Da bi se probila u nauci i tehnologiji i postala inovativna zemlja, Srbiji je potrebno FOKUSIRANJE na nekoliko nacionalnih prioriteta

Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Srbije u periodu od 2009. do 2014. godine
.

.
Analiza naučnih oblasti u Srbiji je identifikovala sedam nacionalnih prioriteta u domenu nauke i tehnologije:

  • Biomedicina
  • Novi materijali i nanonauke
  • Zaštita životne sredine i klimatske promene
  • Energetika i energetska efikasnost
  • Poljoprivreda i hrana
  • Informacione i komunikacione tehnologije
  • Unapređenje donošenja državnih odluka i afirmacija nacionalnog identiteta

.

Biomedicina

Značaj istraživanja u oblasti biomedicine

Zadivljujući napredak molekularne biologije i molekularne genetike, ostvaren u drugoj polovini 20. veka bio je osnova za spektakularne i značajne naučne prodore ne samo u oblasti genomike i proteomike, već u oblasti nauke uopšte, a posebno u oblasti biomedicine. S obzirom da u osnovi patogeneze raznih oboljenja stoji poremećaj u regulaciji i ekspresiji gena i transdukciji signala u ćelijama, istraživanja u molekularnoj biomedicini danas predstavljaju jednu od najpropulzivnijih oblasti svetske nauke. Živimo u doba civilizacije u kojoj se javlja sve veći broj multifaktorskih bolesti, čija je patogeneza veoma složena.

Očuvanje i poboljšanje zdravlja ljudi je ključni prioritet svake nacije. Molekularna biomedicina uvodi nove pristupe u savremenu medicinu 21-og veka, s ciljem poboljšanja kvaliteta i efikasnosti preventivne medicine, dijagnostike i terapije, pa time i kliničke medicine. Imajući u vidu učestalost pojave kardiovaskularnih i malignih oboljenja, kao i sve veći broj obolelih od dijabetesa, neophodno je definisati integralna biomedicinska istraživanja, koja su u korelaciji sa usvojenim Nacionalnim programom borbe protiv pomenutih bolesti.

Pravci istraživanja u savremenoj biomedicini su veoma raznovrsni, i dostignuća iz ove oblasti počinju da nalaze svoju primenu u najrazličitijim sferama nauke i svakodnevnog života. Ipak, istraživanja koja u ovom trenutku privlače najveću pažnju i najatraktivnija su kako za javnost tako i za privlačenje kapitalnih investicija, su istraživanja genoma i proteina (prvenstveno ljudskih) radi primene u medicini u cilju razvijanja novih lekova i terapija. U tu vrstu istraživanja spadaju proučavanje kompletnih genoma, proučavanje proteina i pronalaženje proteinskih targeta za lekove, i na kraju praktična primena tako dobijenih rezultata ostvarena kroz dizajn novih lekovitih supstanci i lekova.

Aktuelnu primenjenu i razvojnu oblast biomedicinskih istraživanja predstavljaju biotehnološka istraživanja čiji je rezultat sinteza novih biološki aktivnih jedinjenja koja se mogu koristiti u terapiji različitih bolesti (maligna oboljenja, bolesti izazvane virusima, poremećaji nastali delovanjem neurotoksina). Razvoj novih biološki aktivnih jedinjenja vodi dobijanju novih pro-lekova, transportera bioaktivnih molekula kao i dobijanju novih organskih molekula sa unapređenim biološkim karakteristikama (neposredno aktivna jedinjenja, “lead-compounds“).

Na bazi informacija dobijenih na osnovu strukturnih i funkcionalnih ispitivanja genoma, kao i proteomskih istraživanja, u toku narednih deset godina očekuje se značajan napredak u medicini, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji.

Dobijanje konkretnih informacija iz pročitanog genetskog koda i otkrivanje molekularne osnove patogenetskih mehanizama (naročito kada su u pitanju bolesti sa naslednom osnovom), treba da bude teorijska i eksperimentalna osnova za individualizaciju terapijskih protokola, kao i za dizajn novih, usko specifičnih lekovitih supstanci i lekova koji bi bili u skladu sa genetskim kodom pojedinca i samim tim neuporedivo efikasniji od postojećih lekova.

Sistemska genomska i ekstragenomska istraživanja omogućiće bolji uvid u mehanizme regulacije genske ekspresije, detaljnije znanje o strukturnim i funkcionalnim karakteristikama regulatornih i strukturnih proteina, njihovoj dinamici i molekulskoj interakciji u živoj ćeliji kako u homeostazi, tako i u uslovima narušene homeostaze pod delovanjem neuroendokrinih, oksidativnih, fizičkih, hemijskih, psihosocijalnih i drugih stresogenih faktora.

Uloga i značaj biomedicinskih istraživanja se ogleda u sledećim domenima:

  • Razvoj i primena predikcionih metoda i preventivnih pristupa u oblasti preventivne medicine
  • Uvođenje individualnih medicinskih pristupa u kliničku praksu
  • Razvoj i primena efikasnijih dijagnostičkih pristupa, posebno u latentnim fazama bolesti
  • Značaj za bolesnika – efikasan dijagnostički i terapijski pristup
  • Značaj za lekare – ciljna genotipizacija pojedinih pacijenata, olakšan izbor leka, posebno za one pacijente, kojima je potrebna dugotrajna terapija (antihipertenzivi, neuroleptici, psihofarmaci…)
  • Značaj za društvo je manja potrošnja neadekvatno odabranih lekova

Stanje istraživačkog potencijala

Trenutno glavni participanti u realizaciji biomedicinskih projekata su sledeće institucije: Institut za medicinska istraživanja, Institut za molekularnu genetiku i genetički inženjering, Institut za viruse, vakcine i serume ”Torlak” (Centar za imunološka istraživanja), Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Institut za primenu nuklearne energije, Institut za nuklearne nauke “Vinča”, Nacionalni centar za istraživanje kancera, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Centar za biohemijski i biomedicinski inženjering, Univerziteta u Beogradu, Medicinski fakulteti (Univerziteta u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu), Farmaceutski fakultet (Univerzitet u Beogradu), Biološki fakulteti (Univerziteta u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu), Veterinarski fakultet (Univerzitet u Beogradu).

Pojedini delovi ovih programa realizuju se na Hemijskom i Tehnološko- metalurškom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, kao i u okviru nekih istraživačko razvojnih centara.

U toku je realizacija 106 projekata u medicinskim naukama, na kojima je angažovano
905 istraživača, i 61 projekat u biološkim naukama, na kojima je angažovano 619 istraživača.

Na međunarodnom nivou, koji je za sada skroman, realizuju se sledeći projekti:
FP7 :Po statističkim podacima iz 2009. godine od 63 projekta finansiranih od strane EK, 3 su iz oblasti (bio)medicine, odnosno 4,7% od ukupnog broja.
COST :Od tekuć ih 68 akcija u koje su uključeni istraživači iz Srbije, 12 pripada oblasti biomedicine, odnosno 17,6%.

