Praktično voćarstvo, Prof. Asen Stančević, I. P. Neven, Beograd, 2002.
Voćarstvo je složena i uz to jako osetljiva poljoprivredna grana, jer obuhvata brojne vrste voćaka, koje su kao dugovečne biljke i vrlo osetljive prema različitim uslovima sredine, života i načinu gajenja. Stoga da bi voćarstvo moglo da pruži ono što je u prirodi voćaka, potrebno je odgovarajuće poznavanje ne samo tehnologije proizvodnje i biološka – privredne karakteristike vrsti, sorti i podloga, već i politiku razvoja voćarstva i kretanje voća po voćnim vrstama na tržištu. Jer, samo ako se u proizvodnji koriste savremene tekovine nauke i prakse može se od voćarske proizvodnje očekivati dobit i pozitivni rezultati. Konkretno, ako se u proizvodnji primenjuje savremena tehnologija, onda se postiže ne samo redovna i obilna rodnost, već i odgovarajući kvalitet voćnih plodova.
U voćarskoj proizvodnji u svetu i u nas su stalne promene. Skoro svake decenije menja se ne samo voćni sortiment po vrstama voćaka, nego i sistemi gajenja voćaka. Do pre tri do četiri decenije gajene su voćke na generativnim podlogama, a oblik krune je bio obična ili poboljšana piramida ili kotlasta kruna. Šezdesetih godina ovog veka prešlo se na oblik krune palmete kosih grana (regularna i iregularna), prvenstveno na sejancu, a koju godinu kasnije i na vegetativne podloge, pa potom na sisteme „žive ograde” „njutajm sistem”, „Tomas-Buše sistem”, „lepaž sistem” i „maršan sistem”, a pre jedne decenije na gustu sadnju, tzv. „vitko vreteno” na kržljavijim vegetativnim podlogama. Nastale su promene i u tehnologiji gajenja. Sve ove promene iziskuju i određena znanja koja se prvenstveno stiču iz odrećenih stručnih knjiga, ili na neki drugi način.
Ovom knjigom, čiji su tekstovi napisani iz prakse za praksu, želimo da pružimo našim voćarima, prvenstveno početnicima, osnovna uputstva o uslovima za gajenje voćaka, zatim o razmnožavanju voćaka, tehnici proizvodnje voćnih sadnica, izboru sorti i podloga za gajenje, o sađenju i gajenju voćaka pre početka i u toku rađanja, pa sve do gajenja jagodastog voća, pojedinačno za svaku voćnu vrstu. U ovim poglavljima izneta su najnovija naučna i stručna dostignuća, kao i naša višegodišnja iskustva, te se nadamo da će ova knjiga napisana iz prakse za praksu korisno poslužiti svakom stručnjaku koji posredno ili neposredno radi u voćarskoj proizvodnji. Takoće, knjiga može korisno da posluži kao pomoćni udžbenik učenicima poljoprivrednih škola, a isto tako i studentima viših poljoprivrednih škola i poljoprivrednih fakulteta.
I na kraju, s obzirom na naše povoljne agroekološke uslove za uspešno gajenje velikog broja voćnih vrsta i na vrlo širokom prostoru, kao i s obzirom na mogućnosti izvoza nekih voćnih vrsta bilo u svežem, zamrznutom ili prerađenom stanju, smatramo da će ova knjiga pozitivno uticati na razvoj našeg voćarstva na privatnom sektoru i na okućnicama, jer će pomoći proizvoćačima da ne čine krupnije greške u izboru vrsti, sorti i podloga, kao i u načinu gajenja voćaka. Ukoliko u to uspemo biće nam to najveća nagrada.
Prof. dr Asen Stančević
U Čačku, 18. novembra 1989.
Voćarstvo je kao grana ljudske delatnosti veoma staro, otprilike koliko i čovečanstvo. Postoje pisani podaci iz kojih se vidi da je voće služilo čoveku kao hrana još pre više od 20.000 godina, kada je živeo na sojenicama. S razvitkom čovekovog društva razvijalo se i voćarstvo i s povećanjem standarda života potrošnja voća u ishrani je sve više rasla, što je i uticalo na modernizaciju njegove proizvodnje.
