Tehnologija hrane

o usklađivanju zakona zemalja članica koji uređuju oblast materijala i artikala
koji dolaze u kontakt sa hranom

(89/109/EEC)

.
Imajući u vidu Sporazum o osnivanju Evropske ekonomske zajednice, a naročito član 100(a) istog,

Imajući u vidu predlog Komisije,

U saradnji sa Evropskim parlamentom(1),

Imajući u vidu mišljenje Odbora za ekonomska i socijalna pitanja(2),

Pri čemu je Direktiva Saveta 76/893/EEC od 23. novembra 1976. o usklađivanju zakona zemalja članica koji uređuju oblast materijala i artikala koji su namenjeni kontaktu sa hranom(3), a koja je prethodno dopunjena Aktom o pristupanju Španije i Portugije(4) i izvršen značajan broj dopuna u više navrata; pri čemu bi kod svake naredne dopune navedene Direktive, trebalo iskoristiti priliku i istovremeno konsolidovati odredbe postojećih relevantnih tekstova sa ciljem da se obezbedi jasna pravna definisanost;

Pri čemu je Direktiva 76/893/EEC, usvojena na osnovu činjenice da su razlike koje su u to vreme postojale između zakona zemalja članica koji se uređuju oblast napred navedenih materijala i artikala, sprečavale slobodno kretanje istih, mogle da stvore nejednaku konkurenciju i tako direktno uticale na uspostavljanje ili funkcionisanje zajedničkog tržišta;

Pri čemu su pomenuti zakoni morali biti usklađeni ukoliko se želelo postići slobodno kretanje napred navedenih materijala i artikala, imajući pre svega u vidu zakonske uslove koji se odnose na ljudsko zdravlje, i vezi sa tim ekonomske i tehnološke potrebe, ali u granicama koje je potrebno uspostaviti radi zaštite zdravlja.

Pri čemu su primenom odabranog metoda definisani, pre svega domen direktive, opšti principi na osnovu kojih su pravne razlike između određenih grupa materijala i artikala bile i mogle kasnije da budu eliminisane primenom posebnih direktiva; pri čemu se ovaj metod već dokazao u praksi i stoga bi trebalo nastaviti sa primenom istog;

Pri čemu se supstance koje se koriste za prevlačenje ili premazivanje, koje u celosti ili delimično predstavljaju deo namirnice, ne mogu smatrati supstancama koje samo dolaze u kontakt sa tim namirnicama; pri čemu se, u tom slučaju, morala obratiti pažnja na moguću direktnu konzumaciju istih od strane potrošača; pri čemu su propisi definisani ovom Direktivom neodgovarajući u ovoj situaciji;

Pri čemu bi princip za ovu Direktivu trebalo da bude da svaki materijal ili namirnica namenjena kontaktu ili koja je ciljano u direktnom ili indirektnom kontaktu sa namirnicama, mora da bude dovoljno stabilna kako ne bi došlo do migracije ovih supstanci u namirnice u količinama koje bi mogle da ugroze ljudsko zdravlje ili dovedu do neprihvatljive promene u sastavu namirnica ili do gubitka organoleptičkih svojstava istih;

Pri čemu se, radi ostvarenja ovog cilja, može pokazati neophodnom potreba za uspostavljanjem različitih vrsta ograničenja, pojedninačno ili u kombinaciji; pri čemu je u određenim direktivama potrebno zadržati zakonska ograničenja koja su najprimerenija za cilj koji se želi postići, imajući u vidu tehnološka svojstva specifična za svaku grupu materijala ili artikala;

Pri čemu se, u cilju upotrebe materijala i artikala na osnovu informacija o istima, mora koristiti odgovarajuća deklaracija; pri čemu metode koje se primenjuju kod deklarisanja mogu varirati u zavisnosti od korisnika;

Pri čemu u domen ove Direktive ne spada deklarisanje proizvoda koji, zbog reakcije proizvoda na prisustvo namirnica, ne smeju dolaziti u kontakt ili biti u kontaktu sa istima;

