Regulativa EC 854/2004 Organizacije zvanične kontrole proizvoda životinjskog porekla za ljudsku ishranu

kojim se ustanovljavaju posebni propisi iz oblasti organizacije zvanične kontrole proizvoda životinjskog porekla koji su namenjeni za ljudsku ishranu

Evropski Parlament i Savet Evropske Unije,

Imajući u vidu Sporazum o osnivanju Evropske zajednice, a posebno član 152(4)(b) istog,

Imajući u vidu predlog Komisije ( ),

Imajući u vidu mišljenje Evropskog komiteta za ekonomska i socijalna pitanja ( ),

Imajući u vidu mišljenje Komiteta regiona,

Delujući u skladu sa procedurom navedenom u članu 251 Sporazuma ( ),

Imajući u vidu Sporazum o osnivanju Evropske zajednice, a posebno član 152(4)(b) istog,

Imajući u vidu predlog Komisije (1),

Imajući u vidu mišljenje Evropskog komiteta za ekonomska i socijalna pitanja (2),

Uzimajući u obzir mišljenje Regionalnog komiteta,

Delujući u skladu sa procedurom navedenom u članu 251 Ugovora (3),

Gde:

(1) se Regulativom (EC) broj 852/2004 Evropskog parlamenta i saveta (4) utvrđuju opšti propisi iz oblasti higijene koji se primenjuju na sve namirnice i Regulativom (EC) broj 853/2004 Evropskog parlamenta i saveta (5) utvrđuju posebni propisi iz oblasti higijene koji se primenjuju na proizvode životinjskog porekla.

(2) je neophodno da se kod posebnih propisa o zvaničnoj kontroli proizvoda životinjskog porekla u obzir uzmu posebni aspekti koji se dovode u vezu sa takvim proizvodima.

(3) bi u obim posebnih propisa za kontrolu trebalo da uđe ukupni obim posebnih propisa iz oblasti higijene za subjekte u proizvodnji hrane koji su utvrđeni Regulativom (EC) broj 853/2004. Međutim, zemlje članice bi takođe trebalo da sprovode zvaničnu kontrolu i da primenjuju nacionalne propise koji su ustanovljeni u skladu sa članom 1(4) te Regulative. Isto se može postići proširenjem principa navedene Regulative na nacionalne propise.

(4) bi zvaničnom kontrolom proizvoda životinjskog porekla trebalo pokriti sve aspekte od značaja za zaštitu javnog zdravlja, a gde je moguće i aspekte zdravlja životinja i unapređenja uslova za njihov život. Trebalo bi da se navedeni aspekti zasnivaju na najnovijim dostupnim informacijama, te bi stoga trebalo da bude izvodljivo da se isti prilagode čim nove relevantne informacije budu dostupne.

(5) zakonodavstvo Zajednice koje se odnosi na bezbednost namirnica treba da bude postavljeno na zdrave naučne osnove. U navedenu svrhu treba konsultovati Evropsko telo za bezbednost ishrane uvek kada je to neophodno.

(6) priroda i intenzitet zvanične kontrole treba da se zasnivaju na proceni rizika po javno zdravlje, zdravlje životinja i unapređenje uslova za njihov život gde je to moguće, na tipu i produktivnosti samog procesa i u zavisnosti od subjekta koji se bavi hranom.

(7) bi trebalo prilagoditi neke posebne propise o kontroli preko transparentne procedure navedene u Regulativi (EC) broj 852/2004 i Regulativi (EC) broj 853/2004 kako bi se obezbedila fleksibilnost u cilju prilagođavanja specifičnim potrebama ustanova u kojima se koriste tradicionalni metodi, imaju nisku produktivnost ili su locirani u oblastima u kojima vladaju uslovi posebnih geografskih ograničenja. Ova bi procedura takođe trebalo da uključi pilot projekte kako bi se testirali novi pristupi higijenskoj kontroli mesa. Međutim navedena fleksibilnost ne bi trebalo da dovodi u pitanje higijenske zahteve kod namirnica.

(8) neophodno je zvaničnom kontrolom proizvodnje mesa verifikovati da se subjekti u proizvodnji hrane pridržavaju propisa iz oblasti higijene i da poštuju kriterijume i ciljeve koji su postavljeni zakonodavstvom Zajednice. Navedene zvanične kontrole treba da sadrže preglede delatnosti subjekata u proizvodnji hrane i inspekcije u koje spadaju provere samih kontrola koje vrše subjekti u proizvodnji hrane.

