Fruits & Berries Program

7. juli br. 22
18000 Niš, Srbija

Dagfinn Moe – Viši savetnik

Tel. 018 517848
Mob. 066 954 0411
E-mail: dagfinn.moe@gmail.com

Goran Ranković – Zamenik višeg savetnika

Tel. 018 517850
Mob. 064 659 1527
Email: goran.rankovic65@gmail.com

Zoran Stefanović – Administrator

Tel. 018 517849
Mob. 064 147 9308
Email: zoransfb@gmail.com

Program „Fruits & Berries“, sa sedištem u Nišu, jedan je od najvažnijih pokretača na jugu Srbije. Danski program za razvijanje voćarstva nameni je 1.500.000 evra za podršku voćarima da podignu moderne zasade od kojih će moći lepo da žive. Razgovarali smo sa Goranom Rankovićem koji radi na sprovođenju ovog programa.

– Danski program za razvoj voćarstva je organizacija danske vlade koja je sa radom u južnoj Srbiji počela pre dve i po godine sa dva osnovna elementa programa. Prvo gledamo da podižemo nivo znanja u svakom segmentu voćarske proizvodnje. Program je fokusiran na sedam osnovnih voćnih vrsta, to su: višnja, šljiva, trešnja, jagoda, malina, borovnica i kupina, kao i na rad sa šumskim voćem. Drugi deo programa radimo zajedno sa ministarstvom poljoprivrede i tiče se subvencija odnosno grantova i zajedno sa ministarstvom raspisujemo konkurse.

Do sada su raspisana dva konkursa a za 15 dana voćari sa juga Srbije imaće priliku da se prijave i na treći. Pitali smo gospodina Rankovića zašta tačno program „Fruits & Berries“ daje bespovratna sredstva?

– Dajemo za sadni materijal za ovih sedam nabrojanih voćnih vrsta, i drugi konkurs, koji se ispostavio mnogo interesantniji za naše korisnike je konkurs za opremu. Znači oprema za primarnu proizvodnju, počev od prskalica, sistema za navodnjavanje, staklenika, plastenika, protivgradnih mreža, pa do traktora, kao i oprema za procesiranje poput hladnjača kao i ostalog što je prerađivačkoj industriji neophodno za preradu ovih voćnih vrsta.

Raspitali smo se kako tačno izgleda konkurs i šta sve treba da urade domaći voćari kako bi dobili subvenciju.

– Kad objavimo konkurs, ljudi konkurišu, dobiju rešenje da mogu da idu u investiciju i tek onda kreću sa investicijom – investiraju sopstvene pare, kad završe sa investiciojom onda im se vraća 50% novca izuzimajući PDV.

Posetili smo i voćare korisnike programa. Najpre smo došli kod Aleksandra Dimitrijevića koji je zahvaljujući programu „Fruits & Berries“ napravio hladnjaču.

– Kupili smo već ambalažu i gledamo da u skorije vreme krenemo sa otkupom šljive. Imamo kapacitet skladištenja 600 tona zamrznute šljive. Imamo već neke zainteresovane kupce iz inostranstva, iz Rumunije, Bugarske, Italije, kojima treba sirovina. Ovih dana završavamo ceo projekat i krećemo sa radom. Program nam mnogo znači jer da njega nema mogli bismo da napravimo mnogo manji objekat, manjeg kapaciteta.

Put nas je dalje odveo do jagodnjaka Aleksandra Đorđevića, još jednog korisnika ovog projekta.

– Ovde se trenutno nalazi zasad o 4,5 hektara i njega smo podigli uz pomoć subvencija danskog programa „Fruits & Berries“. Da nije bilo tog programa ne bi smo se odlučili na ovako veliki zasad. Nadamo se i budućoj saradnji sa ovim programom. Inače, veoma smo zadovoljni prolećnom sadnjom, rod je nešto manji od letnje sadnje, ali ako se ispune svi uslovi da se rod obere može da vrati i do 70% ulaganja u samom startu. U pregovorima smo za proširenje na još jednu parcelu od 3 hektara pored jezera. Ne znam da li ćemo uspeti da to završimo ove godine, ali sledeće sigurno.

Za kraj smo došli u hladnjaču „Maks“, čiji je vlasnik Miroslav Mirosavljević takođe dobio novac zahvaljujući ovom danskom programu.

– Napravio sam hladnjaču prošle godine a ove smo je pustili u pogon, imam saradnju sa fondom „Fruits & Berries“ i baš je ovih dana bila njihova kontrola i nadam se da će sve biti u redu jer rađeno je prema propisima i ugovorima koje smo potpisali. Kapacitet hladnjače za lagerovanje je 800 tona a za smrzavanje 20 tona za 24 sata. Pomoć ovog programa mi je dosta značila, konkurisao sam u čak tri oblasti. Drago mi je da je to krenulo i da radi, da pomaže poljoprivredu, jer mislim da je budućnost ove zemlje u hrani.

Izvršni rezime

Istorijat i ciljevi

Danska vlada inicirala je Susedski program (ENP) 2004. godine za period od 2004. do 2007. godine. Trenutno se realizuje druga faza za period od 2008. do 2012. godine. Proširenjem Evropske Unije, nastaju nova partnerstva i mogućnosti za saradnju koja prevazilaze nacionalne granice. Važan izazov predstavlja političko i ekonomsko približavanje susedskih zemalja Evropske Unije, uključujući i Srbiju, što je bliže moguće Evropskoj Uniji i Danskoj.

Tokom poslednjih godina, ekonomski razvoj Srbije je pozitivan sa godišnjom stopom rasta između 5 i 8% mada je trenutna svetska ekonomska kriza imala ozbiljne negativne posledice na ekonomiju, zaposlenost i izvoz. Politički, Vlada Srbije postavila je jasne prioritete vezano za sadržaj i smer reformi uključujući prioritete pridruživanja EU I NATO-u i shodno tome, Srbija je sa EU potpisala „Sporazum o Stabilizaciji i pridruživanju“ aprila 2008. godine.

Studije i konsultacije između RS Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – MPŠVP i Ambasade Danske u Srbiji pokazala su interesovanje Republike Srbije za razvoj sektora voćarstva i jagodičastog i bobičastog voća na jugu Srbije i potrebu za inostranom podrškom u pogledu održivog ekonomski razvoja i otvaranja novih radnih mesta poboljšanjem konkurentnosti i izvoza voća. Konsultacije su bile propraćene sa tri posete Danske Misije Srbiji u periodu od juna 2009. godine do februara 2010. godine sa ciljem da se prikupe podaci i istraži moguć sadržaj nacrta programa za privatni sektor voćarstva i jagodičastog i bobičastog voća u okviru Danskog susedskog programa.

Delegacija je imala punu podršku ministarstava, opština iz odabranog regiona južne Srbije, institucija, drugih donatora, proizvođača, prerađivača i drugih zainteresovanih strana za nacrt skice programa uključujući dve glavne komponente: izgradnju kapaciteta i investicione grant šeme.

Zaključak

Zaključci ove tri misije su da ja pravo vreme za intervenciju u sektoru voćarstva, jagodičastog i bobičastog voća zbog povećane međunarodne konkurencije kako na stranom, tako i na domaćem tržištu. Različiti faktori pokazuju potrebu za jačanjem da bi se doprinelo razvoju ovog sektora. Ovi faktori obuhvataju poboljšanje savetodavnih stručnih službi; jačanje saradnje između proizvođača i uspostavljanje pouzdanih veza sa prerađivačima i izvoznicima; potrebu za novim investicijama u voćnjake i poljoprivredne tehnike kao i u bolji marketing svežeg i obrađenog voća. Provera novih vrsta sertifikovanog voća i nove proizvodne tehnike su potrebne na tržištu svežeg i prerađenog voća. U oblasti zdravlja biljaka i bezbednosti hrane, Srbija još uvek treba da usvoji svoj nacionalni regulativni okvir prema EU acquis t.j. pravnim tekovinama EU. Preduzeti su koraci da se ovaj okvir usaglasi sa EU zahtevima, ali sprovođenje kontrole i kvaliteta hrane još uvek kasni.

LEDIB program je osnovan u Nišu. Zaključak studijskih poseta bio je da treba ustanoviti kancelariju programa za voće i jagodičasto voće u Nišu kako bi se iskoristila prepoznatljivost danskih programa na jugu Srbije i kontakti koji već postoje u ovom sektoru.

Kritična pitanja za dalji razvoj sektora koja su identifikovana tokom studijskih poseta i na osnovu dobijenih informacija su sledeća:

1. Izgradnja kapaciteta stručnih službi, obuka i unapređenje saradnje između proizvođača (grupa proizvođača) kao i saradnja kroz celokupni lanac vrednosti sve do potrošača i izvoznika, uključujući saradnju u marketingu; uvođenje novih sertifikovanih i odobrenih vrsta voća i jagodičastog voća kao i nove i moderne metoda proizvodnje, branja i prerade voća. Jačanje kontrole kvaliteta, analiza rizika, nadgledanje sigurnosti i proces sertifikacije u proizvodnji voća i jagodičastog voća u Srbiji i korišćenje laboratorija za kontrolu kvaliteta i obezbeđivanje bezbednosti hrane.

2. Investicije u primarnu proizvodnju i industrijsku preradu.

Tokom završne posete misije februara 2010. godine, sve zainteresovane strane uključujući Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede MPŠVP i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja MERR, opštine iz odabranog regiona, proizvođače i prerađivače u južnoj Srbiji, složile su se i podržale su okvir nacrta programskog dokumenta kao i njegove zaključke. Zajedno sa svim zainteresovanim stranama, misija je identifikovala 4 okruga u južnoj Srbiji za saradnju i 5 važnih vrednosnih lanaca za program.

MPŠVP se principijelno saglasilo da postoji potreba za kofinansiranjem programa ali do sada nije bilo u stanju da potvrdi stepen svoje finansijske posvećenosti, već je priložen samo okvir koji je uključen u ovaj programski dokument. Većina opština u odabranim okruzima principijelno se složilo oko finansiranja grant komponente, ali projektni tim nije mogao da dobije konačnu formalnu potvrdu usled procedura definisanja budžeta za 2011 godinu koje treba da se realizuju tokom 2010. godine. Budžetske linije kofinansiranja i visina kofinansiranja nisu izložene detaljno.

Glavni rezultat danske intervencije biće unapređenje produktivnosti i konkurentnosti sektora za odabrano voće i proizvoda od tog voća koje se gaji u južnoj Srbiji. Programska intervencija povećaće prihode proizvođača i zaposlenost u celom lancu vrednosti. Rezultat podrazumeva povećani izvoz visoko kvalitetnog svežeg i prerađenog voća iz južne Srbije.

Programske komponente su u skladu sa Nacionalnim poljoprivrednim programom 2008-2011, nacrtom Nacionalnog programa za ruralni razvoj 2008–2011 i Strategijom regionalnog razvoja 2008-2012.

PREPORUKE

Sadržaj programa

Za razvoj ovog sektora preporučuje se da program geografski ciljano obuhvati sledeće okruge u južnoj Srbiji:

• Jablanički
• Nišavski
• Pčinjski
• Toplički

Takođe se preporučuje da fokus budu 5 vrednosnih lanaca, od kojih tri već predstavljaju ustanovljene i važne proizvode, jedan je demonstracioni i dobija sve veću važnost a za jedan se smatra da ima velike potencijale. Ovi vrednosni lanci uključuju:

• Maline
• Višnje
• Jagode
• Borovnice
• Šljive

Tehnički program će se fokusirati na sledeće:

• Jačanje kapaciteta stručnih službi, obuka i poboljšanje saradnje između proizvođača (grupa proizvođača)
• Podrška razvoju i poboljšanju saradnje duž celog vrednosnog lanca od proizvođača do potrošača i izvoznika, uključujući ispitivanje tržišta i saradnju na polju marketinga;
• Podrška uvođenju novih sertifikovanih i odobrenih vrsta voća i jagodičastog voća i nove i moderne metode proizvodnje, berbe i prerade
• Jačanje kontrole kvaliteta, analize rizika, monitoring bezbednosti i sertifikovanje proizvodnje voća, jagodičastog voća u Srbiji i primena laboratorija za testiranje i kontrolu kvaliteta i bezbednosti hrane
• Investicije u primarnu proizvodnju i preradu

Dve komponente

Preporučuje se da se program podeli u dve glavne komponente. Svaka komponenta može da se primeni na svaki od pet vrednosnih lanaca u celosti ili delimično zavisno od sektorske potražnje za podrškom.

1. Izgradnja kapaciteta poljoprivrednih stručnih službi, obuke, poboljšanje saradnje između proizvođača, uključujući podkomponentu za razvoj i poboljšanje saradnje duž celog vrednosnog lanca od proizvođača do potrošača i izvoznika, uključujući ispitivanje tržišta i saradnju na pitanjima marketinga. Program će biti fokusiran na celokupan vrednosni lanac za nove vrste voća koje obećavaju a koje se proizvode u odabranom regionu južne Srbije. Odabrano voće i jagodičasto voće ima dobro potencijalno tržište u Srbiji kao i dobar potencijal za izvoz. Ova komponenta će obuhvatiti tehničku podršku sa ciljem uvođenja novih sertifikovanih i odobrenih vrsta voća kao i nove i moderne metode proizvodnje, berbe i prerade, uključujući podkomponentu za jačanje kontrole kvaliteta, analizu rizika, monitoring bezbednosti i sertifikaciju odabranih sorti voća, i jagodičastog voća.

2. Grant šema za investiranje u primarnu proizvodnju i preradu. Ova komponenta biće fokusirana na investicije u nove proizvodne metode i poboljšanje kvaliteta i konkurentnosti. Pri odabiru investicija važno je razmotriti doprinos investicija očuvanju životne sredine, rodnoj ravnopravnosti, pitanjima mladih, smanjenju migracija i siromaštva.

Rezultat

Glavni rezultat danske intervencije biće poboljšanje produktivnosti i konkurentnosti proizvodnje srpkog voća i jagodičastog voća, posebno onog koje se uzgaja u južnoj Srbiji. Biće povećani prihodi proizvođača kao i zaposlenost duž celog vrednosnog lanca, smanjiće se siromaštvo i migracije. Biće povećan izvoz visoko kvalitetnog svežeg i prerađenog voća iz Srbije, što znači povećanje prihoda od izvoza i poboljšanje trgovinskog bilansa. Konačno, program će pomoći pridruživanje Srbije EU.

Specifični ciljevi programskih komponenti su u skladu sa NPP za 2009 – 2011 i drugim nacionalnim strategijama. Podrška ovom sektoru voćarstva i celom vrednosnom lancu biće realizovana uz pomoć MPŠVP-a, MERR-a, proizvođača i prerađivača u južnoj Srbiji.

Očekuje se da će se ostvariti sledeći kvantifikovani ciljevi nakon četvorogodišnjeg perioda implementacije programa:

• Minimum 160 projekata biće podržano sa 5.4 miliona € javne podrške od ukupne investicije od 10 miliona €
• Najmanje 15,000 ljudi (poljoprivrednika, prerađivača, radnika, savetnika) proći će obuku
• Povećanje od 5 % u neto dodatoj vrednosti podržanih farmi/preduzeća/kooperativa
• Povećanje od 10 % u obimu izvoza onih preduzeća koja investiraju sa ovim ciljem
• 250 – 500 radnih mesta novih ili zadržanih postojećih, i to 50% radnih mesta za žene
• Povećanje 5 % u radnoj produktivnosti (bruto dodata vrednost/ puno radno vreme ekvivalent)
• 75 % podržanih korisnika i obučenih poljoprivrednika, prerađivača i drugih navodi u istraživanju da su njihove EU kompetencije povećane kroz ovaj program

Finansijska ulaganja i vremenski okviri

Program će, na osnovu ovog finalnog programskog dokumenta, biti realizovan tokom 4 godine od kraja 2010. Finansijski doprinos Danske iznosiće najmanje 40 miliona DKK (5,360,000 €) uz dodatak nacionalnih sredstava od MPŠVP-a i opština kao i od privatnog sufinansiranja investicija koje donose prihod.

