophodno je da transport bude što pažljiviji, vožnja što laganija, da ne bi došlo do krunjenja bobica 1 grozdova.

Transport grožđa na udaljena tržišta obavlja se motornim vozilima: kamionima, kamionima hladnjačama, železničkim vagonima, brodovima, avionima. Prevozna sredstva moraju da poseduju uređaje za rashlađivanje grožđa, uređaje za dovođenje svežeg vazduha i uređaje za održavanje određene vlažnosti vazduha. Kamioni hladnjače većeg kapaciteta poseduju „termo king“ uređaje kojima se reguliše režim toplote i vlažnosti vazduha u prikolicama. Železnicom, brodovima, avionima, grožđe se ređe transportuje, a transport se obavlja u kontejnerima većeg kapaciteta (10 – 20 t) u kojima se obezbeđuju odgovarajući režimi zavisno od dužine transporta. Pri dužem transportu grožđu se obezbeđuje temperatura od 4 -10° C, visoka relativna vlažnost (80-90 %) i povremeno strujanje vazduha (uz pomoć ventilatora). Samo pravilan i brižljiv transport obezbeđuje održanje kvaliteta stonog grožđa sve do prodajnog mesta.

Pošto transportna radna grupa rasporedi ambalažu (korpe, plastične gajbe za berbu vinskih sorti, odnosno holandeze za stone sorte) pored špalira (na odgovarajućoj udaljenosti), što se određuje na osnovu očekivanog prinosa grožđa. Nakon toga, grupa berača obavlja berbu. Berači odsecaju grozdove i polažu ih u ambalažu. Napunjenu ambalažu sa grožđem prenose radnici transportne grupe i izručuju ih u posebne recipiente (plastične ili metalne) kapaciteta 600 – 900 kg grožđa koji se postavljaju između redova, odnosno palete kada su u pitanju stone sorte. Kada se ovi sudovi napune grožđem, prevoze se viljuškarom, na kraj parcele i kipuju u traktorske prikolice obložene ciradama ili najlonom (za vinske sorte). Kada se prikolice napune sa grožđem odvoze se do podruma – prijemnog mesta. Kod berbe stonih sorti grožđe se doprema do pakernice, gde se obavlja špikovanje grožđa (odstranjivanje trulih i oštećenih bobica).