(9) u svetlu posebnih ekpertiza bi zvanični veterinari trebalo da obavljaju kontrole i inspekcije klanica, objekti za obradu i rasecanje mesa divljači i nekih pogona za rasecanje. Zemlje članice bi trebalo da imaju diskreciono pravo na donošenje odluka u vezi postavljanja najpogodnijih ličnosti kod kontrole i inspekcije drugih tipova ustanova.

(10) Zvanična kontrola proizvodnje živih školjki i ostalih mekušaca i ribe je neophodna u svrhu utvrđivanja postojanja saglasnosti sa kriterijumima i ciljevima koji su ustanovljeni zakonodavstvom Zajednice. Zvanična kontrola proizvodnje živih školjki i ostalih mekušaca treba posebno da se usredsredi na zone proizvodnje školjki i ostalih mekušaca i na krajnji proizvod.

(11) Zvanična kontrola proizvodnje svežeg mleka je neophodna u svrhu utvrđivanja postojanja saglasnosti sa kriterijumima i ciljevima koji su ustanovljeni zakonodavstvom Zajednice. Zvanična kontrola treba posebno da se usredsredi na objekte za obradu i preradu mleka i na sveže prikupljeno mleko.

(12) Odredbe ove Regulative ne treba primenjivati sve dok sve oblasti novog zakonodavstva koje se tiče higijene namirnica ne postanu pravosnažne. Takođe je potrebno obezbediti da istekne najmanje osamnaest meseci od dana otpočinjanja pravosnažnosti i početka primene novih propisa kako bi nadležnim organima i proizvođačima bilo dato dovoljno vremena da se prilagode na nove uslove.

(13) Mere koje su neophodne za primenu ove Regulative treba da budu usvojene u skladu sa Odlukom Saveta broj 1999/468/EC od 28. juna 1999. a kojom se utvrđuju procedure

(14) za vršenje nadležnosti koje su prenete na Komisiju (1),

USVOJILI SU NAVEDENU REGULATIVU:

Poglavlje I

Opšte odredbe

Član 1

Obim

1. Ovom se Regulativom utvrđuju posebni propisi za organizovanje zvanične kontrole za proizvode životinjskog porekla.

’1a. Ova će se Regulativa primenjivati u kombinaciji sa Regulativom (EC) broj 882/2004 Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004. kod zvaničnih kontrola koje se obavljaju u cilju obezbeđivanja verifikacije po pitanju poštovanja zakona o ishrani i namirnicama, kao i propisa iz oblasti zdravlja i brige o životinjama.

2. Ista će se primenjivati isključivo u odnosu na delatnosti i lica na koje se primenjuje Regulativa (EC) broj 853/2004.

3. Sprovođenje zvanične kontrole u skladu sa ovom Regulativom neće uticati na primarne zakonske odgovornosti subjekata u proizvodnji hrane, a koja se odnosi na osiguranje bezbednosti namirnica kako je propisano Regulativom (EC) broj

178/2002 Evropskog parlamenta i saveta od 28. januara 2002. kojim se utvrđuju opšti principi i zahtevi zakona o namirnicama, ustanovljava Evropsko telo za bezbednost hrane i propisuju procedure za pitanja bezbednosti namirnica (2), kao i sve vrste građanske i krivične odgovornosti koje nastaju kod nepoštovanja obaveza istih.

Član 2

Definicije

1. Kod tumačenja ove Regulative koristiće se sledeće definicije:

(c) ‘nadležni organ’ predstavlja centralni organ u zemlji članici koji je nadležan za sprovođenje veterinarske kontrole, ili drugi organ na koji su preneta takva ovlašćenja;

(f) ‘zvanični veterinar’ predstavlja onog veterinara koji poseduje odgovarajuće kvalifikacije da u skladu sa ovom Regulativom deluje u navedenom svojstvu, a postavljen je od strane nadležnog organa;

(g) ‘ovlašćeni veterinar’ predstavlja onog veterinara koji je postavljen od strane nadležnog organa u cilju sprovođenja posebne zvanične kontrole na gazdinstvima u njegovo ime;

(h) ‘ovlašćeni veterinarski tehničar’ označava lice koje poseduje odgovarajuće kvalifikacije u skladu

sa ovom Regulativom da deluje u navedenom svojstvu i postavljen je od strane nadležnog organa za rad pod nadzorom i odgovornošću od strane zvaničnog veterinara; i

(i) ‘oznaka zdravstvene ispravnosti’ predstavlja oznaku koja pokazuje da je u slučaju da je ista postavljena, izvršena zvanična kontrola u skladu sa ovom Regulativom.

