Principi i uslovi zakona o hrani

Regulativa (EC) br. 178/2002 Evropskog parlamenta i Saveta

od 28. januara 2002.g.

kojom se definišu opšti principi i uslovi zakona o hrani, procedure koje uređuju oblast bezbednosti hrane i osniva Evropski organ za bezbednost hrane

(Službeni list L 31 od 01.02.2002.g., str. 1)

Preambula

(1) Slobodno kretanje bezbedne i zdrave hrane jeste osnovna odlika unutrašnjeg prometa i znatno doprinosi zdravlju i dobrobiti građana, kao i njihovim društvenim i ekonomskim interesima.

(2) Neophodno je obezbediti visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi u skladu sa politikom Zajednice.

(3) Slobodno kretanje hrane i hrane za životinje unutar Zajednice može se postići samo ukoliko se zahtevi za bezbednost hrane i hrane za životinje znatno ne razlikuju u različitim zemljama članicama.

(4) Postoji značajna razlika u pogledu koncepata, principa i procedura među zakonima o hrani zemalja članica. Kada zemlje članice usvoje mere koje uređuju oblast hrane, te razlike mogu predstavljati smetnju slobodnom kretanju hrane, mogu stvoriti nejednaku konkurenciju i time direktno uticati na funkcionisanje unutrašnjeg prometa.

(5) Shodno tome, neophodno je uskladiti takve koncepte, principe i procedure radi stvaranja zajedničke osnove za donošenje mera koje uređuju oblast hrane i hrane za životinje, a koje se preduzimaju i u zemljama članicama i u okviru Zajednice. Međutim, neophodno je obezbediti dovoljno vremena za otklanjanje svih zakonskih kolizija među odredbama u postojećem zakonodavstvu, kako na nivou zemalja članica tako i na nivou Zajednice, i obezbediti, dok se te nesuglasice ne otklone, primenu relevantnih propisa na osnovu principa utvrđenih ovom Regulativom.

(6) Voda se unosi u organizam direktno ili indirektno kao i ostala hrana, čime se povećava sveukupno izlaganje potrošača supstancama koje se konzumiraju,

uključujući i hemijske i mikrobiološke kontaminente. Međutim, budući da je kvalitet vode za ljudsku upotrebu već regulisan Direktivama Saveta 80/778/EEC( ) i 98/83/EC( ), voda se smatra ispravnom ako su ispunjeni uslovi definisani u članu 6. Direktive 98/83/EC.

(7) U smislu zakona o hrani, neophodno je uvrstiti i zahteve vezane za hranu za životinje, uključujući i njenu proizvodnju i upotrebu za životinje koje služe za proizvodnju hrane. Ovo nije u suprotnosti sa sličnim zahtevima koji su se do sada primenjivali i koji će se i ubuduće primenjivati, a koji se odnose na hranu za životinje i primenjuju se na sve životinje, uključujući i kućne ljubimce.

(8) Stav je Zajednice da mora postojati visok nivo zaštite zdravlja što se i očekuje kod izrade zakona o hrani, a koji se na istovetan način primenjuje, bez obzira da li se radi o hrani ili hrani za životinje u unutrašnjem ili međunarodnom prometu.

(9) Neophodno je obezbediti puno poverenje potrošača, ostalih zainteresovanih strana i trgovinskih partnera u procese odlučivanja koji čine osnovu zakona o hrani, njegovu naučnu osnovu i strukturu i nezavisnost institucija za zaštitu zdravlja i drugih pitanja od interesa.

(10) Iskustvo je pokazalo da je neophodno usvojiti mere kojima se garantuje da hrana koja nije bezbedna neće biti stavljena u promet, kao i da se obezbedi postojanje sistema za identifikaciju i rešavanje problema bezbednosti hrane u cilju pravilnog funkcionisanja unutrašnjeg prometa, kao i zaštite zdravlja ljudi. Neophodno je pokrenuti i slična pitanja vezana za bezbednost hrane za životinje.

(11) Da bi pristup bezbednosti hrane bio dovoljno sveoobuhvatan i integrisan,

potrebno je izraditi detaljan zakon o hrani i tako obuhvatiti širok spektar odredaba koje imaju direktan ili indirektan uticaj na bezbednost hrane i hrane za životinje, što bi uključivalo i odredbe o materijalima i artiklima koji dolaze u kontakt sa hranom, hranom za životinje ili drugim poljoprivrednim inputima na nivou primarne proizvodnje.

(12) Da bi se osigurala bezbednost hrane, neophodno je razmotriti sve aspekte lanca proizvodnje hrane koji je nastavak primarne proizvodnje, uključujući i proizvodnju hrane za životinje, zaključno sa prodajom, a uključujući i prodaju ili snabdevanje potrošača hranom, budući da svaki elemenat može uticati na bezbednost hrane.

(13) Iskustvo je pokazalo da je iz tog razloga neophodno razmotriti proizvodnju, izradu, transport i distribuciju hrane za životinje koje služe za proizvodnju hrane, uključujući i proizvodnju životinja koje se mogu koristiti kao hrana u ribnjacima, budući da slučajna ili namerna kontaminacija hrane za životinje, izmene sastava, prevare ili druge slične aktivnosti mogu direktno ili indirektno uticati na bezbednost hrane.

(14) Iz istog razloga, neophodno je razmotriti ostale vrste prakse i poljoprivredne inpute na nivou primarne proizvodnje i njihov potencijalni uticaj na opštu bezbednost hrane.

(15)Stvaranje mreže akreditovanih laboratorija, na regionalnom i/ili međuregionalnom nivou u cilju obezbeđivanja kontinuiranog monitoringa bezbednosti hrane, moglo bi da ima važnu ulogu u sprečavanju pojave rizika po zdravlje građana.

(16) Mere koje zemlje članice i Zajednica usvajaju, a koje uređuju oblast hrane i hrane za životinje, bi trebalo, uopšteno govoreći, da se zasnivaju na analizi rizika, osim ukoliko to nije moguće zbog

okolnosti ili prirode samih mera. Pristupanje analizi rizika pre usvajanja takvih mera trebalo bi da olakša otklanjanje neosnovanih prepreka slobodnom kretanju prehrambenih proizvoda.

(17) Kada je cilj zakona o hrani smanjenje, eliminacija ili izbegavanje rizika po zdravlje, tri međusobno povezane komponente analize rizika – procena rizika, upravljanje rizikom i razmena informacija o riziku – omogućiće sistematsku primenu metodologije kojom se utvrđuju efektivne, proporcionalne i ciljane mere ili druge aktivnosti koje imaju za cilj zaštitu zdravlja.

(18)Da bi se obezbedila naučna zasnovanost zakona o hrani, procena rizika se mora sprovesti na nezavisan, objektivan i transparentan način na osnovu raspoloživih naučnih informacija i podataka.

(19) Uočeno je da naučna procena rizika sama po sebi ne može u nekim slučajevima da obezbedi sve informacije na kojima bi trebalo da se zasnivaju odluke o upravljanju rizikom, kao i da bi druge relevatne faktore važne za predmetnu diskusiju trebalo uzeti u obzir, uključujući i društvene, ekonomske, tradicionalne, etičke i ekološke faktore, kao i izvodljivost kontrola.

(20) Princip predostrožnosti usvojen je kako bi se obezbedila zaštita zdravlja u Zajednici, čime su se stvorile prepreke za slobodan promet hrane i hrane za životinje. Stoga je neophodno usvojiti jedinstvenu osnovu za primenu tog principa na celoj teritoriji Zajednice.

(21) U specifičim okolnostima kada postoji rizik po život ili zdravlje, ali ne postoji naučna osnova, princip predostrožnosti omogućava upotrebu mehanizma za utvrđivanje mera za upravljanje rizikom ili drugih radnji u cilju obezbeđivanja

visokog stepena zaštite zdravlja koji se primenjuju u Zajednici.

(22) U javnosti, nevladinim organizacijama, profesionalnim udruženjima, kod međunarodnih trgovinskih partnera i trgovinskih organizacija raste zainteresovanost za bezbednost hrane i zaštitu interesa potrošača. Neophodno je omogućiti da potrošači i trgovinski partneri steknu više samopouzdanja otvorenom i transparentnom izradom zakona o hrani i putem javnih institucija koje preduzimaju odgovarajuće korake u obaveštavanju javnosti kada postoje osnovani razlozi za sumnju da određena hrana može predstavljati rizik po zdravlje.

(23) Bezbednost i samopouzdanje potrošača unutar Zajednice i u trećim zemljama su od izuzetne važnosti. Zajednica je glavni globalni trgovac hranom i hranom za životinje i, u tom kontekstu, započela je rad na međunarodnim trgovinskim sporazumima, doprinosi razvoju međunarodnih standarda koji čine osnovu zakona o hrani i bez izuzetka podržava načela slobodne trgovine bezbednom hranom za životinje i zdravom hranom, poštujući principe fer trgovine i etiku poslovanja.

(24) Neophodno je obezbediti da hrana i hrana za životinje koja se izvozi ili ponovo izvozi iz Zajednice bude u skladu sa zakonom Zajednice ili uslovima utvrđenim od strane zemlje uvoznice. U drugim okolnostima hrana i hrana za životinje mogu se izvoziti ili ponovo izvoziti samo uz apsolutnu saglasnost zemlje uvoznice. Međutim, neophodno je obezbediti da se, čak i ako postoji saglasnost zemlje uvoznice, hrana štetna po zdravlje ili životinje ne izvozi ili ponovo izvozi.

(25) Neophodno je utvrditi opšte principe trgovine hranom i hranom za životinje, kao i ciljeve i principe kojima Zajednica doprinosi u izradi međunarodnih standarda i trgovinskih sporazuma.

(26) Neke zemlje članice usvojile su horizontalno zakonodavsto koje obuhvata bezbednost hrane, kojim se nameću opšte obaveze za privredne subjekte da u promet stavljaju samo bezbednu hranu. Međutim, te zemlje članice primenjuju različite polazne kriterijume za utvrđivanje bezbednosti hrane. Imajući u vidu različite pristupe i nepostojanje horizontalnog zakonodavstva u drugim zemljama članicama, postoji mogućnost pojave prepreka u trgovini hranom. Isto tako, ove prepreke mogu nastati i kod trgovine hranom za životinje.

(27) Stoga je neophodno utvrditi opšte zahteve za stavljanje u promet isključivo bezbedne hrane i hrane za životinje, kako bi se obezbedilo efikasno funkcionisanje unutrašnjeg prometa takvih proizvoda.

(28) Iskustvo je pokazalo da funkcionisanje unutrašnjeg prometa hranom ili hranom za životinje može biti ugroženo ukoliko nije moguće utvrditi poreklo hrane ili hrane za životinje. Stoga je neophodno uspostaviti sveobuhvatan sistem sledljivosti koji važi za hranu i hranu za životinje, tako da se može preduzeti ciljano i precizno povlačenje iste, kao i informisanje potrošača ili službenih lica koja vrše kontrolu, čime se izbegava mogućnost nepotrebnog ometanja kontrole bezbednosti hrane.

(29) Neophodno je obezbediti da poslovanje hranom ili hranom za životinje, kao i uvoznici, mogu identifikovati makar objekat iz kojeg su hrana, hrana za životinje, životinje ili supstance koje mogu biti ugrađene u hranu ili hranu za životinje snabdevene, čime se tokom inspekcije omogućava sledljivost istih u svim fazama.

(30) Subjekat u poslovanju hranom je lice koje treba da uspostavi bezbedan sistem snabdevanja hranom i osigura da hrana koju snabdeva bude bezbedna; dakle, trebalo bi da snosi osnovnu pravnu

odgovornost za bezbednost hrane. Iako se ovo načelo primenjuje u nekim zemljama
članicama i oblastima zakona o hrani, u drugim oblastima to ili nije izričito definisano ili tu odgovornost preuzimaju nadležni organi zemlje članice primenom kontrolnih mera. Takav disparitet bi mogao da prouzrokuje trgovinske barijere i poremeti tržišnu konkurenciju među subjektima u poslovanju hranom u različitim zemljama članicama.

(31) Slični uslovi bi trebalo da se primenjuju i kod hrane za životinje, kao i kod subjekata u poslovanju hranom za životinje.

(32) Naučno-tehnička osnova zakonodavstva Zajednice u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje bi trebalo da doprinese postizanju visokog stepena zaštite zdravlja u Zajednici. Zajednica bi trebalo da dobija nezavisnu i efikasnu naučno-tehničku podršku visokog kvaliteta.

(33) Naučno-tehnička problematika iz oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje sve više dobija na važnosti i postaje sve složenija. Osnivanje Evropskog tela za bezbednost hrane, u daljem tekstu “Telo”, trebalo bi da ojača postojeći sistem naučno-tehničke podrške koji više nije u mogućnosti da odgovori na sve veće zahteve koji mu se postavljaju.

(34) U skladu sa opštim principima zakona o hrani, Telo bi trebalo da preuzme ulogu nadležnog nezavisnog i naučnog tela za procenu rizika i na taj način pomogne u obezbeđivanju neometanog funkcionisanja unutrašnjeg prometa. Telo bi bilo nadležno za davanje mišljenja o spornim naučnim pitanjima, čime bi se institucijama Zajednice i zemljama članicama omogućilo donošenje odluka o upravljanju rizikom na osnovu informacija koje poseduju, a u cilju bezbednosti hrane i hrane za životinje, istovremeno sprečavajući podelu unutrašnjeg tržišta usvajanjem neopravdanih ili nepotrebnih zabrana

slobodnom kretanju hrane i hrane za životinje.

(35) Telo bi trebalo da bude nezavisno savetodavno telo zaduženo za pružanje informacija o riziku u cilju jačanja stepena samopouzdanja potrošača; međutim, u cilju unapređenja veze između procene rizika, upravljanja rizikom i razmene informacija o riziku, potrebno je ojačati vezu između nadležnih za procenu rizika i nadležnih za upravljanje rizikom.