Očekuje se da planirani doprinos Danske od 5.35 miliona € bude dopunjen sa 3.9 miliona € iz državnih izvora republike Srbije, posebno iz postojećih i novih mera MPŠVP-a (3.3 miliona €) i finansijskih izvora dostupnih lokalnim opštinama za podršku poljoprivrednom razvoju (procenjeno 0.3 miliona € iz lokalnih fondova za razvoj poljoprivrede). Iznosi dostupnih sredstava svake opštine se razlikuju u zavisnosti od veličine opštine, a kofinansiranje će biti ukalkulisano na osnovu proseka budžeta iz 2008 godine.
Takođe, usluge u naturi u obimu 4 osobe na godišnjoj osnovi iz regionalnih poljoprivrednih stručnih službi i 3 osobe na godišnjoj osnovi iz tri regionalna centra za ruralni razvoj što je jednako 25 osoba/godišnje, značajno će doprineti sufinansiranju (procena 0.3 miliona €), i ovi ljudski resursi imaće veoma važnu ulogu u implementaciji programa.

Dalje, predviđa se dodatna javna podrška iz drugih javnih programa: podrška MPŠVP-a standardizaciji i sertifikaciji i podrška razvoju kooperativa i klastera MERR-a.

Na kraju, očekuje se da će grant šema (subvencije) mobilisati do 5 miliona evra u privatnom sufinansiranju tokom programskog perioda. Ukupno, program bi trebalo da ima na raspolaganju 15 miliona evra.

Sledeći koraci

Preporučuje se da se potpiše MoU između Vlade Srbije i MIP-a Kraljevine Danske u vezi sa implementacijom programa.
Preporuka je da se, iz operativnih razloga, formira kancelarija u Nišu (jug Srbije) i da se blisko sarađuje sa već formiranim LEDIB programom za MSP u Nišavskom okrugu i poželjno je da kancelarije budu u istoj zgradi. Program će imati koristi od već prepoznatljivog danskog programa u južnoj Srbiji i može da ima koristi od koordinisanja aktivnosti sa aktivnostima u okviru LEDIB programa. Preporučuje se da se formira kancelarija koju bi vodio međunarodni viši konsultant za hortikulturu, sa punim radnim vremenom, koji ima kompetencije u oblasti marketinga i tržišta kao i vođenja programa.

Takođe se preporučuje saradnja sa USAID programom i drugim programima koji se bave poljoprivredom, hortikulturom i ruralnim razvojem. Saradnja treba da bude zasnovana na MoU između USAID-a i danskog MIP-a. USAID je jedini međunarodni donator aktivan u oblasti privatnog sektora proizvodnje voća i jagodičastog voća, mada trenutno još neki drugi međunarodni donatori pripremaju svoje programe. Takođe se preporučuje održavanje redovnih kontakata sa EU delegacijom u Srbiji.

1.Uvod

1.1 Činjenični podaci o Danskom susedskom programu (ENP) u Srbiji

Vlada Danske pokrenula je Susedski program 2004. godine za period 2004-2007. Program realizuje MIP. Trenutno je u toku druga faza je za period od 2008. do 2012. godine. Kao posledica povećanih evropskih integracija tokom devedesetih godina, javljaju se nova partnerstva i mogućnosti za saradnju van nacionalnih granica. Stalni izazov predstavlja približavanje zemalja EU koliko god je to moguće. Susedski program podržava promociju evropskih integracija i na taj način podržava prioritete spoljne politike Danske: mirnu i stabilnu Evropu koja uživa u ekonomskom napretku. Program podržava susedske zemlje u njihovim naporima da sprovedu neophodne političke i ekonomske reforme i da u isto vreme doprinesu izbegavanju sukoba interesa i stvaranju novih barijera u Evropi. Partnerstva zasnovana na zajedničkim vrednostima i naporima da se odgovori na potrebe susedskih zemalja jesu važni preduslovi za efikasnu razvojnu pomoć.

Ekonomski razvoj u Srbiji tokom poslednjih godina imao je pozitivnu godišnju stopu rasta od 5 do 8% do 2008., i pored toga što je svetska ekonomska kriza imala ozbiljne negativne efekte na ekonomiju, zaposlenost i izvoz. Da bi se obezbedila stalni ekonomski i politički napredak, Vlada Srbije postavila je jasne prioritete vezano za tok reformi i pridruživanje EU i NATO-u i potpisala je SSP aprila 2008. godine.

Srbija je imala koristi od EU kroz autonomne trgovinske mere od 2000. Kao rezultat odluke Srbije da počne da sprovodi odredbe prelaznog Sporazuma, očekuje se da se značajno poveća pristup izvoznih firmi Evropske unije srpskom tržištu. EU je glavni trgovinski partner Srbije i razmena između Srbije i EU raste od 2000. godine. Trgovinska integracija sa EU je veoma visoka. Tokom 2007., izvoz i uvoz roba i usluga u/iz EU porastao je do nivoa od 56% od ukupnog izvoza i 54% od ukupnog uvoza, u poređenju sa brojkama iz 2006. godine od 53 % i 49 %. Srbija ima veliki trgovinski deficit sa EU: 2007, vrednost izvoza u EU bio je 3.6 milijarde € a uvoza iz EU 7.4 milijarde €. Srbija je uglavnom izvozila poljoprivredne proizvode (šećer, voće, jagodičasto voće, i to uglavnom smrznute maline), gume, čelik, gvožđe i mašine u EU a uvozila iz EU vozila, dizel goriva i lekove. Neto vrednost direktnih stranih investicija iz EU zemalja u Srbiju 2007. godine iznosila je 2.3 milijarde €.

18. februara 2008. godine, Savet Evrope usvojio je novo evropsko partnerstvo sa Srbijom. Konsultacije sa srpskim vlastima o pitanjima reformi vode se preko procesa stalnog unapređenja dijaloga. Puna implementacija procesa predstavljaće osnovni korak prema integraciji u EU. Međutim, zemlja ima slabu administrativnu strukturu i slab privatni sektor.

Danska podržava proces reformi u Srbiji i želju Srbije da uskladi svoje zakonodavstvo sa EU zakonodavstvom. Danska je važna poljoprivredna zemlja u EU i ima značajno iskustvo i dobru tradiciju u pogledu doprinosa ekonomskom razvoju u ruralnim oblastima uključujući razvoj poljoprivrednih farmi, razvoj organizacija proizvođača i organizovanje marketinških inicijativa za promociju ekonomskog razvoja i otvaranje novih radnih mesta u ruralnim oblastima. Posebna ekspertiza Danske iz oblasti poljoprivrede obuhvata poljoprivredne savetodavne službe, proizvodnju voća i jagodičastog, organsku poljoprivredu i edukaciju proizvođača i poslodavaca u oblasti poljoprivrede i poljoprivrednog razvoja, marketing poljoprivrednih proizvoda visokog kvaliteta i visoki standardi bezbednosti hrane. Ove kompetencije biće korišćene tokom realizacije Danskog programa.

1.2 Opravdanost programa: povećana konkurentnost kroz modernizaciju proizvodnje, poboljšanje kvaliteta i saradnje

Više of 80000 poljoprivrednika, 250 hladnjača i 100 prerađivača bave se proizvodnjom jagodičastog voća u Srbiji. Klimatski uslovi i kvalitet zemljišta su veoma pogodni za povećanje proizvodnja voća i jagodičastog voća. Trenutna proizvodnja u Srbiji i izvoz posebno smrznutih malina je značajna i doprinosi značajno srpskoj ekonomiji.

Maline i višnje su proizvodi koji se najviše izvoze, i uglavnom se izvoze u rinfuzu u EU i Rusiju. Proizvodnja jagoda je već danas značajan podsektor prerađivačke industrije u Srbiji i značajna je za domaće tržište. Sve je više oblasti gde se gaje borovnice i one predstavljaju dobru alternativu za uzgajanje tradicionalnog voća i jagodičastog voća. Do sada, samo male količine svežeg voća i jagodičastog voća se prodaju na stranim tržištima u Evropi i Rusiji. Tokom poslednjih godina, proizvodnja malina, višnja i jagoda je stabilna iako su otkupne cene za uzgajivače veoma nestabilne pa su proizvodnja i izvoz skoncentrisane na nekoliko prerađevina (tipično smrznutih) tokom kratkog perioda berbe.

Većina voćara koji proizvode šljive, kao i drugo voće, izvozi voće van Srbije na preradu kako bi se dodala vrednost van Srbije, iako već postoji veliki potencijal za suve šljive i druge proizvode od šljiva poput raznih alkoholnih proizvoda.

Proizvodnja šljiva, ali i druge proizvodnje, ozbiljno su ugrožene virusima i gljivičnim infekcijama usled čega slabo rađaju i daju slab kvalitet proizvoda.

Konkurencija raste na svetskom tržištu. Konkurenciju čine Poljska, Mađarska, Turska, ali i udaljene zemlje, kao što je Čile. Bez intervencije i poboljšanja uslova u vezi sa količinom roda, kvalitetom, produktivnošću, organizacijom i marketingom, postoji opravdan strah od značajnog smanjenja proizvodnje i izvoza voća i jagodičastog voća u skoroj budućnosti sa ozbiljnim negativnim efektima na prihode i zaposlenost posebno u južnoj Srbiji.

Većina vrsta voća i jagodičastog voća u Srbiji su vrste koje je pogodno obraditi i koje se ne izvoze sveže. Jagodičasto voće se uzgaja na otvorenim poljima uz korišćenje zastarele tehnologije tako da se dobijaju relativno mali prinosi. Prosečan prinos jagoda je 10 puta manji od prinosa u konkurentskim zemljama. Za drugo voće taj prinos iznosi 25% prinosa kod dobro organizovanih proizvođača, i pored toga što je zemlja plodna i klimatski uslovi su veoma pogodni.

Voće i jagodičasto voće se u južnoj Srbiji uzgaja na malim parcelama i uzgajaju se uglavnom stare sorte. Nove sertifikovane sorte sa većim prinosima, boljim kvalitetom i one koje mogu da se koriste u druge svrhe – n.pr. mogu da se izvoze sveže – su od suštinskog značaja za povećanje prihoda i povećanje zaposlenosti. Borovnice i kupine kao i crvene i crne ribizle se još uvek uzgajaju u zanemarljivim količinama i imaju potencijal za povećanje proizvodnje i unapređenje. Uzgajanje jagodičastog voća u staklenicima takođe predstavlja jednu od mogućnosti za povećanje kvaliteta i kvantiteta prinosa i poboljšanje konkurentnosti na tržištu.

Proizvođači voća jagodičastog voća u Srbiji pate od istih marketinških problema kao i ostali ne povezani poljoprivredni proizvođači i izvoznici u Srbiji; nemogućnost da se postigne visoka tržišna cena zbog loše organizacije proizvođača, oligopolija – i čak lokalni monopol hladnjača i prerađivača i ograničeno znanje o izvoznim tržištima. Proizvođači voća i jagodičastog voća u Srbiji su frustrirani, jer su komercijalni kontakti sa evropskim kupcima ograničeni.

Posrednici u malim kamionima kupuju čitav rod po niskim cenama tokom perioda berbe. Kupci plaćaju u gotovini i koriste povoljnosti ograničenja protoka gotovine jer su tipično suočeni sa proizvođačima kojima je potrebna gotovina u kratkom roku. Na ovaj način proizvođači ne mogu da imaju koristi od mogućnosti da prodaju svoje proizvode po većoj ceni kasnije tokom sezone i nikada ne znaju finalnu destinaciju svojih proizvoda. Neki proizvođači sumnjaju da se njihovo voće etiketira da ima EU poreklo i da se prodaje u Austriji, Nemačkoj i drugim EU zemljama po većim maloprodajnim cenama.

Potreba da se proizvođači organizuju u grupe je sada najpotrebnija posebno za sektor voća i jagodičastog voća. Ovo je podvučeno u NPRR 2009-20112 i RSNPP za 2009-2011 kao ozbiljno ograničenje razvoju ovog sektora. Nacrt NPRR-a 2009-2011 ukazuje da treba primeniti odgovarajuće mere kao i investicije u modernizaciju farmi, preradu i u marketinške aktivnosti.

Srbija danas poseduje 25% svetskog tržišta malina iako se one uglavnom izvoze u rinfuz pakovanjima i prepakivanje se vrši van Srbije za potrošnju i dalju obradu. I za višnje Srbija ima već formirano izvozno tržište i važan udeo na Svetskom tržištu. Suve šljive predstavljaju značajan izvozni artikal i njihov kvalitet je visok. USAID je tokom poslednjih godina pomagao primarne proizvođače i prerađivače oko marketinga njihovih proizvoda pomažući im da razviju proizvodnju, dizajn pakovanja, reklamu, promotivnu prodaju i analizu tržišnih potencijala (detalji u Aneksu 18). USAID je finansirao informacioni materijal o dobrim proizvodnim praksama, HACCP-u, organskoj proizvodnji i finansirao štampanje uputstava za uzgoj malina, borovnica, jagoda i drugog jagodičastog voća sa priloženim informacijama o kvalitetu različitih sorti i potencijalima tržišta svežeg voća. USAID program je takođe uradio analizu tržišta svežeg voća i jagodičastog voća u zapadnoj Evropi i pomagao je proizvođačima i prerađivačima da predstave svoje proizvode na sajmovima hrane u Evropi i drugim zemljama. Sve ovo je preneto uzgajivačima i prerađivačima kroz radionice i informativne materijale (uključujući publikaciju na Web sajtovima).

Rezultati promotivnih aktivnosti i analiza su obećavajući za proizvođače i prerađivače u Srbiji. Tokom narednih godina, USAID će se fokusirati na pomoć proizvođačima i prerađivačima u analizi tržišnih potencijala i promociji prodaje voća i jagodičastog voća, svežeg i prerađenog, putem mnogobrojnih aktivnosti organizovanih u Srbiji i inostranstvu. Danski program koordinisaće svoje aktivnosti i sarađivaće sa USAID-om u vezi sa marketingom i plasmanom voća na tržištima, kako bi se izbeglo preklapanje programa i iskoristila prednost efekta sinergije i dopunjavanja.

Prema dostupnim analizama i informacijama, nema sumnje da na svetskom tržištu postoji sve veće tržište visoko kvalitetnog svežeg i prerađenog voća. Da bi imala koristi od stalno rastućeg tržišta voća i jagodičastog voća, Srbija mora da poboljša savetodavnu službu, saradnju između uzgajivača voća i jagodičastog voća kao i između uzgajivača i prerađivača voća. Potrebno je još analizirati tržišta i unaprediti prodaju posebno maline, trešnje, šljive, jagode i višnje na jugu Srbije. Da bi se prevazišle potrebe za investiranjem, i proizvođačima i prerađivačima finansijska sredstva moraju biti dostupna u vidu grantova.
Takođe je potrebna tehnička pomoć u istraživanju voća, pomoć instituta za tehnologiju hrane za razvoj zdravog semena i biljaka visokog kvaliteta i prinosa, pomoć oko procedura za bezbednost hrane, unapređenje metoda berbe voća, jagodičastog voća, transporta, planiranja i logistike.

Danski program podrške treba da stvori još radnih mesta u ovom sektoru i da doprinese smanjenju siromaštva u regionu. Takođe treba da smanji migracije iz regiona.