Prioriteti istraživanja u biomedicini

Predložene prioritetne teme u biologiji i medicini, odnosno biomedicini (nema oštre granice) su:

  • Molekularni osnovi genomskih i ekstragenomskih mehanizama indukovanih endogenim i /ili egzogenim faktorima u fiziološkim i patološkim procesima
  • Sredina i adaptivni mehanizmi
  • Molekularni osnovi transdukcije hormonskih signala
  • Biohemijski i citogenetski efekti zračenja
  • Molekularne osnove monogenskih, poligenskih i multifaktorskih bolesti
  • Preklinička i klinička istraživanja koja originalno i inovativno doprinose predikcionim, preventivnim, dijagnostičkim i terapijskim pristupima
  • Farmakogenomika, regulatorni mehanizmi i farmakološke modulacije
  • Nutrigenomika, nutrigenetika i preventivna medicina
  • Biomedicinsko inženjerstvo

Pored nedovoljnog finansiranja biomedicinskih programa, koji su zbog prirode istraživanja skupa, jer uključuju multi i interdisciplinarnost, a to znači složenu kadrovsku strukturu, skupu opremu i potrošni materijal, jedan od velikih nedostataka u ovaj oblasti je razuđenost istraživačkog kadra. Neophodno je osnovati mrežu biomedicinskih institucija, čije će se povezivanje ostvariti osnivanjem Centra izvrsnosti, a to će i predstavljati osnovu za definisanje nacionalnog programa iz Biomedicine. Nacionalni biomedicinski program, koji će imati jasno definisane prioritete, omogućiće bolji plasman i na međunarodnom naučnom i privrednom tržištu.

Krajnji korisnici rezultata istraživanja i dostignuća treba da budu zdravstvene institucije, farmaceutska industrija i industrija hrane. Preklinička i klinička ispitivanja lekova, lekovitih supstanci, aditiva za hranu, proizvoda iz domena funkcionalne hrane i drugih kategorija biološki aktivnih supstanci vršiće se za domaće i međunarodne firme.
.

Novi materijali i nanonauke

Značaj istraživanja u oblasti novih materijala i nanonauke

Periodi naglog industrijskog razvoja u prošlosti su uvek započinjali otkrićem novih materijala, najpre gvožđa i čelika, zatim polimera, lakih legura, kompozitnih materijala, poluprovodnika, keramike i na kraju nanomaterijala. Nanomaterijali, biomaterijali, eko-materijali, materijali za informacione tehnologije i alternativne izvore energije prepoznati su kao nosioci daljeg industrijskog razvoja od strane Evropske unije, SAD, Japana, Kine, Indije i svih većih privreda sveta. Na primer, FP7 okvirni program EU definiše Nanonauke, nanotehnologije, materijale i nove proizvodne tehnologije (NMP) kao jednu od prioritetnih tema kroz koje se finansiraju istraživanja u okviru EU. Pokazalo se da su istraživanja u okviru materijala i nanotehnologija u Srbiji kompatibilna sa evropskim, pa je naučna zajednica u Srbiji najvećim delom orijentisana upravo ka saradnji sa Evropskom unijom, što nepobitno dokazuju statistički podaci o učešću naših NIO u Evropskim projektima. Srbija je učestvovala u 83 projekta FP6 Okvirnog programa, a u FP7 Okvirnom programu Srbija već učestvuje sa 43 projekta. Srbija trenutno učestvuje u tri projekta NMP prioriteta.

Osnovni ciljevi istraživanja u oblasti savremenih materijala odnose se na razumevanje korelacije između sinteze, procesiranja i karakteristika materijala, kao i opis strukture materijala, sastava i svojstava na atomskom, molekularnom, mikroskopskom i makroskopskom nivou. Materijali imaju multidisciplinarni aspekt i zahtevaju istraživanja iz oblasti fizike, hemije, matematike, inženjerstva, a najznačajniji izazovi se nalaze na granicama osnovnih oblasti.

Osnovni pravci razvoja savremenih materijala su:

  • Inovativna primena postojećih materijala koja treba da se bazira na dobrom poznavanju strukture i svojstava materijala i eksploatacionih zahteva
  • Sinteza novih funkcionalnih materijala i materijala novih i superiornih karakteristika
  • Unapređenje fundamentalnog razumevanja svojstava materijala i fenomena pri konsolidaciji kroz teorijska istraživanja
  • Primene nanonauka i nanotehnologija u cilju poboljšanja karakteristika, dobijanja potpuno novih funkcionalnih karakteristika, kao i u cilju minijaturizacije
  • Razvoj čistih tehnologija, koje visoko vrednuju zaštitu životne sredine, smanjenje toksičnosti materijala i rizika po životnu sredinu

Stanje istraživačkog potencijala

Zbog svoje sveobuhvatnosti i multidisciplinarnosti istraživanja u oblasti novih materijala i nanotehnologija sprovode se u velikom broju NIO: Institut za nuklearne nauke „Vinča”, Institut za fiziku, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Institut za multidisciplinarna istraživanja, Institut tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti, Elektrotehnički fakultet, Fakultet za fizičku hemiju, Rudarsko-geološki fakultet, Hemijski fakultet, Fizički fakultet, Tehnološko–metalurški fakultet, Univerzitet u Novom Sadu: Tehnološki fakultet, Fakultet tehničkih nauka, PMF, Univerzitet u Nišu i Univerzitet u Kragujevcu.

U poslednjih nekoliko godina Republika Srbija je uložila oko 30 miliona evra u razvoj infrastrukture i nabavku kapitalne opreme u naučno-istraživačke centre Srbije. Veliki deo tih sredstava uložen je upravo u NIO koje se bave materijalima i nanotehnologijama. Time je stvorena baza najneophodnije opreme za dalji napredak istraživanja u oblasti materijala i nanonauka. Ipak, u Srbiji još ne postoji sofisticirana oprema, kao na primer HRTEM, FESEM, XPS, i dr., oprema visoke rezolucije, koja je nephodna za istraživanja u oblasti materijala, a naročito u oblasti nanotehnologija. Takođe, u ovom trenutku postoji problem nedostatka opreme za sintezu materijala savremenim metodama.

Buduće aktivnosti biće usmerene ka formiranju jedinstvenog Centra za istraživanje materijala i nanonauke, jedne centralne laboratorije, u koju će biti smeštena vrhunska oprema za sintezu i karakterizaciju čija je nabavka planirana za potrebe svih NIO u Republici Srbiji. Osim u vrhunsku opremu za karakterizaciju uložiće se značajna sredstva u opremu za sintezu materijala, kao osnovnog preduslova za razvoj novih tehnologija i njihovu implementaciju u domaću privredu.

Naučno-istraživački kadar Srbije je dobro edukovan i predstavlja jedan od bitnih faktora razvoja. Srbija ima 589 istraživača angažovanih na ukupno 48 projekata programa Tehnološkog razvoja i Osnovnih istraživanja u ovom domenu.