Prema podacima FAO-a iz 1988. g. svetska proizvodnja umereno-kontinentalnog voća (bez suptropskog) iznosi 67,000.000 tona, što po jednom stanovniku čini 14,5 kg. U Jugoslaviji, pak, za poslednjih pet godina (1984—1988) bila je 1,825.700 tona, što po jednom stanovniku iznosi 89,3 kg, ili nešto više od šest puta. Ali sva ta proizvodnja voća u nas se ne koristi u ishrani našeg naroda. Velika količina voća, a posebno šljiva, se preradi u rakiju, izvesna količina se izveze, a, bogami, prilično i propadne. Stoga potrošnja voća po stanovniku je u nas znatno manja i ona po nekim proračunima iznosi svega oko 64 kg, što je nesumjivo malo. A malo je zbog toga što u poređenju s drugim prehrambenim proizvodima voće ima veliku hranljivu, dijetoprofilaktičku i dijetoterapeutsku vrednost, zato što je vrlo bogato u raznim materijama, koje čovečji organizam ne samo hrane, već ga i krepe i osvežavaju. Čak voće ima i zaštitnu ulogu u organizmu, zbog čega ga u ishrani valja što više koristiti. Zato naše voćarstvo moramo stalno da unapređujemo i stalno da povećavamo proizvodnju voća, jer će od toga naša zemlja i naši narodi imati višestruke koristi.
Jugoslovensko voćarstvo takođe ima određen značaj i u rešavanju platnog bilansa sa inostranstvom, jer se pod dosta povoljnim uslovima obavlja izvoz svežeg i prerađenog voća. U toku poslednje dve decenije posebno je konjukturno jagodasto voće, a delom i kajsija i višnja. S intenziviranjem i izmenom strukture u okviru prvenstveno voćnih vrsta, a delom i u okviru voćnog sortimenta, može se računati na znatnije povećanje izvoza. Takođe naše voćarstvo ima određeni značaj i u tome što ono daje sirovinu za koncervnu industriju, u kojoj se zapošljava veliki broj ljudske radne snage, različitog profila, a posebno ženske radne snage.
Postoje i druge činjenice koje voćarstvo u odnosu na ostale poljoprivredne grane čine atraktivnim ne samo za poljoprivrednike, već i za ljude ostalih zanimanja. Naime, u dvorištima i baštama, vrtovima i na okućnicama, kao i pored staza, jarkova i međa, može da se gaji pokoje voćno stablo ili po nekoliko žbunova jagodastog i bobičastog voća i time ostvari daleko veća korist, nego da ti prostori ostanu prazni i neiskorišćeni. Kad se tome doda da voćke gajene na tim mestima ne samo da ulepšavaju okolinu nego još i poboljšavaju sredinu i da u celini još i povoljno utiču na čoveka u svakom pogledu, onda se jasno može sagledati značaj voćarstva uopšte za svako mesto, za svaki region, pa i za celu našu zemlju.