Nacionalna strategija regionalnog razvoja NSRR za južnu Srbiji posebno Jablaničkog i Pčinjskog okruga je pripremljena na osnovu partnerstva javnog i privatnog sektora, lokalnih samouprava, regionalnih organizacija, poslovnih asocijacija i predstavnika privatnog sektora. NSRR daje okvir za donošenje odluka o primeni ključnih regionalnih programa za razvoj ekonomije i preduzetništva, infrastrukturni razvoj, ruralni i poljoprivredni razvoj, razvoj veština i povećanje zaposlenosti i razvoj turizma. Postoji pozitivan pomak od početka razvojnog programa 2005. ali se on još uvek nalazi u svojoj inicijalnoj fazi i potrebni su dodatni strateški napori i jasni ciljevi tokom narednih godina da bi se poboljšao životni standard, smanjila nezaposlenost i migracije posebno mladih i visoko obrazovanih ljudi. Danski program privatnog sektora može da bude komplementaran NSRR-u.

1.3 Drugi donatori

Osim USAID nijedna međunarodni donator trenutno nije aktivan u pružanju podrške privatnom sektoru uzgajanja voća i jagodičastog voća. USAID implementira program koji je aktivan u većini regiona u Srbiji sa posebnom pažnjom poklonjenom siromašnim regionima južne i istočne Srbije. Danski program će aktivno raditi sa USAID programom za sektor voća i jagodičastog voća da bi se izbegla preklapanja i da bi se maksimalno iskoristili potencijali sinergije. Od izuzetne je važnosti da se osigura potpuna koordinacija danskih programa sa tekućim USAID programom. U okviru sektora voća i jagodičastog voća, USAID se fokusirao na pružanje podrške srpskim proizvođačima i prerađivačima u procesu ispitivanja tržišta i marketing njihovih proizvoda na stranim tržištima. USAID program ne podržava primarne proizvođače i ni jedan drugi program do sada nije pomagao primarne proizvođače voća i jagodičastog voća u južnoj Srbiji. Tokom posete formulacione misije održana su tri sastanka sa USAID projektnim timom vezano za pojašnjenja i saradnju. Dogovoreno je da se pripremi MoU između Vlade Danske i USAID-a tokom uvodne faze danskog programa, nakon što se urade detaljni planovi u koordinaciji sa USAID-om.

Nekoliko EU programa pomagalo je Srbiju u izgradnji kapaciteta MPŠVP-a, među ostalim direkcijama, i Direkciju za zaštitu biljaka i veterinarsku direkcije. Srbija je u proleće 2009. godine usvojila nekoliko novih zakona o bezbednosti hrane, zdravlju biljaka, i proizvoda za zaštitu biljaka kao i zakon o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji i organskim poljoprivrednim proizvodima. Različiti tekući programi podržavaju izgradnju kapaciteta veterinarske direkcije i direkcije za zaštitu biljaka. Sprovođenje odredaba i kao i izgradnja kapaciteta lanaca laboratorija za kontrolu hrane takođe su u toku.

1.3 Misija za utvrđivanje činjenica 21. -26. jun, Preliminarna programska misija 31. avgust -4. septembar, 2009 i Finalna misija formulacije 22.-26. februar, 2010: Ciljevi i zaključci

Ambasada Danske u Srbiji zajedno sa MPŠVP i drugim srpskim ministarstvima je u proleće 2009. godine istraživala da li postoji potreba za programom koji bi podržao privatni sektor voća i jagodičastog voća u južnoj i jugozapadnoj Srbiji. Zatim je usledila identifikaciona poseta danskog preliminarnog programa Srbiji u periodu od 21. do 26. Juna, 2009. godine sa ciljem utvrđivanja činjenica. Održani su sastanci sa više zainteresovanih strana i prikupljene su vredne informacije. Delegacija je zaključila da je savršeno vreme za podršku sektoru voća i jagodičastog voća u južnoj Srbiji i da Danski susedski program može da pomogne. Misiju su vodili gospodin Thomas Djurhuus i gospodin Jørgen V. Andersen, iz Danskog MIP-a praćeni ekspertima gospodinom Jens Skrumsager Skau i gospodinom Morten Kvistgaard, uz pomoć nacionalnog konsultanta gospodina Gorana Pastrovića. Misija je imala konsultacije sa ministarstvima VRS i drugim zainteresovanim stranama i potencijalnim korisnicima i predstavnicima donatorske zajednice u Srbiji.

Druga misija sa ciljem formulisanja finalnog nacrta programskog dokumenta sprovedena je u periodu od 31. avgusta do 4. septembra. Misiju su predvodili gospodin Jens Skrumsager Skau i gospodin Morten Kvistgaard uz pomoć nacionalnog konsultanta gospodina Gorana Pastrovića. Delegacija je dobila punu podršku ministarstava, opština iz odabranog regiona južne Srbije, institucija, drugih donatora, proizvođača, prerađivača i svih drugih zainteresovanih strana za nacrt programskog dokumenta. Glavni cilj druge misije bio je da se verifikuje izvodljivost i značaj implementiranja programa u sektoru voća i jagodičastog voća sa ciljem da se ojača njegov izvozni učinak i na taj način unapredi ekonomski rast i zapošljavanje u ovom sektoru u odabranom regionu južne Srbije. Ciljevi su bili i da se identifikuje nekoliko relevantnih i važnih vrednosnih lanaca u ovom sektoru i dobije pristanak o sufinansiranju posebno grant komponente. Takođe treba uzeti u obzir i usklađenost programa sa srpskom nacionalnom politikom i prioritetima.

Glavni zaključci 1. I 2. misije

Zaključci misija bili su da je pravo vreme za intervenciju u sektoru voća i jagodičastog voća imajući u vidu da se proces približavanja EU odvija po planu i da konkurencija na međunarodnom tržištu raste. Takođe je bilo jasno da se nivoi kompetencije i kapaciteta proizvođača i prerađivača razlikuju po okruzima, od veoma visokih u jednom do veoma niskih u drugom, i da pristup finansijskom kapitalu u svim okruzima kao i povećanje ljudskog kapitala u drugim okruzima, na primer prenošenjem lokalnih kompetencija i praksi iz jačih regiona u slabije regione treba da budu suštinska pitanja kojima bi se bavio danski program.

Različiti faktori ukazuju da postoje dobre mogućnosti za poboljšanje rada stručnih službi; jačanje saradnje između proizvođača i uspostavljanje pouzdanih veza između prerađivača i izvoznika; potreba za novim investicijama; za boljim marketingom svežeg, prerađenog voća i jagodičastog voća. Takođe je potrebno isprobati nove vrste sertifikovanog voća i jagodičastog voća i nove proizvodne tehnike. Zakoni o fitosanitarnoj kontroli i bezbednosti hrane postoje ali primena kontrole kvaliteta i hrane još uvek kasni.

LEDIB program je osnovan u Nišu (jug Srbije). Zaključak je da treba otvoriti programsku kancelariju za sektor voća i jagodičastog voća u Nišu kako bi se iskoristila prepoznatljivost danskih programa u Srbiji i već uspostavljeni kontakti.

Kritična pitanja za dalji razvoj sektora koja su identifikovana tokom preliminarne programske misije i na osnovu dobijenih informacija su sledeća:

1. Izgradnja kapaciteta stručnih službi, obuka i unapređenje saradnje između proizvođača (grupa proizvođača) kao i saradnja kroz celi vrednosni lanac do potrošača i izvoznika, uključujući saradnju u marketingu;

2. Investiranje u primarnu proizvodnju i industrijsku obradu.

3. Uvođenje novih sertifikovanih i odobrenih sorti voća i jagodičastog voća kao i nove i moderne metode proizvodnje, branja i obrade voća. Jačanje kontrole kvaliteta, analiza rizika, nadgledanje sigurnosti i proces sertifikacije u proizvodnji voća i jagodičastog voća u Srbiji, korišćenje laboratorija za ispitivanje radi kontrole kvaliteta i bezbednosti hrane.

Tokom druge misije sve zainteresovane strane, uključujući MPŠVP, MERR, opštine u odabranom regionu, proizvođače i prerađivače iz južne Srbije, složile su se i podržale su skicu primarnog nacrta programskih komponenti napravljenu na osnovu prve misije i njenih zaključaka. Zajedno sa zainteresovanim stranama, druga misija odabrala je 4 okruga u južnoj Srbiji za saradnju i identifikovano je 5 vrednosnih lanaca pogodnih za ovaj program: malina, višnja, jagoda, borovnica i šljiva.

MPŠVP se principijelno saglasilo o potrebi sufinansiranja programa i u pismu koje je poslato konsultantima nakon druge misije dostavljen je okvir srpskog sufinansiranja u iznosu od 3.9 miliona evra, videti Aneks 1.11. O detaljima će se razgovarati sa MPŠVP kada Danski program bude odobren od strane DMSP (Dansko Ministarstvo Spoljnih Poslova). Većina opština u odabranom regionu takođe se principijelno saglasilo o sufinansiranju i misija je dobila preliminarne potvrde posvećenosti, iako budžetske linije za sufinansiranja i iznosu nisu dogovoreni detaljno.

Tokom misije finalne formulacije u periodu od 22. februara do 26. februara predstavljen je sadržaj programa svim ključnim zainteresovanim stranama u MPŠVP-u, MERR-u i MIP-u, kao i svim lokalnim zainteresovanim stranama u južnoj Srbiji. Razgovarano je o finansijskim modalitetima i oni su dogovoreni sa MPŠVP-om, MIP-om, i Nacionalnom revizorskom. Dogovoreno je da program bude implementiran u skladu sa predlogom, uzimajući u obzir prilagođavanja i/ili izmene i dopune preporučene od strane misije Procene koja takođe treba da se sprovede u istom periodu .

MoU biće pripremljen i potpisan između MIP-a i MPŠVP-a, kada danski program bude odobren u Danskoj i Srbiji (videti predlog MoU u aneksu 2.6).

Glavni rezultati danske intervencije biće poboljšanje produktivnosti i konkurentnosti za odabrano voće i jagodičasto voće koje se proizvodi u južnoj Srbiji. Programska intervencija povećaće prihode proizvođača kao i zaposlenost duž celog vrednosnog lanaca. Ishod podrazumeva povećani izvoz visoko kvalitetnog svežeg i prerađenog voća i jagodičastog voća iz Srbije.

Programske komponente su u skladu sa Nacionalnim Programom Ruralnog Razvoja za period od 2009 do 2011 i Strategijom Regionalnog Razvoja (2008-2012).

4. Izazovi sa kojima se suočava sektor voća i jagodičastog voća

4.1 Opšti izazovi

Poljoprivredni sektor i sektor hortikulture u Srbiji suočavaju se sa velikim izazovima koji jesu posledica tranzicije iz socijalizma i ratova u predpristupni period. Da bi se odgovorilo na ove izazove, treba posebno ojačati sektor voćarstva u Srbiji u domenu proizvodnje, prerađivačke industrije i tržišne konkurentnosti. Modernizacija poljoprivrednih tehnologija i uvođenje najboljih praksi je potrebno kao i uvođenje novih biljnih vrsta i sadnica. Takođe treba uvesti zakonodavstvo vezano za fitosanitarna pitanja i standarde kako bi se obezbedili odgovarajući uslovi. Treba povećati proizvodnju voćnih proizvoda – svežih i smrznutih kao i samu trgovinu ovim proizvodima na domaćim i stranim tržištima kako bi se odbranila tržišna pozicija ovog sektora. Treba uzeti u obzir gore navedene podatke prilikom procenjivanja izvodljivosti i budućih perspektiva sektora voća i jagodičastog voća.

Opštim pristupom koji povezuje različite elemente vrednosnog lanca za specifične proizvode, može se dobiti efekat sinergije koji ima pozitivan efekat na sve relevantne aktere u ovom sektoru poput proizvođača voća, proizvođača sadnica, prerađivača, vlasnika hladnjača, potrošača i trgovaca. Osnovna održivost ovog sektora biće inicirana inkluzijom svih gore navedenih aktera zajedno sa naučnicima i institucijama (univerzitetima, institutima i poljoprivrednim srednjim školama), predstavnicima savetodavnih službi, kooperativa, udruženja voćara, ruralnih mreža, lokalnih institucija, regionalnih institucija – Regionalne privredne komore i nacionalnih institucija – MPŠVP. Treba definisati zajedničke ciljeve kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou koje treba da podrži država a strana finansijska pomoć i ekspertiza će neizbežno povećati šanse za dobijanje dugoročnih konkurentnih rezultata.

Zbog povoljnih klimatskih uslova i uslova zemljišta, sektor voća u Srbiji je uvek imao važnu ulogu u srpskoj privredi. Ukupna površina zemlje pokrivena voćnjacima i vinogradima prelazi 313 hektara. Voćnjaci čine 4.8% ukupnog poljoprivrednog zemljišta. Srbija je mikroklimatski bogata zemlja i veoma je povoljna za intenzivnu i ekstenzivnu proizvodnju organskog voća zbog čega ovaj sektor puno obećava. Sama poljoprivredna zemlja je jedna od najčistijih u Evropi zbog slabog ranijeg i trenutnog korišćenja đubriva i pesticida.

Uzgajanje voća u Srbiji svodi se na male porodične farme. Prerađivačka industrija je dobro razvijena i jeste lider u izvozu jer se izvoze sokovi, sirupi, džemovi, smrznuto i suvo voće. Sveže voće se malo izvozi iako tu postoje veliki potencijali imajući u vidu potražnju stranih tržišta.
Generalno govoreći glavne oblasti razvoju sektora voćarstva su sledeće:

• Zdrave sadnice (bez virusa)
• Rasadnici bez virusa
• Revitalizacija voćnjaka (posebno jabuka i krušaka)
• Nove sorte voća prilagođene klimatskih uslovima koje odgovaraju zahtevima tržišta
• Uzgajanje voća – jagodičastog voća u plastenicima (zatvorenim, poluzatvorenim, polutunelima)
• Tela za nacionalnu sertifikaciju sadnica
• Hladnjače, posebno male i srednje, i kapaciteti za obradu voća nakon berbe
• Analiza rizika, monitoring bezbednosti, kontrola kvaliteta i sertifikacija (proizvodnja, berba, obrada nakon berbe, skladištenje u hladnjačama i prerada)
• Korišćenje HACCP standarda, globalne dobre poljoprivredne prakse i drugih standarda
• Diversifikacija sektora prerade voća
• Povećanje izvoza svežeg, smrznutog i prerađenog jagodičastog voća
• Praktično istraživanje korišćenja novih tehnologija (u proizvodnji, berbi, obradi nakon berbe, preradi i pakovanju)
• Praktično istraživanje u proizvodnji uslova (đubriva, navodnjavanje)
• Investiranje u proizvodnju i preradu
• Modaliteti i uslovi transporta
• Umrežavanje i prenos znanja – nedostatak udruženja voćara, savetodavnih službi, modernih kooperativa grupa proizvođača i minimalna upotreba ruralnih umreženih ljudskih kapaciteta i ekspertiza
• Lančana integracija tokom celog vrednosnog lanca
• Ograničeni broj i organizacija distributivnih centara
• Proizvodnja organskog voća i drugih visoko kvalitetnih proizvoda, proizvodnja autohtonih vrsta koje su interesantne za domaća i strana tržišta i koje su otporne na većinu bolesti
• Marketing i veštine upravljanja
• Procena domaćih i stranih tržišta
• Nedostatak kredita sa povoljnim kamatama i nedostatak investicionih mogućnosti

4.2 Sektor jagodičastog voća

Sektor voća, posebno malina i borovnica, predstavlja dobar izvor stalnih prihoda kako za voćare tako i za prerađivače. Prema istraživanju koje je uradio USAID projekat Agrobiznis, ovaj sektor obuhvata više od 80 000 farmi, 250 hladnjača i preko 100 prerađivačkih fabrika. Maline i borovnice su glavni izvozni artikli ( na trećem mestu odmah nakon žita i šećera) dok uzgajanje jagoda čini važan podsektor prerađivačke industrije. Većina vrsta jagodičastog voća koje se uzgaja u Srbiji gaji se na otvorenim poljima i koristi zastarele tehnologije ( i tako se dobijaju manji prinosi koji su pogodni za preradu). Gaje se tradicionalne vrste a nove sorte uzgajaju se od skora u manjim količinama. Fitosanitarni problem postoje u ovom sektoru i potrebno je imati sadnice bez virusa. Jagode se gaje na manjim parcelama a proizvodnja kupina i malina je najveća na svetu. Brusnice, crne i crvene ribizle uzgajaju se u manjim količinama.