Prioriteti istraživanja u novim materijalima i nanonaukama

Sledeće klase materijala su od posebnog interesa i najvećeg potencijala:

  • Keramički materijali, u obliku komadne keramike, tankih filmova i prevlaka su materijali napravljeni od nemetalnih neorganskih jedinjenja, i nalaze široku industrijsku primenu, u procesnoj industriji, energetici, kao rezni alati, balistička keramika, u avio industriji i dr.
  • Metalni materijali i intermetalna jedinjenja, sa širokom industrijskom primenom u skoro svim granama
  • Kompoziti, hibridi dva ili više materijala, često ojačane keramike, metala ili materijala sa organskom matricom, koji kombinuju najbolje karakteristike konstituenata, sa primenom u vojnoj industriji, avio industriji, i dr. Od posebnog značaja su nanokompoziti za primenu kao elektrokatalizatori i njihovi nosači, superkondenzatori i dr.
  • Biomaterijali i biomolekularni materijali, koji predstavljaju različite tipove materijala kompatibilnih sa ljudskim tkivima i/ili biološkim fenomenima kao i materijali koji imaju biološko poreklo. Primenu nalaze u farmaciji, medicini, stomatologiji, a od posebnog značaja su u medicinskoj dijagnostici, regenerativnoj medicini i ciljanoj terapiji malignih oboljenja
  • Ugljenične nanostrukture i nanokapsule, uz uvođenje fotosenzitivnih podjedinica dobijaju se nanoklasteri značajno izmenjenih fotofizičkih osobina što omogućava njihovo ispitivanje u nanobionici kao i oblasti fotodinamičke terapije različitih bolesti (maligne bolesti, bolesti izazvane virusima, neurotoksini)
  • Materijali za nove i obnovljive izvore energije, kao što su materijali za gorivne ćelije, fotovoltaici, nanokatalizatori, sa primenom u transportnim sredstvima, stacionarnim energetskim jedinicama, baterijama i dr.
  • Elektronski materijali, aktivni, takozvani funkcionalni materijali, kao što su jonski provodnici, senzori, poluprovodnici na bazi keramike, polimera i metala sa primenom u elektronskoj industriji, informacionim tehnologijama, automobilskoj, industriji bele tehnike, energetici i svim granama elektronike i upravljanja proizvodnjom
  • Magnetni materijali, na bazi metala, keramike ili organskih materijala. Primena je u auto industriji, audio-vizuelnoj tehnici i informacionim tehnologijama, električnim aparatima široke potrošnje, medicini, i dr.
  • Polimeri, veliki molekuli sa dugim nizovima, predstavljaju savremene materijale programiranih, tačno dizajniranih karakteristika (tečni kristali i molekulske mašine, bio-nano čestice, itd.). Tekstilna vlakna posebno dizajniranih osobina i posebno tretirane površine, baktericidne depozicije na tekstilu, hidrofobni i hiperhidrofobni materijali
  • Optički i fotonski materijali, koji prenose svetlost ili su svetlosni izvori izrađeni od stakla u različitom obliku (optička vlakna) ili kompleksnih funkcionalnih materijala koji imaju značajnu ulogu u modernim komunikacionim sistemima
  • Eko-materijali su materijali koji za svoju sintezu koriste obnovljive sirovine, odnosno materijali čiji je uticaj na životnu sredinu na prvom mestu. Karakterističan primer su geopolimeri sa primenom u građevinarstvu, industriji, saobraćaju, rudarstvu, poljoprivredi, i dr.

Strateška opredeljenja razvoja materijala i nanonauke u Srbiji imaju za cilj da raspoložive naučne resurse i postojeću infrastrukturu unaprede i ojačaju, te da oni postanu integralni deo evropskih, odnosno, svetskih istraživanja, koji će finalno biti valorizovani u novim proizvodima i tehnologijama za dobrobit celog društva. Pored toga, politika razvoja u oblasti savremenih materijala, i posebno nanonauka i nanotehnologija ima zadatak da ohrabri industrijske kompanije i mala i srednja preduzeća i težiće ka snažnoj interakciji istraživanja sa industrijom.

Implementacija naučnih znanja u privredu podrazumeva korišćenje visokih tehnologija koje su u mogućnosti da obezbede visokokvalitetne materijale sa aspekta njihovih funkcionalnih i strukturnih karakteristika. Time će industrijska proizvodnja u velikoj meri biti pomerena sa klasičnih, konvencionalnih postupaka na sofisticirane metode koje obezbeđuju dobijanje konkurentnih materijala, sposobnih da odgovore zahtevima savremenog razvoja. Neophodno je podsticati privredne subjekte na tešnju saradnju sa NIO kroz razne olakšice, ali i predočiti im prednosti ove saradnje, kao što su učešća u međunarodnim projektima, mogućnosti proširenja proizvodnje i unapređenja kvaliteta, osvajanja novih tehnologija i podizanja konkurentnosti na svetskom tržištu. Mala i srednja preduzeća mogu imati najviše koristi od nauke te će buduće aktivnosti velikim delom biti usmerene ka malim i srednjim preduzećima i njihovim potrebama ali i ka formiranju novih kompanija.
.

Zaštita životne sredine i klimatske promene

Značaj istraživanja u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena

Ekološka bezbednost, održivi razvoj i pitanja životne sredine u procesu približavanja EU jesu deo regionalnih inicijativa i faktor unutrašnje stabilnosti i ekonomskog razvoja. Tokom poslednjih decenija, postalo je jasno da je naše globalno okruženje pod ozbiljnom pretnjom posledica ljudskih aktivnosti koje vode ka sveobuhvatnom zagađenju voda i vazduha, iscrpljivanju prirodnih bogatstava, kao što su šumski i riblji fond, uništavanju biljnih i životinjskih vrsta i njihovih staništa i rastućoj pretnji globalnog zagrevanja.

I pored mnogobrojnih zakona koji su nedavno usvojeni u oblasti zaštite životne sredine, Srbija je suočena sa velikim ekološkim problemima, kako zbog nepoštovanja donešenih zakona, tako i zbog nedostatka dugoročnih strategija iz svih oblasti zaštite prirodnih resursa. Upravljanje otpadom u Srbiji, primera radi, još uvek se ne realizuje na odgovarajući način i pored činjenice da je Nacionalna strategija upravljanja otpadom usvojena 2003. Velika zagađenja prirodnih resursa, pre svega vode, zemljišta i vazduha u Srbiji, kao i činjenica da se klimatske promene dešavaju mnogo brže nego što se predviđalo ukazuju na potrebu da se ova oblast uvrsti u prioritete u strategiji naučnog i tehnološkog razvoja. Primena rezultata istraživanja u cilju poboljšanja stanja životne sredine od izuzetnog su značaja za budući razvoj zemlje.

Stanje istraživačkog potencijala

MNTR finansira trenutno 144 naučnoistraživačka projekta iz oblasti zaštite životne sredine. Ukupna finansijska podrška projektima vezanim za zaštitu životne sredine i klimatske promene u svim domenima nauke je u 2008. iznosila 9,7 miliona evra što predstavlja 9,7% (2,3% u okviru osnovnih istraživanje i 7,4% u okviru programa tehnološkog razvoja) cele budžetske alokacije za nauku i tehnološki razvoj.