Pri čemu izrada nacrta određenih direktiva na osnovu kojih se primenjuju osnovni principi i izrada dopuna predstavlja tehničke mere implementacije; pri čemu bi, u cilju ekspeditivnosti i pojednostavljenja pocedure, usvajanje tih mera trebalo poveriti Komisiji;

Pri čemu bi trebalo zatražiti mišljenje Naučnog saveta za hranu, osnovanog Odlukom Komisije 74/234/EEC(1), pre usvajanja odredaba određenih direktiva koje mogu imati uticaj na javno zdravlje;

Pri čemu je potrebno, u svim slučajevima u kojima Savet prenosi ovlašćenja na Komisiju da sprovodi propise iz oblasti prehrambenih proizvoda, sačiniti procedure za uspostavljanje bliske saradnje između zemalja članica i Komisije kroz rad Stalnog saveta za hranu osnovanog Odlukom Saveta 69/414/EEC(2),

USVOJIO JE SLEDEĆU DIREKTIVU:

Član 1.

1. U domen ove Direktive spadaju materijali i artikli koji su, kao finalni proizvodi, namenjeni kontaktu sa namirnicama ili dolaze u kontakt sa namirnicama i namenjeni su za tu svrhu, u daljem tekstu „materijali i artikli“.

U domen ove Direktive ne spadaju supstance koje se koriste za prevlačenje ili premazivanje, kao što su one koji pokrivaju koru sireva, proizvedene mesne prerađevine ili voće, koje sačinjavaju sastavni deo namirnica i mogu se konzumirati zajedno sa tim namirnicama.

2. U domen ove Direktive ne spadaju materijali i artikli koji su u kontaktu sa vodom za ljudsku upotrebu. Ona se, međutim, ne odnosi na instaliranu opremu bilo javnog bilo privatnog sistema snabdevanja vodom.

3. U domen ove Direktive ne spadaju antikviteti.

Član 2.

Materijali i artikli moraju biti izrađeni u skladu sa dobrom proizvođačkom praksom tako da, pod uobičajenim i predviđenim uslovima upotrebe, njihovi sastojci ne migriraju u namirnice u količinama koje bi mogle da:

- ugroze ljudsko zdravlje,

- dovedu do neprihvatljivih promena u sastavu namirnica ili do gubitka njihovih organoleptičkih svojstava.

Član 3.

1. Upotreba grupe materijala i artikala navedenih u aneksu I i, kada je moguće, kombinacije tih materijala i artikala mora biti predmet posebnih direktiva.

2. Usvajanje posebnih direktiva, uključujući i dopune postojećih posebnih direktiva, mora se vršiti u skladu sa procedurom definisanom u članu 8.

3. Posebne direktive mogu da sadrže:

(a) listu supstanci čija je upotreba dozvoljena za razliku od ostalih (pozitivna lista);

(b) standarde čistoće svake od ovih supstanci;

(c) posebne uslove za upotrebu ovih supstanci i/ili materijala i artikala u kojima se koriste;

(d) specifične granične vrednosti migracije određenih sastojaka ili grupa sastojaka u ili na namirnice;

(e) ukupnu graničnu vrednost migracije sastojaka u ili na namirnice;

(f) ukoliko je potrebno, odredbe koje imaju za cilj zaštitu ljudskog zdravlja od svih rizika koji su mogli biti prouzrokovani alimentarnim kontaktom sa materijalima i artiklima;

(g) ostale propise kojima se obezbeđuje usklađenost sa članom 2.;

(h) osnovne propise neophodne za verifikaciju usklađenosti sa odredbama tačaka (d), (e), (f) i (g);

(i) detaljne propise koji se odnose na uzimanje uzoraka i metode analize neophodne za verifikaciju usklađenosti sa odredbama tačaka od (a) do (g).

Odredbe koje mogu uticati na javno zdravlje moraju se usvojiti nakon konsultacije sa Naučnim savetom za hranu. One moraju da ispunjavaju kriterijume navedene u aneksu II.