2. Takođe će se koristiti definicije iz sledećih Regulativa gde je to odgovarajuće:

(a) Regulativa (EC) broj 178/2002

(b) (a) Regulativa (EC) broj 882/2004

(b) definicije ‘životinjskih nusproizvoda’, ‘TSE’ (prenosivih spongioformnih encefalopatija) i ‘navedeni rizični materijal’ naveden u Regulativi (EC) broj 1774/2002 Evropskog parlamenta i saveta od 3. oktobra 2002. kojom se propisuju zdravstvena propisi koji se odnose na životinjske nusproizvode koji nisu namenjeni za ljudsku ishranu (1);

(d) Regulativa (EC) broj 853/2004.

Poglavlje II

Odnos zvanične kontrole prema postrojenjima u zajednici

Član 3

Davanje saglasnosti za postrojenja

1. Nadležni organi će davati saglasnost na postrojenja na način i u toku perioda kako je navedeno u članu 31(2) Regulative (EC) broj 882/2004.

2. U slučaju da proizvodno ili plovilo-hladnjača pripada nekoj od zemalja članica, maksimalni periodi od tri i šest meseci koji se odnose na uslovnu saglasnost za druga postrojenja mogu biti produženi ukoliko je to potrebno. Međutim, ukupan period za uslovnu saglasnost ne može trajati duže od 12 meseci. Inspekcije navedenih plovila se vrše na način kako je naveden u Aneksu III.

3. Nadležni organ će za svako postrojenje kojem je data saglasnost, pa i za ona sa uslovnom saglasnošću, dodeliti broj saglasnosti kojem mogu biti pridodati kodovi kojim se indikuju tipovi proizvoda životinjskog porekla. Za tržišta na veliko se na broj saglasnosti mogu dodavati sekundarni brojevi koji indikuju jedinice ili grupe jedinica koje prodaju proizvode životinjskog porekla.

4. U slučaju tržišta na veliko nadležni organ može da povuče ili suspenduje

saglasnost koja je data određenim jedinicama ili grupama jedinica.

5. Stavovi 1, 2 i 3 će se primenjivati na:

(a) postrojenja koja su počela da dostavljaju proizvode životinjskog

porekla na tržište od dana početka primenjivanja ove Regulative; i

(b) postrojenja koja već dostavljaju proizvode životinjskog porekla na tržište, ali za koja nije bilo prethodnih zahteva za davanje saglasnosti. U ovom slučaju je neophodno da nadležni organ obiđe navedeni lokalitet u skladu sa stavom 1 u najkraćem mogućem roku. Takođe će se primenjivati stav 4 na postrojenja za koja je data saglasnost i koja su dostavljala proizvode životinjskog porekla na tržište u skladu sa zakonodavstvom Zajednice neposredno pre početka primenjivanja ove Regulative.

Član 4

Opšti principi zvanične kontrole u odnosu na sve proizvode životinjskog porekla koje obuhvata ova Regulativa

1. Zemlje članice treba da osiguraju da će svi subjekti proizvodnje hrane pružiti svu neophodnu pomoć kako bi se obezbedilo sprovođenje zvanične kontrole od strane nadležnog organa na efikasan način. Oni posebno treba da:

- omoguće pristup svim zgradama, prostorijama, instalacijama ili drugim elementima infrastrukture;

- omoguće pristup svoj dokumentaciji i podacima koji su neophodni u skladu sa trenutno važećom regulativom ili je nadležni organ smatra neophodnom u svrhu procene situacije.

2. Nadležni organ će sprovoditi zvaničnu kontrolu kako bi verifikovao da subjekat koji se bavi hranom poštuje sledeće zahteve navedene u:

(a) Regulativi (EC) broj 852/2004,

(b) Regulativi (EC) broj 853/2004 i

3. Zvanična kontrola u skladu sa stavom 1 obuhvata:

(a) proveru dobre higijenske prakse i procedure koje se zasnivaju na analizi rizika i kritične kontrolne tačke (HACCP);

(b) zvaničnu kontrolu u skladu sa članovima 5 do 8; i

4. Proverom dobre higijenske prakse se verifikuje činjenica da subjekti koji se bave hranom primenjuju konstantno i pravilno procedure koje minimalno obuhvataju:

(a) provere informacija u vezi lanca hrane;

(b) izgled i održavanje prostorija i opreme;

(d) ličnu higijenu;

(e) obuka po pitanju održavanja higijene i tokom radnih procesa;

(f) kontrola štetočina;

(g) kvalitet vode;

(h) kontrolu temperature; i

(i) kontrolu namirnica koje ulaze i izlaze iz postrojenja i sve prateće dokumentacije.