Potrebno je podeliti vrednosni lanca kod jagodičastog voća na sveže voće i prerađene proizvode. U prerađivačkom lancu treba izdvojiti fazu pre smrzavanja, smrznuto neprerađeno voće i smrznuti proizvodi. Sveže voće predstavlja veliki izvozni potencijal ali se za sada može najviše naći na domaćim zelenim pijacama.

4.3 Sektor voća

Sektor jabučastog voća takođe nailazi na neke prepreke i izazove u svom daljem razvoju. Šljiva je dominantna u Srbiji i čini 35% ukupne proizvodnje voća. Glavnu prepreku čine virus i stare sorte. Usled veoma povoljnih prirodnih uslova za uzgajanje šljiva i odličnih izvoznih mogućnosti, nove, otpornije sorte koje daju veće prinose se ne uzgajaju. Trenutne sorte šaljiva ne rađaju šljive koje su dobre za sušenje i da budu izvezene sveže. Jabuka je na drugom mestu prema količini proizvodnje i značaju. 11% ukupne proizvodnje voća čine jabuke. Višnje čine 9%. Obično se prodaju smrznute, ili očuvane potapanjem u šećer i alkohol. Zato što se beru ručno to smanjuje njihovu cenu i konkurentnost na tržištu. Višnje se ne beru uz pomoć mehanizacije jer se uzgajaju u malim količinama.

Najveći izazov za voćarski sektor u Srbiji predstavlja planiranje i izgradnja održive proizvodnje i izvodljivih strategija kao preduslova za uspeh. Dobra komunikacija i razumevanje između vlade, poljoprivrednika, naučnika i preduzetnika je veoma potrebna. To treba da stvori zdravu osnovu i ujednačenu proizvodnju u sektoru voća. Ovom sektoru su potrebni vešti obučeni radnici koji mogu da se prilagode novim tehnologijama, koji razumeju tržište, znaju da iskoriste prednosti i smanje slabosti i da upravljaju poslom efikasno. Takođe treba mu adekvatan kapital da bi se napravile suštinske promene.

Danski program podrške treba da doprinese rešavanju ovih zadataka.

1. Danski program za sektor voća i jagodičastog voća u Srbiji

5.1 Opšta usklađenost sa nacionalnom politikom

Podrška razvoju privatnog sektora jagodičastog voća u južnoj Srbiji je opšti cilj danskog programa. Ovaj cilj može se postići poboljšanjem, promocijom, supervizijom i kontrolom proizvodnje, prerade i trgovine voćem u južnoj Srbiji. Program će se fokusirati na maline, višnje, šljive, jagode i borovnice. Dve komponente programa treba prvenstveno da pomognu privatnom sektoru uzgajanja voća odnosno proizvođačima, prerađivačima i trgovcima voćem, različitim poljoprivrednim udruženjima (stručnim poljoprivrednim/savetodavnim službama, grupama proizvođača, kooperativama, ruralnim mrežama, asocijacijama), naučnim i obrazovnim institucijama (institutima, univerzitetima i poljoprivrednim srednjim školama), nacionalnim i lokalnim vlastima, MPŠVP, MERR, svim opštinama Jablaničkog, Nišavskog, Pčinjskog i Topličkog okruga.

Program obuhvata dve specifične komponente koje su u skladu sa zakonodavstvom odnosno sektorskim zakonodavstvom (MPŠVP, MERR, MTU, MDULS).

Program treba da pomogne MPŠVP-u i treba da bude usklađen sa nacionalnom politikom kroz svoje dve glavne komponente koje su pripremljene u bliskoj saradnji i dijalogu sa nacionalnim i lokalnim akterima.

Komponenta 1 – Izgradnja kapaciteta:
Komponenta 1 fokusira se na izgradnju kapaciteta što treba da doprinese prenosu znanja kroz procese izgradnje kapaciteta koji se fokusiraju na različite ciljne grupe: agrarne organizacije (poljoprivredne stručne/savetodavne službe, kooperative i ruralne mreže), proizvođače, prerađivače, trgovce, istraživače i institucije sa uključivanjem domaćih i stranih eksperata (iz poljoprivrednih škola, instituta, fakulteta i drugih istraživačkih institucija). Predložene programske komponente ispoštovaće svo sektorsko zakonodavstvo navedeno u ovom izveštaju koje se bavi okvirima nacionalne politike, a posebno komponenta programa koja se bavi vrednosnim lancima od proizvođača, savetodavnih službi, prerađivača i marketinga. To zakonodavstvo treba da uključi zakon o savetodavnim službama, nacrt zakona o kooperativama, nacrt zakona o regionalnom razvoju i nacrt zakona o udruživanju.

Programska komponenta 1 imaće direktan uticaj na tržišnu konkurentnost sa posebnim fokusom na stranu i domaću potražnju za jagodičastim i bobičastim voćem i fokus na izvozne potencijale. Marketing i analiza tržišta treba da daju smernice proizvođačima i prerađivačima o tome gde treba graditi kapacitete, gde investirati i gde je potrebna tehnička pomoć. Indirektno ova komponenta imaće uticaja na kvalitet proizvoda, kontrolu, procenu rizika i sertifikaciju. Usklađenost sa sektorskim politikama ustanovljena je poštujući sve odredbe navedene u Okviru Nacionalne Politike pozivajući se na Zakone o zaštiti potrošača, Zakon o javnom skladištenju poljoprivrednih proizvoda, Zakon o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji i organskim poljoprivrednim proizvodima, Zakon o zaštiti konkurentnosti, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda i Zakon o privatnom preduzetništvu.

Ova komponenta će takođe biti usklađena sa zakonom o generalnoj bezbednosti proizvoda, nacrtom zakona o tehničkim zahtevima vezano za proizvode i procenu njihove ispunjenosti, zakonom o zaštiti potrošača, zakonom o bezbednosti hrane, Zakonom o proizvodima za zaštitu biljaka, Zakonom o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji i organskim poljoprivrednim proizvodima, Zakonom o zaštiti prava uzgajivača biljaka.

Da bi se ojačali odnosi između Danskog susedskog programa i srpskih partnera, doprinosi donatora treba da budu usklađeni sa opštom problematikom srpskog sektora voćarstva i treba uključiti eksperte iz sličnih inostranih institucija i organizacija, naravno i iz Danske. Programska podrška treba da obuhvati podršku nacionalnom i sektorskom razvoju pravnih akata i njihovoj implementaciji kao i podršku poboljšanju vladinih sektorskih sistema i procedura.

Komponenta 2: Šema investiranja:
Komponenta 2 programa usklađena je sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju i sa Zakonom o privatnom preduzetništvu , predstojećim IPA i IPARD programima i ima indirektan uticaj na druge sektorske politike. Cilj ove komponente je da poveća konkurentnost pomažući investicije za uzgajanje novih zdravih sorti i za poboljšanje tehnologija koje treba da povećaju produktivnost, kvalitet i kvantitet.

5.2 Nacrt finalnog programa za sektor voća i jagodičastog voća

5.2.1 Programski ciljevi

Programski ciljevi, planirane aktivnosti i rezultati opisani su detaljno u ovom poglavlju.

Opšti ciljevi
Opšti cilj Danskog programa jeste da u okviru sektora voća i jagodičastog voća, u 4 odabrana okruga u južnoj Srbiji (Jablanički, Nišavski, Pčinjski i Toplički) doprinese sledećem:

• Pripremi za pridruživanje EU
• Jačanju održivog rasta privatnog sektora u ovim okruzima
• Povećanju izvoza
• Stvaranju prihoda
• Stvaranju novih radnih mesta, posebno za mlade ljude i žene
• Smanjenju migracija iz okruga

Fokus će biti vrednosni lanac za maline, višnje i šljive. To je voće koje se već dugo vremena prerađuje i ima svoje poznate proizvode na tržištima. Fokus će takođe biti jagode i borovnice. To je voće koje ima potencijal za izvoz kako svežeg tako i prerađenog voća.

Pažnja će biti posvećena uključivanju mladih i žena. Ove grupe su veoma važne za održivost ruralnog razvoja i uspeh programa. Program ima za cilj da posebno unapredi uključivanje mladih i žena u komponentu 1 (izgradnju kapaciteta) i komponentu 2 (šemu grantova) nudeći posebne povoljnosti u obukama, obrazovanju i prilikom procene grant šema, i kao mogućnost da se dobije podrška od 55% u poređenju sa 50% podrške kroz standardnu aplikaciju.

Glavni cilj jeste da se smanji nezaposlenost i migracije iz regiona, podsticanjem mladih ljudi i žena da rade lokalno i da započnu svoj posao u sektoru voća i jagodičastog voća, u proizvodnji ili preradi. Stvaranje radnih mesta povećaće se prihodi i životni standard u regionu.

Program će mladim ljudima i ženama obezbediti informacije i posebne povoljnosti kako bih podstakao da aktivno učestvuju u programu.

Specifični ciljevi

• Izgraditi kapacitete i kompetencije u svim delovima pet odabranih vrednosnih lanaca od proizvođača do krajnjeg potrošača za već pomenute vrste voća. To će biti urađeno transferom organizacionog i tehničkog znanja kroz sve delove vrednosnog lanca i geografski kroz sve okruge.
• Obezbeđivanje tehničke pomoći relevantnim javnim institucijama i vlastima kako bi se poboljšali uslovi u ovom sektoru (testiranje novih vrsta, sertifikacija, kontrola i sl.)
• Obezbediti pristup kapitalu za investicije kroz grant šeme kofinansiranja za sve delove vrednosnog lanca počev od formiranja novih plantaža preko modernizacije poljoprivredne mehanizacije do procesa prerade i marketinga.
• Doprineti procesu pridruživanja EU i izgradnji lokalnih kompetencija kroz izgradnju kapaciteta i implementaciju grant šema zajedno sa implementacijom Nacionalnog programa ruralnog razvoja u skladu sa EU standardima i IPARD programom.

Operativni ciljevi

• Formirati projektnu kancelariju, programski Upravni odbor (PUO) i programski savetodavni odbor (PSO)
• Pripremiti početni izveštaj koji uključuje Akcioni plan procesa (APP), godišnje budžete za sve aktivnosti i dobijanje odobrenja izveštaja od stane PUO
• Uspostaviti šemu grantova sa budžetom od 5.7 miliona evra, uključujući definisanje selektivnih kriterijuma i administrativnih procedura
• Izveštavati PUO o razvoju programa, prilagoditi program na osnovu donesenih odluka i sprovesti odluke
• Obezbediti održivost programa
• Završiti program finalnim izveštajem

Opravdanost programa kroz pristup vrednosnog lanca

Više od 80000 poljoprivrednika, 250 hladnjača i preko 100 prerađivačkih fabrika uključeno je u ovaj sektor u Srbiji. Većina njih je locirana u centralnoj i južnoj Srbiji. Trenutna proizvodnja voća i jagodičastog voća, posebno smrznutih malina doprinosi značajno srpskoj privredi. Statistički indikatori pokazuju povećanje izvoza od 2000 godine a prema studijama USAID-a i sveobuhvatnim analizama proizvodnih potencijala, potencijali za izvoz nisu iscrpljeni. Međutim konkurencija Poljske kao i Turske i Makedonije traži da se ovaj sektor modernizuje. Region južne Srbije ima veoma povoljne vremenske prilike i dobru zemlju za intenzivnu proizvodnju voća. Privreda u ovom regionu je nedovoljno razvijena, stopa nezaposlenosti je visoka, posebno nezaposlenost mladih ljudi i žena.

Proizvodnja malina u Srbiji je 80000 tona godišnje i više od 90% se izvozi i to uglavnom u EU. Proizvodnja kupina je 30000 tona godišnje i one se uglavnom izvoze. Proizvodnja jagoda raste. Proizvodnja crvenih i crnih ribizli je mala mada su potencijali veliki. Odabrani okruzi u južnoj Srbiji su poznati po proizvodnji malina, višnje i šljiva koje se prerađuju. Proizvodnja i izvoz duboko smrznute maline i višnje je kvalitativno i kvantitativno dobro razvijena. Nedavno se povećala proizvodnja i izvoz duboko smrznutih jagoda. Šljive se uglavnom gaje da bi se prerađivale (da bi se sušile i da bi se od njih proizvodila rakija). Šljive često obolevaju, a prinosi šljiva su mali i obično lošeg kvaliteta. Proizvodnja voća za sveža tržišta u Srbiji, susednim zemljama, EU ili Rusiji još uvek nije dovoljno razvijena uglavnom zbog sorti voća koje se uzgaja.

Obično se jagodičasto voće prepakuje za maloprodaju van Srbije, što znači da se glavna dodatna marketinška vrednost proizvoda dobija van Srbije. Nemogućnost da se dobije velika maloprodajna cena uzrokovana je loše organizovanim uzgajivačima, lokalnim monopolima kada su u pitanju hladnjače i prerađivači, ograničenim znanjem i kontaktima sa izvoznim tržištima kao i neadekvatnim sortama voća.

Jagodičasto voće uzgaja se na otvorenim poljima zastarelom tehnologijom i daje male prinose. Prosečan rod jagoda čini 10% prosečnog roda u konkurentskim zemljama. Za drugo voće taj procenat se kreće oko 25% prinosa koji dobijaju dobro organizovane grupe proizvođača u drugim zemljama i pored toga što je zemlja odličnog kvaliteta i klimatski uslovi su veoma povoljni. Voće u južnoj Srbiji uzgaja se na malim parcelama i gaje se uglavnom stare sorte. Nove sertifikovane vrste koje daju veće prinose, bolji kvalitet ploda su neophodne da bi se povećali prihodi i stvorila nova radna mesta. Uzgajanje jagodičastog voća u plastenicima takođe predstavlja mogućnost da se kvalitet i količina prinosa poboljšaju i da se postigne veća tržišna konkurentnost.

Vrednosni lanac ovog sektora voća je fragmentisan i ima nekoliko slabih karika. Tipičan vrednosni lanac sastoji se od:

Sonica, bilk, đubrivo – Proizvodnja – Berba – Transport – Lokalno skladište

ili

Prerada (zamrzavanje) – Potrošači – Obrada u EU zemljama – Izvoz

ili

Potrošači – Nacionalno tržište – Nacionalni trgovci

Slabe karike odnose se na organizaciona i finansijska pitanja i saradnju sa jedne strane i na tehničke probleme (loše sadnice, nedostatak kontrole analiza rizika i kritičnih tački radi zadovoljenja međunarodnih standarda bezbednosti hrane, nedostatak ISO standarda) sa druge strane.

Jačanje saradnje kroz vrednosni lanac i formiranje asocijacija proizvođača je potrebno u ovom sektoru. To je takođe naglašeno i u Nacionalnom programu za ruralni razvoj za period 2009-2011 i RS Nacionalnom poljoprivrednom programu za period 2009-2011.

Treba naglasiti da postoje određene varijacije kod različitih vrednosnih lanaca, na primer kod jabučastog i jagodičastog voća, i da će se tim varijacijama ovaj program pozabaviti na adekvatan način. Priprema se IPARD sektorska studija koja će dati detaljne informacije o svakom vrednosnom lancu.

Da bi se dobili maksimalni benefiti od razvoja sektora voća i jagodičastog voća (prema USAID analizi) Srbija mora da poboljša svoje savetodavne službe, saradnju između samih uzgajivača, i uzgajivača i prerađivača. Potrebno je omogućiti lakši pristup finansijama proizvođačima i prerađivačima, obezbeđivanjem, po mogućstvu grantova. Potrebno je pružiti tehničku pomoć za istraživanje voća, za razvoj sadnica i semena novih sorti boljeg kvaliteta i većih prinosa, za primenu novih tehnika berbe, za kupovinu nove opreme.