Član 4.

1. Izuzetno od člana 3., zemlja članica može, kada je lista supstanci sastavljena u skladu sa stavom 3(a) ovog člana, na svojoj teritoriji da odobri upotrebu određene supstance koja se ne nalazi na listi, ukoliko sledeći uslovi budu ispunjeni:

(a) odobrenje može da važi najviše dve godine;

(b) zemlja članica mora sprovesti zvaničnu kontrolu meterijala i artikala izrađenih od supstance čiju upotrebu odobrava;

(c) tako izrađeni materijali i artikli moraju imati raspoznatljivu oznaku koja se definiše u odobrenju.

2. Zemlja članica je dužna da prosledi drugim zemljama članicama i Komisiji tekst svakog odobrenja sastavljenog u skladu sa stavom 1., u roku od dva meseca od datuma njegovog stupanja na snagu.

3. Pre isteka dvogodišnjeg perioda predviđenog u stavu 1(a), zemlja članica može podneti Komisiji zahtev da se na listu pomenutu u članu 3(3) stavi i supstanca koja je dobila odobrenje zemlje članice u skladu sa stavom 1. ovog člana. Istovremeno, zemlja članica je dužna
da podnese prateću dokumentaciju kojom se obrazlaže opravdanost takvog zahteva, i navede svaku namenu te supstance.

U roku od 18 meseci od podnošenja zahteva, mora se doneti odluka na osnovu rapoloživih podataka iz oblasti javnog zdravlja, a nakon obavljenih konsultacija sa Naučnim savetom za hranu i u skladu sa procedurom definisanom u članu 9., o tome da li predmetna supstanca može da bude stavljena na listu pomenutu u članu 3(a) ili da li treba ukinuti dozvolu koju je izdala zemlja članica. Ukoliko se prema članu 3(3)(b), (c) i (d) dokaže da je neophodno doneti odredbe, one se moraju usvojiti u skladu sa istom procedurom. Izuzetno od stava 1(a) ovog člana, dozvola koju je izdala zemlja članica ostaje na snazi do donošenja rešenja na osnovu zahteva za stavljanje na listu.

Ukoliko na osnovu prethodnog stava bude odlučeno da bi trebalo ukinuti dozvolu koje je izdala zemlja članica, ova odluka se mora primenjivati na sve ostale dozvole za predmetnu supstancu koju izdaju zemlje članice.

Rešenjem se može odobriti proširenje zabrane upotrebe ove supstance i na drugu vrstu upotrebe, osim navedenih u zahtevu za stavljanje na listu.

Član 5.

1. Kada zemlja članica, zbog neke nove informacije ili ponovne procene postojećih informacija obavljene nakon usvajanja neke od posebnih direktiva, ima čvrstu osnovu kojom se utvrđuje da li upotreba nekog materijala ili artikla ugrožava ljudsko zdravlje iako je u skladu sa relevantom direktivom, ta zemlja članica može privremeno suspendovati ili ograničiti primenu datih odredaba na svojoj teritoriji. Ona odmah mora obavestiti ostale zemlje članice i Komisiju o tome i predočiti im razloge za donošenje takve odluke.

2. Komisija je dužna da, što je moguće pre, razmotri u okviru Stalnog saveta za hranu razloge koje je zemlja članica iz stava 1. navela, i donese svoje mišljenje bez odlaganja i preuzme odgovarajuće mere.

3. Ukoliko Komisija utvrdi da je potrebno dopuniti određene direktive radi otklanjanja problema navedenih u stavu 1. i radi obezbeđivanja zaštite zdravlja ljudi, dužna je da započne sprovođenje procedure definisane u članu 9. u cilju usvajanja pomenutih dopuna; zemlja članica koja je usvojila mere zaštite može ih, u tom slučaju, primenjivati do usvajanja dopuna.

Član 6.

