Tehnologija hrane

DIREKTIVA 2000/13/EC EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA
od 20. marta 2000.
o usklađivanju zakona zemalja članica koji se odnose na deklarisanje, prezentaciju i reklamiranje prehrambenih proizvoda

.

Imajući u vidu Sporazum o osnivanju Evropske zajednice, naročito član 95. istog,

Imajući u vidu predlog Komisije,

Imajući u vidu mišljenje Evropskog odbora za ekonomska i socijalna pitanja (1),

Postupajući po proceduri definisanoj u članu 251. Sporazuma (2),

I s obzirom na sledeće činjenice:

(1) Direktiva saveta 79/112/EEC od 18. decembra 1978.g. o usklađivanju zakona zemalja članica koji se odnose na deklarisanje, prezentaciju i reklamiranje prehrambenih proizvoda (3) dosad je često i u znatnoj meri dopunjavana (4). Stoga bi, radi jasnoće i racionalnosti, ista Direktiva trebalo da bude konsolidovana u jedan tekst.

(2) Razlike između zakona, regulativa i administrativnih propisa u zemljama članicama koji se odnose na deklarisanje prehrambenih proizvoda mogu ugroziti slobodan promet ovih proizvoda i dovesti do neizjednačenih uslova na tržištu.

(3) Stoga bi usklađivanje ovih zakona doprinelo nesmetanom funkcionisanju unutrašnjeg tržišta.

(4) Svrha ove Direktive bi trebalo da bude sprovođenje propisa Zajednice koji su opšte prirode i primenjivi horizontalno na sve prehrambene proizvode koji se stavljaju u promet.

(5) Propisi specifičnije prirode koji se primenjuju vertikalno samo na određene prehrambene proizvode trebalo bi da budu definisani odredbama koje se odnose na ove proizvode.
(6) Osnovna ideja svakog propisa o označavanju prehrambenih proizvoda trebalo bi da bude potreba da se informiše i zaštiti potrošač.

(7) Ta potreba znači da zemlje članice mogu, u skladu sa propisima Sporazuma, nametnuti zahteve jezičke prirode.

(8) Detaljno deklarisanje, naročito navođenje konkretne prirode i svojstava proizvoda koje potrošaču pruža mogućnost da napravi svoj izbor uz puno saznanje o činjenicama jeste najprimerenije, pošto stvara najmanje prepreka za slobodnu trgovinu.

(9) Stoga bi trebalo sastaviti listu svih podataka koje bi u principu trebalo navoditi na deklaracijama svih prehrambenih proizvoda.

(10) Međutim, horizontalna priroda ove Direktive ne dozvoljava, u početnoj fazi, da bude određeno koje su naznake obavezne od svih naznaka koje se moraju naći na listi koje se u principu podnose na ceo program prehrambenih proizvoda. U nekoj kasnijoj fazi, odredbe Zajednice bi trebalo prilagoditi, sa ciljem da se dopune postojeći propisi.

(11) Takođe, u odsustvu specifičnih propisa Zajednice, zemlje članice bi trebalo da zadrže pravo da definišu određene nacioalne odredbe koje se mogu pridodati opštim odredbama ove Direktive, mada te odredbe ipak moraju proći određenu proceduru Zajednice.

(12) Ta procedura Zajednice mora biti po nekoj odluci Zajednice koja se odnosi na slučaj kada neka zemlja članica želi da uvede neki novi zakon.

(13) Takođe bi trebalo ostaviti zakonsku mogućnost da zakonodavno telo Zajednice odobri izuzeće, u pojedinačnim slučajevima, od nekih obaveza koje su ustanovljene kao opštevažeće.

(14) Propisi o deklarisanju bi takođe trebalo da zabranjuju korišćenje informacija koje bi mogle dovesti potrošača u zabludu ili bi pripisivale neka medicinska svojstva prehrambenom proizvodima. Da bi bila efikasna, ova zabrana bi takođe trebalo da se primenjuje i na prezentaciju i reklamiranje prehrambenih proizvoda.

(15) U pogledu olakšavanja trgovinske razmene između zemalja članica, može se odlučiti da se, u fazama koje prethode prodaji krajnjem potrošaču, samo informacije o ključnim elementima pojavljuju na spoljnjem pakovanju, a da neki obavezni podaci koji se moraju naći na prepakovanom prehrambenom proizvodu mogu biti navedeni samo u tržišnoj dokumentaciji koja ih prati.

(16) Zemlje članice bi trebalo da zadrže pravo, u zavisnosti od okolnosti i lokalnih uslova u praksi, na donošenje propisa iz oblasti deklarisanja prehrambenih proizvoda koje se prodaju u rinfuzi; u tim slučajevima, bez obzira na tu činjenicu, potrošaču bi trebalo da budu pružene informacije.

(17) Da bi se pojednostavila i ubrzala procedura, Komisiji bi trebalo da bude poveren zadatak usvajanja implementacionih mera tehničke prirode.

(18) Mere koje su neophodne za implementaciju ove Direktive trebalo bi da budu usvojene u skladu sa Odlukom Saveta 1999/468/EC od 28. juna 1999. kojom se definišu procedure za sprovođenje implementacionih ovlašćenja datih Komisiji ( ).

(19) Ova Direktiva ne bi trebalo da utiče na dužnosti zemalja članica u smislu vremenskih ograničenja za transponovanje Direktiva iznetih u Aneksu IV, deo B,

USVOJILI SU SLEDEĆU DIREKTIVU:

Član 1.

1. Ova Direktiva odnosi se na deklarisanje prehrambenih proizvoda koji se kao takvi isporučuju krajnjem potrošaču i na neke aspekte njihove prezentacije i reklamiranja.

2. Ova Direktiva će se primenjivati na prehrambene proizvode namenjene snabdevanju restorana, bolnica, kantina i drugih sličnih velikih ugostiteljskih objekata i restorana društvene ishrane ( u daljem tekstu „veliki ugostiteljski objekti i restorani društvene ishrane“).

3. U smislu ove Direktive,

(a) „deklarisanje“ podrazumeva sve one reči, detalje, trgovačko ime, robne marke, slikovne prikaze ili simbole koji se odnose na prehrambene proizvode i koji se nalaze na bilo kom pakovanju, dokumentu, obaveštenju, deklaraciji, prstenu ili kragni koja ide uz ili se odnosi na te proizvode;

(b) „Prepakovani prehrambeni proizvodi“ podrazumeva bilo koju pojedinačnu jedinicu koja se, kao takva, nudi na prodaju krajnjem potrošaču i velikim ugostiteljskim objektima i restoranima društvene ishrane, a koje se sastoji od prehrambenog proizvoda i pakovanja u koje je taj proizvod upakovan pre nego što je ponuđen na prodaju, bez obzira da li takvo pakovanje obuhvata prehrambeni proizvod u celosti ili samo delimično, ali u svakom slučaju je takvo da njegov sadržaj ne može biti izmenjen bez otvaranja, tj. promene pakovanja.

Član 2.

1. Deklarisanje i metode koje se primenjuju ne smeju:

(a) biti takvi da mogu u znatnoj meri da dovedu kupca u zabludu, naročito:

(i) u pogledu svojstava prehrambenog proizvoda, posebno u pogledu njegove prirode, identiteta, odlika, sastava, kvantiteta, trajnosti, opšteg ili geografskog porekla, metode proizvodnje ili izrade;

(ii) pripisivanjem efekata ili svojstava prehrambenom proizvodu koje on ne poseduje;

(iii) sugerisanjem da prehrambeni proizvod poseduje naročita svojstva kada zapravo svi slični proizvodi poseduju takva svojstva;

(b) po odredbama Zajednice koje se odnose na prirodnu mineralnu vodu i prehrambene proizvode za naročite nutritivne potrebe, pripisivati bilo kojem prehrambenom proizvodu svojstva preventivne, terapeutske ili lekovite prirode za neku bolest, niti spominjati takva svojstva.