Region južne Srbije ima veoma povoljne klimatske uslove i dobro zemljište za intenzivnu proizvodnju voća. Ovaj region ima visoku stopu nezaposlenosti posebno žena i mladih ljudi. Nacionalni poljoprivredni program Republike Srbije za period 2009-2011. je identifikovao ove okruge u južnoj Srbiji kao oblasti koje ne dobijaju pomoć tako lako. U pitanju su 4 okruga: Jablanički, Nišavski, Pčinjski i Toplički. RSNPP nije izabrao Nišavski okrug, mada se stanovništvo u ruralnim delovima ovog okruga bavi uzgajanjem voća i ima iste karakteristike kao i ostali okruzi.

Četiri odabrana okruga poznata su po proizvodnji malina, višnje i šljiva koje se prerađuju, dok se proizvodnja jagoda i borovnica povećala tek tokom poslednjih nekoliko godina. Šljive se uglavnom gaje da bi se prerađivale (da bi se sušile i da bi se od njih proizvodila rakija). Šljive često obolevaju, a prinosi šljiva su mali i obično lošeg kvaliteta. Proizvodnja voća za sveža tržišta u Srbiji, susednim zemljama, EU ili Rusiji još uvek nije dovoljno razvijena uglavnom zbog sorti voća koje se uzgaja. Većina sorti koje se gaje nisu pogodne za tržišta svežeg voća a hladnjače nisu dostupne. Marketinška analiza je pokazala da postoji potencijal za izvoz srpskog voća, posebnog onog koje se uzgaja u ovom odabranim okruzima, u strane zemlje (kako svežeg tako i prerađenog voća). Sorte voća koja se uzgajaju u ovom regionu pogodne su za preradu i potrošači širom sveta jako ih cene. Klimatski uslovi i kvalitet zemljišta ukazuju da bi i kvalitet svežeg voća trebalo da bude dobar. Sa druge strane produktivnost po hektaru je veoma niska kada se uporedi s a drugim regionima Evrope gde se uzgaja ovo voće. Period mogućnosti prodaje je veoma kratak a saradnja između proizvođača i različitih delova vrednosnog lanca nije dovoljno razvijena.

Organska proizvodnja je još uvek mala na jugu Srbije i ima jako ograničeno tržište. Postoji sve veća potražnja za organskim proizvodima u Evropi. Srbija ima potencijala da izvozi sveže, suvo, smrznuto voće kao i sokove dobijene od organskog voća ukoliko se ono uzgaja kontrolisano, sertifikovano. Proizvođači u južnoj Srbiji mogu da imaju korist od povećane potrošnje organskih proizvoda u svetu.

Pravo je vreme da se podrži poboljšanje produktivnosti, uspostavljanje saradnje između samih proizvođača kao i između proizvođača, prerađivača i izvoznika, uvođenje novih sorti voća kako bi moglo da se odgovori na zahteve tržišta svežeg voća i prerađenih proizvoda. U slučaju da se produži sezona berbe i marketinga za sveže i smrznute proizvode to će dovesti do povećanja zaposlenosti i povećanja prihoda.

LEDIB program koji radi u Nišavskom okrugu već ima svoje aktivnosti u poljoprivrednom sektoru. Ovaj program je pomogao da se formira grupa proizvođača jagoda i pomogao im je oko promotivnih aktivnosti. Program takođe podržava istraživanje savetodavnih službi uključujući predlog da se ojačaju ove službe i da se poboljša edukacija u ovom sektoru. Program ima nameru da podrži uzgajivače višnji u Nišavskom okrugu.

Ovaj program će imati koristi od tekućih aktivnosti u Nišavskom okrugu i ojačaće ih novim aktivnostima namenjenim za sektor voća i jagodičastog voća u sva 4 okruga. Namera je da se formira programska kancelarija u bliskoj saradnji sa LEDIB programskom kancelarijom po mogućstvu u istom prostoru.

Očekivani rezultati programske intervencije

Dovoljno je napomenuti da će program doprineti radu savetodavnih službi za ruralni razvoj. Obuka savetnika i same trening aktivnosti biće fokusirane ne ceo vrednosni lanac za odabrano voće. Kvalitet kako svežeg tako i smrznutog voća će se poboljšati i uspostaviće se direktne veze između samih proizvođača i proizvođača i trgovaca i potrošača. Desiće se nove investicije u nove plantaže, novu opremu i novu mehanizaciju. Visoko kvalitetno sveže i smrznuto voće naći će se na tržištu u Srbiji, susednim zemljama, EU i Rusiji. Period ponude na tržištu biće produžen. Biće uvedene nove sorte voća i nove tehnike. Proizvođači i prerađivači pridržavaće se smernica globalne dobre poljoprivredne prakse i HACCP. Negativan uticaj sredine na proizvodnju biće smanjen. Ustanoviće se organizacije proizvođača kao i veze sa prerađivačima i izvoznicima. Unapređeni vrednosni lanci od proizvođača do potrošača stvoriće veće prihode i nova radna mesta posebno za žene i mlade ljude što će smanjiti migraciju iz odabranih okruga. Istraživanja tržišta i promotivne aktivnosti biće podržane a izvoz voća povećan. Proizvodi će zadovoljavati međunarodne standarde kvaliteta i bezbednosti hrane.

Program će doprineti povećanoj i održivoj proizvodnji voća i jagodičastog voća, stvaranju novih radnih mesta, posebno za mlade ljude i žene, i značajno će povećati prihod u regionu zasnovan na relativno malom ulaganju kapitala.

Očekuju se da sledeći kvantifikovani ciljevi budu ostvareni nakon 4 godine implementacije programa:

• Najmanje 160 projekata biće podržano sa 5.7 miliona evra i ukupnom investicijom od minimalno 10 miliona evra
• Najmanje 15,000 ljudi (poljoprivrednika, prerađivača, radnika, savetnika) proći će obuke
• 5 % povećanja neto dodate vrednosti svih podržanih farmi/preduzeća
• 10 % povećani izvoz onih preduzeća koja su investirala sa ovim ciljem
• 250 – 500 novih radnih mesta ili očuvanih radnih mesta, 50 % za žene
• 5% povećana radna produktivnost (bruto dodata vrednost po punom radnom vremenu ekvivalent)
• 75 % podržanih korisnika i obučenih poljoprivrednika, prerađivača koji će se izjasniti da su njihove EU kompetencije porasle nakon primene programa

Detaljni kvantifikovani ciljevi dati si LFA matrici, odeljak 5.2.3. Monitoring.

Glavne zainteresovane strane

Program podrške sektoru voća i jagodičastog voća biće implementiran u saradnji sa MMŠVP, MERR, opštinama u region, Voćarskim institutom u Čačku, Institutom za prehrambenu tehnologiju, Novi Sad, Direkcijom za zaštitu biljaka, Institutom za poljoprivrednu ekonomiju, Beograd, Centrom za inovacije, Arilje, Regionalnom savetodavnom službom, mrežama za ruralni razvoj, USAID-om, EU i drugim donatorima i svim zainteresovanim stranama.

5.2.2 Programske komponente i glavni rezultati

Program će biti realizovan u 4 okruga u južnoj Srbiji (Jablanički, Nišavski, Pčinjski i Toplički). Fokus su maline, višnje, šljive, jagode i borovnice koje se prodaju sveže ili se prerađuju. Program ima 2 glavne komponente:

Komponenta 1: Izgradnja kapaciteta

Ciljevi
1.a. Povećanje prihoda dobijenog proizvodnjom voća i jagodičastog voća putem informisanja, saveta, obuka o tehničkim, ekonomskim i organizacionim pitanjima vezano za visoko kvalitetnu modernu hortikulturu

1.b. Izgradnja kapaciteta o poznavanju tržišnih mogućnosti kako bi proizvođači i prerađivači imali prednost na međunarodnim tržištima visoko kvalitetnih svežih proizvoda i prerađenih proizvoda.

1.c. Tehnička pomoć koja se fokusira na produktivnost proizvodnje voća i to od proizvođača do potrošača sa posebnom pažnjom posvećenom novim sortama koje prate tržišne trendove i zahteve.

Uvođenje sertifikacije zaštićenog porekla i zaštićenog geografskog porekla za odabrano voće.

Kontrola nakon berbe, analiza rizika, sertifikacija u skladu sa međunarodnim zahtevima kako bi se obezbedilo da proizvođači poštuju međunarodne standarde kvaliteta, sa ciljem sticanja boljih pozicija i dobijanje boljih cena proizvoda na tržištu.

Aktivnost

1.a.1 Program će pružiti podršku uzgajivačima voća i jagodičastog voća kroz formiranje savetodavnih službi za uzgajivače voća i jagodičastog voća ili će poboljšati rad već postojećih savetodavnih službi sa posebnim fokusom na maline, višnje, šljive, jagode i borovnice koje se prerađuju ili prodaju sveže.

1.a.2 Program će pružiti podršku u formiranju i vođenju grupa proizvođača i organizacija (kroz obuke i opremu)

1.a.3 Program će podržati obuku trenera, proizvođača, prerađivača i drugih

1.a.4 Kada je to moguće organizovaće se studijska putovanja za uzgajivače voća u druge zemlje koje primenjuju grant šeme za ovaj sektor. Informacije će biti dostupne svima preko internet

1.b.1 Pomoć u formiranju tržišnih asocijacija

1.b.2 Podrška ispitivanju tržišta (domaćih i stranih) za sektor voća i jagodičastog voća

1.b.3 Podrška tržišnim događajima u Srbiji i drugim zemljama

1.c.1 Podrška testiranju novih sorti i unapređenju upravljanja nakon berbe u lancu od proizvođača do potrošača.

1.c.2 Podrška formiranju matičnih zasada voća i jagodičastog voća

1.c.3 Širenje znanja o primarnoj proizvodnji na okružnom i opštinskom nivou

1.c.4 Obuka eksperata za kontrolu kvaliteta, analizu rizika, sertifikaciju u skladu sa međunarodnim zahtevima.

1.c.5 Korišćenje laboratorija (za kontrolu kvaliteta, bezbednost hrane i programe praćenja)

1.c.6. Širenje znanja o samom procesu na okružnom i opštinskom nivou

Rezultati

Rezultat 1.a.1
Posebne savetodavne službe za sektor voća i jagodičastog voća, biće ustanovljene sa dobro pripremljenim savetodavcima za sam proces proizvodnje voća i jagodičastog voća, za poslovno planiranje, najbolje poljoprivredne prakse, HACCP, organsku proizvodnju sa posebnim fokusom na maline, višnje, šljive, jagode i borovnice.

• Treneri će biti obučeni za proizvodnju, period upravljanja nakon berbe, NPP, HACCP, ekonomsku i organsku proizvodnju
• Treneri će proći obuku za komponentu 2 i poslovno planiranje
• Poljoprivredne škole (Šumatovac, Aleksinac) i Voćarski institut iz Čačka biće uključeni u obuke i razvoj
• Biće organizovane radionice i rad na terenu
• Informacije će biti dostupne na internetu

Rezultat 1.a.2
• Biće formirano nekoliko grupa i organizacija proizvođača za sektor voća i jagodičastog voća

Rezultat 1.a.3
• Proizvođači i prerađivaći iz celog regiona obuhvaćenog programom proći će obuke

Rezultat 1.a.4
• Biće organizovana studijska putovanja za savetodavce, proizvođače i prerađivače u relevantne zemlje i lokacije. Posetiće se i institucije koje se bave davanjem grantova.

Rezultat 1.b.1
• Biće formirano nekoliko tržišnih asocijacija
• Cene i informacije o tržištima biće dostupne na internetu

Rezultat 1.b.2
Očekuje se preko 10 istraživanja i izveštaja koji se bave ispitivanjem tržišta na početku samog programa (tržište za sveže i prerađene maline, višnje, šljive, jagode i borovnice)

Rezultat 1.b.3
• Više od 20 marketinških događaja u Srbiji i drugim zemljama u koordinaciji sa USAID-om.

Rezultat 1.c.1
• Nove vrste malina, višnji, šljiva, jagoda i borovnice koje su testirane i dostupne na tržištima
• Poboljšana produktivnost sektora voća i jagodičastog voća kao i kvalitet samog voća. Nove metode proizvodnje, procesa berbe, transporta, sortiranja, skladištenja u hladnjačama, procesa kontrole kvaliteta i transport do međunarodnih tržišta
• Rezultati će biti dostupni na internetu.

Rezultat 1.c.2
• Matični zasadi za proizvodnju sertifikovanog voća
• Rezultati će biti dostupni na internetu.

Rezultat 1.c.3
• Širenje novih saznanja o principima proizvodnje, kroz seminare, obuke, radionice, posete plantažama, kroz sastanke, pisane i elektronske publikacije

Rezultat 1.c.4
• Obučeni srpski eksperti koji pomažu proizvođačima i prerađivačima da analiziraju rizike, prate bezbednost, kontrolišu kvalitet i urade proces sertifikacije u skladu sa EU regulativama i praksama duž celog vrednosnog lanca za sektor voća i jagodičastog voća

Rezultat 1.c.5
• Laboratorije za testiranje kontrole kvaliteta i bezbednosti hrane (na pesticide, štetne organizme, mikotoksine, mehaničke nečistoće, toksične elemente) kako bi se zadovoljili EU zahtevi.
• Uvedeni planovi monitoringa bezbednosti hrane

Rezultat 1.c.6

• Širenje novih saznanja o principima proizvodnje, kroz seminare, obuke, radionice, posete plantažama, kroz sastanke, pisane i elektronske publikacije

Komponenta 2: Šema investicija – grantovi

Ciljevi

2.a. Važno ograničenje za poboljšanje produktivnosti sektora voća i jagodičastog voća je nedostatak finansijskih sredstava. Program treba da ustanovi grant šemu u skladu sa predstojećim IPARD programom.

Aktivnosti

2.a.1 Ustanovljenje šeme grantova za investiranje u nove plantaže i sađenje novih sertifikovanih sorti koje daju veće prinose i boljeg su kvaliteta.

2.a.2 Ustanovljavanje šeme grantova za investicije u mehanizaciju i opremu za odabrani sektor voća i jagodičastog voća

2.a.3 Ustanovljavanje šeme grantova za investicije u proces upravljanja i prerade voća, osim za proizvodnju vina i alkohola.

Rezultati

Rezultat 2.a.1
• Podržano investiranje u presađivanje, oporavak i formiranje novih plantaža zdravih i sertifikovanih sadnica kao i nove sorte malina, višanja, šljiva, jagoda i borovnica
• Period mogućnosti prodaje svežeg voća produžen

Rezultat 2.a.2
• Nova mehanizacija i oprema za sektor voća i jagodičastog voća, sa sistemima odbrane od grada, sistemima za navodnjavanje uključujući sistem za navodnjavanje kap po kap, specijalni traktori, prskalice, plastenici, polutuneli isključivo za voće i jagodičasto voće

Rezultat 2.a.3
• Rekonstrukcija hladnjača, izgradnja hladnjača sa kontrolisanom atmosferom, mašine za sortiranje, palete za pakovanje voća
• Tehnologija i mehanizacija za obradu odabranog voća

5.2.3 Aktivnosti detaljno

Glavni cilj je da se poboljša kompletan vrednosni lanac sektora voća i jagodičastog voća od proizvodnje do krajnje destinacije. Danas nema dovoljno znanja kod proizvođača o samom procesu proizvodnje (navodnjavanju, đubrenju, najboljim poljoprivrednim praksama, izboru sorti za sađenje, obradi nakon berbe, transportu, sortiranju, skladištenju,hlađenju i zamrzavanju, preradi, kontroli kvaliteta i bezbednosti hrane. Postoji nepoverenje i nedostatak saradnje između samih proizvođača i ostalih karika u lancu. Takođe nema dovoljno znanja o tržišnim mogućnostima kako u Srbiji tako i na izvoznim tržištima. Srbija ima dugu tradiciju u izvozu smrznutog jagodičastog voća. Izvoz svežeg voća, sokova, sirupa i sušenog voća nije toliko razvijen. Kontrola bezbednosti za ovo voće ne zadovoljava međunarodne standarde i treba da se poboljša.