(36) Telo bi trebalo da daje opsežno i nezavisno naučno mišljenje o bezbednosti i drugim aspektima celokupnog lanca snabdevanja hranom i hranom za životinje, što podrazumeva veliki raspon odgovornosti ovog Tela. To uključuje i obradu pitanja koja imaju direktan ili indirektan uticaj na bezbednost lanca snabdevanja hranom i hranom za životinje, zdravlje i dobrobit životinja, kao i na zdravlje bilja. Međutim, neophodno je obezbediti da Telo usmeri svoje aktivnosti na bezbednost hrane, tako da bi zadatak Tela kada je reč o nekim pitanjima koja se odnose na zdravlje i dobrobit životinja i zdravlje bilja, a koja nisu u vezi sa bezbednošću lanca snabdevanja hranom, trebalo ograničiti na davanje stručnog mišljenja. Zadatak Tela bi trebalo da podrazumeva i davanje stručnih saveta, kao i naučno-tehničku podršku u izradi zakona Zajednice iz oblasti ishrane ljudi, i pružanje podrške u komunikaciji Komisiji na njen zahtev, a koja se odnosi na zdravstvene programe Zajednice.

(37) Budući da neki proizvodi, kao što su pesticidi i aditivi u hrani za životinje čija je upotreba dozvoljena zakonom o hrani, mogu predstavljati rizik po životnu sredinu ili bezbednost radnika, dužnost je Tela da sagleda i neke aspekte zaštite životne sredine i radnika u skladu sa relevantnim propisima.

(38) U cilju izbegavanja dupliranja naučnih procena i s tim u vezi naučnih mišljenja o genetski modifikovanim organizmima

(GMO), Telo bi trebalo da daje naučno mišljenje o ostalim proizvodima koji ne spadaju u kategoriju hrane ili hrane za životinje, a koje se odnosi na genetski modifikovane organizme kako je definisano Direktivom 2001/18/EC(1) uz puno poštovanje procedura koje su njom definisane.

(39) Telo bi trebalo da pruža stručnu podršku čime bi trebalo da doprinese ulozi Zajednice i zemalja članica u izradi i uspostavljanju međunarodnih standarda o bezbednosti hrane i trgovinskih sporazuma.

(40) Od ključne je važnosti da Telo uživa poverenje institucija Zajednice, javnosti i zainteresovanih strana. Iz istog razloga, od vitalne je važnosti da Telo ostvari nezavisnost u radu, visok stepen stručnosti, transparentnost i efikasnost. Takođe je neophodna saradnja sa zemljama članicama.

(41) U tu svrhu, imenovaće se Upravni
odbor na takav način da se mora obezbediti najviši stepen stručnosti, relevantno stručno iskustvo iz velikog broja oblasti, na primer iz menadžmenta i javne uprave, kao i najveća moguća geografska pokrivenost unutar Unije. Ovo bi se postiglo rotiranjem različitih zemalja članica u Upravnom odboru, bez favorizovanja predstavnika neke posebne zemlje članice.

(42) Telo bi trebalo da ima na raspolaganju sredstva za izvršavanje svih potrebnih zadataka kako bi moglo da obavlja svoju funkciju.

(43) Upravni odbor mora da ima potrebna ovlašćenja za izradu budžeta, proveru

kontrole raspodele istog, izrade internih propisa, usvajanja finansijskih propisa, imenovanja članova Naučnog odbora i naučnih panela i imenovanja izvršnog direktora.

(44) U cilju efikasnog delovanja, Telo bi trebalo da ostvaruje usku saradnju sa nadležnim organima zemalja članica. Neophodno je osnovati Savetodavni forum koji bi savetovao izvršnog direktora, predstavljao mehanizam razmene podataka i obezbeđivanja bliske saradnje naročito kada je reč o sistemu umrežavanja. Saradnja i odgovarajuća razmena podataka trebalo bi da svede na minimum mogućnost razilaženja u naučnim mišljenjima.

(45) Telo bi trebalo da preuzme ulogu naučnih odbora pri Komisiji kada je reč o publikaciji naučnih mišljenja iz oblasti svog delovanja. Neophodno je reorganizovati pomenute odbore, kako bi se obezbedila veća naučna konzistentnost u odnosu na lanac snabdevanja hranom i kako bi im se omogućilo efikasnije delovanje. Stoga bi trebalo osnovati Naučni odbor i stalne naučne panele u okviru samog Tela kako bi davali pomenuta mišljenja.

(46) U cilju obezbeđivanja nezavisnosti, članovi Naučnog odbora i panela bi trebalo da budu nezavisni naučnici koji se angažuju na osnovu javnog konkursa.

(47) Činjenica da je Telo nezavisna i naučna institucija podrazumeva da, ne samo Komisija, već i Evropski parlament i zemlje članice mogu od njega da zatraže naučno mišljenje. U cilju obezbeđivanja sprovođenja i konzistentnosti postupka davanja naučnih saveta, Telo bi trebalo da ima mogućnost da odbaci ili izmeni zahtev u kojem se navode razlozi takvog postupanja, a na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma. Neophodno je preduzeti i korake koji bi preventivno delovali kod razmimoilaženja u naučnim mišljenjima, a u slučaju razilaženja

naučnih tela u mišljenjima, neophodno je utvrditi procedure za rešavanje tog razilaženja ili učiniti dostupnim transparentne naučne činjenice za nadležne za upravljanje rizikom.

(48) Telo bi trebalo da ima mogućnost da zahteva izradu naučnih studija kako bi moglo da obavlja svoje dužnosti, u isto vreme osiguravajući da veze uspostavljene između Tela i Komisije, odnosno zemalja članica, sprečavaju dupliranje aktivnosti. To je neophodno izvršiti na otvoren i transparentan način, a Telo bi trebalo da uzme u obzir postojeće profesionalno iskustvo i strukturu Zajednice.

(49)Nedostatak efikasnog sistema prikupljanja i analize podataka na nivou Zajednice o lancu snabdevanja hranom pokazao se kao najveći od svih. Stoga je neophodno uspostaviti sistem prikupljanja i analize relevantnih podataka na područjima koja ulaze u okvir nadležnosti Tela u formi mreže čijim radom koordiniše Telo. Neophodno je izvršiti reviziju mreža za prikupljanje podataka u Zajednici koje već postoje u oblastima koje ulaze u okvir nadležnosti Tela.

(50) Poboljšan sistem utvrđivanja mogućih rizika može, ako se posmatra dugoročno, biti glavno preventivno sredstvo kojima raspolažu zemlje članice i Zajednica prilikom sprovođenja svoje politike. Stoga je neophodno Telu dodeliti preliminarni zadatak prikupljanja podataka, monitoringa i davanja ocene i obaveštavanja o mogućim rizicima u cilju njihovog sprečavanja.

(51) Osnivanje Tela bi trebalo da omogući zemljama članicama veći stepen uključenosti u naučne procedure. Iz tog razloga mora postojati bliska saradnja između Tela i zemalja članica. Telo bi posebno trebalo da bude nadležno za dodelu određenih zadataka organizacijama u zemljama članicama.

(52)Neophodno je obezbediti ravnotežu između potrebe korišćenja organizacija zemalja članica za obavljanje zadataka dodeljenih u ime Tela i potrebe obezbeđivanja, radi opšte doslednosti, da se ti zadaci sprovode u skladu sa utvrđenim kriterijumima. Postojeće procedure za dodelu naučnih zadataka zemljama članicama, naročito kada je reč o oceni dokumentacije za izdavanje odobrenja za određene supstance, proizvode ili procedure koju preduzeće daje na uvid, bi trebalo ponovo proučiti u roku od godinu dana sa ciljem da se u obzir uzme osnivanje Tela i nove usluge koje isto nudi, pri čemu kriterijumi ocene ostaju isti.

(53) Komisija će i dalje snositi punu odgovornost za informisanje o merama za upravljanje rizikom. Stoga bi trebalo da postoji razmena odgovarajućih podataka između Tela i Komisije. Takođe, potrebna je bliska saradnja između Tela, Komisije i zemalja članica kako bi se osigurala koherentnost globalnog sistema komunikacije.

(54) Nezavisnost Tela i njegova uloga u informisanju javnosti podrazumeva da bi Telo trebalo da ima mogućnost samostalnog pružanja informacija u oblastima koje su u okviru njegove nadležnosti, sa ciljem da pruži objektivne, pouzdane i lako razumljive informacije.

(55) Odgovarajuća saradnja sa zemljama članicama i drugim zainteresovanim stranama potrebna je u posebnim oblastima kakve su kampanje za informisanje javnosti, kako bi se uzeli u obzir svi regionalni parametri i svaki oblik korelacije sa zdravstvenom politikom.

(56) Pored operativnih principa zasnovanih na nezavisnosti i transparentnosti, Telo bi trebalo da bude organizacija otvorena za saradnju sa potrošačima i drugim zainteresovanim grupama.

(57) Sredstva za finansiranje Tela bi trebalo obezbediti iz zajedničkog budžeta Evropske unije. Međutim, na osnovu dosadašnjeg iskustva, naročito kada je reč
o obradi dokumentacije koju podnose preduzeća radi izdavanja dozvole, trebalo bi razmotriti mogućnost naplate taksi u roku od tri godine od stupanja na snagu ove Regulative. Postupak usvajanja budžeta Zajednice će i dalje biti važeći kada je reč o svim subvencijama koje padaju na teret zajedničkog budžeta Evropske unije. Štaviše, reviziju finansijskih izveštaja vršiće Sud revizora.

(58) Neophodno je omogućiti učešće evropskih zemalja koje nisu članice Evropske unije, a koje su zaključile sporazume kojima se obavezuju da će transponovati i sprovoditi osnovne zakone Zajednice iz oblasti delovanja ove Regulative.

(59) Sistem ranog obaveštavanja i uzbunjivanja je već definisan u okviru Direktive Saveta 92/59/EEC od 29. juna 1992. o opštoj bezbednosti proizvoda(1). Postojeći sistem obuhvata hranu i industrijske proizvode, ali ne i hranu za životinje. Pojava kriznih situacija čiji je uzročnik hrana ukazala je na potrebu uspostavljanja boljeg i obuhvatnijeg sistema ranog obaveštavanja i uzbunjivanja koji bi se primenjivao kako kod hrane tako i kod hrane za životinje. Izmenjenim sistemom upravljala bi Komisija, a članovi ove mreže bile bi zemlje članice, Komisija i Telo. Sistem ne bi trebalo da uključi ranije dogovore Zajednice vezane za ranu razmenu informacija u slučaju opasnosti od zračenja kako je definisano Odlukom Saveta 87/600/Euratom(2).

(60) Nedavni incidenti vezani za bezbednost hrane ukazali su na postojanje potrebe utvrđivanja odgovarajućih mera u hitnim slučajevima kojima bi se osiguralo da sva

hrana, bez obzira na vrstu i poreklo, kao i da sva hrana za životinje podleže opštim merama u slučaju ozbiljnog rizika po zdravlje ljudi i životinja, kao i po životnu
sredinu. Takav sveobuhvatan pristup merama za bezbednost hrane u hitnim slučajevima trebalo bi da omogući sprovođenje efikasnih mera, a time bi se izbegao nejednak tretman izuzetno rizičnih situacija kada je reč o hrani ili hrani za životinje.

(61) Nedavne krize čiji je uzročnik hrana takođe su bile od koristi za Komisiju tako da su usvojene odgovarajuće i efikasnije procedure upravljanja kriznom situacijom. Ti organizacioni postupci trebalo bi da omoguće bolju koordinaciju rada i utvrde najefikasnije mere na osnovu najverodostojnijih naučnih podataka. Stoga bi prilikom izrade revidiranih procedura trebalo uzeti u obzir odgovornosti Tela i pružiti mu naučnu i tehničku pomoć u vidu saveta u slučaju kriznih situacija čiji je uzročnik hrana.

(62) U cilju obezbeđivanja efikasnijeg, sveobuhvatnijeg pristupa lancu proizvodnje hrane, neophodno je osnovati Odbor za lanac proizvodnje hrane i zdravlje životinja koji će preuzeti funkciju Stalnog komiteta za veterinarska pitanja, Stalnog komiteta za prehrambene proizvode i Stalnog komiteta za hranu za životinje. U skladu sa tim, prestale bi da važe Odluke Saveta 68/361/EEC(3), 69/414/EEC(4) i 70/372/EEC(5). Iz istog razloga Stalni odbor za lanac proizvodnje hrane i zdravlje životinja takođe bi trebalo da preuzme funkciju Stalnog komiteta za zdravlje bilja i njegove nadležnosti (za Direktive 76/895/EEC(1), 86/362/EEC(2),

86/363/EEC(3), 90/642/EEC(4) i 91/414/EEC(5)) za proizvode za zaštitu
bilja i utvrđivanje maksimalne dozvoljene količine rezidua.

(63) Mere potrebne za sprovođenje ove Regulative trebalo bi usvojiti u skladu sa Odlukom Saveta 1999/468/EC od 28. juna 1999. kojom se definiše prenos ovlašćenja Komisiji (6).

(64) Neophodno je da subjekti imaju dovoljno vremena da se prilagode nekim od uslova utvrđenih ovom Regulativom i da Evropska agencija za bezbednost hrane počne sa radom 1. januara 2002.

(65) Važno je razgraničiti nadležnosti Tela i Evropske agencije za evaluaciju medicinskih proizvoda (EMEA) formirane na osnovu Regulative Saveta (EEC) br. 2309/93(7). Shodno tome, neophodno je utvrditi da ova Regulativa ne dovodi u pitanje nadležnost poverenu Evropskoj agenciji za evaluaciju medicinskih proizvoda što je u skladu sa zakonodavstvom Zajednice, uključujući i ovlašćenja na osnovu Regulative Saveta (EEC) br. 2377/90 od 26. juna 1990. kojom se definiše procedura Zajednice za utvrđivanje maksimalne dozvoljene količine rezidua veterinarskih lekova u hrani životinjskog porekla(8).

(66) Neophodno je i od koristi za postizanje osnovnih ciljeva ove Regulative osigurati usklađivanje koncepata, principa i

procedura koji bi činili zajedničku osnovu zakona Zajednice o hrani i uspostaviti
Evropsku agenciju za bezbednost hrane. U skladu sa načelom proporcionalnosti definisanog u članu 5. Sporazuma, ova Regulativa ne izlazi van okvira potrebnih za postizanje željenog cilja,
POGLAVLJE I
.

Obim i definicije

Član 1.

Cilj i obim

1. Ovom se Regulativom utvrđuje osnova za obezbeđivanje visokog stepena zaštite zdravlja ljudi i interesa potrošača kada je reč o hrani, posebno uzimajući u obzir različite načine snabdevanja hranom što uključuje i tradicionalne proizvode, pri čemu se obezbeđuje efikasno funkcionisanje unutrašnjeg prometa. Utvrđuju se opšta načela i odgovornosti, sredstva za stvaranje solidne naučne osnove, efikasne organizacije i postupaka koji će činiti osnovu procesa odlučivanja kada je reč o bezbednosti hrane i hrane za životinje.

