Tehnologija hrane

Šljiva, dr Petar D. Mišić, Nolit, Beograd, 1979.

Šljiva je listopadna voćka, kojoj je posvećena bogata naučna i stručna literatura. Pa ipak, malo je publikacija koje ovu voćnu vrstu prikazuju integralno. Stoga je svrha monografije o šljivi da ovu voćku osvetli što svestranije, jer šljiva u našoj voćarskoj privredi zauzima vodeće mesto i Jugoslavija je najveći proizvođač šljiva u svetu.

Osnovna namera je da se iz redova u ovoj knjizi sagledaju mogućnosti povećanja proizvodnje, a još vise da osavremenjivanjem sortimenta šljiva postane što češće voće na našoj trpezi.

U toku pripreme monografije o šljivi naišao sam na razumevanje i saradnju u zemlji i inostranstvu. Stoga želim da toplo zahvalim Zavodu za voćarstvo i vinogradarstvo i voćarskim organizacijama Poljoprivrednog kombinata „Beograd” u Beogradu, Institutu za voćarstvo u Čačku, Poljoprivredno industrijskom kombinatu „Takovo” u Gornjem Milanovcu, Agrokombinatu „Jasinje” u Slavonskom Brodu, profesoru dr E. Baldiniju (Firenze), N. Bebiću, dipl. inz. (Beograd), mr M. Bojiću (Čačak) dr S. Bouldu (Bristol), profesoru dr S. Bulatoviću (Beograd), dr V. Cociu (Bucaresti), dr J. Couranjoux (Bordeaux), dr H. Festiću (Sarajevo), profesoru dr H. Hadroviću (Priština), dr P. Husebo (Njos), dr R. Jovančeviću (Bijelo Polje), S. Milovanoviću’, dipl. inž. (Beograd), S. Miloseviću, dipl. inž. (Beograd), dr I. Modriću (Zagreb), dr I. Ninkovskom (Beograd) Per-Olaf Bergendalu (Balsgard), dr M. Rankoviću (čačak), dr G. Salessesu (Bordeaux), dr R. Subotiću (Osečina), dr. A. Šoškiću (Sarajevo), dr M. Vitanovu (Sofija) i dr M. Zurintzscheru (Kdln-Vogelsang).

Knjiga je namenjena proizvođačima šljive (stručnjacima u proizvodnji, individualnim proizvođačima i voćarima amaterima), učenicima i studentima, naučnim radnicima i drugima.

Izdavačkom preduzeću Nolit iz Beograda dugujem posebnu zahvalnost na razumevanju, pomoći i trudu oko izdavanja ove knjige.

Među listopadnim voćkama šljiva se po proizvodnji nalazi na četvrtom mestu u svetu. Ona dolazi odmah posle jabuke. kruške i breskve.

Šljiva je voćka severne Zemljine polulopte. Evropa je najveći proizvođač šljiva.

Šljiva se na tlu Jugoslavije gaji vekovima. Ona je najznačajnija voćka u nas. SFR Jugoslavija je najveći proizvođač šljiva u svetu. Vrednost šljivarske proizvodnje u nas kreće se od 1,5 do 2,5 milijarde dinara godišnje. Velika ali srazmerno ekstenzivna proizvodnja šljiva u SFR Jugoslaviji predstavlja jedan od osnovnih problema našeg voćarstva.

Vodeće mesto šljiva je u nas zadobila blagodareći nizu pogodnosti. Ona odlično uspeva na brdsko-planinskom prostoru (200 do 600 m n/m). Relativno se lako razmnožava. Dosta brzo prorodi u trećoj ili četvrtoj godini.
Plod šljiva služi u ishrani kao bogat energetski izvor, a ima i visoku zaštitnu, dijetetsku i terapeutsku vrednost. Koristi se kao stono voće, suši se i prerađuje u rakiju i druge proizvode.

Naredna izlaganja posvećena su boljem upoznavanju kulture šliive i mogućnostima osavremenjavanja njenog sortimenta i gajenja uopšte. To je u toliko značajnije što se otvaraju nove perspektive u realizaciji šljivarske proizvodnje.

UVOD
ISTORIJA GAJENJA ŠLJIVA
PROIZVODNJA ŠLJIVA U JUGOSLAVIJI
PROIZVODNJA SLJIVA U SVETU
SISTEMATSKO MESTO ŠLJIVA
EVOLUCIJA I RODONAČELNICI PLEMENITIH SLJIVA CITOLOGIJA, GENETIKA I OPLEMENJIVANJE ŠLJIVA BIOLOŠKE OSOBINE ŠLJIVA
SORTE ŠLJIVA
PODLOGE ZA SLJIVU
PROIZVODNJA SADNICA SLJIVA
PODIZANJE ŠLJIVIKA
NEGA ZASADA ŠLJIVA
BERBA, KLASIRANJE I PAKOVANJE PLODOVA SLJIVA KRUPNOCA, SASTAV, HRANLJIVA I UPOTREBNA VREDNOST
PLODOVA SLJIVA
PRINOSI I RENTABILNOST GAJENJA SLJIVA
LITERATURA
SUMMARY