2. Savet će, u skladu sa procedurom definisnom u članu 95. Sporazuma, sačiniti nezaključenu listu zahteva u smislu stava 1. čije korišćenje mora u svakoj prilici biti zabranjeno ili ograničeno.

3. Zabrane ili ograničenja iz stava 1. i 2. takođe će se primenjivati kod:

(a) prezentacije prehrambenih proizvoda, a naročito na njihov oblik, izgled ili pakovanje, upotrebljene materijale za pakovanje, način na koji su aranžirani i pozadinu na kojoj su izloženi;

(b) reklamiranja.

Član 3.

1. Shodno članu 4. do 17. i uzimajući u obzir izuzetke njima predviđene, potrebno je navesti samo sledeće podatke na deklaracijama prehrambenih proizvoda:

(1) naziv pod kojim se proizvod prodaje;

(2) listu sastojaka;

(3) količinu određenih sastojaka i kategorija sastojaka kako je predviđeno članom 7.;

(4) u slučaju prepakovanih prehrambenih proizvoda, neto količinu;

(5) minimalni rok trajnosti ili, u slučaju prehrambenih proizvoda koji su sa mikrobiološkog stanovišta naročito kvarljivi, datum koji je označen kao „upotrebljivo do“;

(6) bilo koje posebne uslove skladištenja ili uslove korišćenja;

(7) ime ili poslovni naziv i adresu proizvođača ili subjekta koji namirnicu pakuje ili prodavca koji posluje u Zajednici.

Međutim, zemlje članice će imati pravo, kada je reč o puteru proizvedenom na njihovoj teritoriji, da zahtevaju da se samo navede proizvođač, subjekat koji namirnicu pakuje ili prodavac.

Zemlje članice će obaveštavati Komisiju i ostale zemlje članice o svim merama koje se preduzimaju na osnovu stava 2. što neće uticati na proces obaveštavanja predviđen članom 24;

(8) podaci o mestu opšteg ili geografskog porekla tamo gde bi izostavljanje tih podataka moglo bitno da dovede potrošača u zabludu kada je reč o pravom poreklu, tj. geografskom poreklu prehrambenog proizvoda;

(9) uputstva za upotrebu tamo gde bi bez tih uputstava pravilna upotreba prehrambenog proizvoda bila nemoguća;

(10) u pogledu pića koja sadrže više od 1,2 % v/v alkohola, tačna jačina pića po količini alkohola.

2. Zemlje članice mogu zadržati svoje nacionalne odredbe, kojima se zahteva navođenje fabrike ili centra za pakovanje, u slučaju domaće proizvodnje, što neće uticati na prethodni stav.

3. Odredbe ovog člana neće ugrožavati preciznije ili opširnije odredbe koje se odnose na mere i merenja.

Član 4.

1. Odredbe Zajednice koje se odnose na navedene prehrambene proizvode, a ne generalno na sve proizvode, mogu u posebnim slučajevima predvideti izuzeće od zahteva navedenih u članu 3(1), tačkama 2 i 5, pod uslovom da rezultat toga nije neadekvatno informisanje potrošača.

2. Odredbe Zajednice koje se odnose na navedene prehrambene proizvode, a ne na sve proizvode, mogu predvideti da se ostali detalji, pored onih koji su navedeni u članu 3., moraju naći na deklaraciji.
Tamo gde ne postoje odredbe Zajednice, zemlje članice mogu sastaviti odredbe koje se odnose na takve podatke u skladu sa procedurom navedenom u članu 19.

3. Odredbe Zajednice spomenute u stavovima 1. i 2. moraju se usvojiti u skladu sa procedurom propisanom u članu 20(2).

Član 5.

1. Naziv pod kojim se neki prehrambeni proizvod prodaje mora biti isti naziv koji je predviđen odredbama Zajednice koje se na to odnose.

(a) U odsustvu odredaba Zajednice, naziv pod kojim se neki proizvod prodaje mora biti isti naziv koji je za njega predviđen zakonima, regulativama i administrativnim odredbama primenjivim u zemljama članicama u kojima se taj proizvod prodaje krajnjem potrošaču ili velikim ugostiteljskim objektima i restoranima društvene ishrane.

Ako to nije slučaj, naziv pod kojim se proizvod prodaje mora biti uobičajeni naziv u zemljama članicama u kojima se on prodaje krajnjem potrošaču ili velikim ugostiteljima, ili pak mora imati opis proizvoda, i ako je to neophodno, način upotrebe koji je dovoljno jasan da informiše kupca o pravoj prirodi proizvoda kako bi mogao da ga razlikuje od ostalih proizvoda sa kojima bi se mogao identifikovati.

(b) Primena trgovačkog imena u zemlji članici u kojoj se proizvod stavlja u promet pod imenom pod kojim se proizvod legalno proizvodi i stavlja u promet u zemlji članici u kojoj se proizvodi, takođe je dozvoljena.

Međutim, tamo gde primena drugih odredaba ove Direktive, naročito onih navedenih u članu 3., ne bi omogućila potrošačima u zemljama članicama u kojima se stavlja u promet da saznaju pravu prirodu prehrambenog proizvoda i da ga razlikuju od proizvoda sa kojima bi se mogao identifikovati, uz trgovačko ime moraju se navesti i drugi opisni podaci koji se moraju navesti pored trgovačkog imena.

(c) U izuzetnim slučajevima, trgovačko ime iz zemlje članice gde se vrši proizvodnja ne sme se koristiti u zemlji članici u kojoj se stavlja u promet, u slučajevima u kojima se prehrambeni proizvod, koji on imenuje, toliko razlikuje, u smislu sastava ili proizvodnje, od prehrambenog proizvoda koji je poznat pod tim nazivom, da odredbe iz tačke (b) nisu dovoljne da pruže tačnu informaciju potrošačima u zemlji članici u kojoj se proizvod stavlja u promet.

2. Nijedno trgovačko ime, robna marka ili popularni naziv ne sme biti zamenjen nazivom pod kojim se proizvod prodaje.

3. Naziv pod kojim se proizvod prodaje mora da sadrži ili se uz njega moraju navoditi podaci u smislu fizičkog stanja prehrambenog proizvoda ili specifične obrade koju je prošao (npr. u praškastom stanju, sušenje smrzavanjem pod vakuumom, duboko zamrzavanje, koncentrisanje, dimljenje) svuda gde bi izostavljanje takvih podataka moglo da zbuni potrošača.

Svaki prehrambeni proizvod koja je obrađen procesom jonizacije mora da nosi neku od sledećih oznaka:

— na španskom:
‘irradiado’ ili ‘tratado con radiación ionizante’,
— na češkom:
‘ozářeno’ ili ‘ošetřeno ionizujícím zářením’,
— na danskom:
‘bestrålet/…’ ili ‘strålekonserveret’ or ‘behandlet med ioniserende
stråling’ ili ‘konserveret med ioniserende stråling’,
— na nemačkom:
‘bestrahlt’ ili‘mit ionisierenden Strahlen behandelt’,
— na estonskom:
‘kiiritatud’ ili ‘töödeldud ioniseeriva kiirgusega’,
— na grčkom:
‘επεξεργασμένο με ιονίζουσα ακτινοβολία’ ili ‘ακτινοβολιμένο’
— na engleskom:
‘irradiated’ ili ‘treated with ionising radiation’,
— na francuskom:
‘traité par rayonnements ionisants’ ili ‘traité par ionisation’,
— na italijanskom:
‘irradiato’ ili ‘trattato con radiazioni ionizzanti’,
— letonskom:
‘apstarots’ ili ‘apstrādāts ar jonizējošo starojumu’,
— na litvanskom:
‘apšvitinta’ ili ‘apdorota jonizuojančiaja spinduliuote’,
— na mađarskom:
‘sugárkezelt vagy ionizáló energiával kezelt’,
— na malteškom:
‘ittrattat bir-radjazzjoni’ ili ‘ittrattat b’radjazzjoni jonizzanti’,
— na holandskom:
‘doorstraald’ ili ‘door bestraling behandeld’ ili ‘met ioniserende
stralen behandeld’,
— na poljskom:
‘napromieniony’ ili ‘poddany działaniu promieniowania jonizujacego’,
— na portugalskom:
‘irradiado’ ili‘tratado por irradiação’ ili ‘tratado por radiação ionizante’,
— na slovačkom:
‘ošetrené ionizujúcim žiarením’,
— na slovenačkom:
‘obsevano’ or ‘obdelano z ionizirajočim sevanjem’,
— na finskom:
‘säteilytetty’ ili ‘käsitelty ionisoivalla säteilyllä’,
— na švedskom:
‘bestrålad’ ili ‘behandlad med joniserande strålning’.