Brojnost voćnih vrsta (25 listopadnih i 12 suptropskih) omogućava korišćenje za voćarsku proizvodnju mesta i područja s različitim zemljišnim i klimatskim uslovima. To voćarstvo daje širok areal rasprostranjenja, pa ga i to čini privredno značajnim skoro za svaku zemlju, a posebno za našu. Samo treba reći da danas nije jedini cilj samo «proizvesti, nego treba proizvesti ono što traži tržište i što se može lako i pod povoljnim uslovima da unovči. A to znači da treba znati koju voćnu vrstu i sortu u određenom vremenskom periodu traži tržište. Ova činjenica nedvosmisleno govori da tržišno voćarstvo može biti visokorentabilno jedino ako je u svemu usklađena tehnologija gajenja voćaka sa zahtevima tržišta. U protivnom, može biti podbačaja i razočaranja, jer su prošla vremena kad se je moglo i s manje kvalitetnim sortama i bez savremene nege rentabilno voćariti. Danas je u svim voćarskim zemljama, pa i u nas, u savremenoj voćarskoj proizvodnji uvedene visokokvalitetne sorte, koje bez odgovarajuće nege ne daju ono što se moglo očekivati od starijih domaćih ili odomaćenih sorti slabijeg kvaliteta. Prema tome, za uspešnu voćarsku proizvodnju namenjenu ne samo tržištu već i za potrebe domaćinstva treba prvenstveno saditi visoko-kvalitetne i produktivne sorte iz okvira onih voćnih vrsta koje prema datim agroekološkim uslovima sredine mogu da daju najbolje rezultate. Naravno, uz to treba i dodati da se u njihovom gajenju moraju primenjivati savremene agromere. To se može postići samo uz pomoć voćarske nauke, koja kao naučna disciplina posvećuje naročitu i posebnu pažnju onim znanjima i veštinama koje su nužne da se uspešno odoleva i raznovrsnim nepovoljnim činiocima, kao što su zimski i pozni prolećni mrazevi, suša i razne bolesti i štetočine.
S A D R Ž A J
Predgovor
U v o d
I USLOVI ZA GAJENJE VOĆNJAKA
Ekologija voćaka
Klimatske prilike
Svetlost
Temperature
Padavine (vodeni talozi)
Vlažnost vazduha
Vetar
Zemljište
Orografija
Nadmorska visina
Ekspozicija
Nagib terena
Blizina većih vodenih površina
II RAZMNOŽAVANJE VOĆAKA
Razmnožavanje voćaka semenom
Vegetativno razmnožavanje voćaka
Razmnožavanje izdanaima
Razmnožavanje prporcima
Razmnožavanje položnicama
Razmnožavanje kalemljenjem
Izbor podloga za kalemljenje voćaka
Podloge za jabuku
Generativne podloge
Vegetativne podloge
Podloge za krušku
Generativne podloge
Vegetativne podloge
Podloga za dunju i mušmulu
Generativne podloge
Vegetativne podloge
Podloge za šljivu
Generativne podloge
Vegetativne podloge
Podloge za kajsiju
Generativne podloge
Vegetativne podloge
Podloge za breskvu
Podloge za trešnju i višnju
Generativne podloge
Vegetativne podloge
Podloge za badem
Podloge za orah
Podloge za lesku
Podloge za kesten
Podloge za ribizlu, ogrozd i jostu
Posrednici za otklanjanje inkompatibilnosti
Tehnika proizvodnje voćnih sadnica
Zasnivanje voćnog rasadnika
Priprema zemljišta za voćno rastilo
Sađenje podloga u rastilo
Negovanje podloga u rastilu do kalemljenja
Kalemljenje voćaka
Alat i materijal za kalemljenje voćaka
Kalemgrančice za kalemljenje
Načini kalemljenja voćaka
Kalemljenje očenjem (okuliranjem)
Prosto spajanje
Spajanje sa strane
Sedlasto spajanje
Kalemljenje na isečak
Kalemljenje u procep
Odgajivanje voćnih sadnica
Vađenje i trapljenje voćnih sadnica
Vađenje voćnih sadnica
Trapljenje voćnih sadnica