Glavni izazovi za povećanje prihoda i zaposlenosti u sektoru voća i jagodičastog voća,
je povećanje produktivnosti i poboljšanje kvaliteta samog voća što bi dovelo do povećanja konkurentnost na domaćim i svetskim tržištima. Program će ponuditi obuke savetnicima koji rade u savetodavnim službama za sektor jagodičastog voća.

Savetnici koji prođu obuke treba dalje da obučavaju proizvođače, poslodavce i radnike kako da poboljšaju produktivnost i kvalitet voća uzimajući u obzir principe globalnih najboljih poljoprivrednih praksi. Program će ponuditi radionice i za savetnike i za proizvođače. Obuka treba takođe da se pozabavi pitanjima procesa nakon berbe, poslovnog planiranja i organske proizvodnje kao i pripremama aplikacija za dobijanje finansijske pomoći u okviru programske komponente 2. Posebne obuke i radionice biće organizovane za trgovce i prerađivače koji se bave ovim vrstama voća i to u oblastima rukovanja nakon berbe, transporta, zamrzavanja, hlađenja, primena HACCP-a i standarda bezbednosti hrane. Institut za poljoprivrednu ekonomiju u Beogradu, Poljoprivredna škola Šumatovac u Aleksincu, Voćarski istraživački institut u Čačku i Institut za prehrambenu tehnologiju u Novom Sadu (u bliskoj saradnji sa Danskim istraživačkim institutom uključujući odsek hortikulture LIFE Univerziteta u Kopenhagenu), Centar inovacija iz Arilja i Eksperimentalna škola u Radmilovcu biće uključeni u obuke i aktivnosti. Za ove svrhe biće organizovana studijska putovanja. Da bi se proširilo svo dostupno znanje i sva stečena iskustva potrebno je imati savetodavnu službu za sektor voća i jagodičastog voća koja dobro funkcioniše. Program će pomoći formiranju i proširenju savetodavnih službi obukom trenera i obukom proizvođača. Informacije će biti dostupne na internetu.

Postoji nepoverenje između proizvođača, posrednika/trgovaca, prerađivača i izvoznika u Srbiji usled nedostatka transparentnosti u organizaciji vrednosnog lanca. Zato su i cene proizvođača nestabilne i ranjive. Velikom broju proizvođača potrebno je unaprediti veštine planiranja. Mnogi prodaju svoje proizvode direktno prerađivačima ili posrednicima na sam dan berbe. Ako voće ide na tržište isti dan kada se bere, proizvođači ne mogu da postignu dobre cene. Samo je nekolicina proizvođača organizovano u grupama prodavalo svoje proizvode. Takođe mali broj njih sarađuje prilikom zajedničke nabavke đubriva, pesticida, opreme i mehanizacije. Većina proizvođača ima delimične informacije o cenama i realnom potraživanju tržišta. Postoji velika potreba da se ojača saradnja između proizvođača različitog voća i ostalih partnera duž celog vrednosnog lanca i takva saradnja može da ima pozitivne efekte na ukupnu tržišnu vrednost proizvodnje usled zajedničkog ublažavanja rizika i benefita za sve aktere u vrednosnom lancu. Program će zato podržati osnivanje proizvođačkih grupa i jačanje njihovih napora da planiraju proizvodnju i da sarađuju sa klijentima. Proizvođačke grupe ne moraju da prate opštinske granice ali moraju da imaju dovoljan broj članova i da svi oni budu posvećeni proizvodnji voća i jagodičastog voća, na osnovu definisanog dugoročnog plana za prodaju kako svežeg tako i prerađenog voća i da zajedno ulažu u sadnice i pripremni materijal. Program će predstaviti slična danska iskustva.

Sve je veće tržište visoko kvalitetnog i zdravog svežeg i prerađenog voća i jagodičastog voća, i pored trenutne ekonomske krize. Program će podržati ispitivanje tržišta, ankete, analize i marketing svežeg i prerađenog voća (malina, višnji, šljiva, jagoda i borovnica) koje se proizvodi u Srbiji. Analiza tržišta i studije izvoza kao i podrška organizaciji ili posetama trgovačkim događajima biće koordinisani sa drugim donatorima, kao što je USAID. Informacije o aktivnostima i rezultatima biće dostupne na internetu. Program će podržati formiranje tržišnih asocijacija proizvođača, prerađivača, trgovaca i izvoznika. Posebna aktivnost odnosi se na ustanovljavanje instrumenta za implementaciju šeme grantova i obuku personala u Srbiji. Obuke treba da bude usklađena sa IPARD programom. Biće organizovane obuke kao i studijske posete drugim zemljama. Tokom početnog perioda programa biće urađene analize tržišta i mogućnosti prodaje.

Svetska ekonomska kriza ima ozbiljne negativne efekte na monetu u Srbiji i na kamatne stope. Cene prerađenog voća formiraju se pod pritiskom. Konkurencija svetskih tržišta kao i uzgajivača iz drugih zemalja čine investicije neophodnim. Teško je naći finansijska sredstva za nove investicije u nove plantaže, mehanizaciju, opremu i prerađivačke kapacitete.

Da bi se podstakla proizvodnja voća i jagodičastog voća u region program će zajedno as drugim partnerima i donatorima ustanoviti investicionu grant šemu za ovaj sektor za proizvođače i prerađivače. Zahtevi će biti slični zahtevima koji su propisani u IPARD programu, koji se očekuje da krene čim Srbija dobije status EU kandidata.

Pojedinac ili grupa korisnika mora da ispuni određeni broj standardnih zahteva kao što su kofinansiranje, priprema poslovnih planova i slično. Korisnicima će biti na usluzi savetodavna služba ili RRM. Dobijene aplikacije biće analizirane i odobrene od strane nezavisnog tela. Drugo telo pratiće i kontrolisaće realizaciju investicija i njenu namenu. Namera je da se podrže investicije u ponovno sađenje, rehabilitaciju voćnjaka ili novih plantaža, nabavku mehanizacije i opreme, na pr. opreme za navodnjavanje, nabavku plastenika, materijala za zaštitu od grada, posebnih traktora i prskalica za polja, za modernizaciju prerađivačkih kapaciteta, za mašine za sortiranje, za tunele za sušenje voća, za mašine za pravljenje sokova, za palete za pakovanje voća. Prednost će imati mladi i žene koji će imati dodatnu podršku.

Očekuje se da će danski doprinos programskoj komponenti grant šema biti 2.1 milione evra. Kofinansiranje MPŠVP će iznositi 3.3 miliona evra a doprinos lokalnih opština 0.3 miliona evra. Sa stopom privatnog finansiranja od 40% do 50%, ukupna investicija mogla bi da bude između 10 i 12 miliona evra. Savetnici će proći kroz specijalne obuke kako bi mogli da pomognu proizvođačima i prerađivačima u pripremi aplikacija.

Potrebna su praktična istraživanja i testiranje novih vrsta malina, višanja, šljiva, jagoda i borovnica kao i praktična istraživanja proizvodnje, perioda nakon berbe, mogućnosti izvoza svežeg voća, njegove prerade, skladištenja i transporta. Na primer, 90% malina koje se gaje jesu sorte Willamette a ta sorta jagodičastog voća nije pogodna za dug transport pa ni za tržišta svežeg voća.

Senga Sengana je jedina sorta jagode koja se uzgaja u regionu i ona nije pogodna za duge transporte. Izbor sorti je veoma važan kako bi se izbeglo sađenje sorti koje lako oboljevaju, upotreba pesticide svela na minimum, smanjili troškovi a kvalitet i produktivnost poboljšali. Sorte koje su dobre za tržišta svežim voćem nisu pogodne za preradu. Tržište svežeg voća zahteva sveže voće tokom cele godine. Postoji velika potreba za testiranjem starih i novih vrsti voća kako bi moglo da se planira proširenje proizvodnje. Program će podržati formiranje novih matičnih zasada gde se gaje sertifikovane vrste u Fitosanitarni sigurnim oblastima.

U isto vreme važno je ispitati đubriva, navodnjavanje sistemom kap po kap, upotrebu odobrenih pesticida, materijala za zaštitu od grada i druge komponente proizvodnje voća i jagodičastog voća u regionu kako bi se postigao bolji kvalitet, pa samim tim i povećali prihodi proizvođača. Program će podržati praktična istraživanja poboljšanja proizvodnje i metoda prerade u saradnji sa Voćarskim institutom iz Čačka i Institutom za prehrambenu tehnologiju iz Novog Sada. Informacije će biti dostupne svima.

Srpsko zakonodavstvo o bezbednosti grane, zaštiti biljaka i izgradnji institucija još uvek ne zadovoljava evropske zakone (prema izveštaju o napretku iz novembra 2008. godine). Zato je potrebno obučiti eksperte za analizu rizika, monitoring bezbednosti, kontrolu kvaliteta i sertifikaciju. Nekoliko programa podržava Veterinarsku direkciju i Direkciju za zaštitu biljaka u njihovoj implementaciji standarda i metoda testiranja. Danski program će biti usklađen sa tekućim programima koji podržavaju sektor voća i jagodičastog voća.

Praćenje i kontrola kvaliteta celog vrednosnog lanca i analiza rizika moraju da zadovolje određene međunarodne standarde. Obuka eksperata je neophodna kako bi oni mogli da rade procenu međunarodnih tržišta i parametara konkurentnosti i takva obuka biće jedna od programskih aktivnosti usklađena sa tekućim programima podrške.

Uvođenje laboratorija za testiranje kontrole kvaliteta i bezbednosti hrane su još jedna programska aktivnost. Program će se fokusirati na testiranje pesticida, štetnih organizama, mikotoksina, mehaničkih nečistoća, toksičnih elemenata i stvaranja planova za monitoring.

Napredak u gore navedenim oblastima od suštinskog je značaja za ulazak na međunarodna tržišta poput EU, Rusije i SAD-a. Program će imati aktivnosti koje se odnose na gore navedenu problematiku uz stručnu međunarodnu pomoć, obuke, studijske posete sličnim institucijama u drugim zemljama. Glavni partneri u realizaciji programa će biti Voćarski istraživački institute iz Čačka, kao i Institut za prehrambenu tehnologiju iz Novog Sada i Direkcija za zaštitu biljaka.

Partneri će svoja znanja i praktična rešenja preneti savetodavcima i proizvođačima kroz radionice i preko internet sajta.

5.2.4 Budžet programa

Program će finansirati angažovanje višeg savetnika za hortikulturu puno radno vreme i nacionalnog eksperta tokom čitavog trajanja programa, kao i nacionalnog eksperta za hortikulturu, još jednog nacionalnog eksperta, tehničkog sekretara puno radno vreme, računovođu i prevodioca. Program će finansirati dodatne prevode, honorarno angažovanje finansijskih stručnjaka i menadžera, opremu za kancelariju i tekuće troškove rada kancelarije i vozilo. Lokalna samouprava zajedno sa MPŠVP doprineće obezbeđivanju prostora za kancelarije.

MPŠVP i opštine u odabranim okruzima kao i sami korisnici kofinansiraće investicije u okviru komponente 2 sa 3.6 milion evra i do 50% ukupnih investicija biće kofinansirano od strane krajnjih korisnika. Maksimalan kao i minimalan iznos granta, specifične procedure raspisivanja konkursa, aplikacije, dodele grantova i monitoring aktivnosti biće dogovoreni sa MPŠVP i MIP tokom početnog perioda implementacije programa.

Uputstvo za praćenje finansija će biti pripremljeno na način propisan od strane Smernica za upravljanje tehničkom pomoći Danskog ministarstva spoljnih poslova. Odvojena je određena suma u budžetu za neplanirane troškove. Danski MIP će na određene vremenske periode raditi revizije programa kroz mehanizme provere kvaliteta kao bi honorarno angažovano osoblje moglo da dobije kvalifikovane savete o upravljanju, finansijskim i tehničkim pitanjima. Menadžment programa biće proveravan redovno.

Planirani danski doprinos od 5.35 milion evra očekuje se da bude dopunjen sa 3.9 miliona evra iz srpskih uslova, iz postojećih i planiranih mera ruralnog razvoja koje sprovodi MPŠVP i izvora dostupnih lokalnim samoupravama kroz fondove za ruralni razvoj. Količina dostupnih sredstava razlikuje se po opštinama u zavisnosti od veličine opštine ali je zasnovana na iznosu odvojenom za ove namene u budžetu 2008. Godine.

Zaposleni u stručnim poljoprivrednim/savetodavnim službama treba da delegiriju 4 zaposlena, a regionalni centri ruralnih razvojnih mreža treba da delegiraju 3 zaposlena na 4 godine da budu angažovani na programu, što će značajno doprineti kofinansiranju.

Takođe, očekuje se dodatna javna podrška iz programa za standardizaciju i sertifikaciju MPŠVP-a i programa MERR-a za razvoj kooperativa i klastera.

Konačno, očekuje se da će grant šema prikupiti do 5.5 miliona evra iz privatnog kofinansiranja tokom implementacije programa, tako da očekivana raspoloživa finansijska sredstva iznose oko 15 milion evra.

5.2.5 Monitoring

Monitoring sistem Danskog programa u južnoj Srbiji biće u skladu sa monitoring sistemom koji se priprema za nacionalni program ruralnog razvoja i predstojeći IPARD program.

Okvir koji će se koristiti u sva tri programa je zajednički okvir monitoring i evaluacije koji se koristi u svih 27 EU zemalja za monitoring i evaluaciju programa ruralnog razvoja u skladu sa regulativnom 1698/2005. Regulativa daje smernice za implementaciju širokog spektra mera. U ovom kontekstu, definisani su samo indikatori rezultata i uticaja vezano za specifične mere koje su od interesa za praćenje. Ti indikatori dati su u tabelama ispod.

Tabela 2: CMEF (Zajednički Monitoring i Evaluacioni Okvir) indikatori propisani od EK Generalne direkcije za poljoprivredu

Da bi se pomoglo programskom UO da vodi i prilagodi metodologiju programa, treba rezultate redovno pratiti kako bi se osiguralo postizanje opštih i specifičnih ciljeva. Program će biti zasnovan na praćenju indikatora rezultata i uticaja koji se mogu proveriti za programsku komponentu 2.
Analitička matrica logičkog okvira (tabela 3) daje pregled logike intervencije danskog programa koji za cilj ima sektor voća i jagodičastog voća u južnoj Srbiji i indikatore Zajedničkog Monitoringa i Evaluacije kada ih je moguće primeniti, a kada nije koriste se specifični programski indikatori. Tabela takođe obuhvata indikativne kvantifikovane ciljeve za svaku aktivnost. Te ciljeve treba da razmotri programski UO tokom početnog perioda implementacije programa kako bi mogle da budu blagovremeno usklađene sa lokalnim uslovima i adaptirane prema indikatorima i smernicama koje će takođe da obuhvati IPARD program.

Table 3: LFA analitička matrica: programski ciljevi, indikatori koji se mogu dokazati, kvantifikovani ciljevi i načini verifikacije

Matrica logičkog okvira biće revidirana tokom početnog perioda implementacije programa i biće predstavljena programskom UO na konačno usvajanje. Ulazne podatke za reviziju matrice logičkog okvira kao i kvantifikovane ciljeve daće studija IPARD programa o voću i povrću koju priprema MPŠVP.