Član 6.

1. Sastojci moraju biti navedeni u skladu sa ovim članom i Aneksima I, II, III i IIIa.

2. Sastojci se ne moraju navoditi kada su u pitanju:

(a) - sveže voće i povrće, uključujući krompir koji nije oljušten, sečen ili obrađen na sličan način,
- gazirana voda u čijem opisu se navodi da je gazirana,
- fermentisano sirće dobijeno isključivo od jedne vrste osnovnog proizvoda, pod uslovom da nijedan drugi sastojak nije dodat;

(b) - sir,
- puter,
- fermentisano mleko i pavlaka,

pod uslovom da im nisu dodati neki drugi sastojci, osim mlečnih proizvoda, enzima i kultura mikroorganizama neophodnih za proizvodnju, ili soli koja je potrebna za proizvodnju sira, osim svežeg i obrađenog sira;

(c) proizvodi koji se sastoje od samo jednog sastojka, kod kojih je:
- trgovačko ime identično nazivu tog sastojka, ili
- trgovačko ime omogućava da priroda sastojka bude jasno identifikovana.

3. U slučaju pića koja sadrže više od 1,2 % v/v alkohola, Savet mora na predlog Komisije, pre 22. decembra 1982., odrediti propise za deklarisanje sastojaka.

3a. Bez povrede propisa za deklarisanje kako je pomenuto u stavu 3. svaki sastojak, kako je definisano stavom 4(a) i navedeno u Aneksu IIIa, mora biti naveden na deklaraciji svakog pića iz stava 3. u čiji sastav ulazi. Ovakvi navodi koristiće reč „sadrži“ iza koje se navodi ime sastojka ili sastojaka koji su u pitanju. Međutim, to nije neophodno navoditi tamo gde je taj sastojak već naveden pod specifičnim nazivom na listi sastojaka ili se nalazi u imenu pod kojim se takvo piće prodaje.

Gde je neophodno, detaljni propisi za pokazivanje ovakvih navoda iz tačke 1 mogu se usvojiti u skladu sa sledećim procedurama:

(a) u smislu proizvoda iz člana 1(2) Regulative saveta (EC) br. 1493/99 od 17. maja 1999. o zajedničkoj organizaciji tržišta vina (1), po proceduri navedenoj u članu 75. te Regulative;

(b) u smislu proizvoda iz člana 2(1) Regulative Saveta (EEC) br. 1601/91 od 10. juna 1991. u kojem su navedeni opšti propisi o definisanju, opisu i prezentaciji aromatizovanih vina, aromatizovanih pića na bazi vina i aromatizovaniih koktel
proizvoda od vina (2), po proceduri definisanoj članom 13. te Regulative;

(c) u smislu proizvoda iz člana 1(2) Regulative Saveta (EEC) br. 1576/89 od 29. maja 1989. u kojem su navedeni opšti propisi o definisanju, opisu i prezentaciji alkoholnih pića (3), po proceduri određenoj u članu 14. te Regulative;

(d) u smislu ostalih proizvoda, po proceduri definisanoj članom 20(2) ove Direktive.

4.(a) „Sastojak“ označava bilo koju supstancu, uključujući tu i aditive, koja se koristi u izradi ili pripremi nekog prehrambenog proizvoda koji je još uvek je prisutan u krajnjem proizvodu, čak i u izmenjenom obliku.

(b) Tamo gde neki sastojak prehrambenog proizvoda sam po sebi predstavlja proizvod od nekoliko sastojaka, oni će se smatrati sastojcima te namirnice.

(c) Sledeći elementi se neće smatrati sastojcima:

(i) sastavni delovi nekog sastojka koji su privremeno izdvojeni u toku proizvodnog procesa, a kasnije ponovo vraćeni, ali ne u većoj meri nego u prvobitnoj proporciji;

(ii) aditivi:

- čije se prisustvo u tom prehrambenom proizvodu može objasniti isključivo time što se pojavljuje kao deo jednog ili više sastojaka tog proizvoda, pod uslovom da oni ne služe nekoj tehnološkoj svrsi u krajnjem proizvodu,
- koji su upotrebljeni kao pomoćno sredstvo u obradi;

(iii) supstance koje se upotrebljavaju u količinama koje su striktno određene kao neophodni rastvarači ili nosioci aditiva ili arome;

(iv) supstance koje nisu aditivi, ali su upotrebljene na isti način i u istu svrhu kao pomoćno sredstvo u obradi i još uvek su prisutne u krajnjem proizvodu, čak i u izmenjenom obliku.

(d) U izvesnim slučajevima odluke se mogu doneti u skladu sa procedurom navedenom u članu 20(2) u pogledu toga da li su ispunjeni uslovi iz tačke (c)(ii) i (iii).
5. Lista sastojaka mora da sadrži sve sastojke prehrambenog proizvoda, prema težini (od najveće do najmanje), onako kako su izmerene u vreme upotrebe u proizvodnji tog proizvoda. Ona će se pojaviti pod odgovarajućim zaglavljem koje će u sebi imati reč „sastojci“.

Međutim:

- dodata voda i isparljivi proizvodi moraju se navesti prema težini u krajnjem proizvodu; količina vode koja je dodata kao sastojak prehrambenom proizvodu mora se izračunati oduzimanjem ukupne težine ostalih upotrebljenih sastojaka od ukupne težine krajnjeg proizvoda. Ovaj iznos ne mora se uzimati u obzir ako ne prelazi 5% težine krajnjeg proizvoda,
- sastojci koji su upotrebljeni u koncentrovanom i dehidriranom obliku i vraćeni u prvobitan oblik u vreme proizvodnje mogu biti navedeni na osnovu težine koja je izmerena pre koncentrovanja ili dehidracije,
- u slučaju koncentrovanih ili dehidriranih proizvoda za koje se planira da se vrate u prvobitan oblik dodavanjem vode, sastojci se mogu navesti po redosledu njihovog srazmernog učešća u rekonstituisanom prehrambenom proizvodu pod uslovom da uz listu sastojaka stoji neki izraz kao što je „sastojci rekonstituisanog proizvoda“ ili „sastojci proizvoda spremnog za upotrebu“,
- tamo gde se koristi voće, povrće ili pečurke, koje pojedinačno značajno ne dominira u smislu težine i koje se koristi u srazmerama koje će verovatno varirati u mešavini sastojaka u nekom prehrambenom proizvodu, ono može biti grupno navedeno na listi sastojaka pod nazivom „voće“, „povrće“ ili „pečurke“ iza kog sledi izraz „u različitim proporcijama“, nakon čega se odmah navodi spisak voća, povrća ili pečuraka prisutnih u proizvodu; u tim slučajevima, ta mešavina mora se uključiti i u spisak sastojaka u skladu sa tačkom 1, na osnovu ukupne težine prisutnog voća, povrća ili pečuraka,
- u slučaju mešavine začina ili začinskih trava, od kojih nijedna bitno ne dominira u smislu težinske proporcije, ti sastojci se mogu navesti i drugim redosledom pod uslovom da taj spisak sastojaka prati neki od izraza kao što je „u različitoj proporciji“,
- sastojci koji čine manje od 2% krajnjeg proizvoda mogu biti navedeni i različitim redosledom nakon drugih sastojaka na listi,
- tamo gde postoji verovatnoća da će se koristiti sastojci koji su slični ili uzajamno zamenjivi u proizvodnji ili pripremi nekog proizvoda, a da to ne menja njegov sastav, prirodu ili procenjenu vrednost, i ukoliko oni čine manje od 2% krajnjeg proizvoda, takvi sastojci se mogu navesti na listi sastojaka izrazom „sadrži … i/ili …..“, tamo gde je barem jedan od najviše dva sastojka prisutan u krajnjem proizvodu. Ova odredba se neće primenjivati na aditive ili sastojke navedene u Aneksu IIIa.