5. Kontrolom procedure koja se zasniva na HACCP-u se verifikuje činjenica da subjekti koji sa bave hranom primenjuju konstantno i pravilno procedure kojima se obezbeđuju garancije navedene u stavu II aneksa II Regulative (EC) broj 853/2004. Njima se posebno utvrđuje da li se navedenom procedurom garantuje u razumnom stepenu da su proizvodi životinjskog porekla:

(a) u saglasnosti sa mikrobiološkim kriterijumima navedenim u zakonodavstvu Zajednice;

(b) u saglasnosti sa zakonodavstvom Zajednice koje se odnosi na rezidue, zagađivače i zabranjene supstance; i da

(c) ne sadrže faktore fizičkog rizika kao što su strana tela. Kada u skladu sa članom 5 Regulative (EC) broj 852/2004 subjekat koji se bavi hranom radije koristi procedure navedene u uputstvima za primenu

principa HACCP metode nego da usvoji sopstvene posebne procedure, kontrola će se odnositi na pravilno korišćenje takvih uputstava.

6. Verifikacija usaglašenosti sa zahtevima iz Regulative (EC) broj 853/2004 koji se odnose na primenu identifikacionih oznaka se sprovodi u svim postrojenjima za koje je data saglasnost u skladu sa navedenom Regulativom, pored verifikacije saglasnosti sa drugim zahtevima u procesu dokazivanja.

7. U slučaju klanica, objekata za obradu i rasecanje mesa divljači i pogona za rasecanje koji dostavljaju sveže meso na tržište, zvanični veterinar će sprovoditi kontrolne zadatke koji su navedeni u stavovima 3 i 4.

8. Tokom sprovođenja kontrolnih zadataka nadležni organ će posebno obratiti pažnju na:

(a) utvrđivanje da li su zaposleni i delatnosti zaposlenih u postrojenju tokom svih faza proizvodnog procesa u saglasnosti sa relevantnim zahtevima Regulative koji su navedeni u stavovima 1(a) i (b). U cilju obezbeđivanja podrške kontroli, nadležni organ može da sprovodi testove performansi kako bi se uverio u činjenicu da je delatnost zaposlenih u okvirima utvrđenih parametara;

(b) utvrđivanje relevantne evidencije subjekta koji se bavi hranom;

(d) elemente dokumenata koji se ispituju i nalaza kontrole.

9. Karakteristike i intenzitet kontrolnih zadataka u odnosu na individualna postrojenja zavise od stepena procenjenog rizika. U tu svrhu

nadležni organ će redovno vršiti procene:

(a) opasnosti po javno, a gde je moguće i po zdravlje životinja;

(b) u slučaju klanica, aspekata brige o životinjama;

(d) ranijih podataka o poštovanju zakona o namirnicama od strane subjekta koji se bavi hranom.

Član 5

Sveže meso

Zemlje članice će osigurati da se zvanična kontrola svežeg mesa sprovodi u skladu sa Aneksom I.

1. Zvanični veterinar će vršiti zadatke inspekcije u klanicama, objektima za obradu i rasecanje mesa divljači i pogonima za rasecanje koji dostavljaju sveže meso na tržište u skladu sa opštim zahtevima navedenim u stavu 1 poglavlja II iz Aneksa I, kao i sa posebnim zahtevima iz stava IV, a posebno onih koji se tiču:

(a) informacija o lancu hrane;

(b) antemortem inspekcije;

(d) postmortem inspekcije;

(e) materijala definisanog rizika i ostalih životinjskih nusproizvoda; i

(f) laboratorijskih ispitivanja.

2. Oznaka zdravstvene ispravnosti lešina domaćih kopitara, gajene divljači sisara osim lagomorfa i

krupne lovne divljači, kao i polutki, četvrtina i poseka koji predstavljaju rezultat rasecanja polutki u tri poseka za prodaju na veliko i koji će biti odneti iz klanica i objekata za obradu i rasecanje mesa divljači u skladu sa članom 1, poglavlje III Aneksa I. Oznake zdravstvene ispravnosti će se postavljati od strane zvaničnog veterinara lično ili pod njegovim nadzorom u slučaju da zvaničnom kontrolom nisu utvrđeni nedostaci zbog kojih takvo meso ne bi bilo pogodno za ishranu ljudi.