5.2.6 Institucionalna postavka, administrativno upravljanje i potencijalni partneri

Viši konsultant angažovan puno radno vreme i nacionalni konsultant za hortikulturu angažovan puno radno vreme

Međunarodnog Višeg konsultanta angažovanog puno radno vreme zaposliće danski MIP, a biće izabran od strane programskog UO i treba da ga odobri MPŠVP. Međunarodni viši konsultant uz pomoć nacionalnog konsultanta zamenika pomagaće UO u implementaciji programa. Međunarodni viši konsultant biće odgovoran za svakodnevno rukovođenje i razvoj programa. On/ona, kao i drugi konsultanti, eksperti i pomoćno osoblje biće smešteni u prostorija programa.
Međunarodni viši konsultant ima sledeće funkcije:

• Upravljanje programom i programskom kancelarijom
• Razvijanje i koordinacija programskih aktivnosti
• Koordinacija i supervizija rada nacionalnih konsultanata i eksperata, eksperata angažovanih na kraći rok i pomoćnog osoblja
• Savetovanje i pružanje podrške svim akterima u izgradnji kapaciteta
• Koordinacija programa sa drugim donatorima
• Podrška razvoju odabranog sektora
• Da bude sekretar programskog UO

Programski Upravni odbor (PUO)

Programski upravni odbor koga čine predstavnici glavnih zainteresovanih strana biće odgovoran za implementaciju programa. 5 sledećih institucija imaće svoje predstavnike u programskom UO:
MPŠVP 1
Danski MIP 1
Direkcija za ruralni razvoj 1
Predstavnik opštine 1
Ministarstvo finansija 1
Posmatrači, predstavnici drugih zainteresovanih strana, biće pozvani da učestvuju kako bi se obezbedila koordinacija.

Međunarodni stariji konsultant treba da bude sekretar programskog UO-a. Odbor predsedava MPŠVP i odbor se sastaje aprila i oktobra, ili po potrebi. Programski UO odobravaće godišnje radne planove i budžete po dogovorenom okviru i odobravaće šestomesečne izveštaje i nadgledaće sve zajedničke odluke. Mandat programskog UO obuhvata odluke vezano za glavne implementacione aktivnosti kao što su investicioni grantovi u okviru komponente 2, nabavku glavne opreme, opis poslova za honorarne konsultante, za studijska putovanja. Odluke vezano za izmene programskog dokumenta mora da donese programski UO (generalni razvojni ciljevi ne mogu da se menjaju a promene očekivanih rezultata mogu samo da se preporuče). Na početku programa biće održan prvi sastanak. Drugi sastanak planira se krajem 2011 godine ili početkom 2012 kako bi se odobrio početni izveštaj.

Nakon završetka Danskog programa UO može još uvek da postoji i da pređe u profesionalno telo za sektor jagodičastog voća, koje bi imalo ulogu da olakša koordinaciju interesa u sektoru i bavi se politikom razvoja.

Programski Pomoćni Odbor (PPO)

Programski pomoćni odbor koga čine predstavnici svih zainteresovanih strana, donator i korisnici treba da pomaže i savetuje programski UO u realizaciji programa. PPO čine članovi PUO-a i svih uključenih aktera, drugi donator i predstavnici krajnjih korisnika:

MPŠVP
Odsek za ruralni razvoj
Nacionalna agencija za plaćanja
Predstavnik Danske
Predstavnik Pčinjskog okruga
Predstavnik Nišavskog okruga
Predstavnik Topličkog okruga
Predstavnik Jablaničkog okruga
Jasna Mastilović – Institut za prehrambenu tehnologiju, Novi Sad
Svetlana Paunović, Institut za voćarstvo, Čačak
Lokalni predstavnik ruralne mreže
Lokalni predstavnik poljoprivredne stručne službe
Predstavnici proizvođača jagodičastog voća
Predstavnik prerađivača
Predstavnici trgovaca i izvoznika
USAID
Delegacija EU
Predstavnici drugih donatora

Viši konsultant obavljaće funkcije sekretara PPO-a. Ovim odborom predsedava MPŠVP i planirano je da se odbor sastaje aprila i oktobra ili neposredno pred sve sastanke PUO-a, ali može da se sastaje i češće ukoliko je to potrebno. Odbor će razgovarati o svim relevantnim pitanjima za realizaciju programa i savetovaće PUO u toku procesa donošenja odluka. Glavni cilj PPO-a uključuje savete vezano za implementaciju glavnih aktivnosti u okviru komponenti 1 i 2 i savete za prilagođavanje programa.

Nakon završetka Danskog programa PPo može da još uvek postoji i može da pređe u profesionalno telo za sektor jagodičastog voća, koje bi imalo ulogu da olakša koordinaciju interesa u sektoru i razvoja politika.

Opis poslova za PPO biće pripremljen tokom početne faze implementacije programa.

5.2.7 Potencijalni partneri

Programska misija identifikovala je veoma impresivan broj potencijalnih partnera Danskog programa podrške u Srbiji. Glavni partneri programa jesu MPŠVP, MERR, Direkcija za zaštitu biljaka kao i regionalni centri za zaštitu biljaka, Institut za prehrambenu tehnologiju iz Novog Sada, Voćarski istraživački institute iz Čačka, republičke poljoprivredne stručne službe i ruralne mreže.

Partneri u odabranom regionu su opštine iz Jablaničkog, Nišavskog, Pčinjskog i Topličkog okruga, lokalne kancelarije republičkih stručnih poljoprivrednih službi i savetodavne kompanije, regionalne kancelarije za ruralni razvoj, Poljoprivredna škola u Aleksincu, Regionalna privredna komora, prerađivači i izvoznici voća, organizacije proizvođača i gazdinstava uključene u ovaj sektor.

USAID je jedini međunarodni donator koji se bavi privatnim sektorom gajenja jagodičastog voća. USAID će biti glavni partner donator u koordinaciji dva programa kako bi se izbegla preklapanja i postigla najveća moguća korisnost sinergijom ova dva program i obezbedila transparentnost aktivnosti.

EU je ranije pomagala a trenutno pomaže centralnim vlastima u izgradnji kapaciteta administracije, odnosno, izgradnji kapaciteta za kontrolu bezbednosti hrane, zaštite biljaka i laboratorija.

Pomenute aktivnosti treba da obezbede kvalitet hrane i fitosanitarnu kontrolu. Kada Srbija bude priznata kao EU zemlja kandidat, EU će ponuditi sve komponente IPA programa. Deo IPA programa je i IPARD program (IPA instrument za ruralni razvoj). Glavni zadatak IPARD programa je podrška razvoju privatnog sektora u ruralnim oblastima. Danski program za jagodičasto voće koristiće glavne karakteristike IPARD zahteva za komponentu 2 (finansijski grantovi za proizvođače i prerađivače). Zbog toga je delegacija EU važan partner za uspešnu implementaciju i održivost programa.

Danski program LEDIB već radi u Nišu. To je petogodišnji program podrške lokalnom ekonomskom razvoju sa specifičnim fokusom na razvoj malih i srednjih preduzeća. LEDIB pokriva Nišavski okrug. Cilj programa je društveno izbalansiran ekonomski razvoj i stvaranje novih radnih mesta u Nišavskom okrugu. Program traje do 2012 i ima budžet od 10 miliona evra a obuhvata i kreditnu komponentu od 2 miliona evra. LEDIB je takođe započeo neke aktivnosti u poljoprivrednom sektoru u oblasti gajenja jagoda i planira da jača poljoprivredne stručne službe.

Kako bi se imala korist od već ustanovljenog programa i kancelarije u Nišu, Program podrške razvoja privatnom sektoru gajenja voća i jagodičastog voća radiće u bliskoj saradnji sa LEDIB programom, pa bi i neke aktivnosti trebalo da budu zajedničke.

5.2.8 Programski prioriteti

Predloženi nacrt program ima nekoliko komponenti koje imaju uticaja na povezane sektore i srpsko društvo generalno.

Ukratko:
• Efekat sinergije zajedno sa LEDIB i USAID programima
• Poboljšanje poljoprivrednih stručnih službi u sektoru jagodičastog voća imaće pozitivan uticaj na performanse celog sektora poljoprivrednih stručnih službi
• Obrazovanje u poljoprivrednim školama biće poboljšano
• Grantovi i krediti imaće pozitivan efekat na druge investicije u poljoprivredi i sektoru MSP-a
• Pomoć grupama proizvođača jagodičastog voća dovešće do formiranja grupa i drugih proizvođača
• Formiranje grupa proizvođača i kooperativa i poboljšani odnosi sa prerađivačima i izvoznicima smanjiće nepoverenje i korupciju
• Pomoć celom vrednosnom lancu za sektor jagodičastog voća stvoriće prihode i nova radna mesta i u drugim sektorima za sve društvene grupe a posebno za žene i mlade ljude u ruralnim oblastima
• Program će dovesti do smanjenja siromaštva posebno u rurulanim oblastima. To je deo strategije Vlade
• Uvođenje najboljih poljoprivrednih praksi smanjiće uticaj na životnu sredinu voća i jagodičastog voća, ali i na druge useve i poboljšaće biodiversifikaciju
• Analiza tržišta daće podsticaj da se proizvodi na osnovu potraživanja tržišta
• Istraživanje i kontrola obezbediće poboljšanje kvaliteta i kvanititeta i povećaće izvoz i prihod od izvoza
• Program može da poveća strane investicije u sektor jagodičastog voća
• Podrška kvalitetu i kontroli istaći će značaj podrške drugih programa kao što su EU programi
• Komponenta izgradnje kapaciteta i šeme grantova istaći će komponentu USAID programa
• Program će imati opšti pozitivan uticaj na životnu sredinu

5.2.9 Finansijsko upravljanje i programska nabavka i usklađenost sa nacionalnim finansijskim strukturama i procedurama

Program će uspostaviti shemu izgradnje kapaciteta za poljoprivredne stručne službe i obuku; Podrška organizacijama proizvođača; za istraživanje tržišta i marketing; (Komponenta 1); Program će uspostaviti shemu grantova za proizvođače i prerađivače (komponenta 2); testiranje novih vrsta voća i jagodičastog voća; novi metodi proizvodnje, formiranje novih matičnih zasada bez zaraznih bolesti, podrška u vidu obuke za kontrolu kvaliteta, analiza rizika, monitoring bezbednosti i obuka zaposlenih u laboratorijama za kontrolu kvaliteta i bezbednost hrane (komponenta 3). Strani konsultant će napraviti spisak projektnih zadatka i predstaviće ih Upravnom odboru Programa za konačnu odluku.

Upravljanje procedurama i nabavka sheme granta pod komponentom 2 (grantovi za proizvođače i prerađivače) će biti uspostavljena u skladu sa zakonima Srbije i vodiće se priručnikom koji je napravljen u ovu svrhu. Ovaj zahtev u aplikaciji biće u skladu sa

dolazećim zahtevima za IPARD podršku. Ono što se traži od Srbije jeste da obezbedi ispravnu obradu aplikacija, troškova, sprovodi kontrolu da se investicija sprovodi u skladu sa datom aplikacijom.
Finansijsko upravljanje će se podeliti u dve grupe:

– A. Upravljanje grantom
– B. Upravljanje komponentama i vođenje kancelarije programa

Finansijsko upravljanje Sheme granta A će se obavljati od strane nacionalnih institucija kao što su Direkcija za agrarna plaćanja i državni trezor.
Finansijsko upravljanje dveju komponenti (A) i programske kancelarije (B) obavljaće Kancelarija programa.

Budžet i planiranje: Finansijska godina Programa će pratiti finansijsku godinu Srbije; t.j. od januara do decembra. Budžet programskog granta i ciklus planiranja će pratiti budžetski ciklus Srbije. Planiranje će biti proaktivno i na vreme, obezbeđujući da se budžet programskog granta prikaže u godišnjem budžetu Republike Srbije.

Tok fondova:

Grant šema

Fondovi će se prenositi od Ministarstva inostranih poslova na određene račune koje je otvorio državni Trezor, pod posebnom budžetskom šifrom, sa naznakom da je to programski grant na polugodišnjoj osnovi nakon što Upravni program odobri zahtev korisnika granta, nadležnog za program granta. Nadležni za program granta će pregledati prijave i odobravati ih u skladu sa usvojenim pravilima, kako je i navedeno u Vodiču za Grant. Nadležni za grant će korisnicima granta kroz Trezor, obezbediti sredstva u roku od 10 dana nakon prijema. Korisnici će povlačiti sredstva iz grant šeme na osnovu zakona onako kako je i navedeno u Priručniku za grant.

Dansko Ministarstvo inostranih poslova će preneti sredstva za prvi period na osnovu odobrenih godišnjih budžeta i planova aktivnosti i ona neće biti puštena sve dok fondovi iz Srbije nisu dostupni. Naknadna oslobađanja sredstava biće uslovljena pravovremenim i zadovoljavajućim napretkom i finansijskim izveštajima. Konsultant će, u ime Upravnog odbora Programa, biti odgovoran za prosleđivanje zahteva za dopunu fondova Ministarstvu inostranih poslova, odmah nakon odobrenja od stane Upravnog odbora Programa. Zahtevi za fondove imaće jasnu referencu na odobrene aplikacije, budžete i radne planove kao i odobrenje Upravnog odbora Programa, (npr, prilaganjem kopije zapisnika sa sastanka). Kopija zahteva za fondove trebalo bi da se prosledi Ministarstvu finansija/Državnom trezoru radi informacija i monitoringa dobijenih fondova. U cilju pravovremenog informisanja i praćenja, Ministarstvo inostranih poslova će obavestiti Ministarstvo finansija/Državni trezor kada sredstva budu preneta.

Knjigovodstvo: Knjigovodstvo će se voditi u skladu sa procedurama Vlade Srbije i koristiće isti knjigovodstveni sistem kao i Vlada. Računovodstvo će voditi Direkcija za agrarna plaćanja. Sistem menadžmenta će obezbediti efektivnu kontrolu i monitoring korišćenja fondova i ostalih sredstava koja su dostupna programu. Kao minimum, na kraju svakog meseca bi trebalo da se izrađuju konsolidovani finansijski izveštaji bazirani na rezultatima a koji će biti namenjeni menadžmentu i ostalim važnim zainteresovanim stranama. Kvartalno će Viši konsultant pripremati i dostavljati Upravnom odboru konsolidovani izveštaj, baziran na rezultatima/aktivnostima, finansijski izveštaj sa akumulativnim podacima za poređenje sa godišnjim planom i budžetom, kao i godišnji finansijski izveštaj.

Nabavka i ugovaranje: Procedure za nabavku, uključujući ugovore za radove i usluge, pratiće vladine procedure poštujući Smernice za finansijsku pomoć Danske za nabavku (Ministarstvo inostranih poslova 13.05.2004. 6.1.4) i upravljanje početnim vrednostima koje je izdalo Ministarstvo inostranih poslova. Mogu se uspostaviti i dodatne kontrolne procedure kako bi se obezbedilo efikasno i efektivno korišćenje fondova.

Pošto kod korisnika postoji ograničeno iskustvo sa nabavkama u okviru određenih grant fondova, Viši konsultant, PGA i obučeni savetnici stručnih službi pomoći će u objašnjavanju svih procedura korisnicima koji primaju ili se prijavljuju za fondove i pomoći će im u objašnjavanju procedura. Revizija usaglašenosti sa procedurama biće i deo spoljne revizorske kontrole.

Ostale aktivnosti, uključujući tehničku pomoć

Ministarstvo inostranih poslova biće odgovorno za ugovaranje i svu tehničku pomoć u okviru programa preko Višeg konsultanta. Reklamiranje i ugovaranje biće u skladu sa danskim procedurama. Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu će biti uključeno u proces angažovanja Višeg konsultanta a strani konsultant će u ime Ministarstva inostranih poslova angažovati druge nacionalne eksperte, osoblje i eksperte na kraći vremenski period.

Viši konsultant će biti odgovoran Ministartsvu inostranih poslova za finansijski menadžment dve komponente i Kancelarije programa. Ministarstvo inostranih poslova izradiće poseban priručnik za vođenje administracije u Kancelariji programa, radi implementacije.