6. Sastojci moraju biti navedeni pod svojim posebnim nazivom, gde je to primenjivo, u skladu sa pravilima definisanim u članu 5.

Međutim,

- sastojci koji pripadaju jednoj od kategorija navedenih u listi Aneksa I i predstavljaju sastavni deo nekog drugog prehrambenog proizvoda samo se navode pod nazivom te kategorije.

Izmene na listi kategorija u Aneksu I mogu se načiniti, u skladu sa procedurom definisanom u članu 20(2).

Međutim, naziv „skrob“ naveden u listi Aneksa I mora uvek biti dopunjen naznakom specifičnog biljnog porekla, ako taj sastojak može sadržati gluten,

- sastojci koji pripadaju jednoj od kategorija navedenih u listi Aneksa II moraju biti navedeni pod nazivom te kategorije, posle čega mora da sledi njihovo specifično ime ili EZ broj; ukoliko neki sastojak spada u nekoliko kategorija, biće navedena kategorija koja je primerena osnovnoj funkciji u slučaju tog prehrambenog proizvoda.

Biće usvojeni amandmani na ovaj Aneks na osnovu novih naučno-tehničkih dostignuća, a u skladu sa procedurom definisanom u članu 20(2).

Međutim, naziv „modifikovani skrob“ naveden na listi Aneksa II mora uvek ići uz naznaku specifičnog biljnog porekla, ako taj sastojak može sadržati gluten.

- arome će biti naznačene u skladu sa Aneksom III,

- specifične odredbe Zajednice kojima se reguliše naznačivanje obrade sastojka hrane jonizacijom biće usvojene naknadno u skladu sa članom 95. Sporazuma.

7. Odredbe Zajednice ili, ili u odsusutvu istih, nacionalne odredbe mogu predvideti da ime pod kojim se neki specifični prehrambeni proizvod prodaje bude dopunjeno naznakom o nekom naročitom sastojku ili sastojcima.

Procedura definisana članom 19. primenjuje se na sve takve nacionalne zakonske odredbe.

Odredbe Zajednice navedene u ovom stavu biće usvojene u skladu sa procedurom definisanom u članu 20(2).

8. U slučaju predviđenim stavom 4(b), mešavina sastojaka može biti navedena na listi sastojaka pod njegovim sopstvenim nazivom, pod uslovom da je to definisano zakonom ili utvrđeno uobičajenom praksom, po njegovoj ukupnoj težini, ako se nakon toga odmah navede lista sastojaka složenog sastojka.

Lista pomenuta u stavu 1. neće se smatrati obaveznom:

(a) tamo gde je sastav mešavine sastojka definisan po važećim zakonima Zajednice, i pod uslovom da taj složeni sastojak čini manje od 2% krajnjeg proizvoda; međutim, ova odredba neće se primenjivati na aditive, shodno stavu 4(c),

(b) kod mešavine sastojaka koji se sastoje od mešavine začina i/ili začinskih trava koji čine manje od 2% krajnjeg proizvoda, uz izuzetak aditiva, shodno stavu 4(c),

(c) tamo gde mešavina sastojaka predstavlja prehrambeni proizvod za koji, prema zakonima Zajednice, nije potrebno navesti sastojke.

9. Izuzetno od stava 5. sadržaj vode nema potrebe navoditi:

(a) tamo gde se voda koristi tokom procesa izrade isključivo radi rekonstituisanja nekog sastojka upotrebljenog u koncentrovanom ili dehidriranom obliku;

(b) u slučaju tečnog nosioca koji se obično ne konzumira.

10. Izuzetno od stava 2. tačke 2. stava 6. i tačke 2. stava 8., svaki sastojak koji se koristi u proizvodnji neke namirnice i koji je još uvek prisutan u krajnjem proizvodu, čak i u izmenjenom obliku, i koji je na listi iz Aneksa IIIa ili potiče od sastojka sa liste iz Aneksa IIIa, mora da bude naveden na deklaraciji sa jasnom naznakom naziva tog sastojka.

Naznaka iz tačke 1 nije potrebna ukoliko ime pod kojim se prehrambeni proizvod prodaje jasno ukazuje na dotični sastojak.

Izuzetno od stava 4(c) (ii), (iii) i (iv), svaka supstanca upotrebljena u proizvodnji nekog prehrambenog proizvoda i još uvek prisutna u krajnjem proizvodu, čak i u izmenjenom obliku, i koja potiče od sastojaka sa liste iz Aneksa IIIa, smatraće se sastojkom i moraće da bude navedena na deklaraciji sa jasnom naznakom naziva sastojka od kojeg potiče.

11. Lista iz Aneksa IIIa biće sistematski revidirana i, ako je potrebno, ažurirana na osnovu najnovijih naučnih dostignuća. Prva revizija mora biti urađena najkasnije 25. novembra 2005.

Ažuriranje se takođe može izvesti brisanjem iz Aneksa IIIa sastojaka za koje se naučno utvrdi da ne postoji mogućnost da izazovu neželjene reakcije. U tom cilju, Komisija može biti obaveštena do 25. avgusta 2004. o studijama koje su u toku radi utvrđivanja da li sastojci ili supstance dobijeni od sastojaka navedenih na listi Aneksa IIIa, po svoj verovatnoći, pod određenim okolnostima, ne bi mogle da iniciraju neželjene reakcije. Komisija će, najkasnije do 25. novembra 2004., nakon konsultacija sa Evropskim organom nadležnim za bezbednost hrane, usvojiti listu takvih sastojaka ili supstanci, koje će zatim biti isključene sa liste Aneksa IIIa, kada stignu završni rezultati tih studija, ili najkasnije do 25. novembra 2007.

Bez povrede tačke 2 Aneks IIIa može biti dopunjen amandmanom, u skladu sa procedurom iz člana 20(2), nakon što se od Evropskog organa nadležnog za bezbednost hrane dobije mišljenje izdato na osnovu člana 29. Regulative (EC) br. 178/2002 Evropskog parlamenta i saveta od 28. januara 2002., kojim se definišu opšti principi i zahtevi zakona o hrani, osniva Evropski organ nadležan za bezbednost hrane i definišu procedure koje se odnose na ispravnost životnih namirnica (1).

Tamo gde je potrebno, mogu se utvrditi tehničke smernice za interpretaciju liste u Aneksu IIIa, u skladu sa procedurom iz člana 20(2).

Član 7.

1. Količina nekog sastojka ili kategorije sastojaka upotrebljenih u izradi ili pripremi nekog prehrambenog proizvoda mora biti navedena u skladu sa ovim članom.