2. U smislu stava 1., ovom se Regulativom definišu opšta načela koja, uopšteno govoreći, uređuju oblast hrane i hrane za životinje, naročito bezbednost hrane i hrane za životinje, kako na nivou Zajednice tako i na nivou zemalja članica.

Ovom Regulativom se osniva Evropska agencija za bezbednost hrane. Njome se definišu procedure iz onih oblasti koje direktno ili indirektno utiču na bezbednost hrane i hrane za životinje.

3. Ova Regulativa primenjuje se u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane i hrane za životinje. Ne primenjuje se kod primarne proizvodnje za privatnu

upotrebu ili pripremu u domaćinstvima, rukovanja ili skladištenja hrane za konzumiranje u domaćinstvima.

Član 2.

Definicija “hrane”

U smislu ove Regulative, “hrana” ili (“prehrambeni proizvod”) podrazumeva svaku supstancu ili proizvod, bez obzira da li su prerađeni, delimično prerađeni ili neprerađeni, a koji su namenjeni za ljudsku upotrebu ili za koje se opravdano očekuje da će se koristiti za ljudsku upotrebu.

“Hrana” obuhvata pića, žvakaće gume i sve supstance uključujući i vodu, koje se namenski ugrađuju u hranu tokom proizvodnje, pripreme ili obrade iste. Pod ovim se podrazumeva voda kada se ispune uslovi definisani u članu 6. Direktive 98/83/EC, bez povrede odredaba Direktiva 80/778/EEC i 98/83/EC.

Termin”hrana” ne obuhvata:

(a) hranu za životinje;

(b) žive životinje, osim ako nisu namenjene za stavljanje u promet radi ishrane ljudi;

(d) medicinske proizvode u smislu Direktiva Saveta 65/65/EEC(1) i 92/73/EEC(2);

(e) kozmetičke proizvode u smislu Direktive Saveta 76/768/EEC(3);

(f) duvan i duvanske proizvode u smislu Direktive Saveta 89/622/EEC(4);

(g) narkotike ili psihotropske supstance u smislu Konvencije Ujedinjenih nacija o narkoticima iz 1961. i Konvencije Ujedinjenih nacija o psihotropskim supstancama iz 1971.;

(h) rezidue i kontaminente.

Član 3.

Ostale definicije

U smislu ove Regulative:

1. pod “zakonom o hrani” podrazumevaju se zakoni, propisi i administrativne odredbe koje, uopšteno govoreći, uređuju oblast hrane, naročito bezbednost hrane, bilo na nivou Zajednice ili na nivou zemlje članice; obuhvataju sve faze proizvodnje, prerade i distribucije hrane, kao i hrane za životinje proizvedene za ili hrane za ishranu životinja koje služe za proizvodnju hrane;

2. “poslovanje hranom” je svako poslovanje, profitabilno ili neprofitabilno, javno ili privatno, koje se obavlja u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije hrane;

3. “subjekat u poslovanju hranom” je fizičko ili pravno lice odgovorno za ispunjenje zakonskih uslova poslovanja hranom kojim upravlja;

4. “hrana za životinje” (ili “krmivo”) je svaka supstanca ili proizvod, uključujući i aditive, bez obzira da li su prerađeni, delimično prerađeni ili neprerađeni, i namenjeni za peroralnu ishranu životinja;

5. “subjekat u poslovanju hranom za životinje” je svako preduzeće, profitabilno ili neprofitabilno, u državnoj ili privatnoj

svojini, i obavlja sve delatnosti u svim fazama proizvodnje, prerade, skladištenja, transporta ili distribucije hrane za životinje, uključujući tu i one proizvođače koji proizvode, prerađuju ili skladište hranu za životinje koja se koristi za ishranu životinja na vlastitom posedu;

6. “subjekat u poslovanju hranom za životinje” je fizičko ili pravno lice odgovorno za ispunjenje zakonskih uslova poslovanja hranom za životinje kojim upravlja;

7. “maloprodaja” je rukovanje hranom i/ili prerada i skladištenje hrane na mestu prodaje ili isporuke krajnjem potrošaču, što uključuje i distributivne centre, delatnosti pripreme i posluživanja hrane, fabričke kantine, pripremu i posluživanje hrane u ustanovama, restorane i druge slične prehrambene delatnosti, prodavnice, distributivne centre u supermarketima i veleprodajna mesta;

8. “stavljanje u promet” znači posedovanje hrane ili hrane za životinje u svrhu prodaje, uključujući i ponudu za prodaju ili bilo koji drugi oblik prometa, bilo da je besplatan ili ne, kao i prodaju, distribuciju i druge vidove samog prometa;

9. “rizik” je mogućnost postojanja škodljivog uticaja na zdravlje i ozbiljnosti tog uticaja koji nastaje kao posledica postojanja opasnosti;

10. “analiza rizika” je proces koji se sastoji od tri međusobno povezane komponente: procene rizika, upravljanja rizikom i razmene informacija o riziku;

11. “procena rizika” jeste naučno utemeljen proces koji se sastoji od četiri koraka: utvrđivanja opasnosti, definisanja opasnosti, procene izloženosti i definisanja rizika;

12. “upravljanje rizikom” jeste proces kojim se, za razliku od procene rizika, upoređuju mogućnosti uz konsultacije sa zainteresovanim stranama, uzimajući u obzir i procenu rizika i druge legitimne faktore i, prema potrebi, izbor odgovarajućih preventivnih i kontrolnih mera;

13. “razmena informacija o riziku” podrazumeva interaktivnu razmenu podataka i mišljenja kroz proces analize rizika kada je reč o opasnostima i rizicima, faktorima rizika i percepciji rizika, između nadležnih za procenu rizika, odnosno nadležnih za upravljanje rizicima, potrošačima, preduzeća hrane ili hrane za životinje, akademskim krugovima i drugim zainteresovanim stranama, uključujući i tumačenje rezultata procene rizika, kao i osnovu za donošenje odluka kada je reč o upravljanju rizikom;

14. izraz “opasnost” znači biološki, hemijski ili fizički agens u hrani ili hrani za životinje ili stanje hrane ili hrane za životinje koje može da predstavlja potencijalni uzrok štetnog dejstva na zdravlje;

15. “sledljivost” je mogućnost sledljivosti i praćenja hrane, hrane za životinje, životinja koje služe za proizvodnju hrane ili supstance koja je namenjena za ili za koju se očekuje da će biti ugrađena u hranu ili hranu za životinje u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije;

16. “faze proizvodnje, prerade i distribucije” su sve faze, uključujući i uvoz, počevši od i uključujući i primarnu proizvodnju hrane, uključujući i skladištenje, transport, prodaju ili isporuku krajnjem potrošaču i, kada je to moguće, uvoz, proizvodnju, izradu, skladištenje, transport, distribuciju, prodaju i snabdevanje hranom za životinje;

17. “primarna proizvodnja” je proizvodnja, uzgoj i gajenje primarnih proizvoda

uključujući i žetvu, mužu i proizvodnju farmskih životinja pre klanja. Takođe obuhvata i lov i ribolov, kao i branje proizvoda iz prirode;

18. “krajnji potrošač” je krajnji konzument prehrambenog proizvoda koji ne upotrebljava hranu za bilo kakvu prehrambenu delatnost.

POGLAVLJE II

.

Opšti zakon o hrani

Član 4.

Obim

1. Ovo se poglavlje odnosi na sve faze proizvodnje, prerade i distribucije hrane, kao i hrane za životinje koja se proizvodi za, ili koristi kao hrana za životinje koje služe za proizvodnju hrane.

2. Principi definisani u članovima od 5. do 10. čine opšti okvir horizontalnog pristupa koji će se primenjivati kod preduzimanja mera.

3. Načela i postupci iz postojećeg zakona o hrani biće usvojeni što je pre moguće, a najkasnije do 1. januara 2007. u cilju usklađivanja sa odredbama definisanim u članovima od 5. do 10.

4. U međuvremenu, izuzetno od stava 2., postojeće zakonodavstvo će se primenjivati uzimajući u obzir načela definisana u članovima od 5. do 10.

ODELJAK 1.
.

Opšta načela zakona o hrani

Član 5.

Opšti ciljevi

1. Zakon o hrani ima jedan ili više opštih ciljeva koji se odnose na visok stepen zaštite života i zdravlja ljudi, zaštite

interesa potrošača, uključujući i principe fer trgovine hranom, uzimajući u obzir, kada je to moguće, i zaštitu zdravlja i dobrobiti životinja, kao i zdravlje bilja i zaštite životne sredine.

2. Zakon o hrani omogućava slobodno kretanje u okviru Zajednice hrane i hrane za životinje proizvedene i stavljene u promet u skladu sa opštim principima i zahtevima definisanim u ovom poglavlju.

3. U slučaju postojanja međunarodnih standarda ili kada je njihovo usvajanje neminovno, isti će se uzeti u obzir pri izradi ili izmeni zakona o hrani, osim u slučaju kada su takvi standardi ili njihovi važni elementi neefikasni ili neadekvatni za ispunjenje legitimnih ciljeva zakona o hrani, kada postoji naučno opravdanje ili ako bi doveli do stepena zaštite koji se razlikuje od onog za koji Zajednica smatra da je potreban.

Član 6.

Analiza rizika

1. Radi postizanja opšteg cilja visokog stepena zaštite zdravlja i života ljudi, zakon o hrani mora se bazirati na analizi rizika, osim kada to nije u skladu sa okolnostima ili vrstom mere.

2. Procena rizika bazira se na raspoloživim naučnim dokazima i obavlja se na nezavisan, objektivan i transparentan način.

3. Kod upravljanja rizikom uzimaju se u obzir rezulati procene rizika, a naročito mišljenje Tela iz člana 22., drugi faktori koji su od važnosti za pomenuto pitanje i princip predostrožnosti gde su uslovi definisani u članu 7., stav 1., važni za postizanje opštih ciljeva zakona o hrani iz člana 5.

Član 7.

Princip predostrožnosti

1. U određenim slučajevima kada se nakon procene raspoloživih podataka utvrdi mogućnost štetnog delovanja na zdravlje, a pre nego što bude naučno potvrđeno, u Zajednici se mogu usvojiti privremene mere za upravljanje rizikom potrebne za obezbeđivanje visokog stepena zaštite zdravlja koje će važiti na nivou Zajednice u iščekivanju ostalih naučnih podataka potrebnih za opsežniju procenu rizika.

2. Mere usvojene na osnovu stava 1. moraju biti proporcionalne i ne smeju biti restriktivnije za oblast trgovine nego što je neophodno za postizanje visokog stepena zaštite zdravlja koji važi na nivou Zajednice, a uzimajući u obzir tehničku i ekonomsku izvodljivost, kao i druge relevantne faktore vezane za ovu problematiku. Mere se moraju razmotriti u razumnom vremenskom roku, u zavisnosti od vrste utvrđenog rizika po život ili zdravlje i vrsti naučnih podataka potrebnih za razjašnjenje naučnih nedoumica, kao i za sprovođenje opsežnije procene rizika.

Član 8.

Zaštita interesa potrošača

1. Cilj zakona o hrani je zaštita interesa potrošača i stvaranje osnove za donošenje odluka od strane potrošača, a koje se odnose na hranu koju konzumiraju. Cilj zakona o hrani je da spreči:

(a) prevaru ili obmanu;

(b) izmenu sastava hrane; i

ODELJAK 2.
.

Načela transparentnosti

Član 9.

Javne konsultacije

Tokom pripreme, ocene i revizije zakona o hrani obavljaće se konsultacije na javan i transparentan način, direktno ili putem predstavničkih tela, osim ako to u hitnim slučajevima nije moguće.

Član 10.

Obaveštavanje javnosti

Ukoliko postoji osnovana sumnja da bi hrana ili hrana za životinje mogla predstavljati rizik po zdravlje ljudi ili životinja, vlasti će, bez povrede važećih odredbi Zajednice i zakona zemalja članica o pristupu dokumentaciji, preduzeti korake kako bi obavestili javnost o prirodi rizika po zdravlje pri čemu se navode svi podaci o hrani ili hrani za životinje, odnosno vrsti hrane ili hrane za životinje, riziku koji ona predstavlja, kao i mere koje se preduzimaju ili će se preduzeti kako bi se sprečio, smanjio ili eliminisao rizik.

ODELJAK 3.
.

Opšte obaveze u trgovini hranom

Član 11.

Hrana i hrana za životinje koja se uvozi u Zajednicu

Hrana i hrana za životinje koje se uvoze u Zajednicu radi stavljanja u promet moraju biti u skladu sa relevantnim zahtevima zakona o hrani ili uslovima koje Zajednica priznaje kao istovetne, ili ako postoji poseban sporazum između Zajednice i zemlje izvoznice, sa odredbama tog sporazuma.

Član 12.

Hrana i hrana za životinje koja se izvozi iz Zajednice

1. Hrana i hrana za životinje koja se izvozi ili ponovo izvozi iz Zajednice radi stavljanja u promet u trećoj zemlji mora biti u skladu sa relevantnim zahtevima zakona o hrani, osim ako nadležni organi zemlje uvoznice drugačije ne zahtevaju ili ukoliko se drugačije ne utvrdi zakonom, propisima, standardima, pravilnikom o radu i drugim pravnim i upravnim postupcima koji su na snazi u zemlji uvoznici.

U drugim okolnostima, osim u slučaju kada je hrana štetna po zdravlje ili ako hrana za životinje nije bezbedna, hrana i hrana za životinje mogu se izvoziti ili ponovno izvoziti ako su nadležni organi zemlje koja je krajnje odredište sa tim izričito saglasni, nakon što su u potpunosti informisani o razlozima zbog kojih i okolnostima pod kojima se hrana ili hrana za životinje nije mogla plasirati na tržište Zajednice.

2. U slučaju kada je moguće primeniti odredbe bilateralnog sporazuma između Zajednice ili jedne od zemalja članica sa trećom zemljom, hrana i hrana za životinje koje se izvoze iz Zajednice ili pomenute zemlje članice u treću zemlju moraju biti u skladu sa navedenim odredbama.