Poseban bankovni račun programa, kojim će upravljati Viši strani konsultant, biće otvoren u nekoj komercijalnoj banci. Bankovni račun biće u vlasništvu Ministarstva inostranih poslova/ENR u Kopenhagenu koje će dati ovlašćenje osobama koje će voditi bankovni račun. Menadžment će biti predmet revizija i revizorskih kontrola, kako je i opisano u nastavku.

Knjigovodstvo

U konsultaciji sa Ministarstvom inostranih poslova/ ENR-om, programska kancelarija će uspostaviti i voditi knjigovodstveni sistem. Knjigovodstveni sistem će biti projektovan tako da upravlja aktivnostima komponenata kao i programskom administracijom. Vodič za finansijsku administraciju izdaće Ministarstvo inostranih polova/ENR.

Revizorska kontrola i revizija

Grant šema, uključujući transfere i plaćanja, kojima se posluje i koja su vođena od strane državnog trezora, biće kontrolisana od strane Državne revizorske institucije u vezi sa redovnim godišnjim revizorskim procedurama. Na zahtev, program može dobiti revizorski sertifikat koji pokriva reviziju transakcije fondova u vezi sa grant šemom. Sertifikat se izdaje i predaje Kancelariji Programa, ne kasnije od 6 meseci od završetka fiskalne godine.

Grant šemu kojom upravlja Agencija za agrarna plaćanja, kontrolisače privatna međunarodna revizorska kuća (ili Državna revizorska institucija, ukoliko ima kapacitete). Inicijalno, nezavisni revizor će biti ugovoren na period od 2 godine sa mogućnošću produžetka nakon odobrenja Upravnog odbora Programa.

Računi programa i računi kancelarije programa kojima upravlja Kancelarija programa biće podvrgnute nezavisnim revizorskim kontrolama na godišnjem nivou prema međunarodnim standardima a od strane ovlašćenog javnog knjigovođe iz međunarodne knjigovodstvene firme. Inicijalno, nezavisni revizor će se angažovati za period od 2 godine sa mogućnošću produžetka koji treba da odobri Upravni odbor programa. Kao vodič za sprovođenje revizije, uključujući izbor revizora i nacrt opisa zadataka, upravni odbor Programa će koristiti priručnik OEBS/DAC (Komisija za pomoć u razvoju) „Harmonizacija praksi donatora za efikasno pružanje pomoći“ Odeljak 5. Izbor nezavisnog revizora i projektni zadaci će biti razmatrani i dogovoreni od strane Upravnog odbora Programa na prvom sastanku nakon početka Programa. Ministarstvo inostranih poslova biće odgovorno za angažovanje revizora.

Zadatak nezavisnog revizora obuhvataće i nenajavljenu posetu odabranim budžetskim jedinicama za proveru sredstava i kontrolu usklađenosti sa dogovorenim procedurama. Revizor će proslediti poseban narativni izveštaj za nenajavljenu posetu najkasnije 2 nedelje nakon završetka posete i to menadžeru programa u Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Ministarstvu inostranih poslova kao i kopiju stranom konsultantu.

Godišnji finansijski izveštaji za račune programa i kancelarije programa biće spremni za revizorsku kontrolu najkasnije 28. februara, po završetku finansijskog perioda. Relevantna jedinica za upravljanje grantom je odgovorna da ima ovaj izveštaj spreman za reviziju, na vreme. Reviziju treba planirati i sprovoditi tako da su iskontrolisani finansijski izveštaji u formi pisma upravi, spremni za predstavljanje pred Upravnim odborom, ne kasnije od šest meseci od završetka finansijske godine.

5.2.10 Procena potencijalnih rizika i pretpostavki

Procena rizika implementacije Programa za voće i jagodičasto voće prepoznala je sledeće vrste rizika koje mogu da utiču na implementaciju projekta. Upravnom odboru projekta je tokom početne faze preporučeno da proceni prepoznate rizike i da pripremi dodatne mere kako bi kontrolisao rizik, ukoliko je moguće.

Rizici koje treba kontrolisati:

• Neadekvatna koordinacija donatora: Koordinacija donatora je od suštinske važnosti kako bi se izbeglo preklapanje aktivnosti. Posebno je potrebna dobra koordinacija sa USAID programom kroz Memorandum o razumevanju za programe Evropske komisije koji su u vezi sa izgradnjom kapaciteta u institucijama u ruralnom i poljoprivrednom sektoru (IPA i IPARD programi). Mere za ublažavanje: Od početka programa uspostaviće se uska veza sa ostalim relevantnim programima. Koordinatori bi trebalo da budu uključeni kao posmatrači u Upravnom odboru Programa ili kao učesnici u Odboru za pružanje pomoći u Programu.
• Proizvođači koji ne žele da formiraju grupe proizvođača i da sarađuju sa prerađivačima. Postoji nepoverenje među samim proizvođačima i drugim akterima kroz ceo lanac vrednosti. Mere za ublažavanje: U Srbiji i u drugim zemljama ima nekoliko dobrih primera finansijske koristi od saradnje među proizvođačima, prerađivačima i drugima. Primere bi trebalo prenositi i o njima diskutovati na seminarima i u radionicama.
• Poljoprivredne stručne i savetodavne službe nisu dobro organizovane: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe su podeljene na privatne i javne savetodavne službe. Služba bi trebalo da radi na zahtev i da bude u mogućnosti da pomaže proizvođačima u proizvodnji, planiranju proizvodnje, biznis planovima i da pomaže proizvođačima u pravljenju aplikacija pod komponentom 2. Mere za ublažavanje: Kontrola savetnika (kontrola trenera) i uspostavljanje poljoprivredne stručne službe na zahtev koju će uglavnom plaćati i voditi Korenici
• Nedostatak ili suviše kasno sufinansiranja investicija: Uspostavljanje grant šeme za investicije u sektoru voća i jagodičastog i bobičastog voća jeste suštinsko ulaganje. Rizik od nedostatka ili suviše kasnog sufinansiranja postoji i potencijalno bi mogao da ugrozi implementaciju komponenti a posebno komponente 2. Dodatno, rizik koji postoji u Srbiji nije u potpunosti u mogućnosti da prihvati sve aplikacije za grant na ispravan način. Bez obzira na to što će uspostavljanje grant šeme biti bazirano na istom principu kao i dolazeći Nacionalni program za ruralni razvoj kao i kasniji IPARD program, Danski program ne može da čeka do osnivanja IPARD agencije za plaćanje. Mere za ublažavanje: Posebnu pažnju treba obratiti na inicijalni dogovor oko finansiranja i procedure finansijskog menadžmenta sa jasnim obavezama plaćanja koje su dogovorene pre finalnog sporazuma o programu. Sastanci Upravnog odbora programa će nadgledati napredovanje isplata i izveštavaće o mogućim kašnjenjima i preprekama. Posebnu pažnju bi trebalo obratiti na informisanje proizvođača o koristima ko-finansiranja i povoljnim kreditima kada dobiju ko-finansiranje od strane programa i Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodosnabdevanje i/ili opština i /ili drugih donatora.
• Nedostatak volje da se pređe na nove sorte voća i jagodičastog i bobičastog voća: Tradicija u proizvodnji i nepoverenje u nove vrste i tržišta. Glavni rizik je to što stimulacije za prelazak na nove vrste nisu ekonomski privlačne za proizvođače zbog manjka informacija i transparentnosti kao i zbog činjenice da tržište ne može da zadovolji zahteve proizvođača za vrhunskim cenama. Mere za ublažavanje: Stimulacije po shemi investiranja daju motivaciju za sađenje novih vrsta koje više odgovaraju tržištu i koje su produktivnije. Grupe proizvođača i poboljšane veze sa prerađivačima i izvoznicima učiniće tržište transparentniji. Marketing i promocija kao i povećani kvalitet voća i jagodičastog i bobičastog voća mogli bi da stvore osnov za povećane premije za proizvođače. Program će biti prilagođen pravim potrebama zasnovanim na istraživanjima tržišta i aktuelnim iskustvima kroz ceo period programa.

Neadekvatni kapacitet administracije za relevantne zainteresovane strane: Nedostatak administrativnih kapaciteta u javnom sektoru kako bi se obezbedili izvori i sufinansiranja jesu ključne prepreke programa. Manjak kapaciteta za kontrolisanje hrane i oboljenja bilja su dodatne prepreke. Mere za ublažavanje: Fokus bi trebalo da bude na optimiziraju postojećih javnih izvora na nacionalnom i regionalnom nivou pre implementacije programa. Saradnja i razmena iskustava sa drugim donatorima je esencijalna.

Rizici koje ne treba kontrolisati:

• Nestabilna politička situacija: Razvoj proizvodnje voća i jagodičastog i bobičastog voća i izvoz zavise od nastavka vladinog programa reforme i uvođenja Nacionalnog programa ruralnog razvoja 2020-2013. Ipak, ovo se odnosi na postojeću stabilnu političku sredinu i ne smatra se velikim rizikom za program.
• Rizik od migracije iz poljoprivrednih i ruralnih oblasti: Rizik da će mladi ljudi napustiti poljoprivredne poslove da bi našli bolje mogućnosti za zaradu u gradskim oblastima ili u drugim sektorima postoji. Rad zarad promocije mogućnosti zaposlenja kroz proizvodnju voća i jagodičastog i bobičastog voća u ruralnim oblastima, uspeh ovog programa i ostali planovi razvoja poljoprivrednog i ruralnog područja će zajedno umanjiti rizik. Mere za umanjenje rizika: Informacije o potencijalima proizvodnje voća i jagodičastog i bobičastog voća u Srbiji i osnivanje MSP-a usmerenih na mladu populaciju mogu se uključiti u obuku, proizvodnju, marketing i promotivne aktivnosti.
• Promene u tržišnim uslovima t.j konkurencija i pristup tržištu: Konkurencija na svetskom tržištu se povećava i da bi se pristupilo nekom tržištu ponekad može da košta mnogo. Mere za ublažavanje: Istraživanja tržišta i promocija tržišta biće podržane od strane programa i nadgledaće se pažljivo.

Knjigovodstvo: Knjigovodstvo će biti u skladu sa procedurama Vlade Srbije i koristiće isti knjigovodstveni sistem kao i Vlada. Računovodstvo će voditi Direkcija za agrarna plaćanja. Sistem menadžmenta će obezbediti efektivnu kontrolu i monitoring korišćenja fondova i ostalih sredstava koja su dostupna programu. Najmanje, na kraju svakog meseca bi trebalo da se izrađuju konsolidovani finansijski izveštaji bazirani na rezultatima a koji će biti namenjeni menadžmentu i ostalim važnim zainteresovanim stranama. Kvartalno će strani konsultant pripremati i upućivati Upravnom odboru konsolidovani izveštaj baziran na rezultatima/aktivnostima i finansijski izveštaj sa akumulativnim podacima za poređenje sa godišnjim planom i budžetom, kao i godišnji finansijski izveštaj.

Nabavka i ugovaranje:Procedure za nabavku, uključujući ugovore za radove i usluge, pratiće vladine procedure poštujući Smernice za finansijsku pomoć Danske za nabavku (Ministarstvo inostranih poslova 13 Maj 2004 6.1.4) i upravljanje početnim vrednostima koje je izdalo Ministarstvo inostranih poslova. Mogu se uspostaviti i dodatne kontrolne procedure kako bi se obezbedilo efikasno i efektivno korišćenje fondova.

Pošto kod korisnika postoji ograničeno iskustvo sa nabavkama u okviru određenih fondova, viši strani konsultant će pomoći u objašnjavanju svih procedura korisnicima koji primaju ili se prijavljuju za fondove i pomoći će u objašnjavanju procedura. Revizija usklađenosti sa procedurama biće i deo spoljne revizorske kontrole.

Ostale aktivnosti, uključujući i tehničku pomoć

Ministarstvo inostranih poslova biće odgovorno za ugovaranje i svu tehničku pomoć u okviru programa a putem stranog konsultanta. Reklamiranje i ugovaranje biće u skladu sa danskim procedurama koje su s tim u vezi. Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu će biti uključeno u proces angažovanja stranog konsultanta a strani konsultant će u ime Ministarstva inostranih poslova angažovati druge nacionalne eksperte, osoblje i eksperte na kraći vremenski period.

Strani konsultant će biti odgovoran Ministartsvu inostranih poslova za finansijski menadžment dve komponente i Kancelarije programa. Ministarstvo inostranih poslova izradiće poseban priručnik za vođenje administracije u Kancelariji programa

Poseban bankovni račun kojim će upravljati Strani konsultant, biće otvoren u nekoj komercijalnoj banci. Bankovni račun biće u vlasništvu Ministarstva inostranih poslova/ENR. a u Kopenhagenu koji će dati ovlašćenje osobama koje će voditi bankovni račun. Menadžment će biti predmet revizija i revizorskih kontrola, kako je i opisano u nastavku.

Knjigovodstvo

U konsultaciji sa Ministarstvom inostranih poslova/ ENR-om, programska kancelarija će uspostaviti i voditi knjigovodstveni sistem- Knjigovodstveni sistem će biti projektovan tako da upravlja aktivnostima komponente kao i programskom administracijom. Vodič za finansijsku administraciju izdaće Ministarstvo inostranih polova/ENR.

Revizorska kontrola i revizija

Shema granta, uključujući transfere i plaćanja, kojima se posluje i koja su vođena od strane državnog trezora, biće kontrolisana od strane Državne revizorske institucije u vezi sa redovnim godišnjim revizorskim procedurama. Na zahtev, program može dobiti revizorski sertifikat koji pokriva reviziju transakcije fondova u vezi sa shemom granta. Sertifikat se izdaje i predaje Kancelariji Programa, ne kasnije od 6 meseci od završetka fiskalne godine.

Shemu granta kojom upravlja Agencija za agrarna plaćanja, kontrolisače privatna međunarodna revizorska kuća (ili Državna revizorska institucija, ukoliko ima kapacitete). Inicijalno, nezavisni revizor će biti ugovoren na period od 2 godine sa mogućnošću produžetka nakon odobrenja Upravnog odbora Programa.

Programski i računi kancelarije programa koje vodi Kancelarija programa biće podvrgnute nezavisnim revizorskim kontrolama prema međunarodnim standardima a od strane ovlašćenog javnog knjigovođe iz međunarodne knjigovodstvene firme. Inicijalno, nezavisni revizor će se angažovati za period od 2 godine sa mogućnošću produžetka koji treba da odobri Upravni odbor programa. Kao vodič za sprovođenje revizije, uključujući izbor revizora i nacrt opisa zadataka, upravni odbor Programa će koristiti priručnik OEBS/DAC (Komisija za pomoć u razvoju) „Harmonizacija praksi donatora za efikasno pružanje pomoći“ Odeljak 5. Izbor nezavisnog revizora i projektni zadaci će biti razmatrani i dogovoreni od strane Upravnog odbora Programa na prvom sastanku nakon početka Programa. Ministarstvo inostranih poslova biće odgovorno za angažovanje revizora.

Zadatak nezavisnog revizora obuhvataće i nenajavljenu posetu odabranim budžetskim jedinicama za proveru sredstava i kontrolu usklađenosti sa dogovorenim procedurama. Revizor će proslediti poseban narativni izveštaj za nenajavljenu posetu najkasnije 2 nedelje nakon završetka posete i to menadžeru programa u Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Ministarstvu inostranih poslova kao i kopiju stranom konsultantu.

Godišnji finansijski izveštaj za račune programa i kancelarije programa biće spremne za revizorsku kontrolu najkasnije 28. februara, po završetku finansijskog perioda. Relevantna jedinica za upravljanje grantom je odgovorna da ima ovaj izveštaj spreman za reviziju, na vreme. Reviziju treba planirati i sprovoditi tako da su iskontrolisani finansijski izveštaji u formi pisma upravi, spremni za predstavljanje pred Upravnim odborom, ne kasnije od 6 meseci od završetka finansijske godine.