2. Naznaka iz stava 1. obavezna je:

(a) tamo gde se taj sastojak ili kategorija dotičnih sastojaka pojavljuje u nazivu pod kojim se prehrambeni proizvod prodaje ili je potrošač obično povezuje sa tim imenom; ili

(b) tamo gde je taj sastojak ili kategorija dotičnih sastojaka naglašena na deklaraciji rečima, slikama ili grafikonima; ili

(c) tamo gde je taj sastojak ili kategorija sastojaka od suštinskog značaja za svrstavanje prehrambenog proizvoda kako bi se razlikovao od proizvoda sa kojima bi se mogao identifikovati zbog svog naziva ili izgleda; ili

(d) u slučajevima koji se utvrđuju u sladu sa procedurom definisanom u članu 20(2).

3. Stav 2. ne odnosi se na:

(a) sastojak ili kategoriju sastojaka:

- čija je suva materija navedena u skladu sa članom 8(4), ili
- čije količine se već moraju prikazati na deklaraciji po propisima Zajednice, ili
- koji se koristi u malim količinama za potrebe aromatizacije, ili
- koji, tamo gde se pojavljuje u samom nazivu pod kojim se hrana prodaje, nije takve prirode da prevagne u izboru potrošača u zemlji u kojoj se stavlja u promet, jer varijacije u količini nisu od suštinskog značaja za svrstavanje prehrambenog proizvoda ili ga ne razlikuju od ostalih sličnih proizvoda. U slučaju nedoumice doneće se odluka po proceduri definisanoj u članu 20(2) po pitanju ispunjenja uslova definisanih u ovom stavu;

(b) tamo gde naročiti propisi Zajednice precizno utvrđuju količinu nekog sastojka ili kategorije sastojaka i ne predviđaju njihovo navođenje na deklaraciji;

(c) u slučajevima predviđenim četvrtom ili petom alinejom člana 6(5);

(d) u slučajevima utvrđenim u skladu sa procedurom definisanom u članu 20(2).

4. Količina koja je navedena ili izražena u procentima, odgovaraće količini sastojka ili sastojaka u vreme njegove/njihove upotrebe. Međutim, odredbama Zajednice može se dozvoliti izuzeće od ovog principa za određene prehrambene proizvode. Takve odredbe moraju se usvojiti u skladu sa procedurom definisanom u članu 20(2).

5. Naznaka spomenuta u stavu 1. mora se pojaviti u, ili odmah pored naziva pod kojim se taj prehrambeni proizvod prodaje, ili na listi sastojaka u vezi sa tim sastojkom ili kategorijom sastojaka koja je u pitanju.

6. Primena ovog člana neće uticati na propise Zajednice o nutritivnim podacima na deklaraciji prehrambenog proizvoda.

Član 8.

1. Neto količina prepakovanih prehrambenih proizvoda mora se izraziti:

- u jedinicama zapremine u slučaju tečnih proizvoda,
- u jedinicama mase za ostale proizvode,

koristeći litre, centilitre, mililitre, kilograme ili grame u zavisnosti od slučaja.

Odredbe Zajednice ili, u odsustvu istih, nacionalne odredbe koje se odnose na određene navedene prehrambene proizvode mogu predstavljati izuzetak od ovog pravila.

Procedure definisane članom 19. primenjivaće se na takve nacionalne odredbe.

2.(a) Tamo gde se traži naznačavanje izvesnog tipa količine (npr. nominalne količine, minimalne količine, prosečne količine) prema odredbama Zajednice ili, u odsustvu istih, prema nacionalnim odredbama, ova količina će se smatrati neto količinom za potrebe ove Direktive.

Zemlje članice moraju obaveštavati Komisiju i ostale zemlje članice o svim merama koje se preduzimaju u smislu ove tačke što neće uticati na obaveštavanje predviđeno članom 24.
(b) Odredbe Zajednice ili, u odsustvu istih, nacionalne odredbe zahtevaju, za neke specifične prehrambene proizvode koji se prema kvantitetu klasifikuju po kategorijama, navođenje nekih drugih indikatora kvantiteta.

Procedure definisane u članu 19. primenjivaće se na sve nacionalne odredbe iz ove oblasti.

(c) Tamo gde se prepakovana roba sastoji od dve ili više pojedinačnih jedinica koje sadrže istu količinu istog proizvoda, neto količina se naznačava tako što se navodi neto količina sadržana u svakom pojedinačnom pakovanju i ukupan broj takvih pakovanja. Naznačavanje tih detalja, međutim, nije obavezno tamo gde se ukupan broj pojedinačnih pakovanja jasno vidi i lako se može spolja prebrojati i gde barem jedna naznaka neto količine sadržane u svakom pojednačnom pakovanju može jasno da se vidi spolja.

(d) Tamo gde se prepakovana roba sastoji od dve ili više pojedinačnih jedinica koje se ne smatraju jedinicama prodaje, neto količina mora se navesti naznačavanjem ukupne neto količine i ukupnog broja pojedinačnih pakovanja. Odredbe Zajednice ili, u odsustvu istih, nacionalne odredbe, ne moraju, u slučaju određenih prehrambenih proizvoda, da imaju naveden ukupan broj individualnih pakovanja.

Zemlje članice moraju obaveštavati Komisiju i ostale zemlje članice o svim merama koje se preduzimaju u smislu ove tačke, što neće uticati na obaveštavanje predviđeno članom 24.

3. U slučaju prehrambenih proizvoda koji se obično prodaju na komad, zemlje članice ne moraju da zahtevaju naznačavanje neto količine pod uslovom da je broj jedinica jasno vidljiv i lako se može prebrojati spolja, ili u slučaju da nije tako, da je naznačen na deklaraciji.

Zemlje članice moraju obaveštavati Komisiju i ostale zemlje članice o svim merama koje se preduzimaju u smislu ovog stava, što neće uticati na obaveštavanje predviđeno članom 24.

4. Kada se neki prehrambeni proizvod koji je u čvrstom stanju nalazi u tečnom nosiocu, suva materija prehrambenog proizvoda mora se takođe navesti na deklaraciji.

Za potrebe ovog stava „tečni nosilac“ označavaće sledeće proizvode, čak i u mešavinama, i takođe, tamo gde su proizvodi smrznuti ili brzo smrznuti, pod uslovom da je tečnost samo dodatak osnovnim elementima tog preparata pa tako ne predstavlja odlučujući faktor pri kupovini: vode, vodenih rastvora soli, salamure, vodenih rastvora prehrambenih kiselina, sirćeta, vodenih rastvora šećera, vodenih rastvora ostalih zaslađivača, voća ili sokova od povrća u slučaju voća i povrća.

Ova lista se može dopuniti u skladu sa procedurom definisanom u članu 20(2).

Metode proveravanja suve neto težine utvrđuju se u skladu sa procedurom definisanom u članu 20(2).

5. Nije obavezno navesti neto količinu u slučaju sledećih prehrambenih proizvoda:

(a) koje su podložne značajnom gubitku zapremine ili mase i koje se prodaju na komad ili se mere u prisustvu kupca;

(b) čija je neto količina manja od 5 gr ili 5 ml; međutim, ova odredba se ne odnosi na začine i začinsko bilje.

Odredbe Zajednice ili, u odsustvu istih, nacionalne odredbe koje se odnose na određene prehrambene proizvode mogu u izuzetnim slučajevima da definišu prag čiji je iznos veći od 5 gr ili 5 ml pod uslovom da to ne bude uzrok neadekvatnog obaveštavanja potrošača.

Zemlje članice moraju obaveštavati Komisiju i ostale zemlje članice o svim merama koje se preduzimaju u smislu ovog stava, što neće uticati na obaveštavanje predviđeno članom 24.

6. Odredbe Zajednice iz stava 1. tačka 2, 2(b) i (d) i stav 5. tačka 2, biće usvojene u skladu sa procedurom definisanom u članu 20(2).