Član 13.

Zajednica i zemlje članice su u obavezi da, ne kršeći prava i obaveze:

(a) doprinose razvoju međunarodnih tehničkih standarda za hranu i hranu za životinje, kao i razvoju sanitarnih i fitosanitarnih standarda;

(b)uspostavljaju koordinaciju u izradi standarda za hranu i hranu za životinje, koju vrše međunarodne vladine i nevladine organizacije;

(c)kada je od važnosti ili potrebno, doprinose izradi sporazuma o usklađivanju pojedinih mera koje se odnose na hranu i hranu za životinje;

(d)naročito posvete pažnju posebnim razvojnim, finansijskim i trgovinskim potrebama zemalja u razvoju, kako međunarodni standardi ne bi stvarali nepotrebne prepreke izvozu iz zemalja u razvoju;

(e)zalažu se za uskađenost međunarodnih tehničkih standarda sa zakonom o hrani, uz napore da se zadrži visok stepen zaštite na nivou Zajednice.

ODELJAK 4.
.

Opšti zahtevi zakona o hrani

Član 14.

Zahtevi za bezbednost hrane

1. Hrana se ne može stavljati u promet ako nije bezbedna.

2. Smatra se da hrana nije bezbedna ako je:

(a) štetna po zdravlje;

(b) nije pogodna za ljudsku upotrebu.

3. Prilikom utvrđivanja bezbednosti hrane, treba uzeti u obzir sledeće:

(a) uobičajene uslove u kojima se konzumira hrana od strane potrošača u svakoj od faza proizvodnje, prerade i distribucije, kao i

(b) podatke koji se dostavljaju potrošaču, uključujući i one na deklaraciji ili druge podatke koji su inače dostupni potrošaču, a koji se odnose na sprečavanje pojave određenih štetnih efekata po zdravlje čiji je uzročnik određena vrsta ili kategorija hrane.

4. Prilikom utvrđivanja štetnosti hrane po zdravlje, treba uzeti u obzir:

(a) ne samo moguće trenutno i/ili kratkoročno i/ili dugoročno dejstvo hrane na zdravlje
osobe koja je konzumira, nego i uticaj na buduće generacije;

(b) moguće kumulativno toksično dejstvo;

(c) posebnu zdravstvenu osetljivost pojedine kategorije potrošača, u slučaju kada je hrana namenjena toj kategoriji potrošača.

5. Prilikom utvrđivanja da li je hrana pogodna za ljudsku upotrebu, treba razmotriti da li je i neprihvatljiva za ljudsku upotrebu kada se uzme u obzir njena namena zbog moguće kontaminacije bilo spoljnim materijama bilo na neki drugi način, ili zbog truljenja, kvarenja ili propadanja.

6. Ako je hrana koja nije bezbedna deo serije, partije ili pošiljke hrane iste klase ili vrste, pretpostavlja se da sva hrana u toj seriji, partiji ili pošiljki takođe nije bezbedna, osim ako se nakon izvršene detaljne procene utvrdi da nema nikakvih dokaza da ostatak serije, partije ili pošiljke nije bezbedan.

7. Hrana koja je u skladu sa posebnim odredbama Zajednice o bezbednosti hrane smatra se onoliko bezbednom koliko je u skladu sa aspektima pomenutih odredaba Zajednice.

8. U slučaju da hrana zadovoljava uslove koji se na nju odnose, to ne sprečava nadležne organe da preduzimaju odgovarajuće restriktivne mere koje se odnose na stavljanje hrane u promet ili zahtevaju povlačenje hrane iz prometa ako postoji osnovana sumnja da ista, iako u skladu sa gore pomenutim odredbama, nije bezbedna.

9. U slučaju da ne postoje posebne odredbe Zajednice, hrana se smatra bezbednom ako je u skladu sa određenim odredbama zakona o hrani zemlje članice na čijoj je teritoriji stavljena u promet, pri čemu se te odredbe definišu i primenjuju ne

narušavajući odredbe Sporazuma, a naročito članove 28. i 30. istog.

Član 15.

Zahtevi za bezbednost hrane za životinje

1. Hrana za životinje ne može biti stavljena u promet niti se njome mogu hraniti životinje koje služe za proizvodnju hrane, ako nije bezbedna.

2. Smatra se da nije bezbedno koristiti hranu za životinje ako:

- ima štetan uticaj na zdravlje ljudi i životinja;

- proizvodi dobijeni od životinja koje služe za proizvodnju hrane nisu bezbedni za ljudsku upotrebu.

3. Ako je hrana za životinje, za koju je utvrđeno da ne zadovoljava uslove za bezbednost, deo serije, partije ili pošiljke hrane za životinje iste klase ili sastava, pretpostavlja se da sva količina hrane za životinje u toj seriji, partiji ili pošiljki nije bezbedna, osim ako se nakon temeljne procene ne pronađe nikakav dokaz da ostatak serije, partije ili pošiljke ne zadovoljava uslove za bezbednost hrane za životinje.

4. Hrana za životinje koja je u skladu sa posebnim odredbama propisa Zajednice iz oblasti bezbednosti hrane za životinje smatra se bezbednom u onoj meri u kojoj je definisana posebnim odredbama propisa Zajednice.

5. Usklađenost hrane za životinje sa posebnim odredbama koje se odnose na hranu za životinje ne sprečava nadležne organe da preduzmu odgovarajuće mere kojima se ograničava plasiranje iste na tržište ili kojima se zahteva povlačenje hrane za životinje iz prometa kada postoji osnovana sumnja da, uprkos toj usklađenosti, hrana za životinje nije bezbedna.

6. U slučaju da ne postoje posebni propisi Zajednice iz ove oblasti, hrana za životinje se smatra bezbednom ako je u skladu sa posebnim odredbama zakona o bezbednosti hrane za životinje zemlje članice na čijoj je teritoriji hrana za životinje stavljena u promet, pri čemu se te odredbe donose i primenjuju bez kršenja Sporazuma, naročito njegove članove 28. i 30.

Član 16.

Prezentacija hrane

Bez povrede posebnih odredaba zakona o hrani, deklarisanje, reklamiranje i prezentacija hrane ili hrane za životinje, uključujući i oblik, izgled ili ambalažu, materijale za izradu ambalaže, način na koji su aranžirani i okruženje u kojem se izlažu, kao i informacije o istima koje su dostupne putem bilo kojeg medija, ne smeju dovoditi potrošača u zabludu.

Član 17.

Odgovornosti

1. Subjekti u poslovanju hranom i hranom za životinje u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije u okviru delatnosti koje obavljaju dužni su da obezbede da hrana ili hrana za životinje zadovoljava uslove zakona o hrani koji su relevantni za njihovu delatnost i da sprovode kontrolu poštovanja propisa.

2. Dužnost je zemalja članica da sprovode odredbe zakona o hrani, kao i da nadgledaju i vrše kontrolu da li subjekti u poslovanju hranom ili hranom za životinje ispunjavaju sve relevantne zahteve zakona o hrani u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije.

U tu svrhu, uspostaviće se sistem zvanične kontrole i drugih odgovarajućih mera u skladu sa okolnostima, uključujući i informisanje javnosti o bezbednosti hrane i hrane za životinje, i o rizicima, merama nadzora

bezbednosti hrane i hrane za životinje, i o drugim sličnim merama koje obuhvataju sve faze proizvodnje, prerade i distribucije.

Zemlje članice će doneti i propise kojima se definišu mere i vrsta sankcija za kršenje zakona o hrani i hrani za životinje. Utvrđene mere i kazne moraju biti efikasne, u skladu sa vrstom prekršaja, i moraju imati preventivno dejstvo.

Član 18.

Sledljivost

1. Sledljivost hrane, hrane za životinje, životinja koje služe za proizvodnju hrane i bilo kojih drugih supstanci namenjenih za, tj. za koje se očekuje da će biti ugrađene u hranu ili hranu za životinje mora biti obezbeđena u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije.

2. Subjekti u poslovanju hranom ili hranom za životinje moraju biti u mogućnosti da identifikuju svako lice od kojeg dobavljaju hranu, hranu za životinje, životinje koje služe za proizvodnju hrane, ili bilo koju supstancu namenjenu za, tj. za koju se očekuje da će biti ugrađena u hranu ili u hranu za životinje.
U tom cilju pomenuti subjekti moraju da imaju uspostavljene sisteme i procedure koji omogućavaju dostupnost tih podataka na zahtev nadležnih organa.

3. Subjekti u poslovanju hranom ili hranom za životinje moraju imati uspostavljene sisteme i procedure kojima se mogu identifikovati drugi subjekti koje će snabdevati svojim proizvodima. Ti podaci biće dostupni na zahtev nadležnih organa.

4. Hrana ili hrana za životinje koja se stavlja u promet ili za koju postoji verovatnoća da će biti stavljena u promet u Zajednici mora biti na odgovarajući način deklarisana ili identifikovana kako bi se omogućila sledljivost hrane, putem relevantne dokumentacije ili podataka u

skladu sa relevantnim zahtevima konkretnijih odredbi.

5. Odredbe, kojima se definiše svrha sprovođenja ovog člana kada je reč o pojedinim sektorima, mogu biti usvojene u skladu sa procedurom definisanom u članu 58(2).
Član 19.

Lica odgovorna za hranu: subjekti u poslovanju hranom

1. Ukoliko subjekat u poslovanju hranom smatra ili ima razloga da veruje da hrana koju je uvezao, proizveo, preradio ili distribuirao nije u skladu sa zahtevima za bezbednost hrane, mora odmah započeti postupak povlačenja predmetne hrane iz prometa ako je hrana prošla neposrednu kontrolu izvršenu od strane prvog odgovornog subjekta u lancu, i o tome obavesti nadležne organe. U slučaju da je proizvod došao do potrošača, subjekat je dužan da na efikasan i precizan način informiše potrošače o razlogu povlačenja proizvoda i, ako je neophodno, zahteva od potrošača da zatraži povraćaj proizvoda koji su im već isporučeni, ukoliko druge mere nisu dovoljne, a sve u cilju postizanja visokog stepena zaštite zdravlja.

2. Obaveza je subjekta u poslovanju hranom, a koji je odgovoran za delatnosti maloprodaje ili distribucije koje ne dovode do promene ambalaže, deklaracije, bezbednosti ili neškodljivosti hrane, da, u okviru svoje sfere delovanja, započne proceduru povlačenja proizvoda, koji nisu u skladu sa zahtevima bezbednosti hrane, sa tržišta i davati svoj doprinos kada je reč o bezbednosti hrane prosleđivanjem relevantnih informacija za sledljivost hrane, preduzimanjem mera uz saradnju sa proizvođačima, prerađivačima i/ili nadležnim organima.

3. Subjekat u poslovanju hranom odmah obaveštava nadležne organe ako smatra ili ako ima razloga da veruje da hrana koju stavlja u promet može biti štetna po zdravlje ljudi. Odgovorne osobe dužne su da obaveste nadležne organe o preduzetim merama kojima se sprečava pojava rizika po krajnjeg potrošača pri čemu ne smeju sprečavati niti odvraćati nijednu osobu od saradnje sa nadležnim organima što je u skladu sa zakonom zemlje članice i pravnom praksom, ako se na taj način može sprečiti, smanjiti ili eliminisati rizik čiji je uzročnik hrana.

4. Dužnost je subjekata u poslovanju hranom da sarađuju sa nadležnim organima u aktivnostima koje se preduzimaju kako bi se izbegao ili smanjio rizik čiji je uzročnik hrana koju dostavljaju ili koja je već dostavljena.
Član 20.

Lica odgovorna za hranu za životinje:
subjekat u poslovanju hranom za životinje

1. Ako subjekat u poslovanju hranom za životinje smatra ili ima razloga da veruje da hrana za životinje koju je uvezao, proizveo, preradio ili distribuirao nije u skladu sa uslovima za bezbednost hrane za životinje, dužan je da odmah pokrene postupak za povlačenje predmetne hrane za životinje iz prometa i da o tome obavesti nadležne organe. U tom slučaju, ili kada je reč o članu 15(3), ako serija, partija ili pošiljka nije u skladu sa uslovima za bezbednost hrane za životinje, hrana za životinje mora biti uništena, osim ako nadležni organ ne smatra da bi neko drugo rešenje bilo zadovoljavajuće. Dužnost je subjekta u poslovanju hranom za životinje da na efikasan i precizan način obavesti kupce hrane za životinje o razlogu povlačenja iste i, ako je neophodno, zatraži od njih povraćaj već kupljenih proizvoda kada se primenom drugih mera ne može postići visok stepen zaštite zdravlja.

2. Dužnost je subjekta u poslovanju hranom za životinje odgovornog za sve radnje koje se odnose na maloprodaju ili distribuciju, a koje ne utiču na ambalažu, deklaraciju, bezbednost ili integritet hrane za životinje da, u okviru svoje delatnosti, započne postupke za povlačenje iz prometa onih proizvoda koji ne zadovoljavaju uslove za bezbednost hrane za životinje i doprinesu očuvanju bezbednosti hrane za životinje prosleđivanjem relevantnih podataka za sledljivost hrane za životinje i ostvarivanjem saradnje kod preduzimanja mera od strane proizvođača, prerađivača, i/ili nadležnih organa.

3. Subjekat u poslovanju hranom za životinje dužan je da odmah obavesti nadležne organe ako smatra da postoji mogućnost da hrana za životinje koju plasira na tržište ne zadovoljava uslove za bezbednost hrane za životinje. Dužnost je subjekta da obavesti nadležne organe o merama koje se preduzimaju kako bi se sprečio rizik od upotrebe hrane za životinje pri čemu ne smeju sprečavati niti odvraćati nijedno lice od saradnje sa nadležnim organima u skladu sa zakonom zemlje članice i pravnom praksom, ako se na taj način može sprečiti, smanjiti ili eliminisati rizik čiji je uzročnik hrana za životinje.

4. Subjekti u poslovanju hranom za životinje dužni su da sarađuju sa nadležnim organima prilikom preduzimanja mera kako bi se izbegao rizik čiji je uzročnik hrana za životinje koju dostavljaju ili koja je već dostavljena.

Član 21.

Odgovornost

Odredbe ovog poglavlja moraju biti u skladu sa Direktivom Saveta 85/374/EEC od 25. jula 1985.g. o usklađivanju zakona, propisa i administrativnih odredaba zemalja članica

kojima se definišu odgovornosti za proizvode koji nisu bezbedni (1).
POGLAVLJE III
.