Najveći broj projekata obuhvata istraživanja primene novih materijala u zaštiti životne sredine i razvoj novih tehnologija za skladištenje i reciklažu otpada, zatim slede projekti u okviru osnovnih istraživanja, projekti koji se bave istraživanjima energetske efikasnosti u zaštiti životne sredine, a najmanji broj je vezan za analizu ekonomskih aspekata zaštite životne sredine sa uticajem na sistem ponašanja. U proteklom periodu je evidentna nedovoljna saradnja između naučnoistraživačkih institucija i direktnih korisnika rezultata istraživanja, kao što su mala i srednja preduzeća i industrija.

Od 25 postojećih bilateralnih projekata sa Grčkom, Mađarskom, Hrvatskom, Slovenijom i Francuskom, 14 projekata se odnosi na istraživanja iz oblasti zaštite životne sredine. Osim projekata koje finansira MNTR, u 42 projekta okvirnog programa FP 5, 6, i 7 učestvuju naučnoistraživačke institucije iz Srbije sa udelom od 1,37 miliona evra što predstavlja skroman rezultat.

U sektoru zaštite životne sredine zaposleno je oko 12.000 ljudi u gotovo 400 preduzeća koja su u 2007. dobila oko 120 miliona evra direktnih stranih ulaganja. Veliki broj naučnoistraživačkih organizacija je na određeni način uključeno u istraživanja u oblasti zaštite životne sredine. U najvećem obimu ovim istraživanjima se bave: Šumarski fakultet, Poljoprivredni fakultet, Biološki

fakultet, Tehnološko-metaluški fakultet i Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Prirodno-matematički fakultet, Tehnički fakultet i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet u Čačku, Prirodno- matematički fakultet, Tehnološki fakultet i Fakultet zaštite na radu Univerziteta u Nišu, kao i mnogobrojni instituti: Institut za zemljište, Institut za šumarstvo, Institu za vodoprivredu «Jaroslav Černi», Institut za zaštitu bilja i zaštitu životne sredine, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu i dr., i ostale ustanove: Republički hidrometeorološki zavod, Zavod za zaštitu prirode, Zavod za javno zdravlje Beograd i drugi.

Prioriteti istraživanja u zaštiti životne sredine i klimatskih promena

Kao i u ostalim prioritetnim oblastima za razvoj nauke u Srbiji od izuzetnog je značaja uspostavljanje jače saradnje između naučnoistraživačkih organizacija i korisnika rezultata istraživanja. Oblast zaštite životne sredine obuhvata gotovo sve segmente našeg društva i upravo iz tih razloga je neophodno angažovanje svih, kako istraživača (multidisciplinarni pristup istraživanjima), tako i nadležnih ministarstava, privrednih preduzeća, lokalne uprave i dr.

Prioritetna istraživanja u zaštiti životne sredine i klimatskim promenama mogu se grupisati u sledeće osnovne celine:

  • Razvoj tehnologija zaštite životne sredine
  • Integrisano upravljanje u oblasti zaštite životne sredine (kvalitet vode, vazduha, zemljišta)
  • Naučni monitoring ekosistema i zaštita biodiverziteta
  • Hazardi životne sredine i ekosistemska procena rizika
  • Praćenje i istraživanje klimatskih promena i njihovog uticaja na životnu sredinu

Zaštita ekosistema zahteva multidisciplinaran pristup rešavanju problema, od posmatranja i razumevanja do adaptivnog upravljanja. Aktivnosti su predviđene u odnosu na resurse vodu i vazduh, biodiverzitet urbanih sistema i šuma. Značajne probleme sa kojima se stanovništvo susreće svakodnevno su zagađenje obradivog zemljišta i nedostatak sistema za prečišćavanje industrijskih i urbanih otpadnih voda koje se izlivaju u rečne tokove. U oblasti kvaliteta zemljišta prednost imaju istraživanja remedijacije zemljišta. Intenzivno se istražuju mogućnosti primene fitoekstrakcije, imobilizacije kontaminanata i tehnike tzv. „pranja“ zemljišta. Aktivnosti u istraživanjima treba proširiti u cilju razvoja novih tehnologija u oblasti pouzdanosti i rizika urbanih vodenih sistema, posebno u kontekstu nestašice vode i neregulisanih uslova vodosnabdevanja. Tehnološka rešenja treba da budu otvorena i integrativna, tehnički jednostavnija i jeftinija za rad i održavanje.

Stanje ekosistema predstavlja ključni pokazatelj efekata klimatskih promena, a njihov monitoring obuhvata dugoročno praćenje seta ekoloških parametara, indikatora klimatskih i drugih promena u prirodnim, poluprirodnim i agroekosistemima. Neophodno je razviti konzistentan sistem monitoringa koji se oslanja na postojeće evropske mreže kao što je to ILTER-Europe, regionalna mreža u okviru Međunarodne mreže dugoročnih ekoloških istraživanja (ILTER). Time bi se obezbedila razmena podataka i bliska naučna saradnja sa regionalnim i evropskim institucijama u cilju razumevanja promena u ekosistemima pod uticajem klimatskih promena i njihovog uticaja na biodiverzitet.

Ekološka procena hazarda i rizika danas, a uslovljena pre svih Okvirnom direktivom
Evropske unije o vodama (WFD), podrazumeva praćenje statusa ekosistema kao celine,

jer se integritet ekosistema smatra merom njegovog ekološkog statusa. Ovakav koncept se mnogo više oslanja na praćenje efekta pojedinih hazardnih materija (a uslovljeno REACH Direktivom), ali i sinergističkog dejstva velikog broja hazardnih i štetnih materija na biološke sisteme – od individue, preko populacija, do ukupnih ekosistema, koji se ne mogu utvrditi isključivo hemijskim analizama, već širokim spektrom ekotoksikoloških metoda.

Klimatske promene, prema različitim scenarijima i izveštajima, bitno će uticati na promene prirodnih sistema i neke ključne resurse životne sredine (poljoprivredu, vodne resurse, šume), a time i na sektor ekonomije. Međutim, brzina i posledice promena tokom 21. veka, su veoma neizvesne, naročito u regionalnom smislu, iako će biti, veoma verovatno, ozbiljne. Kako će sistem upravljanja životnom sredinom biti značajno uslovljen pravcem globalnog zagrevanja u 21. veku, neophodno je da se, na osnovu strateških prioriteta i politike u oblasti životne sredine obezbede uslovi za sprovođenje sistematskog monitoringa i istraživanja uticaja klimatskih promena na životnu sredinu kao osnove za donošenje strategije za proces adaptacije.

Pošto u Srbiji još uvek nisu pokrenuta kompleksna proučavanja u ovom kontekstu, a imajući u vidu različite scenarije o klimatskim promenama u ovom veku, potrebno je pokretanje kompleksnog makroprojekta koji bi imao regionalni karakter, kojim bi bili obuhvaćeni ključni resursi životne sredine. Srbija je dobila 2007. godine odgovornost za uspostavljanje regionalnog centra za praćenje klimatskih promena. Fokalna institucija je Republički hidrometeorološki zavod. Razvojem regionalnog modela, stvara se mogućnost predviđanja promena koje će se odraziti na upravljanje resursima drveta, vezivanja ugljenika, zaštite biodiverziteta, prinosa voda, zaštitu i planiranje upravljanja prostorom sa procenom rizika i društveno-ekonomskim posledicama.