Član 9.

1. Minimalni rok trajanja prehrambenog proizvoda je datum do kojeg će prehrambeni proizvod zadržati svoja specifična svojstva ako se pravilno skladišti.

On će biti naveden u skladu sa stavovima 2. do 5.

2. Pre datuma moraju se navesti sledeće reči:

- „najbolje pre…“ tamo gde je u datumu naveden dan,
- „najbolje pre isteka…“ u ostalim slučajevima.

3. Reči navedene u stavu 2. biće dopunjene:

- ili samim datutom, ili

- označavanjem mesta datuma na deklaraciji.

Ukoliko je potrebno, uz ove podatke naćiće se opis uslova skladištenja koji se moraju ispoštovati ukoliko se očekuje da taj proizvod ostane u ispravnom stanju u navedenom periodu.

4. Datum se mora sastojati od dana, meseca i godine u nešifrovanoj, hronološkoj formi.

Međutim, u slučaju prehrambenih proizvoda:

- čiji rok trajanja nije duži od tri meseca, dovoljno je navesti dan i mesec;
- čiji je rok trajanja duži od tri meseca, ali nije duži od 18 meseci, dovoljno je navesti mesec i godinu;
- čiji je rok trajanja duži od 18 meseci, dovoljno je navesti samo godinu.

Način naznačavanja datuma može se odrediti na osnovu procedure definisane članom 20(2).

5. Shodno odredbama Zajednice kojima se nameće drugačija vrsta naznačavanja datuma, naznačavanje roka trajanja nije neophodno kod:

- svežeg voća i povrća, uključujući tu i krompir koji nije ljušten, sečen ili obrađen na sličan način. Izuzetak će biti klijanci i slični proizvodi kao što su klijanci leguminoza,
- vina, likernih vina, penušavih vina, aromatizovanih vina i sličnih proizvoda dobijenih od nekog drugog voća osim grožđa, i napitaka koji su označeni sledećim šiframa EU nomenklature proizvoda 2206 00 91, 2206 00 93 i 2206 00 99 i koji se dobijaju od grožđa ili šire,
- pića koja sadrže 10 % ili više v/v alkohola,
- bezalkoholnih pića, voćnih sokova, voćnih nektara i alkoholnih pića u pojedničanim bocama čija je zapremina veća od 5 litara, namenjenih za snabdevanje velikih ugostiteljskih objekata i restorana društvene ishrane,
- pekarskih proizvoda i peciva koja se, po prirodi svog sadržaja, obično konzumiraju 24 sata od trenutka proizvodnje,
- sirćeta,
- kuhinjske soli,
- kristal šećera,
- konditorskih proizvoda koji se sastoje skoro isključivo od aromatizovanih i/ili obojenih šećera,
- žvakaćih guma i sličnih proizvoda,
- pojedinačnih pakovanja sladoleda.

Član 10.

1. U slučaju prehrambenih proizvoda koji su, sa mikrobiološke tačke gledišta, lako kvarljivi i stoga već nakon kraćeg vremenskog perioda predstavljaju neposrednu opasnost po ljudsko zdravlje, informacije o minimalnom roku trajanja biće zamenjene sa „upotrebljivo do“.

2. Ispred tog datuma moraju se navesti sledeće reči:
— na španskom:
‘fecha de caducidad’,
— na češkom:
‘spotřebujte do’,
— na danskom:
‘sidste anvendelsesdato’,
— na nemačkom:
‘verbrauchen bis’,
— na estonskom:
‘kõlblik kuni’,
— na grčkom:
‘ανάλωση μέχρι’
— na engleskom:
‘use by’,
— na francuskom:
‘à consommer jusqu’au’,
— na italijanskom:
‘da consumare entro’,
— na letonskom:
‘izlietot līdz’,
— na litvanskom:
‘tinka vartoti iki’,
— na mađarskom:
‘fogyasztható’,
— na malteškom:
‘uża sa’,
— na holandskom:
‘te gebruiken tot’,
— na poljskom:
‘należy spożyć do’,
— na portugalskom:
‘a consumir até’,
— na slovačkom:
‘spotrebujte do’,
— na slovenačkom:
‘porabiti do’,
— na finskom:
‘viimeinen käyttöajankohta’,
— na švedskom:
‘sista förbrukningsdag’.

Nakon tih reči slediće:

- ili sam datum, ili
- informacije o tome gde je datum naveden na deklaraciji.

Nakon ovih podataka sledi opis uslova skladištenja koji se moraju ispoštovati.
3. Datum se mora sastojati od dana, meseca i, eventualno, godine u nešifrovanoj, hronološkoj formi.

4. U nekim slučajevima može se odlučiti po proceduri definisanoj u članu 20(2) da li su ispunjeni uslovi navedeni u stavu 1.

Član 11.

1. Uputstva za upotrebu pehrambenih proizvoda moraju se navesti na takav način da omoguće ispravnu upotrebu istih.

2. U odredbama Zajednice ili, u odsustvu istih, u nacionalnim odredbama, može, u slučaju nekih prehrambenih proizvoda, biti naveden način na koji bi trebalo navoditi uputstva za upotrebu.

Procedure definisane u članu 19. primenjivaće se na nacionalne odredbe iz ove oblasti.

Odredbe Zajednice navedene u ovom stavu usvojiće se u skladu sa procedurom definisanom u članu 20(2).

Član 12.

Propisi koji se odnose na naznačavanje nivoa zapreminskog procenta alkohola, u slučaju proizvoda koji su označeni tarifnim oznakama br. 22.04 i 22.05, biće oni koji su definisani posebnim odredbama Zajednice primenjivim na takve proizvode.

U slučaju ostalih pića koje sadrže više od 1,2 % v/v alkohola, ovi propisi će biti definisani u skladu sa procedurom iz člana 20(2).

Član 13.

1(a) Kada se prehrambeni proizvodi prepakuju, podaci iz člana 3 i 4(2) moraju se naći na originalnom pakovanju ili na deklaraciji koja se na njima nalazi.

(b) Izuzetno od tačke (a), a što neće uticati na odredbe Zajednice o nominalnim količinama, kada su prepakovani prehrambeni proizvodi:

- namenjeni krajnjem potrošaču, ali su stavljeni u promet u fazi koja prethodi prodaji krajnjem potrošaču i gde prodaja velikim ugostiteljskim objektima i restoranima društvene ishrane nije predviđena u toj fazi,

- namenjeni snebdevanju velikih ugostiteljskih objekata i restorana društvene ishrane radi pripreme, obrade, deljenja ili sečenja, podaci navedeni u članu 3 i 4(2) navodiće se samo u trgovačkoj dokumentaciji koja se odnosi na te proizvode, tamo gde se može garantovati da takva dokumentacija, koja sadrži sve informacije koje bi trebalo da budu na deklaraciji, ili ide uz proizvode na koje se odnosi ili je poslata unapred ili u vreme isporuke tog proizvoda.

(c) U slučaju navedenom u tački (b), podaci navedeni u članu 3(1) tačka 1,5 i 7, i tamo gde je moguće podaci navedeni u članu 10., takođe se moraju pojaviti na spoljašnjem pakovanju u kojem se prehrambeni proizvodi pojavljuju na tržištu.

2. Podaci navedeni u članu 3. i članu 4(2) moraju biti lako razumljivi i navedeni na uočljivom mestu na način koji je lako primetan, čitak i neuništiv.

Oni ni na koji način neće biti sakriveni, zaklonjeni niti isprekidani nikakvim tekstom niti slikovnim prikazima.

3. Podaci navedeni u članu 3(1), tačke 1,4,5 i 10 naći će se na istom vidljivom mestu.

Ovaj uslov se može proširiti i na podatke koji su obuhvaćeni članom 4(2).