Evropsko telo za bezbednost hrane

ODELJAK 1.
.

Misija i zadaci

Član 22.

Misija Tela

1. Ovim dokumentom se osniva Evropsko telo za bezbednost hrane, u daljem tekstu: “Telo”.

2. Telo je u obavezi da daje naučne savete, naučnu i tehničku podršku u izradi zakonodavstva i politike Zajednice u svim oblastima koje na direktan ili indirektan način utiču na bezbednost hrane i hrane za životinje. Ono daje nezavisne informacije o svim pitanjima iz ovih oblasti i obaveštava o rizicima.

3. Telo je dužno da doprinosi visokom stepenu zaštite života i zdravlja ljudi, i u tom smislu, vodi računa i o zdravlju i dobrobiti životinja, zdravlju bilja i životne sredine sa aspekta rada unutrašnjeg prometa.

4. Telo je dužno da prikuplja i analizira podatke kako bi se shvatila priroda rizika i način praćenja rizika koji imaju direktan ili indirektan uticaj na bezbednost hrane i hrane za životinje.

5. Zadatak Tela obuhvata i pružanje:

(a) naučnih saveta i naučno-tehničke podrške iz oblasti ljudske ishrane u zakonodavstvu Zajednice i na zahtev Zajednice pruža

pomoć kada je reč o razmeni informacija o ishrani u okviru zdravstvenog programa Zajednice;

(b) naučnih mišljenja o drugim pitanjima iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja i zdravlja bilja;

(c) naučnih mišljenja o proizvodima koji ne spadaju u hranu i hranu za životinje kada je reč o genetski modifikovanim organizmima kako je definisano Direktivom 2001/18/EC bez povrede procedura koje ona definiše.

6. Telo je dužno da daje stručna mišljenja koja će predstavljati naučnu osnovu kod izrade i usvajanja mera Zajednice u oblastima za koje je nadležno.

7. Telo je dužno da obavlja svoje zadatke u uslovima koji mu omogućavaju da deluje kao nezavisno referentno telo koje daje naučno-tehnički zasnovano mišljenje i izdaje podatke, primenjuje transparentne procedure i metode rada, kao i da revnosno obavlja zadatke koji su mu dodeljeni.

Njegova je dužnost da ostvaruje blisku saradnju sa nadležnim organima zemalja članica koji obavljaju slične zadatke kao i Telo.

8. Telo, Komisija i zemlje članice moraju da sarađuju kako bi unapredili efikasnost veze između procene rizika, upravljanja rizikom i razmene informacija o riziku.

9. Zemlje članice sarađuju sa Telom kako bi pomogle izvršenje njegove misije.

Član 23.

Zadaci Tela

Telo ima zadatak da:

(a) pruža institucijama Zajednice i zemljama članicama najbolja moguća naučna mišljenja iz svih oblasti utvrđenih

zakonodavstvom Zajednice i o svim pitanjima u okviru svoje misije;

(b) unapređuje i koordiniše izradu jedinstvene metodologije procene rizika u okviru svoje misije;

(c) pruža naučno-tehničku podršku Komisiji u oblastima za koje je nadležno i, kada se to od Tela zahteva, u tumačenju i razmatranju mišljenja o proceni rizika;

(d) zahteva izradu naučne studije potrebne za ispunjenje svoje misije;

(e) traži, prikuplja, upoređuje, analizira i sumira naučno-tehničke podatke u okviru svoje misije;

(f) preduzima mere kojima se utvrđuju i definišu mogući rizici u okviru svoje misije;

(g) uspostavlja mrežu organizacija koje obavljaju delatnosti u okviru misije Tela, a čije delovanje je u nadležnosti Tela;

(h) pruža naučno-tehničku pomoć na zahtev Komisije kada ista sprovodi procedure za upravljanje kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje;

(i) pruža naučno-tehničku pomoć na zahtev Komisije sa ciljem unapređenja saradnje između Komisije, zemalja kandidata za ulaz u EU, međunarodnih organizacija i trećih zemalja u okviru svoje misije;

(j) obezbeđuje da javnost i zainteresovane strane dobiju brze, pouzdane, objektivne i opsežne informacije u oblastima za koje je nadležno;

(k) samostalno iznosi zaključke i mišljenja o različitim pitanjima u okviru svoje misije;

(l) obavlja sve druge zadatke koje mu dodeli Komisija, a koji su u okviru njegove misije.

ODELJAK 2.
.

Organizacija

Član 24.

Organi Tela

Telo se sastoji od:

(a) Upravnog odbora;

(b) izvršnog direktora i njegovih zaposlenih;

(d) naučnog odbora i naučnih panela.

Član 25.

Upravni odbor

1. Upravni odbor sastoji se od 14 članova koje imenuje Savet u saradnji sa Evropskim parlamentom sa liste koju sastavlja Komisija, a na kojoj se nalazi znatno veći broj kandidata od potrebnog broja članova koji se imenuju, kao i jedan predstavnik Komisije. Četiri člana moraju da imaju prethodno radno iskustvo u organizacijama koje zastupaju interese potrošača i ostale interese u lancu proizvodnje hrane.

Lista, koju sastavlja Komisija, zajedno sa relevantnom dokumentacijom dostavlja se Evropskom parlamentu. Čim je to moguće, u roku od tri meseca nakon objave, Evropski parlament može izneti Savetu svoje stavove na razmatranje, a Savet će zatim imenovati Upravni odbor.

Imenovani članovi odbora moraju da ispune najviše standarde kompetentnosti, moraju imati širok raspon relevantnog stručnog znanja i, u skladu sa tim, najveću moguću geografsku pokrivenost unutar same Unije.

2. Mandat članova traje četiri godine i može biti još jednom obnovljen. Međutim, za

polovinu članova prvi mandat traje šest godina.

3. Upravni odbor usvaja interne propise Uprave na osnovu predloga izvršnog direktora. Ovi propisi moraju biti objavljeni i dostupni javnosti.

4. Upravni odbor bira jednog od svojih članova za predsedavajućeg na period od dve godine, uz mogućnost ponovnog izbora.

5. Upravni odbor donosi svoj pravilnik.

Osim ukoliko nije drugačije uređeno, Upravni odbor donosi odluke većinom glasova svojih članova.

6. Upravni odbor sastaje se na poziv predsedavajućeg ili na zahtev najmanje trećine svojih članova.

7. Upravni odbor omogućava Telu da obavlja misiju i zadatke koji su mu dodeljeni prema uslovima definisanim ovom Regulativom.

8. Pre 31. januara svake godine, Upravni odbor usvaja program rada Tela za narednu godinu. Upravni odbor usvaja i višegodišnji program koji podleže reviziji. Upravni odbor dužan je da osigura da ti programi budu usklađeni sa zakonodavstvom i prioritetima politike Zajednice u oblasti bezbednosti hrane.

Do 30. marta svake godine, Upravni odbor usvaja opšti izveštaj o aktivnostima Tela za prethodnu godinu.

9. Upravni odbor, nakon konsultacija sa Komisijom, usvaja finansijske propise koji važe za Telo. Ovi propisi ne moraju odstupati od Regulative Komisije (EC, Euratom) br. 2343/2002 od 19. novembra 2002.g. kojom se definiše domen finansijske Regulative za organe kako je pomenuto u članu 185. Regulative Saveta (EC, Euratom) br. 1605/2002 o finansijskoj Regulativi koja važi za

zajednički budžet Evropske zajednice (1) ukoliko se posebno ne zahteva takvo odstupanje kada je reč o radu Tela pri čemu Komisija nije dala svoju saglasnost.

10. Izvršni direktor učestvuje, bez prava glasa, na sastancima Upravnog odbora, ali obezbeđuje podršku od strane Sekretarijata. Upravni odbor poziva predsedavajućeg Naučnog odbora da prisustvuje sastancima Upravnog odbora bez prava glasa.

Član 26.

Izvršni direktor

1. Izvršnog direktora imenuje Upravni odbor, na osnovu liste kandidata koju predlaže Komisija nakon otvorenog konkursa i objavljivanja teksta konkursa u Službenom listu Evropske zajednice i u drugim glasilima, na period od pet godina, a mandat se može obnoviti. Pre imenovanja, kandidat kojeg predlaže Upravni odbor poziva se da, bez odlaganja, pred Evropskim parlamentom dà izjavu i odgovori na pitanja koja postavljaju članovi navedene ustanove. Izvršni direktor može se opozvati većinom glasova Upravnog odbora.

2. Izvršni direktor je pravni zastupnik Tela i odgovoran je za:

(a) svakodnevni rad administracije Tela;

(b) sastavljanje predloga programa rada Uprave kroz konsultacije sa Komisijom;

(d) pružanje odgovarajuće naučne, tehničke i administrativne podrške Naučnom odboru i naučnim panelima;

(e) obezbedi da Uprava sprovodi svoje zadatke u skladu sa zahtevima svojih korisnika, naročito kada je reč o adekvatnosti usluga koje pruža i utrošenom vremenu;

(f) pripremu procene prihoda i rashoda i raspodelu budžeta Uprave;

(g) sva kadrovska pitanja;

(h) ostvarivanje i održavanje kontakta sa Evropskim parlamentom i obezbeđivanje redovnog dijaloga sa relevantnim odborima.

3. Svake godine, izvršni direktor dostavlja Upravnom odboru na odobrenje:

(a) nacrt opšteg izveštaja o svim aktivnostima Tela u prethodnoj godini;

(b) nacrt programa rada;

Izvršni direktor prosleđuje, nakon usvajanja od strane Upravnog odbora, programe rada Evropskom parlamentu, Savetu, Komisiji i zemljama članicama i dužan je da ih objavi.

Izvršni direktor prosleđuje, nakon usvajanja od strane Upravnog odbora, a do 15. juna, opšti izveštaj Evropskom parlamentu, Savetu, Komisiji, Sudu revizora, Evropskom odboru za ekonomska i socijalna pitanja i Komitetu regiona i dužan je da ga objavi.

Jednom godišnje izvršni direktor dostavlja budžetskim vlastima sve informacije relevantne za procenu budžeta.

Član 27.

Savetodavni forum

1. Savetodavni forum sastoji se od predstavnika nadležnih organa zemalja članica koji obavljaju zadatke slične zadacima Tela, tako što se imenuje po jedan predstavnik iz svake zemlje članice. Predstavnike mogu menjati njihovi zamenici koji se imenuju u isto vreme.

2. Članovi Savetodavnog foruma ne moraju biti i članovi Upravnog odbora.

3. Savetodavni forum savetuje izvršnog direktora kako da obavlja svoje dužnosti definisane ovom Regulativom, naročito prilikom izrade predloga programa rada Tela. Izvršni direktor može takođe da zatraži savet od Savetodavnog foruma o prioritetizaciji zahteva za davanje naučnog mišljenja.

4. Savetodavni forum predstavlja mehanizam za razmenu informacija o potencijalnim rizicima i objedinjavanje znanja. On obezbeđuje usku saradnju između Tela i nadležnih organa zemalja članica naročito u sledećim oblastima:

(a) izbegavanje dupliranja naučnih studija izrađenih od strane Tela i zemalja članica, u skladu sa članom 32.;

(b) prema situacijama definisanim u članu 30., stav 4., Telo i nadležni organ zemlje članice se obavezuju na saradnju;

(d) ako Telo ili zemlja članica ustanovi mogućnost pojave rizika.

5. Savetodavnim forumom predsedava izvršni direktor. Forum se sastaje redovno na poziv predsedavajućeg ili na zahtev najmanje trećine svojih članova, a najmanje četiri puta godišnje. Radne procedure foruma utvrđuju se internim propisima Tela i moraju biti objavljene.

6. Uprava pruža potrebnu tehničku i logističku podršku Savetodavnom forumu i pomaže Sekretarijatu oko organizacije sastanaka foruma.

7. Predstavnici različitih odeljenja Komisije mogu učestvovati u radu Savetodavnog foruma. Izvršni direktor može da uputi poziv predstavnicima Evropskog

parlamenta i drugim relevantnim organima za učešće u radu.

Ako Savetodavni forum razmatra pitanja iz člana 22., stav 5., tačka b), predstavnici nadležnih organa zemalja članica koji obavljaju zadatke slične onima iz člana 22., stav 5., tačka b), mogu učestvovati u radu Savetodavnog foruma, tako što svaka zemlja članica imenuje po jednog predstavnika.

Član 28.

Naučni odbor i naučni paneli

1. Naučni odbor i stalni naučni paneli odgovorni su za davanje naučnih mišljenja koje prosleđuju Telu, svako u okviru svoje nadležnosti i imaju mogućnost, kada je to neophodno, da organizuju javne rasprave.

2. Naučni odbor odgovoran je za opštu koordinaciju potrebnu za obezbeđivanje konzistentnosti postupka davanja naučnog mišljenja, naročito kada je reč o usvajanju radnih procedura i usklađivanju radnih metoda. Pruža mišljenja o pitanjima iz različitih oblasti koja su u nadležnosti više od jednog naučnog panela, kao i o pitanjima koja nisu u nadležnosti nijednog od naučnih odbora.

Prema potrebi, a naročito u slučaju pitanja koja nisu u nadležnosti nijednog od naučnih panela, Naučni odbor osniva radne grupe. U tom slučaju, odbor koristi rezultate rada članova ovih radnih grupa prilikom davanja naučnih mišljenja.

3. Naučni odbor sastoji se od predsedavajućih naučnih panela i šest nezavisnih naučnika koji nisu članovi nijednog od naučnih panela.

4. Naučni paneli sastoje se od nezavisnih naučnika. Kada se osnuje Telo osnivaju se i sledeći naučni paneli:

(a) Panel o aditivima u hrani, aromama, sredstvima za preradu i materijalima koji su u kontaktu sa hranom;

(b) Panel o aditivima i proizvodima ili supstancama koje se koriste u hrani za životinje;

(d)Panel o genetski modifikovanim organizmima;

(e) Panel o dijetetskim proizvodima, ishrani i alergijama;

(f) Panel o biološkim hazardima;

(g)Panel o kontaminentima u lancu proizvodnje hrane;

(h) Panel o zdravlju i dobrobiti životinja.

Broj i nazive naučnih panela može, u smislu naučno-tehničkog razvoja, prilagoditi Komisija, a na zahtev Tela, što je u skladu sa procedurom definisanom u članu 58., stav 2.