Potrebne mere uključuju:

  • Značajniji podsticaj istraživanjima u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena finansiranjem „top down“ i multidisciplinarneh projekata
  • Formiranje Nacionalnih laboratorija za kontrolu kvaliteta vode, zemljišta i vazduha
  • Podrška institucijama za konzistentan sistem monitoringa koji se oslanja na postojeće mreže u okviru Međunarodne mreže dugoročnih ekoloških istraživanja (ILTER) i institucijama za sistem monitoringa klimatskih promena
  • Podsticaj za veće uključivanje naših istraživača u projekte FP7 programa, ostale programe EU, kao i u projekte bilateralne saradnje

.

Energetika i energetska efikasnost

Značaj istraživanja u oblasti energetike i energetske efikasnosti

.

Poljoprivreda i hrana

Značaj istraživanja u oblasti poljoprivrede i hrane

Istraživanja u oblasti poljoprivrede i hrane uvek su bila u najdirektnijoj vezi sa razvojem poljoprivrede i prehrambene industrije naše zemlje. Dosadašnja iskustva pokazaju da je u ovoj oblasti za svaku zemlju važno postojanje kvalitetnih naučno istraživačkih i nastavnih institucija. Takve institucije za svaku zemlju predstavljaju imperativ razvoja. Njihova buduća misija treba da razrešava, dugoročno usmerava i proverava potrebe potrošača i proizvođača.

Izmenjene privredno-sistemske prilike u svetu i kod nas zahtevaju od naučnoistraživačkog rada odgovore na socijalne, ekološke i ekonomske izazove (rastuću potražnju za bezbednijom, zdravijom i kvalitetnijom hranom) i za održivim korišćenjem i proizvodnjom obnovljivih bioresursa. U budućim istraživanjima, potrebno je objediniti osnovna, primenjena i razvojna istraživanja koja zajednički treba da doprinesu izgradnji srpske bioekonomije zasnovane na znanju putem udruživanja nauke, industrije i drugih zainteresovanih faktora sa ciljem:

  • Očuvanja zemljišta, biljnih i životinjskih resursa
  • Izgradnje održivog i efikasnog poljoprivrednog i prehrambenog sektora koji može da se takmiči na svetskom tržištu, doprinoseći porastu nacionalnog dohotka
  • Obezbeđenja hrane koja zadovoljava potrebe potrošača u pogledu kvaliteta i bezbednosti („food quality and safety“)
  • Razvoj tehnologija koje će sačuvati životnu sredinu od uticaja efekata poljoprivredne proizvodnje
  • Pripremiti poljoprivredu i prehrambenu industriju Srbije za integracije u EU

Stanje istraživačkog potencijala

Valorizacija naučno-istraživačkih rezultata posle 2000. godine, opet dobija šansu da realizuje svoj resurs i potencijal na tržištu. To je pre svega omogućeno otvaranjem spoljneg tržišta i sklapanjem autonomnih trgovinskih preferencijala sa EU (sadržani u Rezoluciji 2007/2000 EK i dopunjeni regulativom 2563/2000 EK), koji su zajedno sa drugim dokumentima i merama pozitivno uticali na porast izvoza. Danas u Srbiji agroindustrija u stvaranju društvenog proizvoda zemlje učestvuje sa oko 20%. Srbija ima veoma povoljne prirodne uslove za raznovrsnu poljoprivrednu proizvodnju, iskusne proizvođače, vrhunske stručnjake i naučne radnike. Od 2005. godine, Srbija ostvaruje pozitivan trgovinski bilans kod izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda čija zastupljenost u ukupnom izvozu iznosi 20%, što je znatno više u poređenju sa drugim zapadno-balkanskim zemljama (oko 10%). U 2008. godini, ukupna robna razmena agrara Srbije sa svetom iznosila je preko 2 milijarde dolara i u odnosu na 2007. godinu, izvoz je povećan za 16%. Izvoz semenske robe je od posebne važnosti jer se izvoze sorte i hibridi stvoreni u našim naučnoistraživačkim organizacijama. Bitno je istaći konkurentnost naših sorti i hibrida na inostranom tržištu gde se preko 3 miliona hektara godišnje zaseje našim sortama i hibridima. Naučni radnici u ovoj oblasti razvili su optimalne tehnologije u više disciplina uglavnom se oslanjajući na tradicionalne biotehnološke metode i postupke.

Glavni realizatori projekata u ovom domenu su: Institut za ratarstvo i povrtarstvo,
Novi Sad; Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd; Institut za prehrambene

Institut za higijenu i tehnologiju mesa, Beograd; Institut za zemljište, Beograd; Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka; Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd; Institut za proučavanje lekovitog bilja „Josip Pančić“, Beograd, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd; Institut za krmno bilje, Kruševac; Institut za veterinarstvo Srbije, Beograd; Institut za veterinarstvo „Novi Sad“, Novi Sad; Institut za primenu ekonomike u poljoprivredi, Beograd; Poljoprivredni fakultet u Zemunu, Univerziteta u Beogradu; Poljoprivredni fakultet i Tehnološki fakultet u Novom Sadu, Univerziteta u Novom Sadu; Agronomski fakultet u Čačku, Univerziteta u Kragujevcu; Veterinarski fakultet u Beogradu, Univerziteta u Beogradu; Hemijski fakultet u Beogradu, Univerziteta u Beogradu; Tehnološko metalurški fakultet u Beogradu, Univerziteta u Beogradu.

Sve ove institucije pokrivaju određene podoblasti kao što su: zemljište, ratarstvo i povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo, stočarstvo i veterina, prehrambene tehnologije, razvoj novih enzima i mikroorganizama u bioprocesima i agroekonomija. Ukupno se finansira 117 projekata sa preko 1.300 istraživača. Ulaganje u ovu oblast je povećano preko šest puta u odnosu na 2002. godinu i sada iznosi preko 1,2 milijarde dinara za 2008. godinu.

Poslednjih godina, ova oblast je među najvidljivijim u međunarodnim okvirima. Tako u Sedmom Okvirnom Programu EU u programu „Saradnja“ unutar tematske oblasti
„Hrana, poljoprivreda, ribarstvo i biotehnologija“ istraživačke grupe iz Srbije se po procentu uspešnosti nalaze na evropskom proseku (oko 17% uspešnosti). U COST (12 od 83), EUREKA (5 od 36), NATO i drugim međunarodnim programima učestvuju srpski istraživači, kao i u bilateralnim programima saradnje.

