Ovaj udžbenik je namenjen kako studentima osnovnih studija, tako i onima koji pohađaju poslediplomske studije stomatologije.

Koncepcija udžbenika prilagođena je programu integrisanih studija na Stomatološkom fakultetu u Beogradu.

Udžbenik sadrži devet poglavlja koja kao posebne tematske celine predstav-ljaju uvod u izučavanje metaboličkih mehanizama u biohemiji, fiziologiji i humanoj genetici.

Imajući u vidu da su hemijske reakcije u živom organizmu metabolički procesi koji se često odvijaju drugim mehanizmima, različitim u odnosu na laboratorijske uslove, u ovoj knjizi prikazali smo osim povezanosti hemijske strukture i fiziološke uloge biomolekula, takođe osnovne reakcije biohemijskih procesa. U prvom poglavlju Bioelementi prikazana je biološka uloga i značaj elemenata u stomatologiji. Posebno je istaknut značaj primene izvesnih neorganskih jedinjenja u prevenciji oralnih oboljenja.

Poglavlja od 2. do 9. odnose se na organske biomolekule neophodne za razumevanje metaboličkih procesa u vezi sa hemijskom strukturom i fiziološkom funkcijom organizma.

Poglavlja o Fenolima i Terpenima obuhvataju strukture fiziološki značajnih biomolekula (vitamini, antioksidanti) u okviru aktivnih principa u sastavu preparata za održavanje oralne higijene i njihovu terapijsku primenu (antiseptici, etarska ulja).

Poglavlja o Biopolimerima sadrže strukture koje omogućavaju povezivanje biohemije i fiziološke hemije, što je neophodno za razumevanje najvažnijih procesa u biološkom sistemu. Tako se u poglavlju o Nukleotidima i nukleinskim kiselinama dovode u vezu nasledne osobine i genetika sa biohemijskom ulogom ovih složenih jedinjenja.

Posebno nam je zadovoljstvo i prijatna dužnost da se na ovom mestu zahvalimo cenjenim kolegama, recenzentima ovog udžbenika, profesorima Stomatološkog fakulteta u Beogradu profesorki Dr Tatjani Todorović, profesoru Dr Dejanu Markoviću i profestoru Dr Marku Babiću na korisnim sugestijama koje su nam pružali tokom izrade ovog udžbenika. Profesorka Dr Tatjana Todorović, biohemičar i šef predmeta Opšta i oralna biohemija podržala je naš program i koncepciju ove knjige uključivši materiju svih poglavlja udžbenika u svoj nastavni predmet. Kao autori, posebno joj se zahvaljujemo na sugestijama, korisnim primedbama i interesovanju koje je pokazala prilikom pregledanja i ocenjivanja materijala ovog udžbenika. Izuzetni zahvalnost dugujemo profesoru Dečje i Preventivne stomatologije, Dr Dejanu Markoviću, koji nam je sa neophodnog kliničkog aspekta ukazao na primenu savremenih preparata i novih bioloških metoda u terapiji oralnih oboljenja, kao i u prevenciji njihovog nastanka.

Posebnu zahvalnost za detaljnu analizu rukopisa ove knjige u celini, za izuzetne savete koje nam je kao recenzent, kolega i prijatelj prilikom izrade udžbenika pružio, dugujemo i iskazujemo profesoru Molekularne biologije i Genetike Dr Marku Babiću.

Sve korisne sugestije naših cenjenih kolega primenili smo sa zadovoljstvom i zahvalnošću, potpuno uvereni da doprinose kvalitetu ovog našeg zajedničkog projekta.

Prof. Dr Silvija Mirković, Prof. Dr Milanka Čorbić

Sadržaj

Poglavlje 1

BIOELEMENTI I MEDICINSKI ZNAČAJNI ELEMENTI
Hemijski elementi u biomolekulima
Glavni elementi
Mineralni mikroelementi
Esencijalni mineralni elementi u tragovima
Neesencijalni elementi u tragovima

PRILOG I
PRILOG II

Poglavlje 2

AROMATIČNA STRUKTURA U BIOLOŠKO AKTIVNIM JEDINJENJIMA
Osobine aromatičnih jedinjenja
Heterociklični sistemi
Petočlana heterociklična jedinjenja
Petočlani prsten sa dva atoma N
Šestočlana heterociklična jedinjenja
Sestočlani prsten sa dva atoma N
Kondenzovana karbociklična i heterociklična jedinjenja

Poglavlje 3

FENOLI I DERTVATI FENOLA
Struktura, biološki značaj i primena u stomatološkim preparatima
Metil derivati fenola
Monohidroksilni derivati fenola
Dvohidroksilni fenoli
Trohidroksilni i polihidroksilni fenoli
Biljni pigmenti – Flavonoidi