3. Po sprovođenju kontrolnih postupaka u skladu sa talkama 1 i 2 zvanični veterinar će preduzeti odgovarajuće mere navedene u Aneksu I, članu 2, a posebno one koje se odnose na:

(a) dalju dostavu rezultata inspekcije;

(b) odluke koje se tiču podataka o lancu hrane;

(d) odluke koje se tiču uslova u kojima se životinje gaje; i

(e) odluke koje se tiču mesa.

4. Ovlašćeni veterinarski tehničari mogu asistirati zvaničnom veterinaru tokom sprovođenja zvanične kontrole u skladu sa članovima I i II Aneksa I kako je navedeno u članu III poglavlja I. U tom slučaju oni će raditi u sklopu nezavisnog tima.

5. (a) Zemlje članice treba da obezbede dovoljan broj zvanično zaposlenih koji treba da sprovedu zvanične kontrolne postupke u skladu sa aneksom I u vremenskim razmacima koji su navedeni u članu III poglavlja II.

(c) Pristup koji se zasniva na riziku se koristi u svrhu procenjivanja broja zvanično zaposlenih koji moraju biti prisutni na proizvodnoj liniji klanice u svakoj eventualnoj klanici. Broj angažovanih zaposlenih lica će biti utvrđen od strane nadležnog organa tako da budu zadovoljeni svi zahtevi navedeni u ovoj Regulativi.

6. (a) Zemlje članice mogu dozvoliti zaposlenima u klanici da pruže pomoć kod zvanične kontrole tako što će izvršavati posebne zadatke i to pod nadzorom zvaničnog veterinara u vezi proizvodnje mesa živine i lagomorfa u skladu sa Aneksom I, član III, poglavlje III, deo A. Ukoliko to učine, moraju obezbediti da zaposleni koji izvršavaju takve zadatke:

(j) poseduju tražene kvalifikacije i da prođu obuku u skladu sa navedenim klauzulama;

(ii) deluju nezavisno od zaposlenih u proizvodnji; i

(iii) informišu zvaničnog veterinara o svakom nedostatku koji uoče.

(b) Zemlje članice takođe mogu dozvoliti zaposlenima u klanicama da izvršavaju posebne zadatke koji se tiču uzimanja uzoraka i ispitivanja istih u skladu sa Aneksom I, član III, poglavlje III, deo B.

7. Zemlje članice moraju obezbediti da zvanični veterinari i veterinarski tehničari poseduju tražene kvalifikacije i da prođu obuku predviđenu Aneksom I, član III, poglavlje IV.

Član 6

Žive školjke i ostali mekušci

Zemlje članice će obezbediti da proizvodnja živih školjki i ostalih mekušaca, živih bodljokožaca, živih plaštaša i živih morskih puževa, kao i dostava istih na tržište budu podvrgnute zvaničnoj kontroli navedenoj u aneksu II.

Član 7

Riba

Zemlje članice će obezbediti da riba bude podvrgnuta zvaničnoj kontroli navedenoj u Aneksu III.

Član 8

Sveže mleko i mlečni proizvodi

Zemlje članice će obezbediti da sveže mleko i mlečni proizvodi budu podvrgnuti zvaničnoj kontroli navedenoj u Aneksu IV.

Član 9 je izbrisan.

Poglavlje III

Procedure koje se odnose na uvoz

Član 10

Opšti principi i uslovi

Kako bi bila obezbeđena ujednačena primena principa i uslova propisanih članom 11 Regulative (EC) broj 178/2002 i Oblasti VI u poglavlju II Regulative (EC) broj 882/2004, primenjivaće se procedure navedene u ovom poglavlju.

Član 11

Spisak trećih zemalja i delova istih iz kojih je dozvoljeno uvoziti određene proizvode životinjskog porekla

1. Proizvodi životinjskog porekla će se uvoziti iz treće zemlje jedino u slučaju da je ona navedena na spisku koji se sastavlja i ažurira u skladu sa procedurom koja je navedena u članu 19(2).

2. Treća zemlja se može naći na ovakvom spisku jedino u slučaju da sprovodi kontrolu Zajednice i da nadležni organ obezbedi odgovarajuće garancije kako je navedeno u članu 48(3) Regulative (EC) broj 882/2004. Međutim, treća

se zemlja može naći na takvom spisku bez sprovođenja kontrole Zajednice u slučaju da:

(a) ne postoji rizik utvrđen na osnovu člana 46(3)(a) Regulative (EC) broj 882/2004.