Prioriteti istraživanja u poljoprivredi i hrani

Buduća istraživanja bi trebalo da obuhvate sledeće tematske okvire:

  • Bioracionalno korišćenje, povećanje plodnosti, remedijacija i zaštita zemljišta
  • Evaluacija i korišćenje gajenih i divljih genetičkih resursa putem konvencionalnih i molekularnih metoda oplemenjivanja u cilju dobijanja produktivnih sorti/hibrida/rasa, koji će poslužiti kao baza za proizvodnju zdravstveno bezbedne, funkcionalne, nutritivne i specijalne hrane
  • Unapređenje znanja iz oblasti održivog upravljanja, proizvodnje i korišćenja bioloških resursa
  • Razvoj novih tehnologija i proizvoda u prehrambenoj industriji i tehnologija baziranih na tradicionalnim proizvodima
  • Istraživanja i razvoj primene novih enzima i mikroorganizama u bioprocesima, novi proizvodi, produkcija biomase

U skladu sa ovim tematskim celinama buduća istraživanja bi trebalo da prate sledeće
mere:

  • U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠV) treba sačiniti celovite programe istraživanja. Ovim bi se doprinelo intenziviranju naučnih istraživanja, njihovoj boljoj primeni u praksi i na kraju, postizanju boljih rezultata u poljoprivrednoj proizvodnji
  • Uspostavljanje Nacionalne tehnološke platforme „Hrana za život“
  • Potrebno je uspostaviti čvršću i funkcionalniju vezu između MNTR, MNPŠV, PKS, NIO, proizvodnih i tržišnih subjekata (veliki sistemi i MSP)
  • Organizovanost državnih instituta treba uskladiti i dovesti na nivo kompetentnost sa adekvatnih institucija u razvijenim zemljama kroz sledeće aktivnosti:
    • Formiranje nacionalnog instituta bilo objedinjenog za sve podoblasti, ili po srodnim podblastima (definisanje „javnog dobra“ u tim istraživanjima).
    • Racionalizacija instituta koji praktično rade u istoj grani/disciplini bi doprinelo jačanju njihovog potencijala u naučno-istraživačkom radu (kadrovi, oprema, prostor itd.)
    • Privatizacija instituta, u različitom vlasničkom odnosu državnog/privatnog, u slučajevima u kojima se proceni da se na taj način povećava njihova stabilnost, konkurentnost i profitabilnost na tržištu (pronalazak strateškog partnera u istoj delatnosti sa ciljem da se razvojne aktivnosti očuvaju u Srbiji)
    • Definisanje mesta i uloge instituta, koji imaju karakter javnih službi, a vrlo su važan deo uspostavljanja jedinstvenog kontrolnog sistema u poljoprivredi i bezbednosti hrane

Prioritetni su usaglašeni sa sledećim dokumentima:

  • Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine
  • Strategija razvoja poljoprivrede Srbije
  • Nacionalni program poljoprivrede Srbije 2009-2011. godine

.

Informacione i komunikacione tehnologije

Značaj istraživanja u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija

Informacione i komunikacione tehnologije (IKT) su najdinamičnija tehnološka oblast od ključnog značaja za održivi razvoj i napredovanje svakog društva. U ovoj Strategiji pod ovim naslovom tretiraju se i elektronika i telekomunikacije, sa svojim odgovarajućim oblastima. Primena IKT vodi ka ostvarivanju osnovnih ciljeva društva: inovativnosti, kompetitivnosti i transparentnosti. IKT je u potpunosti multidisciplinarna u svojim primenama i stoga je neraskidiv deo strateških planova u oblasti zdravlja, energetike, hrane i zaštite životne sredine.

Stanje istraživačkog potencijala

Oblast IKT razvijena je u Srbiji na dobrom nivou i predstavlja njenu važnu granu i privrede i nauke. U oblasti proizvodnje softvera, i delimično hardvera, postoji nekoliko preduzeća koja se bave plasmanom znanja i dobro posluju na tržištu, čak i u regionu. U pogledu proizvodnje hardvera, postojeća skromna domaća tehnologija, nažalost, nije nikako zaštićena, niti se podstiče. Naglo opadanje industrijskih kapaciteta vezanih za vojnu i srodnu industriju, dovelo je do zastoja proizvodnje i generalnog opredeljenja za uvoz svega, makar postojao domaći proizvod kao zamena. Veći partneri te industrije su Telekom, Elektroprivreda Srbije, Elektromreža Srbije, a takođe MUP i Vojska, što znači da ova oblast za sada uglavnom počiva na javnim preduzećima i državnim institucijama. U pogledu softvera, pored jedne velike, postoji dosta malih kompanija, koje razvijaju nove proizvode ne samo u klasičnoj oblasti, nego i u puno drugih (za mobilne telefone, digitalne televizore, internet rutere i dr.). Povećavaju se zahtevi i za telekomunikacionim uslugama. Ipak, najbolje stanje je u oblasti ugrađenog softvera, gde postoje firme koje zapošljavaju preko sto inženjera. Organizovan je i klaster „Embedded.rs“ sa mnoštvom manjih kompanija.

Istraživanje u oblasti IKT vodi se u više instituta i fakulteta, pri čemu su istraživačko-razvojni, pa čak i proizvodni, kapaciteti u nekim NIO smanjeni u odnosu na raniji period i sigurno da je potrebno jačanje njihove infrastrukture uz zapošljavanje istraživačkog podmlatka. Postoji dobar naučni kadar i dobar interes studenata za upis odgovarajućih fakulteta. Objavljuje se srazmerno veliki broj radova u međunarodnim časopisima i kako fakulteti, tako i nekoliko instituta, imaju dobru saradnju sa industrijom. Transfer znanja u privredu je na korektnom nivou. Postoje i inkubator preduzeća i idejni projekat razvoja IT kampusa. Imamo nekoliko dobrih kompjuterskih centara (RCUB, Institut za fiziku Beograd, Novi Sad), koji nisu dovoljno iskorišćeni od strane privrede. MNTR vodi politiku u ovoj oblasti preko dva matična odbora – za elektroniku i telekomunikacije, i za industrijski softver i informatiku. Angažovano je približno 700 istraživača, ulaganja MNTR su na nivou od 5,5 miliona evra godišnje, dok je istraživačka oprema u protekle tri godine finansirana u iznosu od pola miliona evra.

Prioriteti istraživanja u informacionim i komunikacionim tehnologijama

  • Ugrađeni elektronski sistemi – izrada uređaja i softvera, modeliranje i optimizacija performansi sistema u realnom vremenu, upravljanje i kontrola. Razvoj i implementacija savremenih hardverskih i softverskih rešenja u embedded tehnologiji (nove generacije signal procesora i kontrolera, embedded operativni sistemi) prilagođenih za komunikaciju zasnovanu na IP tehnologiji;
  • Inteligentni senzori-aktuatori i multisenzorski sistemi – sistemi za osmatranje i javljanje (meteorološki, policijski, vojni i dr.); bežične komunikacione mreže za nadzor i upravljanje u industriji, poljoprivredi i ekologiji; kontrola i praćenje proizvodnje hrane; medicinski instrumenti i senzori;
  • Upravljanje i kontrola kompleksnih distribuiranih sistema – upravljanje proizvodnjom i distribucijom energije (energetska elektronika, automatika i upravljanje); upravljanje saobraćajem, komunalnim službama, nadgledanje životne sredine, korišćenje bežičnih komunikacija, GPS sistema, multisenzorskih mreža, satelitskih snimaka
  • Informatizacija biblioteka i digitalizacija – informatizacija svih bibilioteka i arhiva u Srbiji, dostupnost preko interneta, digitalizacija svih javno dostupnih dobara, prezentacije svih kulturnih i prirodnih bogatstava
  • Telekomunikacioni sistemi za širokopojasne pristupe i digitalni prenos – istraživanje, razvoj, demonstracija opreme i uređaja za optičke i bežične telekomunikacije, digitalnu televiziju, multimedijalni sadržaj
  • Radarski i infracrveni identifikacioni i kontrolni sistemi – istraživanje i razvoj opreme za primene u bezbednosti, saobraćaju, poljoprivredi, medicini, analiza i obrada signala, prepoznavanje oblika
  • Ekspertski sistemi
  • Bezbednost informacija

Prioriteti su usaglašeni sa dva postojeća dokumenta:

  • Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji
  • Strategija razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji od 2006. do 2010. godine
    (sa revizijom učinjenom 2009. godine)

.