5. Upravni odbor na predlog izvršnog direktora imenuje na period od tri godine, uz mogućnost ponovnog izbora, članove naučnog odbora, koji nisu članovi naučnih panela, kao i članove naučnih panela, nakon objavljivanja javnog poziva u Službenom listu Evropske zajednice, vodećim naučnim publikacijama i na internet stranici Tela.

6. Naučni odbor i naučni paneli biraju predsedavajućeg i dva potpredsedavajuća između svojih članova.

7. Naučni odbor i naučni paneli donose odluke većinom glasova svojih članova. Mišljenje manjine se unosi u zapisnik.

8. Predstavnici odeljenja Komisije imaju pravo da prisustvuju sednicama naučnog odbora, naučnih panela i njihovih radnih grupa. Ako se to od njih zatraži, mogu

pomoći objašnjenjima ili davanjem informacija, ali ne smeju uticati na tok diskusije.

9. Procedure za rad i saradnju naučnog odbora i naučnih panela definišu se internim propisima Tela. Te procedure odnose se naročito na:

(a) broj uzastopnih mandata koje član može imati u naučnom odboru ili naučnom panelu;

(b) broj članova svakog naučnog panela;

(d) način na koji se dodeljuju zadaci i zahtevi za davanje naučnog mišljenja naučnom odboru i naučnim panelima;

(e) osnivanje i organizaciju radnih grupa naučnog odbora i naučnih panela, kao i mogućnost uključivanja spoljnih saradnika u rad tih radnih grupa;

(f) mogućnost pozivanja posmatrača da prisustvuju sednicama naučnog odbora i naučnih panela;

(g) mogućnost organizovanja javnih rasprava.

ODELJAK 3.
.

Rad

Član 29.

Naučna mišljenja

1. Telo izdaje naučno mišljenje:

(a) na zahtev Komisije o svim pitanjima u okviru svoje misije i u svim slučajevima kada se zakonima Zajednice predviđa da je neophodno konsultovati Telo;

(b) na vlastitu inicijativu o svim pitanjima u okviru svoje misije.

Evropski parlament ili zemlje članice mogu zatražiti od Tela da dà naučno mišljenje o pitanjima koja su u okviru misije Tela.

2. Zahtevi navedeni u stavu 1. moraju biti dopunjeni svim prethodnim podacima kojima se objašnjava naučno pitanje koje se razmatra, kao i interes Zajednice.

3. Ako zakonodavstvom Zajednice nije prethodno utvrđen vremenski rok za davanje naučnog mišljenja, Telo je dužno da objavi naučno mišljenje u vremenskom roku utvrđenom na osnovu zahteva za davanje mišljenja, osim u opravdanim okolnostima.

4. Ako se podnesu različiti zahtevi o istim pitanjima ili ako zahtev nije u skladu sa stavom 2., ili je zahtev nejasan, Telo može ili da odbije ili da predloži izmene zahteva za davanje mišljenja uz konsultacije sa nadležnim organom ili zemljama članicama koje su podnele zahtev. Pojašnjenje za odbijanje zahteva dostavlja se nadležnom organu ili zemljama članicama koje su podnele zahtev.

5. Ako je Telo već dostavilo naučno mišljenje o određenom pitanju navedenom u zahtevu, ono može da odbije zahtev ako zaključi da nema novih naučnih elemenata koji opravdavaju ponovno razmatranje pomenutog pitanja. Obrazloženje za odbijanje zahteva dostavlja se nadležnom organu ili zemlji(ama) članici(ama) koja(e) je(su) podnela(e) zahteve.

6. Propise za primenu ovog člana utvrđuje Komisija nakon konsultacija sa Telom u skladu sa procedurom iz člana 58., stav 2. Tim propisima se posebno utvrđuju:

(a) procedure koje će Telo primenjivati kod razmatranja zahteva koji su joj upućeni;

(b) uputstva za naučnu evaluaciju supstanci, proizvoda ili procesa koji, na osnovu zakonodavstva Zajednice, podležu procesu prethodnog odobrenja ili

stavljanja na pozitivnu listu, pre svega u slučajevima kada je zakonodavstom Zajednice predviđeno ili dozvoljeno da podnosilac zahteva priloži dokumentaciju u tu svrhu.

7. Internim propisima Tela utvrđuju se zahtevi koji se odnose na format, pojašnjenje pozadine naučnog mišljenja i objavljivanje istog.

Član 30.

Razilaženja u naučnim mišljenjima

1. Telo prati rad drugih tela koji se bave sličnom problematikom kako bi utvrdilo, još u ranoj fazi, bilo kakav potencijalni izvor razilaženja u naučnim mišljenjima i sa istim telima.

2. Ako Telo utvrdi potencijalni uzrok razilaženja, kontaktiraće relevantno telo kako bi obezbedilo razmenu svih važnih naučnih podataka u cilju identifikacije potencijalnih naučnih nesuglasica.

3. Ako se ustanovi bitno razilaženje u naučnim mišljenjima, a pomenuto telo je agencija Zajednice ili jedan od naučnih odbora Komisije, obaveza je Tela i predmetnog tela da sarađuju u cilju rešavanja sporova ili da zajedno prezentuju dokumentaciju Komisiji kojom se razjašnjava naučni spor i utvrđuju konkretne nedoslednosti u podacima. Ova dokumentacija mora biti dostupna javnosti.

4. Ako je utvrđeno bitno razilaženje u naučnim mišljenjima, a relevantno telo je telo zemlje članice, obaveza je Tela i državnog organa da sarađuju u cilju rešavanja sporova ili pripreme zajedničkog dokumenta kojim se razjašnjavaju sporna naučna pitanja i utvrđuju konkretne nedoslednosti u podacima. Ovaj dokument mora biti dostupan javnosti.

Član 31.

Naučno-tehnička pomoć

1. Komisija može zahtevati od Tela pružanje naučno-tehničke pomoći u bilo kojoj oblasti u okviru njegove misije. Zadaci pružanja naučno-tehničke pomoći sastoje se od naučnog ili tehničkog rada koji obuhvata primenu naučno ili tehnički zasnovanih načela za koje nije potrebna stručna procena naučnog odbora ili naučnog panela. Ti zadaci mogu da podrazumevaju i pomoć Komisiji za utvrđivanje ili procenu tehničkih kriterijuma, kao i pomoć Komisiji u izradi tehničkih uputstava.

2. Ako Komisija prosledi zahtev za naučnu ili tehničku pomoć Telu, obavezna je da utvrdi, u saglasnosti sa Telom, vremenski rok u kojem se zadatak mora ispuniti.

Član 32.

Naučne studije

1. Korišćenjem najboljih dostupnih i nezavisnih naučnih izvora, Telo je u obavezi da zahteva izradu naučnih studija potrebnih za sprovođenje svoje misije. Izrada takvih studija zahteva se na otvoren i transparentan način. Telo mora nastojati da izbegne dupliranje istraživačkih programa od strane zemalja članica ili Zajednice, kao i da pospešuje saradnju kroz odgovarajuću koordinaciju.

2. Telo je dužno da izvesti Evropski parlament, Komisiju i zemlje članice o rezultatima svojih naučnih studija.

Član 33.

Prikupljanje podataka

1. Zadatak je Tela da traži, prikuplja, upoređuje, analizira i sumira relevantne naučno-tehničke podatke u okviru svoje misije. To naročito obuhvata prikupljanje podataka iz sledećih oblasti:

(a)konzumiranje hrane i izloženost pojedinaca rizicima uzrokovanim konzumiranjem hrane;

(b) pojava i širenje biološkog rizika;

(d) rezidue.

2. U smislu stava 1., dužnost je Tela da usko sarađuje sa svim organizacijama koje se bave prikupljanjem podataka, uključujući i one iz zemalja kandidata za ulazak u EU, trećih zemalja ili međunarodnih tela.

3. Zemlje članice dužne su da preduzimaju potrebne mere kako bi se omogućilo da se podaci koje prikupljaju u oblastima navedenim u stavovima 1. i 2. dostavljaju Telu.

4. Telo prosleđuje zemljama članicama i Komisiji odgovarajuće preporuke kojima bi se mogao unaprediti proces tehničkog upoređivanja podataka koje prima i analizira, kako bi konsolidacija na nivou Zajednice bila moguća.

5. U roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ove Regulative, Komisija je dužna da objavi spisak postojećih sistema za prikupljanje podataka na nivou Zajednice u okviru misije Tela.

Izveštaj, koji prema potrebi prate predlozi, posebno sadrži:

(a) za svaki sistem, zadatak koji bi trebalo dodeliti Telu, i sve izmene ili unapređenja istog koja se mogu zahtevati kako bi se Telu omogućilo sprovođenje misije u saradnji sa zemljama članicama;

(b) nedostatke koje bi trebalo ispraviti kako bi se Telu omogućilo prikupljanje i sumiranje na nivou Zajednice relevantnih

naučno-tehničkih podataka u okviru misije Tela.

6. Telo rezultate svog rada na prikupljanju podataka prosleđuje Evropskom parlamentu, Komisiji i zemljama članicama.

Član 34.

Utvrđivanje pojave rizika

1. Telo utvrđuje procedure monitoringa sistematskog traženja, prikupljanja, upoređivanja i analize informacija i podataka sa ciljem utvrđivanja pojave rizika u okviru svoje misije.

2. Ako Telo raspolaže informacijama koje navode na sumnju o pojavi ozbiljnog rizika, ono zahteva dodatne informacije od zemalja članica, drugih tela Zajednice i Komisije. Zemlje članice, relevantna tela Zajednice i Komisija odgovaraju po hitnom postupku i prosleđuju sve relevantne podatke kojima raspolažu.

3. Telo koristi sve podatke koje dobija tokom svoje misije kako bi utvrdilo nastali rizik.

4. Telo prosleđuje rezultate procene i prikupljene podatke o nastalim rizicima Evropskom parlamentu, Komisiji i zemljama članicama.

Član 35.

Sistem ranog obaveštavanja i uzbunjivanja

Telo prima sve poruke prosleđene sistemom ranog obaveštavanja i uzbunjivanja kako bi što efikasnije moglo da sprovodi svoj zadatak praćenja rizika po zdravlje i ishranu. Analizira sadržaj takvih poruka u cilju pružanja Komisiji i zemljama članicama svih podataka potrebnih radi analize rizika.

Član 36.

Umrežavanje organizacija koje deluju u okviru misije Tela

1. Telo podržava umrežavanje u evropski sistem organizacija koje deluju u okviru misije Tela. Cilj takvog umrežavanja je omogućavanje posebno saradnje na naučnom nivou kroz koordinaciju aktivnosti, razmenu podataka, izradu i implementaciju zajedničkih projekata, razmenu znanja i najbolje prakse u oblastima koje su u okviru misije Tela.

2. Upravni odbor, na predlog izvršnog direktora, sastavlja i objavljuje listu nadležnih organizacija imenovanih od strane zemalja članica koje mogu pomoći Telu pojedinačno ili u okviru mreže u sprovođenju svojih zadataka. Telo može tim organizacijama poveriti određene zadatke, naročito kod pripremnih aktivnosti za davanje naučnih mišljenja, naučno-tehničku pomoć, prikupljanje podataka i identifikaciju potencijalnih rizika. Za neke od ovih zadataka mogu biti potrebna finansijska sredstva.

3. Sprovođenje propisa u cilju primene stavova 1. i 2. propisuje Komisija nakon konsultacija sa Telom što je u skladu sa procedurom iz člana 58., stav 2. Tim se propisima posebno utvrđuju kriterijumi za dodavanje pojedinih ustanova na listu nadležnih organizacija koje imenuju zemlje članice, kriterijumi za utvrđivanje usklađenih zahteva za kvalitet, kao i za finansijske propise kojima se utvrđuje moguća finansijska pomoć.

4. U roku od godinu dana nakon stupanja na snagu ove Regulative, Komisija će objaviti popis sistema Zajednice koji su u okviru misije Tela, a kojima se unapred utvrđuje vršenje određenih zadataka od strane zemalja članica u oblasti naučne procene, naročito prilikom uvida u dokumentaciju koja se odnosi na izdavanje ovlašćenja. U izveštaju uz koji, prema potrebi, idu i predlozi, naznačavaju se, posebno za svaki sistem, sve izmene ili unapređenja sistema koja se mogu zahtevati kako bi Telo

moglo da obavlja svoju misiju u saradnji sa zemljama članicama.

ODELJAK 4.
.

Nezavisnost, transparentnost, poverljivost i komunikacija

Član 37.

Nezavisnost

1. Rad članova Upravnog odbora, članova Savetodavnog odbora i izvršnog direktora mora biti nezavisan i u interesu javnosti.
U tu svrhu, oni daju izjavu o lojalnosti i interesnu izjavu u kojima se naznačava da ne postoji sukob interesa koji bi uticao na njihovo nezavisno odlučivanje ili bilo kakvi direktni ili indirektni interesi koji bi mogli dovesti u pitanje isto. Te izjave daju se jednom godišnje u pisanoj formi.

2. Obaveza je članova Naučnog odbora i naučnih panela da obavljaju svoje dužnosti nezavisno od svih spoljnih uticaja.

U tu svrhu, daje se izjava o lojalnosti i interesna izjava u kojima se naznačava da ne postoji sukob interesa koji bi mogao da utiče na njihovo nezavisno odlučivanje ili bilo kakvi direktni ili indirektni interesi koji bi mogli dovesti u pitanje isto. Te izjave daju se jednom godišnje u pisanoj formi.

3. Članovi Upravnog odbora, izvršni direktor, članovi Savetodavnog foruma, članovi Naučnog odbora i naučnih panela, kao i spoljni saradnici koji učestvuju u radu njihovih radnih grupa javno ukazuju na svakom sastanku sve interese koji bi mogli uticati na njihovu nezavisnost kada je reč o tačkama dnevnog reda.

Član 38.