Poglavlje 4

TERPENI
Značaj i primena terpena u medicini i stomatologiji
Aciklični terpeni
Monoterpeni
Triterpeni
Tetraterpeni
Ciklični terpeni
ORGANSKE KISELINE
Biohemijsko-fiziološka uloga organskih kiselina
Fizičke i hemijske karakteristike karboksilnih kiselina
Zasićene karboksilne kiseline i njihov fiziološki značaj
Nezasićene karboksilne kiseline i njihov fiziološki značaj
Ciklične i aromatične kiseline i njihov fiziološki značaj
Supstituisane karboksilne kiseline
Halogenske kiseline
Hidroksikiseline
Hemijske osobine hidrokiselina
Biohemijski značaj i primena hidrokiselina
Hidrokiseline sa aromatičnim ugljovodoničnim nizom
Oksokiseline
Derivati karboksilnih kiselina
Derivati ugljene kiseline

Poglavlje 6

UGLJENI HIDRATI U BIOLOŠKOM SISTEMU
Struktura, uloga i značaj
Osnovne strukture ugljenih hidrata – Monosaharidi
Ciklični oblici monosaharida
Reakcije monosaharida
Oksidacija
Redukcija
Esterifikacija
Građenje glukozida
Aminošećeri i njihovi derivati
Disaharidi
Polisaharidi
Heteropolisaharidi
Mukopolisaharidi
Glikoproteini

Poglavlje 7

LIPLDI
Prosti lipidi
Triacigliceroli
Voskovi
Steroidi
Steroli
Steroidni hormoni
Žučne kiseline
Složeni lipidi
Glicerofosfolipidi
Sfingolipidi
Glikolipidi
Lipoproteini
Prostaglandini
Terpeni
PEPTIDII PROTEINI – biohemijski značaj, molekulska struktura i
fiziološka uloga
Proteinske aminokiseline – uloga u izgradnji strukture proteina
Konfiguracija aminokiselina
Peptidi – struktura, uloga
Biohemijski značaj peptida
Proteini – klasifikacije
Prosti protein
Složeni proteini
Enzimi
Strukturalni proteini
Imunoproteini
Proteini sa ulogom u transportu i skladištenju
Regulatorni i receptorni protein
Mobilni proteini i mišićna konstrukcija
Veličina molekula i svojstva proteina
Izgradnja strukture proteina
Primarna struktura
Sekundarna struktura proteina
Tercijarna struktura proteina
Kvaternerna struktura proteina
Biološka uloga i struktura proteina
Hemoglobin
a-Keratin

Poglavlje 9
NUKLEOTIDI I NUKLHNSKE KISELINE – Struktura, biohemijski značaj i uloga u prenošenju naslednih osobina
Nukleozidi
Nukleotidi
Uloga i značaj nukleotida u biološkom sistemu – Nukleotidni koenzimi
Nukleinske kiseline
Biosinteza nukleinskih kiselina
Struktura nukleinskih kiselina
Primarna struktura nukleinskih kiselina
Sekundarna struktura nukleinskih kiselina
Tercijarna struktura nukleinskih kiselina
Strukturne karakteristike, osobine i uloga nukleinskih kiselina

O autoru

Vladisav Janković

Vladisav Janković je rođen 1937. godine u selu Lojanicama u okolini Šapca. Osnovnu školu je pohađao u rodnom mestu i Vladimircima, a gimnaziju u Šapcu. Tehnološki fakultet je završio u Beogradu 1961. godine.

Profesionalni rad diplomiranog inženjera tehnologije je započeo u HI ,,Zorka“ u Šapcu, čiji je bio stipendista. Radeći u ovoj industriji, čija je osnovna delatnost vezana za hemijske tehnologije, stekao je veliko iskustvo u oblasti rada i razvoja hemijske industrije i metalurgije − kako u ,,Zorki“, tako i šire − kroz saradnju sa firmama iz zemlje i inostranstva. Ovo iskustvo mu je omogućilo da počne da piše i sarađuje u časopisima iz oblasti hemijske i srodnih industrijskih oblasti.

Janković se posebno posvetio oblasti industrije đubriva, pa je 1980. godine završio postdiplomske studije iz iste oblasti − proizvodnja fosforne kiseline.

Zahvaljujući poznavanju problematike u oblasti hemijske industrije, 1984. godine počinje da radi u Privrednoj komori Srbije kao sekretar Udruženja za oblast hemijske industrije, a kasnije i industrije nemetala. Tako je bogatio saznanja o hemijskim tehnologijama, a samim time i o hemijskim elementima. Odatle i opredeljenje za rad na knjizi o hemijskim elementima.

Janković je svojim radovima učestvovao na brojnim savetovanjima i simpozijumima. Posebno se bavio problematikom mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu biljaka. Koautor je i značajne monografije Hemija i hemijska industrija u Srbiji (1997).

Janković je za svoj rad više puta dobijao značajna stručna i profesionalna priznanja.