Unapređenje donošenja državnih odluka i afirmacija nacionalnog identiteta

Značaj istraživanja u oblasti društvenih nauka i humanistike

Društvene nauke i humanistika igraju višestruku ulogu u razvoju privrede, društva i države.

One su, s jedne strane, važan element državnog kontinuiteta, očuvanja nacionalnih tradicija i kulturne baštine. Sve demokratije su prepoznale važnu i specifičnu funkciju tih nauka. Za Srbiju, posle raspada SFR Jugoslavije, sa značajnim brojem pripadnika srpskog naroda koji živi van njenih granica i brojnom dijasporom širom sveta, uloga društvenih nauka i humanistike u očuvanju i jačanju srpskog nacionalnog identiteta je od vitalnog značaja. Modernoj Srbiji, koja je nedavno obnovila sopstvenu državnost je potrebna snažna naučna podrška zarad afirmacije na međunarodnoj sceni i odbrani svih njenih nacionalnih interesa. To se naročito odnosi na miroljubivu, pravnu i diplomatsku borbu za teritorijalni integritet i suverenitet nad Kosovom i Metohijom. Tokom srpske istorije, kulturne i naučne institucije poput Matice srpske su odigrale ključnu ulogu u afirmaciji nacionalnih ciljeva. Srbija ima snažan multietnički i multikonfesionalni karakter, čija afirmacija je faktor tolerancije, raznovrsnosti i bogatstva kulturnog nasleđa i života u društvu. Srbija je istovremeno i važna praistorijska, rimska, vizantijska, itd. zemlja. Valorizacija tog nasleđa dokazuje dubok evropski karakter Srbije.

S druge strane, društvene nauke i humanistika su neizostavni oslonac svih reformskih poduhvata u društvu. One igraju ključnu ulogu u definisanju strategija javnih politika, identifikaciji mogućih opcija, optimizaciji funkcionisanja institucija, unapređenju ljudskih resursa i sistema upravljanja i postizanja odabranih ciljeva, poređenju sa međunarodnim iskustvima i dostignućima, uvođenju sistema praćenja postignutih rezultata kao i korektivnih mera. Mnoge od najrazvijenijih zemalja imaju unutar raznih nivoa vlasti ekipe posvećene strateškom planiranju i vođenju javnih politika. Društvene nauke i donekle humanistika su njihova glavna intelektualna potpora. Za zemlje u tranziciji, na putu ka članstvu u EU, ta uloga je naročito važna.

Napokon, sve veći broj multidisciplinarnih studija i ekipa istovremeno angažuje prirodno-matematičke, tehnološke ali i društvene i humanističke discipline. Kompleksni problemi po pravilu iziskuju holistički pristup, gde stroge granice naučnih disciplina moraju ustuknuti pred zahtevnim ciljevima postavljenim pred naučnu i privrednu zajednicu. Takav pristup je i dalje izuzetak u Srbiji. Retke su ekipe koje uključuju nekoliko društvenih nauka, kamoli objedinjuju ceo spektar nauke i tehnologija. Međutim, pitanja poput zaštite životne okoline, bezbednosti hrane, energetske efikasnosti, biomedicine, itd. se ne mogu rešiti bez doprinosa društvenih nauka i humanistike.

Stanje istraživačkog potencijala

Društvene i humanističke nauke u Srbiji su nedovoljno afirmisane. Mada se njima bavi oko 1.900 istraživača, od ukupno 2.047 naučnih radova objavljenih u međunarodnim časopisima 2007.g., samo 30 je bilo iz oblasti društvenih i humanističkih nauka. Rasprava o optimalnom sistemu ocenjivanja radova, nedostatku nezavisnih recenzenata u određenim disciplinama ne može zamaskirati činjenicu da su naše društvene i humanističke nauke u globalu neprimetne na međunarodnoj

sceni. Istraživači imaju slabe veze sa nosiocima državne politike, pa i sa državnim činovnicima. Retko pišu o najaktuelnijim temama za državu, još ređe su konsultovani pri donošenju odluka. Mreža NIO nije skoro uopšte reformisana poslednjih nekoliko decenija. Jedan broj NIO je na samoj granici ljudske i finansijske održivosti.

U domenu društvenih nauka, 1.156 istraživača je uzelo učešće u 6 FP6 projekata, u 5
COST inicijativa i sarađivalo unutar 6 bilateralnih međunarodnih sporazuma.

U domenu istorije, arheologije i etnologije je angažovano 386 istraživača, koji su radili u okviru 6 bilateralnih sporazuma.

U domenu jezika i književnosti, 342 istraživača je uzelo učešće u 3 bilateralna projekta.

Uprkos često reafirmisanoj privrženosti kulturnoj i nacionalnoj baštini na javnoj sceni, Srbija je jedna od poslednjih evropskih zemalja koja nema seriju „kapitalnih nacionalnih dela“ poput rečnika, atlasa, pravopisa, sistematskog popisa raznih kulturnih objekata, itd. To je utoliko više zabrinjavajuće imajući u vidu da postoje određena preklapanja u domenu leksikografske produkcije. U domenu humanistike, retko se publikuje na engleskom jeziku, još manje na internetu, dok publikacije na srpskom jeziku uglavnom ostaju limitirane na uzak krug specijalista. Sa nekoliko izuzetaka, poput jednog broja manastira i Viminacijuma, kulturna baština nije predstavljena na pristupačan način širokim slojevima društva i međunarodnoj publici.

Prioriteti istraživanja u oblasti društvenih nauka i humanistike

U narednom periodu, uloga društvenih i humanističkih nauka biće ključna u sledećim domenima:

  • Afirmacija uloge društvenih nauka u formulaciji javnih politika: važno je da se poslednja saznanja društvenih nauka iskoriste u formulaciji javnih politika. Saradnja između NIO, fakulteta i nosioca javnih politika mora biti sistematska, sa jasno određenim odgovornostima uz očuvanje nezavisnosti istraživača i definisanje tipa poverljivosti podataka i saznanja koja se generišu tokom zajedničkog rada. Nužno je finansirati u mnogo većem obimu terenski rad uz upotrebu kvantitativnih metoda, sa reprezentativnim uzorcima i jasnim metodologijama da bi se obezbedila relevantnost i pouzdanost istraživanja.
  • Podrška u integrativnim procesima: godine koje dolaze će biti obeležene raznovrsnim integracijama, pre svega kroz pripremu za ulazak u EU, ali i u odnosima sa regionom, Ruskom federacijom, SAD, sektorskim pristupima u domenu energetike, klimatskih promena, borbe protiv organizovanog kriminala i finansiranja terorizma, itd. Naučni kapaciteti moraju biti iskorišćeni radi definisanja pregovaračkih platformi, dubinskih analiza partnera i njihovih politika.
  • Dovršetak kapitalnih projekata: rečnik, atlas, pravopis, itd. Moraju se razraditi jasni rokovi i snažnije finansirati projekti radi dovršetka važnih dela koji će biti distribuirani modernim i jeftinijim elektronskim metodama. Eventualna preklapanja će biti rešena i ekipe konsolidovane ukoliko to bude potrebno.
  • Afirmacija nacionalne istorijske i kulturne baštine: potrebno je da zajednica jasno odredi prioritete u obnovi i izgradnji nacionalno i evropsko važnih objekata i kompleksa. Tražiće se i delimična komercijalna održivost, pre svega zbog potrebe da se pokaže da su postavke predstavljene na razumljiv način, koji može da privuče široku publiku.