(b) je utvrđeno kod donošenja odluke o dodavanju neke treće zemlje na spisak u skladu sa stavom 1, kako je drugim informacijama indikovano da

su potrebne garancije obezbeđene od strane nadležnog organa.

3. Spiskovi koji se sastavljaju na osnovu ovog člana se mogu kombinovati sa drugim spiskovima koji se prave u svrhu očuvanja zdravlja ljudi i životinja.

4. Kod sastavljanja ili ažuriranja spiskova u obzir treba uzeti kriterijume navedene u članu 46 i 48(3) Regulative (EC) broj 882/2004. Takođe u vidu treba imati:

(a) zakonodavstvo navedene treće zemlje koje se odnosi na:

(i) proizvode životinjskog porekla,

(ii) korišćenje veterinarskih medicinskih proizvoda gde spadaju propisi vezani za zabranu istih ili dozvolu prodaje, distribuciju istih, dostavu na tržište, kao i propise koji se odnose na administraciju i inspekciju; i

(iii) pripremu i korišćenje hrane, uključujući procedure za korišćenje aditiva i pripremu i korišćenje hrane sa medikamentima, kao i kvalitet higijene kod sirovina koje se koriste

za pripremanje hrane, ali i krajnjeg proizvoda;

(tačke b) do h) se brišu)

(h) garancije koje treća zemlja može da pruži u smislu poštovanja zahteva Zajednice ili identičnosti sa istima;

(i) higijenske uslove proizvodnje, izrade, rukovanja, skladištenja i špedicije koji se realno primenjuju za proizvode životinjskog porekla koji su namenjeni Zajednici;

(j) svako iskustvo koji se odnosi na marketing proizvoda iz treće zemlje i rezultate svih uvoznih kontrola koje su urađene;

(k) rezultate kontrole Zajednice koja je sprovedena u datoj trećoj zemlji, a naročito rezultate procene koje daju nadležni organi i radnje koje su navedeni nadležni organi preduzeli u smislu bilo kakve preporuke koja im je upućena po okončanju kontrole Zajednice;

(k) postojanje, primenu i dostavljanje informacija o usvojenim programima za kontrolu zoonoza; i

(lj) postojanje, primenu i dostavljanje informacija o usvojenim programima za kontrolu rezidua.

5. Komisija će obezbediti ažurirane verzije svih spiskova koji su sastavljeni ili ažurirani u skladu sa ovim članom i dostaviti ih na uvid javnosti.

Član 12

Spisak postrojenja iz kojih je dozvoljen uvoz određenih proizvoda životinjskog porekla

1. Proizvodi životinjskog porekla se mogu uvoziti u Zajednicu jedino u slučaju da su otpravljeni, dobavljeni i pripremljeni u nekom od postrojenja koja su navedena na spisku koji je

sastavljen i ažuriran u skladu sa ovim članom osim u sledećim slučajevima:

(a) kada se donese odluka na osnovu pojedinačnih slučajeva da su u skladu sa procedurom navedenom u članu 19(2), garancije koje određena

treća zemlja obezbeđuje za uvoz posebnih proizvoda životinjskog porekla takve da je procedura pomenuta u ovom članu nepotrebna u svrhu obezbeđivanja saglasnosti iz stava 2; i

(b) u slučajevima navedenm u Aneksu V.

Osim toga, sveže meso, mleveno meso, mesne prerađevine, proizvodi od mesa i mehanički odvajano meso (MSM) se mogu uvoziti u Zajednicu jedino u slučaju da su proizvedeni od mesa koje je dobijeno u klanicama i pogonima za rasecanje koji su navedeni na spiskovima sastavljenim i ažuriranim u skladu sa ovim članom ili u postrojenjima Zajednice.

2. Neko postrojenje može se naći na navedenom spisku jedino u slučaju da nadležni organ iz treće zemlje porekla garantuje sledeće:

(a) da navedeno postrojenje, zajedno sa ostalim postrojenjima koja vrše obradu sirovina životinjskog porekla koje se koriste u izradi navedenih proizvoda životinjskog porekla, radi u skladu sa relevantnim zahtevima Zajednice, a naročito onima koji su navedeni u Regulativi (EC) broj 853/2004, ili zahtevima za koje je utvrđeno da su im identični, kada treba doneti odluku o tome da li će neka treća zemlja biti naći na relevantnom spisku u skladu sa članom 11;

(b) zvanična inspekcijska služba u navedenoj trećoj zemlji nadgleda postrojenja i dostavlja na uvid Komisiji, kada je to potrebno, sve relevantne podatke o postrojenjima iz kojih se dobavljaju sirovine; i

(c) da poseduje stvarna ovlašćenja da spreči postrojenja da izvoze u Zajednicu u slučaju da ista ne zadovolje zahteve koji su navedeni pod (a).