4. U slučaju staklenih boca namenjenih ponovnoj upotrebi, čije se oznake ne mogu obrisati i koje iz tog razloga nemaju deklaraciju, prsten ili kragnu, kao i pakovanja ili sudova čija najveća površina iznosi manje od 10cm2, moraju se navoditi jedino podaci obuhvaćeni članom 3(1) tačke 1,4 i 5.

U ovom slučaju stav 3. se neće primenjivati.

5. Irska, Holandija i Velika Britanija mogu biti izuzete od člana 3(1) i stava 3. ovog člana u slučaju mleka i mlečnih proizvoda koji se pakovanih u staklene boce namenjene ponovnoj upotrebi.

Oni će obaveštavati Komisiju o svim merama koje se sprovode u smislu tačke 1.

Član 14.

Tamo gde se prehrambeni proizvodi nude na prodaju krajnjem potrošaču ili velikim ugostiteljskim objektima i restoranima društvene ishrane a da nisu prepakovani, ili tamo gde se prehrambeni proizvodi pakuju u objektima prodaje na zahtev potrošača ili se prepakovanje vrši za direktnu prodaju, zemlje članice moraju usvojiti detaljne propise i načine na koji će detalji obuhvaćeni članom 3. i članom 4(2) biti prikazani.

One mogu odlučiti da ne zahtevaju navođenje svih ovih ili nekih od ovih podataka, pod uslovom da potrošač ipak dobija dovoljno podataka.

Član 15.

Ova Direktiva neće uticati na odredbe nacionalnih zakonodavstava koje, u odsustvu odredaba Zajednice, propisuju manje striktne zahteve za deklarisanje prehrambenih proizvoda ponuđenih u luksuznim pakovanjima, kao što su figurice ili suveniri.

Član 16.

1. Zemlje članice moraju se postarati da se u okviru njihovih granica zabrani prodaja namirica na kojima se detalji predviđeni članom 3. i članom 4(2) ne pojavljuju na jeziku koji potrošač lako razume, osim ukoliko je potrošač de facto obavešten zahvaljujući drugim merama koje se utvrđuju u skladu sa procedurom propisanom u članu 20(2) u smislu jednog ili više podataka sa deklaracije.

2. U okviru svoje teritorije, svaka zemja članica u kojoj se proizvod pušta u promet, može u skladu sa pravilima Sporazuma, predvideti da ti podaci sa deklaracije budu predstavljeni na jednom ili više jezika koje će ona odrediti birajući između zvaničnih jezika Zajednice.

3. Stavovi 1. i 2. ne sprečavaju da se pojedinosti na deklaracijama navode na više jezika.

Član 17.

Zemlje članice će se uzdržati od propisivanja zahteva koji su detaljniji od onih koji su već propisani u članu 3. do 13. u vezi sa načinom navođenja pojedinosti obuhvaćenih članom 3. i članom 4(2).

Član 18.

1. Zemlje članice ne smeju zabranjivati trgovinu prehrambenih proizvoda koji su u skladu sa pravilima propisanim ovom Direktivom putem primene neusaglašenih nacionalnih propisa koji regulišu deklarisanje i prezentaciju određenih prehrambenih proizvoda ili prehrambenih proizvoda uopšte.

2. Stav 1. neće se primenjivati na neusaglašene nacionalne odredbe koje se smatraju opravdanim radi:

- zaštite javnog zdravlja,
- prevencije prevare, osim ukoliko se tim odredbama verovatno može ugroziti primena definicija i pravila propisanih ovom Direktivom,

- zaštite industrijskih i komercijalnih vlasničkih prava, indikacija o geografskom poreklu, registrovanih oznaka biološkog porekla ili prevencije neravnopravne konkurencije.

Član 19.

Tamo gde se navodi referenca na ovaj član, primenjivaće se sledeća procedura ukoliko neka zemlja članica bude smatrala potrebnim da se usvoji nov zakon.

Ona će obavestiti Komisiju i druge zemlje članice o predviđenim merama i navesti razloge kojima ih opravdavaju. Komisija mora konsultovati zemlje članice u okviru ► M2 Stalnog odbora za lanac u proizvodnji hrane i zdravlje životinja, osnovanog na osnovu Regulative (EC) br. 178/2002 ◄ ukoliko smatra da bi takve konsultacije bile korisne ili ukoliko to zatraži neka od zemalja članica.

Zemlje članice mogu preduzeti takve predložene mere tek tri meseca nakon upućivanja takvog obaveštenja i pod uslovom da mišljenje Komisije nije negativno.

U potonjem slučaju, i pre isteka gore pomenutog perioda, Komisija mora inicirati proceduru predviđenu članom 20(2) radi utvrđivanja da li predložene mere mogu biti i primenjene, ako je potrebno, uz odgovarajuće izmene.

Član 20.

1. Komisiji će pomagati ►M2 Stalni Odbor za lanac u proizvodnji hrane i zdravlje životinja ◄ (u daljem tekstu „Odbor“).

2. Tamo gde se navodi referenca na ovaj stav, primenjivaće se članovi 5. i 7. Odluke 1999/468/EC, uz poštovanje odredaba člana 8. te Odluke.

3. Odbor će usvojiti svoj proceduralni pravilnik.

Član 21.

Ukoliko se pokaže da su privremene mere neophodne kako bi se olakšala primena ove Direktive, one će biti usvojene u skladu sa procedurom predviđenom u članu 20(2).

Član 22.

Ova Direktiva neće uticati na odredbe Zajednice koje se odnose na deklarisanje i prezentaciju određenih prehrambenih proizvoda koje su već usvojene 22. decembra 1978.

O svim amandmanima koji su neophodni za usaglašavanje takvih odredaba sa pravilima propisanim u ovoj Direktivi mora se odlučivati u skladu sa procedurom primenjivom na svaku pojedinačnu odredbu koja je u pitanju.

Član 23.

Ova Direktiva se neće odnositi na proizvode namenjene izvozu van Zajednice.

Član 24.

Zemlje članice moraju se postarati da Komisija primi tekst svake važne odbredbe nacionalnog zakona koju one usvoje po pitanjima koje reguliše ova Direktiva.

Član 25.

Ova Direktiva mora se takođe primenjivati na francuske vanevropske ispostave.

Član 26.

1. Direktiva 79/112/EEC kako je dopunjena Direktivama navedenim u Aneksu IV, Deo A, prestaje da važi što neće uticati na obaveze zemalja članica u smislu krajnjih rokova za transpoziciju propisanih u Aneksu IV, Deo B.

2. Pozivanje na Direktivu koja je prestala da važi smatraće se pozivanjem na ovu Direktivu i trebalo bi da budu usklađeni sa korelacionom tabelom datom u Aneksu V.

Član 27.

Ova Direktiva stupa na snagu 20 dana po njenom objavljivanju u Službenom listu Evropskih zajednica.

Član 28.

Ova Direktiva upućuje se zemljama članicama.
Aneks I
.