.

Poruka za oblasti koje nisu na listi prioriteta

Tokom pripreme Strategije, jedan broj naučnika i instituta, koji se nisu „pronašli“ na listi prioriteta, je negativno reagovao na njihovo određivanje, sve do drastičnih reakcija tipa „To je kraj moje karijere“, ili „ Osuđujete naš institut“. Zbog toga, važno je razjasniti stvari.

Definisanje liste nacionalnih prioriteta u domenu nauke i tehnologije neće značiti smanjenje podrške ni u jednoj oblasti nauke. Srbija ne može sebi da dopusti da se ugasi određena grana nauke. Sve su potrebne radi edukacije i absorpcionog kapaciteta društva. Napokon, mora se sačuvati sloboda naučnika da usmeravaju sopstvena istraživanja ka disciplini njihovog izbora.

Naročito je važno da određivanjem prioriteta, ionako mala naučna zajednica Srbije, ne zamisli da se „cepa“ na dva dela: ona koja se bavi prioritetnim oblastima i ona koja se ne bavi prioritetnim oblastima. Očuvanje jedinstva naučnoistraživačkog sistema je ključno i iz tog razloga svi istraživači, projekti, ekipe i institucije, biće ocenjivani po istim kriterijumima, nezavisno od stepena prioriteta. Takođe, sva infrastruktura u domenu nauke biće podjednako dostupna svim istraživačima. Prioriteti su fokalizacija dodatnih sredstava, ne isključivost, a još manje gašenje bilo koje discipline.
.

Uspeh u svim domenima nauke podrazumeva razvoj kapaciteta „superračunarstva“ (supercomputing) i informatičke infrastrukture

Zarad uspeha u svim domenima, danas je trend kreiranja i korišćenja moćnih računarskih instalacija, najčešće u obliku:

  • Supercomputing centara, sa stotinama ili hiljadama kompaktnih (blade) servera, koji predstavljaju moćne klaster računare sa velikim mogućnostima obrade podataka, tj. paralelnog korišćenja velikog broja procesora i
  • Centara za skladištenje podataka (data centers) sa velikim kapacitetom diskova za smeštaj i odlaganja podataka.
  • Kako i vrlo moćne računarske instalacije mogu postati „usko grlo“, primenom koncepta mreža računara, tj. grid computing više računara istovremeno mogu izvršavati obradu podataka jednog programa. Klaster umreženih, ali samostalnih heterogenih računara na različitim geografskim položajima, mogu po potrebi da usaglašeno rade na izvršenju velikih i zajedničkih zadataka (distributed parallel processing). Korišćenje optičkih računarskih mreža širokog opsega, sa velikim kapacitetom i brzinom prenosa podataka na nacionalnom, ali i globalnom nivou, umreženi računari koji čine tzv. mrežnu infrastrukturu (grid infrastructure) mogu u vrlo kratkom vremenu da obezbede i visoke performanse istovremene obrade podataka, ali i smeštaja velikog broja podataka.
  • Pojedine naučnoistraživačke organizacije (NIO) iz Srbije učestvuju u međunarodnim istraživačkim projektima u oblasti grid computing. Na primer, Institut za fiziku učestvuje u međunarodnim projektima CX-CMCS, EGEE-III, SEE- GRID-SCI i dr. U novembru 2008. godine Srbija je postala i član evropskog partnerstva za superkompjuting (PRACE- Partnership for Advanced Computing in Europe).
  • Primenom koncepta umreženih računara sa mogućnošću zajedničkog (orkestriranog) rada, moguće je izgraditi i posebnu mrežu računara („NIONET“ program) većeg broja NIO u Srbiji (univerziteta i instituta) za potrebe:
  • Istraživačkog i razvojnog rada NIO
  • Nastave i razvoja kadrova u oblasti informatike (razvoj nastavnih sadržaja i materijala, ali i metoda i tehnologija e-učenja)
  • Pružanja supercomputing usluga korisnicima i van naučnoistraživačke i akademske zajednice (privreda, državna uprava i dr.)
  • Rada jedinstvenog sistema za praćenje i upravljanje projektima MNTR, kao i svih njegovih servisa za potrebe NIO: skladištenje i pretraživanje aktivnih podataka o istraživačima, projektima, objavljenim radovima i postignutim rezultatima, doktorskim disertacijama, razvijenim tehnologijama i tehničkim rešenjima, naučnoistraživačkoj infrastrukturi, podnošenje i obrada zahteva po svim programima Ministarstva, pristup i pretraživanje bibliografskih izvora i dr.
  • Skladištenje podataka i dokumenata radi trajnog arhiviranja (sa mogućnostima inteligentnog pretraživanja) za potrebe ne samo NIO, već i državne uprave, državnih i javnih ustanova, javnih i privatnih preduzeća i drugih klijenata.

Višegodišnji NIONET program biće strateškog karaktera i omogućiće dalji razvoj računarske mreže naučnoistraživačke zajednice (akademske mreže) koja treba da poveže sve NIO (visokoškolske ustanove i istraživačke organizacije) i da omogući opremanje NIO računarskom opremom radi realizacije projekata i funkcija NIONET programa. Stečena iskustva, kao i razvijeni kadrovi i softver za rad računarskih infrastruktura koje treba da koristi NIONET program, biće od velikog značaja u razvoju sličnih računarskih infrastruktura u privredi Srbije, a posebno i u okviru programa e-uprava (e-government) na svim nivoima državne uprave.

U okviru NIONET programa, bili bi realizovani koncepti tzv. cloud computing
servisa:

  • Servisna infrastruktura (IaaS – infrastructure as a service)
  • Servisne platforme (PaaS – platform as a service)
  • Servisni softver (SaaS – software as a service)

Korisnici ovih servisa (pre svega NIO, ali i preduzeća i državne ustanove) mogli bi da dobiju brzo potrebne usluge, bez potreba razvoja sopstvenih IT sistema, što bi smanjilo troškove primene IT, ubrzalo korišćenje savremenih informacionih sistema baziranih na tzv. veb servisima. Pored koristi od direktnog korišćenja ovih servisa, još značajnija korist od NIONET programa je sigurno u razvoju znanja i stručnjaka neophodnih za primenu savremenih računarskih infrastruktura i IT servisa u privredi i društvu.

Napravi novu temu u “Pravilnici”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">