3. Nadležni organi u trećim zemljama koje su uključene u spisak koji je sastavljen i ažuriran u skladu sa članom 11 garantuju da će spisak postrojenja u skladu sa stavom 1 biti sastavljen, ažuriran i dostavljen Komisiji.

4. (a) Komisija će obezbediti da kontakt osobe, koje su odredile zemalje članice u navedenu svrhu, budu redovno obaveštavane o novim ili ažuriranim spiskovima koji je Komisija dobila od nadležnih organa trećih zemalja u skladu sa stavom 3.

(c) U slučaju da nijedna od zemalja članica nema primedbi na novi ili ažurirani spisak u roku od 20 dana po dobijanju odgovarajućeg obaveštenja od Komisije, uvoz će biti dozvoljen iz postrojenja koja su uključena u spisak po isteku 10 dana od datuma kada ga je Komisija dala na uvid javnosti.

(d) Komisija će, u slučaju da bar jedna zemlja članica dostavi pismene primedbe, ili u slučaju kad smatra da

je neophodno modifikovati spisak u smislu važnih informacija kao što su inspekcijski izveštaji Zajednice, ili sistem brzog obaveštavanja, obavestiti sve zemlje članice i uvesti isto kao temu na dnevni red na sledećem zasedanju odgovarajuće sekcije Stalnog komiteta za lanac hrane i zdravlje životinja, u vezi donošenja odluke u skaldu sa procedurom navedenom u stavu 19(2) gde je to moguće. Komisija će sve ažurirane verzije svih spiskova dostaviti na uvid javnosti.

Član 13

Žive školjke i ostali mekušci, bodljokošci, plaštaši i morski puževi

1. Uprkos navedenom u članu 12(1)(b), žive školjke i ostali mekušci, bodljokošci, plaštaši i morski puževi potiču iz proizvodnih zona u trećim zemljama koje se nalaze na spiskovima koji su sastavljeni i ažurirani u skladu sa članom 12.

3. Uslov naveden u stavu 1 se neće primenjivati na pektinide dobijene

sakupljanjem izvan klasifikovanih proizvodnih oblasti. Međutim, zvanične kontrole u odnosu na pektinide će se sprovoditi u skladu sa Aneksom II, poglavlje III.

3.(a) Pre sastavljanja spiskova u skladu sa stavom 1, treba posebno uzeti u obzir garancije koje može dati nadležni organ treće zemlje po pitanju saglasnosti sa zahtevima navedenim u ovoj Regulativi koji se odnosi na klasifikovanje i kontrolu proizvodnih zona.

(b) Pre sastavljanja navedenih spiskova predstavnici Zajednice će izvršiti inspekcijski pregled na licu mesta osim kada je:

(i) postojanje rizika navedenog u članu 18(8) isključeno; i

(ii) utvrđeno kod uključivanja određene proizvodne oblasti u spisak u skladu sa stavom 1, kada druge informacije pokažu da je nadležni organ obezbedio sve potrebne garancije.

4. Komisija će sve ažurirane verzije svih spiskova dostaviti na uvid javnosti.

Član 14

Dokumentacija

1. Dokumenat u skladu sa uslovima navedenim u aneksu VI treba da prati pošiljke proizvoda životinjskog porekla kada se uvoze u Zajednicu.

2. Dokumentom će se potvrđivati da proizvodi zadovoljavaju:

(a) zahteve propisane za te proizvode na osnovu Regulative (EC) broj 852/2004 i Regulative (EC) broj 853/2004, ili pak klauzula koje su identične navedenim uslovima; i

(b) svaki posebni uslov za uvoz koji je ustanovljen na osnovu člana 48 Regulative (EC) broj 852/2004.

3. Dokumenti mogu sadržati detalje koji su neophodni u skladu sa drugim tipovima zakonodavstva Zajednice koji se odnose na pitanja od značaja za zdravlje ljudi i životinja.

4. Izuzeci slučajeva navedenih u stavu 1 se mogu usvojiti u skladu sa procedurom navedenom u članu 19(2) kada je moguće pribaviti garancije pomenute u stavu 2 ovog člana drugačijom metodom.