Kategorije sastojaka koji mogu biti navedeni pod nazivom kategorije umesto pod specifičnim imenom

Definicije Nazivi

Rafinisana ulja osim maslinovog „Ulje“ ide uz reč
- ili pridev „biljno“ ili „životinjsko“, prema slučaju, ili
- naziv njihovog posebnog biljnog ili životinjskog porekla
Pridev „hidrogenizovano“ mora ići uz naznačavanje hidrogenovanog ulja
Rafinisane masti „Mast“ide uz reč
- ili pridev „biljna“ ili „životinjska“,prema slučaju, ili
- naziv njenog posebnog biljnog ili životinjskog porekla
Pridev „hidrogenizovano“ mora ići uz naznačavanje hidrogenizovane masti
Mešavine brašna dobijene od dve ili više vrsta žitarica „Brašno“, posle čega se navodi lista žitarica od kojih je dobijeno, po težini, od najveće do najmanje
Vrste skroba, i skrob modifikovan fizičkim sredstvima ili enzimima „Skrob“
Sve vrste ribe gde riba čini sastojak nekog drugog prehrambenog proizvoda, i pod uslovom da naziv i prezentacija tog proizvoda ne upućuju na neku posebnu vrstu ribe
„Riba“
Sve vrste sira gde sir ili mešavina sireva čine sastojak nekog drugog prehrambenog proizvoda, i pod uslovom da naziv i prezentacija takvog proizvoda ne upućuju na neku specifičnu vrstu sira
„Sir“
Svi začini koji ne prelaze 2% težine prehrambenih proizvoda „Začin(i)“ ili „mešavina začina“
Svi začini ili delovi začinskog bilja koji ne prelaze 2% težine prehrambenog proizvoda „Začinska/e biljka/e“ ili „mešavina začinskih biljaka“

Sve vrste kaučukovih preparata koji se koriste u proizvodnji gumene baze za žvakaće gume

„Gumena baza“
Sve vrste mlevenih pečenih proizvoda od žitarica „Mrvice“ ili „prezle“ prema slučaju

Sve vrste saharoze „Šećer“
Bezvodna dekstroza ili monohidrat dektroze „Dekstroza“
Glukozni sirup i bezvodni glukozni sirup „Glukozni sirup“
Sve vrste mlečnih proteina (kaseini, kaseinati i belančevine iz surutke) i mešavine istih „Mlečni proteini“
Presovani, istisnuti ili rafinisani kakao puter „Kakao-puter“

▼M2 _________
▼B Sve vrste vina definisane Regulativom Saveta (EC) br. 1493/1999 od 17. maja 1999. o opštoj organizaciji tržišta vina (1) „Vino“

▼B
Definicije Naziv
▼M1
Mišići sa skeleta (**) sisara ili ptica onih vrsta koje su priznate kao pogodne za ljudsku ishranu, sa tkivom koje je njihov prirodni deo ili uz njega srastao, kod kojih ukupni sadržaj masnog i vezivnog tkiva ne prelazi vrednosti naznačene u daljem tekstu i gde meso predstavlja sastojak nekog drugog prehrambenog proizvoda. Proizvodi koji potpadaju pod definiciju Zajednice – „mehanički odvojeno meso“ isključeni su iz ove definicije. „… meso“ i naziv(i) (*) životinjske vrste kojoj pripada
Maksimalni sadržaj masnog i vezivnog tkiva za sastojke naznačene terminom „…meso“.
Vrste Masno Vezivno
(%) tkivo(%)
______________________________________

Sisari (osim 25 25
zečeva i svinja) i
mešavina vrsta u
kojoj dominiraju
sisari
_______________________________________
Svinje 30 25
_______________________________________
Ptice i zečevi 15 10
_______________________________________
(1) Sadržaj vezivnog tkiva računa se na osnovu
srazmere između sadržaja kolagena i sadržaja
belančevina iz mesa. Sadržaj kolagena je sadržaj
hidroksiprolina pomnožen faktorom 8.
_______________________________________________
Ukoliko se pređu ovi granični iznosi, a ipak
su svi ostali kriterijumi po definiciji za „meso“
ispoštovani, sadržaj „ …….mesa“ mora se
primereno smanjiti, a na listi sastojaka mora
da bude navedeno, uz termin „ ……. meso“ i
određeno prisustvo masnog i/ili vezivnog tkiva.

Aneks II
.

Kategorije sastojaka koji moraju biti navedeni pod nazivom kategorije posle koje sledi njihovo specifično ime ili ez broj

Boja
Konzervans
Antioksidans
Emulgator
Zgušnjivač
Sredstvo za želiranje
Stabilizator
Pojačivač ukusa
Kiselina
Regulator kiselosti
Sredstvo protiv zgrudnjavanja
Modifikovani skrob (1)
Zaslađivač
Sredstvo za dizanje testa
Sredstvo protiv penušanja
Sredstvo za glaziranje
Emulgujuće soli (2)
Sredstvo za tretiranje brašna
Sredstvo za učvršćivanje
Humektant
Sredstvo za povećanje zapremine
Propelenti

Aneks III
.

Naznačavanje aroma na listi sastojaka

1. Arome se moraju naznačiti ili rečju „aroma/e“ ili nekim posebnim nazivom ili opisom arome.

2. Reč „prirodna“ ili bilo koja druga reč koja zapravo ima isto značenje može se koristiti samo za arome u kojima aromatične komponente sadrže isključivo aromatične supstance definisane članom 1(2)(b)(i) Direktive Saveta 88/3888/EEC od 22. juna 1988. o usaglašavanju zakona zemalja članica koji se odnose na arome za upotrebu u prehrambenim proizvodima i na prirodne materijale za njihovu proizvodnju (1) i/ili na aromatične preparate definisane u članu 1(2)(c) pomenute Direktive.

3. Ukoliko naziv arome ukazuje na biljno ili životinjsko poreklo ili prirodu upotrebljenih supstanci, reč „prirodna“ ili bilo koja druga reč koja zapravo ima isto značenje ne sme se koristiti osim ukoliko aromatična komponenta nije izolovana odgovarajućim fizičkim procesima, enzimskim ili mikrobiološkim procesima ili tradicionalnim procesima za pripremu hrane isključivo ili skoro sasvim isključivo iz pomenutog prehrambenog proizvoda ili izvora arome.

Aneks IIIa
.

Sastojci pomenuti u članu 6(3a), (10) i (11)

Žitarice koje sadrže gluten (npr. pšenica, raž, ječam, ovas, spelta, kamut, ili njihovi hibridne sorte) i proizvodi koji se od njih dobijaju

Ljuskari i proizvodi koji se od njih dobijaju

Riba i proizvodi od ribe

Kikiriki i proizvodi od kikirikija

Soja i proizvodi od soje

Mleko i mlečni proizvodi (uključujući i laktozu)

Koštičavo voće, napr. badem (Amygdalus communis L.), lešnik ( Corylus avellana), orah (Juglans regia), indijski orah (Anacardium occidentale), pikan –američki orah (Carya illinoiesis (Wangenh.) K.Koch), brazilski orah (Bertholletia excelsa), pistaći (Pistacia vera), makadamija orah i kvinslendski orah (Macadamia ternifolia) i proizvodi koji se od njih dobijaju

Celer i proizvodi od celera

Senf i proizvodi od senfa

Seme susama i proizvodi od susama

Sulfor dioksid i sulfiti u koncentracijama većim od 10 mg/kg ili 10mg/litru izraženo kao SO2.

Aneks IV

DEO A
.

Direktiva koja prestaje da važi i dalje dopune iste

Direktiva Saveta 79/112/EEC (Sl. list L 33, 8.2.1979., str.1)
Direktiva Saveta 85/7/EEC (Sl. list L 2, 3.1.1985., str.22), samo član 1(9)
Direktiva saveta 86/197/EEC (Sl. list L 144, 29.5.1986., str.38)
Direktiva Saveta 89/395/EEC (Sl. list L 186, 30.6.1989., str 17)
Direktiva Komisije 91/72/EEC (Sl. list L 42, 15.2.1991., str. 27)
Direktiva komisije 93/102/EC (Sl. list L 291, 25.11.1993, str.14)
Direktiva komisije 95/42/EC (Sl. list L 182, 2.8.1995., str.20)
Direktiva Evropskog parlamenta i saveta 97/4/EC (Sl. list L 43, 14.2.1997., str.21)

DEO B
.

Rokovi za transpoziciju u nacionalnim zakonodavstvima

(kako je pomenuto u članu 26)

Aneks V
.

Korelaciona tabela

.

<<