Transparentnost

1. Telo mora da obezbedi da svoje aktivnosti obavlja sa visokim stepenom transparentnosti. Mora bez odlaganja objaviti sledeće:

(a) dnevni red i zapisnik sa sastanaka Naučnog odbora i naučnih panela;

(b) mišljenja Naučnog odbora i naučnih panela odmah po usvajanju, što uvek uključuje i manjinska mišljenja;

(d) godišnje interesne izjave koje daju članovi Upravnog odbora, izvršni direktor, članovi Savetodavnog foruma i članovi Naučnog odbora i naučnih panela, kao i interesne izjave date u vezi sa tačkama dnevnog reda sastanka;

(e) rezultate svojih naučnih studija;

(f) godišnji izveštaj o svojim aktivnostima;

(g) zahteve Evropskog parlamenta, Komisije ili zemlje članice za davanjem naučnog mišljenja koje je odbijeno ili izmenjeno, kao i razloge za odbijanje ili izmene.

2. Upravni odbor održava javne sastanke osim ako, na predlog izvršnog direktora, ne donese drugačiju odluku za pojedine tačke dnevnog reda vezane za administraciju, a može i da ovlasti predstavnike potrošača ili druge zainteresovane strane da prate sprovođenje nekih od aktivnosti Tela.

3. Telo definiše u svojim internim propisima praktične aspekte primene propisa koji definišu transparentnost iz stavova 1. i 2.

Član 39.

Poverljivost

1. Sem u vezi člana 38., Telo ne sme trećem licu iznositi poverljive informacije koje dobije, a za koje se zahteva i očekuje

poštovanje poverljivosti informacija, osim podataka koji moraju biti dostupni javnosti ukoliko to okolnosti zahtevaju, u cilju zaštite javnog zdravlja.

2. Članovi Upravnog odbora, izvršni direktor, članovi Naučnog odbora i naučnih panela, kao i spoljni saradnici koji učestvuju u radu njihovih radnih grupa, članovi Savetodavnog foruma i osoblje Tela, čak i nakon prestanka njihovih dužnosti, podležu obavezi čuvanja poverljivih informacija u skladu sa članom 287. Sporazuma.

3. Zaključci koji se donose na osnovu naučnih mišljenja koje daje Telo i koji su u vezi sa već poznatim mogućim uticajima na zdravlje ne smeju se ni pod kojim uslovima čuvati kao poverljivi.

4. Telo će utvrditi u svojim internim propisima praktične aspekte primene propisa o poverljivosti iz stavova 1. i 2.

Član 40.

Saopštavanje podataka od strane Tela

1. Telo će na vlastitu inicijativu objavljivati podatke u okviru svoje misije ne dovodeći u pitanje pravo Komisije da objavljuje svoje odluke o upravljanju rizicima.

2. Telo obezbeđuje da javnost i sve zainteresovane strane brzo dobiju objektivne, pouzdane i lako dostupne podatke, naročito kada je reč o rezultatima
njegovog rada. U cilju ostvarenja tih ciljeva, Telo izrađuje i distribuira informativni materijal za javnost.

3. Telo usko sarađuje sa Komisijom i zemljama članicama na promovisanju potrebne jedinstvenosti sistema razmene informacija o riziku.

Telo objavljuje sva naučna mišljenja u skladu sa članom 38.

4. Telo obezbeđuje odgovarajuću saradnju sa nadležnim organima zemalja članica i drugim zainteresovanim stranama kada je reč o kampanjama za obaveštavanje javnosti.

Član 41.

Pristup dokumentaciji

1. Regulativa (EC) br. 1049/2001 Evropskog parlamenta i saveta od 30. maja 2001. o pristupu dokumentaciji Evropskog parlamenta, Saveta i Komisije (1) primenjuje se i na arhivirana dokumenta Tela.

2. Upravni odbor usvaja principe za praktičnu primenu Regulative (EC) br. 1049/2001 u roku od šest meseci nakon stupanja na snagu Regulative (EC) br. 1642/2003 Evropskog parlamenta i saveta od 22. jula 2003. kojom se dopunjava Regulativa (EC) br. 178/2002 kojom se definišu opšti principi i uslovi zakona o hrani, i kojom se osniva Organ za bezbednost hrane i procedure koje uređuju oblast bezbednosti hrane (2).

3. Odluke koje donosi Telo prema članu 8. Regulative (EC) br. 1049/2001 mogu bti predmet žalbe Ombudsmanu, ili preduzimanja pravnih radnji pred sudom pravde pod uslovima definisanim u članovima 195. i 230. Sporazuma Evropske zajednice.

Član 42.

Potrošači, proizvođači i druge zainteresovane strane

Telo ostvaruje uspešnu saradnju sa predstavnicima potrošača, predstavnicima

proizvođača, prerađivačima i drugim zainteresovanim stranama.

ODELJAK 5.
.

Finansijske odredbe

Član 43.

Usvajanje budžeta Tela

1. Prihodi Tela sastoje se od doprinosa Zajednice i svake zemlje sa kojom je Zajednica zaključila sporazume iz člana 49., naknada za publikacije, konferencije, obuku i druge slične aktivnosti koje obavlja Telo.

2. Rashodi Tela obuhvataju troškove koji se odnose na zaposlene, administraciju, infrastrukturu, kao i tekuće troškove, troškove na osnovu ugovora sklopljenih sa trećom stranom ili finansijske podrške iz člana 36.

3. Izvršni direktor sastavlja, pre isteka roka kako je definisano u stavu 5., procenu prihoda i rashoda Tela za predstojeću finansijsku godinu, i prosleđuje istu Upravnom odboru, zajedno sa dokumentovanim objašnjenjem budžeta.

4. Prihodi i rashodi moraju biti izbalansirani.

5. Svake godine Upravni odbor, na osnovu procene prihoda i rashoda, sastavlja procenu prihoda i rashoda Tela za narednu finansijsku godinu. Upravni odbor šalje ovu procenu prihoda i rashoda, koja uključuje kako nacrt dokumentovanog objašnjenja budžeta tako i privremeni program rada, najkasnije do 31. marta svake godine, Komisiji i zemljama sa kojima je Zajednica zaključila sporazume u skladu sa članom 49.

6. Komisija šalje ovu procenu prihoda i rashoda zajedno sa preliminarnim nacrtom zajedničkog budžeta Evropske unije Evropskom parlamentu i Savetu (u daljem tekstu budžetske vlasti).

7. Na osnovu ove procene prihoda i rashoda Komisija unosi u ovaj preliminarni nacrt zajedničkog budžeta procenu za koju smatra da je dovoljna za dokumentovano objašnjenje budžeta i iznos subvencije koja ulazi u zajednički budžet, a koju iznosi budžetskim vlastima u skladu sa članom 272. Sporazuma.

8. Budžetske vlasti odobravaju određeni iznos sredstava za subvenciju koja se dodeljuje Telu.

Budžetske vlasti odobravaju dokumentovano objašnjenje budžeta Tela.

9. Budžet usvaja Upravni odbor. Postaje pravosnažan nakon usvajanja zajedničkog budžeta Evropske unije. Kada je to moguće vrše se odgovarajuće izmene.

10. Upravni odbor obaveštava, što je pre moguće, budžetske vlasti o nameni da sprovede bilo koji projekat koji može imati značajne finansijske implikacije na finansijske izvore budžeta, naročito o onim projektima vezanih za imovinu kao što je iznajmljivanje ili kupovina nepokretnosti. O tome obaveštava Komisiju.

Kada ogranak budžetskih vlasti najavi iznošenje mišljenja, to se mišljenje šalje Upravnom odboru u roku od šest nedelja od datuma objavljivanja najave.

Član 44.

Sprovođenje budžeta Tela

1. Izvršni direktor odgovoran je za sprovođenje budžeta Tela.

2. Najkasnije do 1. marta svake fiskalne godine računovođa Tela obaveštava računovođu Komisije o privremenim računima i izveštaju o budžetskom i finansijskom planu za tu fiskalnu godinu. Računovođa Komisije usklađuje privremene račune ustanova i

decentralizovanih tela u skladu sa članom 128. opšte finansijske Regulative.

3. Najkasnije do 31. marta svake fiskalne godine, računovođa Komisije prosleđuje Sudu revizora privremene proračune Tela, kao i izveštaj o budžetskom i finansijskom planu za tu fiskalnu godinu.

4. Po prijemu mišljenja Suda revizora o privremenim računima Tela prema članu 129. opšte finansijske Regulative, dužnost je izvršnog direktora da pripremi završne račune i preda ih Upravnom odboru na komentar.

5. Upravni odbor daje komentar o završnim računima Tela.

6. Izvršni direktor, najkasnije do 1. jula svake fiskalne godine, prosleđuje završne račune, zajedno sa mišljenjem Upravnog odbora, Evropskom parlamentu, Savetu, Komisiji i Sudu revizora.

7. Završni računi se objavljuju.

8. Izvršni direktor šalje Sudu revizora odgovor na mišljenje Suda najkasnije do 30. septembra. Ovaj odgovor takođe šalje i Upravnom odboru.

9. Izvršni direktor predaje Evropskom parlamentu, na zahtev Parlamenta, sve podatke koji su potrebni za nesmetani tok
novca za pomenutu fiskalnu godinu kako je definisano članom 146., stav 3., opšte finansijske Regulative.

10. Evropski parlament, na osnovu preporuke Saveta dobijene kvalifikovanom većinom, odobrava izvršnom direktoru, pre 30. aprila godine N + 2, da može početi sa sprovođenjem budžeta za godinu N.

Član 45.

Takse koje Telo naplaćuje

U roku od tri godine od dana stupanja na snagu ove Regulative, i nakon obavljenih

konsultacija sa Telom, zemljama članicama i zainteresovanim stranama, Komisija objavljuje izveštaj o izvodljivosti i opravdanosti iznošenja predloga zakona, koji nastaje tokom procesa zajedničkog odlučivanja i u skladu sa Sporazumom, kao i za ostale usluge koje pruža Telo.

ODELJAK 6.
.

Opšte odredbe

Član 46.

Svojstvo pravnog lica i privilegije

1. Telo ima svojstvo pravnog lica. U svim zemljama članicama Telo dobija najveća ovlašćenja koja se prema zakonu dodeljuju pravnim licima. Telo konkretno može da stiče i raspolaže pokretnom i nepokretnom imovinom i može pokretati pravne postupke.

2. Protokol Evropske zajednice o privilegijama i imunitetu primenjuje se i na Telo.

Član 47.

Odgovornost

1. Prema ugovoru, odgovornost Tela uređena je zakonom koji se primenjuje na pomenuti ugovor. Donošenje presude je u nadležnosti Suda Evropske zajednice što je u skladu sa svakom arbitražnom klauzulom sadržanom u ugovoru zaključenim sa Telom.

2. U slučaju vanugovorne odgovornosti, Telo, u skladu sa opštim zakonskim principima zemalja članica, ima obavezu da nadoknadi eventualnu štetu prouzrokovanu od strane Tela ili njegovih zaposlenih prilikom obavljanja svojih dužnosti. Sud je nadležan za svaki spor čiji je predmet naknada takve štete.

3. Lična odgovornost službenika Tela prema samom Telu definisana je relevantnim odredbama koje važe za zaposlene u Telu.

Član 48.

Zaposleni

1. Zaposleni u Telu podležu propisima i odredbama koji važe za zaposlene i ostalo osoblje Evropske zajednice.

2. Kada je reč o osoblju Tela, ono sprovodi ovlašćenja koja je definisalo telo nadležno za imenovanje.

Član 49.

Učestvovanje trećih zemalja u radu

Uprava je otvorena za učestvovanje u radu zemalja koje su zaključile sporazume sa Evropskom zajednicom na osnovu kojih su usvojile i na osnovu kojih primenjuju zakonodavstvo Zajednice u oblasti koju ova Regulativa uređuje.

Sporazumi se zaključuju na osnovu relevantnih odredaba istih, naročito kada je reč o prirodi, obimu i načinu na koji će te zemlje učestvovati u radu Tela, uključujući i odredbe koje se odnose na učestvovanje u radu mreža kojima rukovodi Telo, stavljanje na listu nadležnih organizacija kojima Telo može dodeliti određene zadatke, finansijska sredstva i osoblje.

POGLAVLJE IV

Sistem ranog obaveštavanja i uzbunjivanja, upravljanje kriznim i hitnim situacijama

ODELJAK 1.
.
Sistem ranog obaveštavanja i uzbunjivanja

Član 50.

Sistem ranog obaveštavanja i uzbunjivanja

1. Ovim se dokumentom uspostavlja sistem ranog obaveštavanja i uzbunjivanja za izveštavanje o direktnom ili indirektnom riziku po zdravlje ljudi čiji je uzročnik hrana ili hrana za životinje. U njegovom uspostavljanju učestvuju zemlje članice, Komisija i Telo. Zemlje članice, Komisija i Telo imenuju kontakt osobu, koja mora biti član mreže. Komisija je odgovorna za upravljanje mrežom.

2. Ako član mreže ima bilo kakav podatak koji se tiče postojanja ozbiljnog direktnog ili indirektnog rizika po ljudsko zdravlje čiji je uzročnik hrana ili hrana za životinje, taj podatak se odmah dostavlja Komisiji sistemom ranog obaveštavanja i uzbunjivanja. Komisija te podatke odmah dalje prosleđuje članovima mreže.

Telo može objavu dopuniti svim naučnim ili tehničkim podacima koji će omogućiti brzu i odgovarajuću reakciju zemalja članica kada je reč o upravljanju rizikom.

3. Bez povrede ostalih zakonskih akata Zajednice, zemlje članice odmah obaveštavaju Komisiju putem sistema ranog obaveštavanja i uzbunjivanja o sledećem:

(a) o svakoj meri koju usvoje, a koja ima za cilj ograničavanje stavljanja u promet ili prisilnog povlačenja iz prometa ili potpunog povlačenja hrane ili hrane za životinje u cilju zaštite zdravlja ljudi, a za koje je neophodno hitno preduzimanje mera;

(b) o svakoj preporuci ili sporazumu sa stručnim licima usmerenom, bilo da je reč o autonomiji volje ili zakonskoj osnovi, na sprečavanje, ograničavanje ili nametanje određenih uslova za stavljanje u promet ili moguću upotrebu hrane ili hrane za životinje zbog ozbiljnog rizika koji može imati po zdravlje ljudi, a za koje je neophodno brzo preduzimanje mera;

(c) o svakom povraćaju, koji se odnosi na direktan ili indirektan rizik po zdravlje ljudi, serije, kontejnera ili pošiljke hrane ili hrane za životinje od strane nadležnog organa na graničnom prelazu unutar Evropske unije.