Proizvodnja sadnica jagodastog voća
Proizvodnja živića jagode
Proizvodnja izdanaka maline
Proizvodnja izdanaka kupine
Proizvodnja sadnica ribizle i joste
Proizvodnja sadnica ogrozda i borovnice
Kvalitetni stepeni voćnih sadnica
III IZBOR VRSTA I SORTI VOĆAKA ZA GAJENJE
Jabuka
Letnje sorte
Jesenje sorte
Zimske sorte
Kruška
Letnje sorte
Jesenje sorte
Poluzimske sorte
Zimske sorte
Dunja
Mušmula
Šljiva
Kajsija
Breskva
Trešnja
Višnja
Orah
Leska
Jagoda
Malina
Kupina
Ribizle
Crna ribizla
Crvena ribizla
Bela ribizla
Ogrozd
Josta
Kroma
Borovnica
Aktinidija
Crnoplodna aronija
Kineska urma (žižulja)
IV PODIZANJE VOĆNJAKA
Izbor mesta, položaja i zemljišta za podizanje voćnjaka
Izbor mesta
Izbor položaja
Izbor zemljišta
Priprema zemljišta za podizanje voćnjaka
Organizacija zemljišne teritorije
Izbor vrsta i sorti voćaka za gajenje
Izbor sistema gajenja
Određivanje rastojanja za sađenje voćaka
Raspored oprašivača za samobesplodne sorte
Obeležavanje mesta i redova za sađenje
Pobijanje kolja i postavljanje naslona
Sađenje voćaka
Vreme sađenja voćaka
Izbor i priprema sadnica za sađenje
Tehnika sađenja voćaka
Sađenje voćaka na strmim terenima
V NEGA — GAJENJE VOĆAKA
Orezivanje i sistemi gajenja voćaka
Ciljevi i sistemi gajenja voćaka
Opšte napomene o rezidbi voćaka
Vreme orezivanja
Oblici krune i sistemi gajenja i orezivanja
Različiti sistemi gajenja voćaka
Poboljšana piramidalna kruna
Kotlasta kruna — vaza
Vretenasti žbun
Pilar sistem
Palmeta s kosim granama
Pravilna kosa palmeta
Nepravilna palmeta kosih grana
Palmeta s horizontalnim granama
Maršan sistem
Sistem Buše — Tomas
Lepaž sistem
Špalirski obliki voćaka
Održavanje zemljišta u voćnjacima
Čista obrada (jalovi ugar)
Održavanje zemljišta u vidu ledine
Održavanje zemljšta u vidu ledine mulč
Zastiranje (mulčiranje) zemljišta
Zastiranje zemljišta ispod voćaka folijama
Pokrovne kulture — zelenišno ćubrenje
Gajenje uzrodica u voćnjacima
Tretiranje zemljišta u voćnjacima herbicidima — Bubrenje voćaka
Potrebe voćaka u pojedinim hranljivim elementima Bubrenje voćaka do prorodevanja
Bubrenje voćaka u periodu rodnosti
Vreme i načini đubrenja voćaka
Navodnjavanje voćaka
Vreme i broj navodnjavanja voćaka
Načini navodnjavanja voćaka
VI REGULISANJE RODNOSTI VOBAKA
Uzroci i otklanjanje nerodnosti voćaka
Nepovoljni prirodni činioci
Nepodesan izbor sorti
Nepodesan izbor sorti oprašivača
Preduboko posađene voćke
Nerodnost voćaka zbog prevelike bujnosti
Iscrpljenost stabala
Otklanjanje alternativne rodnosti
Zaštita voćaka od abiotičkih činilaca
Zaštita od mrazeva
Zimski mrazevi
Pozni prolećni mrazevi
Rani jesenji mrazevi
Ožegotine od sunca
Zaštita voćaka od grada (tuče)
Pojava i lečenje smolotočine na voćkama
Zaceljivanje rana na voćkama
VII GLODARI U VOĆNJACIMA I ZAŠTITA OD NJIH
Zaštita voćaka od zečeva
Zaštita voćaka od miševa i voluharica
VIII PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA
Priprema voćaka za prekalemljivanje
Vreme i tehnika prekalemljivanja
Nega prekalemljenih voćaka
IX PROCENA VREDNOSTI VOĆNIH STABALA
Procena voćnih stabala dok su u invesnsticionom održavanju
Procena voćnih stabala u rodu
Procena voćnih stabala koja su prešla polovinu prosečnog života
X GAJENJE JAGODASTOG VOĆA
Gajenje jagode
Gajenje maline
Gajenje kupine
Gajenje crne i crvene ribizle
Gajenje ogrozda i joste
Gajenje borovnice
Gajenje aktinidije
Literatura