1. Bez povrede izuzetaka definisanih posebnim direktivama, materijali i artikli, pre nego što dođu u kontakt sa namirnicama, moraju prilikom stavljanja u promet biti označeni:

(a) - frazom „za upotrebu u prehrambene svrhe“,

- posebnim opisom njihove namene, kao što je automat za kafu, vinska boca, kašika za supu,

- ili nekim simbolom utvrđenim u skladu sa procedurom u članu 9.;

(b) kada je moguće, svaki poseban uslov koji se mora ispuniti prilikom njihove upotrebe;
(c) - ime, tj. trgovačko ime, adresu i sedište,

- ili zaštićenu robnu marku preduzeća koje ih proizvodi ili prerađuje, ili preduzeća koje ih prodaje u Zajednici.

2. Podaci navedeni u stavu 1. moraju biti uočljivi, čitljivi i takvi da se ne mogu izbrisati:

(a) u fazi maloprodaje:

- na materijalima i artiklima ili na ambalaži,

- ili na deklaracijama na materijalima i artiklima ili na njihovoj ambalaži,

- ili na obaveštenju izloženom u neposrednoj blizini materijala i artikala, a koje je vidljivo kupcu; međutim, kako je predviđeno u stavu 1(c), ova opcija će biti moguća jedino ukoliko ti podaci ili deklaracija na kojoj su navedeni ne mogu biti stavljeni na pomenute materijale i artikle iz tehničkih razloga u fazi izrade ili u fazi stavljanja u promet;

(b) u fazi stavljanja u promet osim kod maloprodaje:

- na pratećoj dokumentaciji,

- na deklaracijama ili ambalaži,

- ili na samim materijalima i artiklima.

3. Međutim, navođenje podataka iz stava 1(a) nije obavezno za materijale i artikle koji su svojoj prirodi namenjeni kontaktu sa namirnicama.
4. Podaci predviđeni stavom 1(a) i (b) moraju se primenjivati samo na materijale i artikle koji su u skladu sa:

(a) kriterijumima definisanim u članu 2.;

(b) određenim direktivama, a u odsustvu takvih direktiva, sa odredbama zemalja članica.

5. Posebnim direktivama se predviđa da takvi materijali i artikli poseduju pisani dokaz kojim se potvrđuje njihova usklađenost sa propisima koji se na njih odnose.

U odsustvu posebnih direktiva, zemlje članice mogu zadržati postojeće odredbe ili usvojiti nove odredbe u tu svrhu.

6. Zemlje članice dužne su da zabrane maloprodaju materijala i artikala ukoliko podaci definisani u stavu 1(a) i (b) nisu navedeni na jeziku lako razumljivom za kupce ili osim ako kupci nisu na drugi način o tome obavešteni. Ova odredba ne zabranjuje navođenje podataka na više jezika.

Član 7.

1. Zemlje članice neće, zbog njihovog sastava, reakcije u kontaktu sa namirnicama ili deklaracijom, zabraniti niti ograničiti promet ili upotrebu materijala i artikala koji su u skladu sa ovom Direktivom ili drugim relevantnim direktivama.

2. Stav 1. ne utiče na odredbe zemalja članica koje se primenjuju u odsustvu posebnih direktiva.

Član 8.

1. Dopune sačinjene na postojeće posebne direktive radi njihovog usaglašavanja sa ovom Direktivom usvajaju se u skladu sa procedurom definisanom u članu 9.

Član 9.

1. Komisiji pomaže Stalni savet za hranu i zdravlje životinja, osnovan prema članu 58. Regulative (EC) Br. 178/2002(1), u daljem tekstu „Savet“.

2. Prilikom pozivanja na ovaj član, primenjivaće se član 5. i 7. Odluke 1999/468/EC(2), uz poštovanje odredaba člana 8. pomenute Odluke.

Period predviđen u članu 5(6) Odluke 1999/468/EC ne sme biti duži od tri meseca.

3. Odbor usvoja svoj poslovnik.

Član 10.