Uz obaveštenje se mora priložiti detaljno objašnjenje iz kojih su razloga preduzete određene mere od strane nadležnih organa zemlje članice u kojoj je izdato obaveštenje. U dogledno vreme nakon ovog obaveštenja moraju stići dodatni podaci, naročito ako su mere na kojima se temelji obaveštenje izmenjene ili obustavljene. Komisija mora odmah proslediti članovima mreže obaveštenje i dodatne podatke primljene kako je definisano u podstavovima 1. i 2.

Ako serija, kontejner ili pošiljka ne dobije odobrenje od nadležnog organa na graničnom prelazu unutar Evropske unije, Komisija odmah obaveštava sve granične prelaze unutar Evropske Unije, kao i treću zemlju porekla.

4. Ako je hrana ili hrana za životinje, koja podleže obaveštavanju putem sistema ranog obaveštavanja i uzbunjivanja, otpremljena u treću zemlju, Komisija dostavlja trećoj zemlji odgovarajuće podatke.

5. Zemlje članice odmah obaveštavaju Komisiju o sprovedenim radnjama ili preduzetim merama nakon što su primile obaveštenja i dodatne podatke putem sistema ranog obaveštavanja i uzbunjivanja. Komisija odmah dalje prosleđuje te podatke članovima mreže.

6. Učešće u sistemu ranog obaveštavanja i uzbunjivanja može biti dostupno i zemljama kandidatima za ulazak u EU, trećim zemljama ili međunarodnim organizacijama, na osnovu sporazuma između Zajednice i tih zemalja ili međunarodnih organizacija, u skladu sa

propisima utvrđenim takvim ugovorima. Drugo navedeno se zasniva na reciprocitetu i uključuje mere potrebne u

slučaju poverljivog čuvanja informacija, a koje su istovetne sa onima koje se primenjuju u Zajednici.

Član 51.

Mere za implementaciju

Mere za implementaciju člana 50. usvaja Komisija, nakon što ih je razmotrila u saradnji sa Telom, u skladu sa prosedurama iz člana 58., stav 2. Ovim se merama naročito utvrđuju posebni uslovi i postupci koji se primenjuju u procesu prosleđivanja obaveštenja i dodatnih podataka.

Član 52.

Propisi za čuvanje poverljivih informacija u okviru sistema ranog obaveštavanja i uzbunjivanja

1. Uopšteno govoreći, podaci koji su na raspolaganju članovima mreže, a koji se tiču rizika po zdravlje ljudi, čiji su uzročnici hrana i hrana za životinje, moraju biti dostupni javnosti u skladu sa principom obaveštavanja iz člana 10. Uopšteno govoreći, javnost ima pristup podacima o proizvodu, prirodi rizika i preduzetoj meri. Međutim, članovi mreže moraju preduzeti korake kako bi osigurali da njihovi zaposleni ne objave podatke koje dobiju u svrhu navedenog u ovom odeljku, a koji predstavljaju službenu tajnu u opravdanim slučajevima, osim za informacije koje moraju biti dostupne javnosti, ako to zahtevaju okolnosti, u cilju zaštite zdravlja ljudi.

2. Zaštita službene tajne ne sprečava dostavljanje informacija, koje se odnose na efikasnost nadzora tržišta i sprovođenja mera u oblasti hrane i hrane za životinje, nadležnim organima. Nadležni organi koji dobiju podatke koji predstavljaju službenu

tajnu moraju obezbediti zaštitu istih u skladu sa stavom 1.

ODELJAK 2.
.

Hitni slučajevi

Član 53.

Hitne mere koje se preduzimaju u slučaju
kada hrana i hrana za životinje potiču iz Zajednice ili su uvežene iz treće zemlje

1. Ako se utvrdi da bi hrana ili hrana za životinje, koja potiče iz Zajednice ili je uvežena iz treće zemlje, mogla predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje ljudi, zdravlje životinja ili životnu sredinu, kao i da se taj rizik ne može na zadovoljavajući način sprečiti merama koje preduzima(ju) zemlja(e) članica(e), Komisija, delujući u skladu sa procedurom iz člana 58., stav 2., na vlastitu inicijativu ili na zahtev druge zemlje članice odmah usvaja jednu ili više sledećih mera, u zavisnosti od ozbiljnosti situacije:

(a) u slučajevima u kojima hrana ili hrana za životinje potiče iz Zajednice:

(i) obustavlja se stavljanje u promet ili upotreba predmetne hrane;

(ii) obustavlja se stavljanje u promet ili upotreba predmetne hrane za životinje;

(iii) definišu se posebni uslovi za predmetnu hranu ili hranu za životinje;

(iv) preduzima se bilo koja druga odgovarajuća privremena mera;

(b) u slučaju da je hrana ili hrana za životinje uvežena iz treće zemlje:

(i) obustavlja se uvoz predmetne hrane ili hrane za životinje iz svih ili dela predmetnih trećih zemalja i, kada je to moguće, iz treće zemlje kroz koju se vrši tranzit hrane;

(ii) definišu se posebni uslovi za predmetnu hranu ili hranu za životinje iz svih ili dela treće zemlje;

(iii) preduzima se bilo koja druga odgovarajuća privremena mera.

2. Međutim, u hitnim situacijama, Komisija može privremeno da usvoji mere iz stava 1. nakon obavljenih konsultacija sa predmetnim zemljama članicama i obaveštavanja drugih zemalja članica o tome.

Čim je moguće, a najduže u roku od 10 radnih dana, preduzete mere se moraju potvrditi, dopuniti, opozvati ili proširiti u skladu sa procedurom iz člana 58., stav 2., a razlozi za donošenje takve odluke Komisije postaju dostupni javnosti bez odlaganja.

Član 54.

Ostale hitne mere

1. Ako zemlja članica službeno obavesti Komisiju o potrebi poduzimanja hitnih mera i ako Komisija nije postupila u skladu sa članom 53., zemlja članica može usvojiti prelazne mere zaštite. U tom slučaju, odmah obaveštava ostale zemlje članice i Komisiju.

2. U roku od 10 radnih dana Komisija je dužna da iznese predmet pred Komisiju oformljenu na osnovu člana 58., stav 1., u skladu sa procedurom iz člana 58., stava 2., kako bi se dodale nove, izvršile izmene
ili ukinule prelazne mere zaštite zemlje članice.

3. Zemlja članica može da zadrži svoje prelazne mere zaštite sve do usvajanja mera na nivou Zajednice.

ODELJAK 3.

UPRAVLJANJE KRIZNIM SITUACIJAMA

Član 55.

Opšti plan upravljanja kriznim situacijama

1. Komisija sastavlja, uz blisku saradnju sa Telom i zemljama članicama, opšti plan za upravljanje kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje (u daljnjem tekstu: opšti plan).

2. Opštim planom se utvrđuje vrsta situacije u kojoj postoje direktni ili indirektni rizici po zdravlje ljudi čiji su uzročnici hrana i hrana za životinje, i koje nije moguće sprečiti, ukloniti ili smanjiti do prihvatljivog nivoa prema postojećim odredbama ili koji se ne mogu na odgovarajući način razrešiti samom primenom članova 53. i 54. Opštim planom se takođe utvrđuju praktične procedure potrebne za upravljanje kriznim situacijama, uključujući i principe transparentnosti koji se primenjuju, kao i strategiju komunikacije.

Član 56.

Jedinica za upravljanje kriznim situacijama

1. Ne dovodeći u pitanje svoju ulogu u obezbeđivanju primene zakona Zajednice, ako Komisija ustanovi da situacija u kojoj postoji ozbiljan direktan ili indirektan rizik po zdravlje ljudi čiji je uzročnik hrana ili hrane za životinje, a taj se rizik ne može sprečiti, ukloniti ili smanjiti primenom postojećih odredbi ili se njime ne može na odgovarajući način upravljati isključivo kroz primenu članova 53. i 54., odmah obaveštava zemlje članice i Telo.

2. Komisija odmah formira jedinicu za krizne situacije, u čijem radu učestvuje i Telo i, ukoliko je potrebno, pruža naučno-tehničku pomoć.

Član 57.

Zadaci jedinice za krizne situacije

1. Jedinica za krizne situacije odgovorna je za prikupljanje i evaluaciju svih relevantnih informacija i za utvrđivanje raspoloživih mogućnosti kako bi sprečavanje, uklanjanje ili smanjenje rizika po zdravlje ljudi na prihvatljiv nivo bilo što efikasnije i brže.

2. Jedinica za krizne situacije može da zatraži pomoć od bilo kojeg javnog ili privatnog lica čije stručno znanje smatra potrebnim za efikasno upravljanje kriznom situacijom.

3. Jedinica za krizne situacije obaveštava javnost o mogućim rizicima i preduzetim merama.

POGLAVLJE V
.

Postupci i završne odredbe

ODELJAK 1.
.

Odbor i posredovanje

Član 58.

Odbor

1. Komisiji pomaže Stalni odbor za lanac proizvodnje hrane i zdravlje životinja, u daljem tekstu: Odbor, sastavljen od predstavnika zemalja članica i predsedavajućeg koji je predstavnik Komisije. Odbor se sastoji od sekcija koje rešavaju sva važna pitanja.

2. Prilikom pozivanja na ovaj stav, primenjuje se procedura iz člana 5. Odluke 1999/468/EC, što je u skladu sa članovma 7. i 8. iste.

3. Rok utvrđen članom 5., stav 6., Odluke 1999/468/EC je tri meseca.

Član 59.

Funkcije dodeljene Odboru

Odbor obavlja zadatke koji su mu dodeljeni ovom Regulativom i drugim relevantnim odredbama Zajednice, u slučajevima i uslovima utvrđenima tim odredbama. Isti može razmatrati bilo koje pitanje koje ulazi u okvir tih odredaba, bilo na inicijativu predsedavajućeg ili na pismeni zahtev nekog od svojih članova.

Član 60.

Postupak posredovanja

1. Ne dovodeći u pitanje primenu propisa Zajednice, ako je zemlja članica mišljenja
da mera iz oblasti bezbednosti hrane koju je preduzela druga zemlja članica nije u skladu sa ovom Regulativom ili bi mogla da utiče na funkcionisanje unutrašnjeg tržišta, ona upućuje to pitanje Komisiji na razmatranje koja će odmah obavestiti zemlju članicu na koju se to odnosi.

2. Dve predmetne zemlje članice i Komisija moraju učiniti sve što je moguće u cilju rešenja tog problema. Ako se ne može postići dogovor, Komisija može od Tela da zatraži mišljenje o bilo kojem spornom naučnom pitanju. Uslovi tog zahteva i vremenskog roka u kojem se od Tela traži davanje mišljenja utvrđuju se međusobnim dogovorom Komisije i Tela, uz konsultacije sa dve pomenute zemlje članice.

ODELJAK 2.
.

Završne odredbe

Član 61.

Klauzula o reviziji

1. Do 1. januara 2005.g. i svakih šest godina nakon toga, Telo, u saradnji sa Komisijom, zahteva izradu nezavisne evaluacije svojih rezultata na osnovu pravilnika o radu koji izdaje Upravni odbor u dogovoru sa Komisijom. Evaluacijom se utvrđuje radna politika i uticaj Tela. Prilikom izrade evaluacije

uzimaju se u obzir stavovi učesnika u sistemu, kako na nivou Zajednice tako i na nivou zemlje članice.

Upravni odbor Tela razmatra zaključke evaluacije i daje Komisiji potrebne preporuke koje mogu biti potrebne kada je reč o promenama u Telu i njegovom načinu rada. Evaluacija i preporuke moraju biti dostupni javnosti.

2. Do 1. januara 2005.g., Komisija objavljuje izveštaj o iskustvima stečenim kroz primenu odredaba Odeljaka 1. i 2., Poglavlja IV.

3. Izveštaji i preporuke iz stavova 1. i 2. prosleđuju se Savetu i Evropskom parlamentu.

Član 62.

Pozivanje na Evropsko telo za
bezbednost hrane i Stalni odbor za lanac proizvodnje hrane i zdravlje životinja

1. Svako pozivanje u zakonodavstvu Zajednice na Naučni odbor za hranu, Naučni odbor za ishranu životinja, Naučni veterinarski odbor, Naučni odbor za pesticide, Naučni odbor za biljke i Naučni upravni odbor zamenjuje se pozivanjem na Evropsko telo za bezbednost hrane.

2. Svako pozivanje u zakonodavstvu Zajednice na Stalni odbor za prehrambene proizvode, Stalni odbor za hranu za životinje i Stalni odbor za veterinarska pitanja zamenjuje se pozivanjem na Stalni odbor za lanac proizvodnje hrane i zdravlje životinja.

Svako pozivanje na Stalni odbor za zdravlje biljaka u zakonodavstvu Zajednice koje se bazira na i uključujući i Direktive 76/895/EEC, 86/362/EEC, 86/363/EEC, 90/642/EEC i 91/414/EEC koje se odnose na proizvode za zaštitu bilja i utvrđivanje maksimalne dozvoljene količine rezidua zamenjuje se pozivanjem na Stalni odbor za lanac proizvodnje hrane i zdravlje životinja.

3. U svrhu stavova 1. i 2., “zakonodavstvo Zajednice” podrazumeva sve regulative, direktive i odluke Zajednice.

4. Odluke 68/361/EEC, 69/414/EEC i 70/372/EEC ovim prestaju da važe.

Član 63.

Nadležnost Evropske agencije za evaluaciju lekovitih proizvoda

Ova Regulativa ne dovodi u pitanje nadležnost Evropske agencije za evaluaciju lekovitih proizvoda na osnovu primene Regulative (EEC) br. 2309/93, Regulative (EEC) br. 2377/90, Direktive Saveta 75/319/EEC(1) i Direktive Saveta 81/851/EEC(2).

Član 64.

Početak rada Tela

Telo počinje sa radom 1. januara 2002.g.

Član 65.

Stupanje na snagu

Ova Regulativa stupa na snagu dvadeset dana nakon objave u Službenom listu Evropske zajednice.

Primena članova 11. i 12., i članova 14. do 20. počinje od 1. januara 2005.g.

Članovi 29., 56., 57. i 60. i član 62., stav 1., primenjuju se od dana imenovanja članova Naučnog odbora i naučnih panela koje se objavljuje kao obaveštenje u seriji “C” Službenog lista.
Ova Regulativa je u potpunosti obavezujuća i direktno primenjiva u svim zemljama članicama.

Tehnologija hrane

Magazin posvećen tehnologiji proizvodnje hrane