1. Ovim se ukida Direktiva 76/893/EEC.

2. Pozivanjem na ovu Direktivu ukida se pozivanje na Direktivu iz stava 1.

Pozivanje na članove ukinute Direktive mora biti u skladu sa korelacionom tabelom u Aneksu III.

Član 11.

1. Zemlje članice preduzimaju sve potrebne mere u cilju usklađivanja sa ovom Direktivom. One zatim obaveštavaju Komisiju o preduzetim merama. Preduzetim merama se:

- omogućava, najkasnije 18 meseci nakon obaveštenja(1), stavljanje u promet i upotreba materijala i artikala koji su u skladu sa ovom Direktivom, bez povrede primene odredaba zemalja članica koje se, u odsustvu posebnih direktiva, primenjuju na određene grupe materijala i artikala;

- zabranjuje, najkasnije 36 meseci nakon obaveštenja, stavljanje u promet i upotreba materijala i artikala koji nisu u skladu sa ovom Direktivom.

2. Stav 1. ne odnosi se na odredbe zemalja članica koje se, u odsustvu posebnih direktiva, primenjuju na određene grupe materijala i artikala koji dolaze u kontakt sahranom.

Član 12.

U domen ove Direktive ne spadaju materijale i artikle namenjeni izvozu van Zajednice.

Član 13.

Ova Direktiva namenjena je zemljama članicama.

Aneks I
.

Lista grupa materijala i artikala navedenih u posebnim direktivama

Plastični materijali, uključujući lakove i premaze
Regenerisana celuloza
Elastomeri i guma
Papir i kartonska ambalaža
Keramika
Staklo
Metali i legure
Drvo, uključujući i plutu
Tekstilni proizvodi
Parafinski vosak i mikrokristalni vosak

Aneks II
.

Zdravstveni kriterijumi koje treba primeniti kod izrade nacrta posebnih direktiva

1. Kada je moguće, utvrđuju se pozitivne liste supstanci za materijale i artikle koji dolaze u kontakt sa hranom. Kriterijumi za stavljanje neke supstance na pozitivnu listu utvrđuju se određivanjem količine supstance koja migrira u hranu, kao i stepena toksičnosti date supstance.

2. Neka supstanca može da bude stavljena na pozitivnu listu jedino kada, pod normalnim uslovima ili predviđenim uslovima upotrebe svakog materijala ili artikla čiji je ona deo, takva supstanca ne migrira u hranu u količini koja može biti opasna po ljudsko zdravlje.

3. Sastavljanje pozitivne liste određenih materijala ne bi bilo moguće, s obzirom da takva lista ne bi bila od konkretne koristi za zaštitu ljudskog zdravlja. U takvim okolnostima, vrši se identifikacija svih supstanci za koje je potrebno ustanoviti posebne granične vrednosti migracije kako bi se sprečila njihova migracija u hranu u onim količinama koje mogu biti opasne po zdravlje. Kriterijumi definisani u stavovima 1. i 2. primenjuju se i za ove supstance.

4. Sve supstance moraju se stalno proveravati i ocenjivati kadgod je to potrebno u slučaju novih naučnih podataka ili ponovne ocene postojećih naučnih podataka.

5. Kada se utvrdi prihvatljiva količina dnevnog unosa ili dozvoljena količina dnevnog unosa određene supstance, potrebno je utvrditi određene granične vrednosti migracije kako ne bi došlo do odstupanja od granične vrednosti unosa. U slučaju kada je granična vrednost migracije utvrđena za određenu supstancu, mora se obratiti potrebna pažnja na ostale moguće izvore kojima je ta supstanca izložena.

6. U nekim slučajevima, posebna granična vrednost migracije neke supstance možda nije najpouzdanije sredstvo zaštite ljudskog zdravlja. U takvim okolnostima, potreba za zaštitom ljudskog zdravlja je od primarnog značaja za proces utvrđivanja odgovarajuće mere koja bi se mogla primenjivati.

Aneks III
.

Korelaciona tabela