Član 15

Posebne odredbe koje se odnose na ribu

1. Procedure navedene u ovom poglavlju se ne primenjuju na svežu ribu koji su dospeli na teritoriju Zajednice neposredno sa ribarskog plovila na kome je istaknuta zastava treće zemlje. Zvanične kontrole za navedenu ribu će se sprovoditi u skladu sa Aneksom III.

2.(a) Riba koja se uvozi iz fabrike ili plovila-hladnjače na kome je istaknuta zastava treće zemlje dolaziće sa plovila koja su navedena na spisku koji je sastavljen i ažuriran u skladu sa procedurom navedenom u članu 12(4).

(b) Međutim, u smislu izuzimanja člana 12(2)(b), plovilo može biti uključeno u navedene spiskove:

(i) na osnovu zajedničke komunikacije između nadležnog organa treće zemlje čiju je zastavu to plovilo istaklo i nadležnog organa neke druge treće zemlje na koji je prvo pomenuti nadležni organ preneo ovlašćenje u vezi inspekcije navedenog plovila pod uslovom da:

- se navedena treća zemlja nalazi na spisku trećih zemalja koji je sastavljen u skladu sa članom 11, a iz

koje je dozvoljen uvoz ribe.

- je sva riba sa navedenog plovila koja je namenjena za tržište Zajednice su dospela direktno na tlo navedene treće zemlje.

- nadležni organ u toj trećoj zemlji je izvršio inspekciju plovila i ustanovio da ono zadovoljava zahteve Zajednice, i

- nadležni organ u toj trećoj zemlji je izdao deklaraciju u kojoj se kaže da će u redovno vršiti inspekciju plovila kako bi se obezbedila stalna usklađenost sa zahtevima Zajednice, ili

(ii) na osnovu zajedničke komunikacije između nadležnog organa treće zemlje čiju je zastavu to plovilo istaklo i nadležnog organa zemlje članice na koji je prvo pomenuti nadležni organ preneo ovlašćenje u vezi inspekcije navedenog plovila pod uslovom da:

- je sva riba sa navedenog plovila koja je namenjena za tržište Zajednice dospela direktno na teritoriju navedene zemlje članice,

- nadležni organ u toj zemlji članici je izvršio inspekciju plovila i ustanovio da ono zadovoljava zahteve Zajednice i

- nadležni organ u toj zemlji članici je izdao deklaraciju u kojoj se kaže da će u redovno a vršiti inspekciju plovila kako bi se obezbedila stalna usklađenost sa zahtevima Zajednice.

3. Kada se riba uvozi direktno sa ribarskog ili plovila-hladnjače, dokumenat koji je potpisao kapetan može zameniti dokumenat naveden članom 14.

4. Detaljni propisi za primenu ovog člana se mogu navoditi u skladu sa procedurom propisanom u članu 19(2).

POGLAVLJE IV

Završne odredbe

Član 16

Mere za implementaciju i prelazne mere

Mere za implementaciju i prelazni aranžmani se mogu propisati u skladu sa procedurom navedenom u članu 19(2).

Član 17

Dopune i izmene aneksa

1. Aneksi I, II, III, IV, V i VI mogu biti dopunjeni i izmenjeni u skladu sa dostignućima u naučnom i tehničkom razvoju, a u skladu sa procedurom koja je navedena u članu 19(2).

2. Izuzeci od navedenog u aneksima I, II, III, IV, V i VI se mogu odobriti u skladu sa procedurom koja je navedena u članu 19(2) pod uslovom da se u pitanje ne dovode ciljevi ove Regulative.

3. Zemlje članice imaju pravo da, što neće uticati na ciljeve ove Regulative, usvoje u skladu sa stavovima 4 do 7 nacionalne mere kojima se vrši prilagođavanje uslova propisanih u aneksu I.

4.Nacionalne mere iz stava 3 će:

(a) za cilj imati:

(i) omogućavanje konstantne upotrebe tradicionalnih metoda u svakoj fazi proizvodnje, obrade ili distribucije namirnica;

(ii)prilagođavanje potreba nisko-produktivnih proizvođača hrane ili onih koji se nalaze u regionima u kojima preovlađuju posebna geografska ograničenja; ili

(iii)omogućavanje realizacije pilot projekata u cilju ispitivanja novih pristupa higijenskoj kontroli mesa;

(b) se posebno odnositi na sledeće elemente aneksa I:

(i)informacije iz lanca hrane;

(ii) prisustvo nadležnog organa u postrojenjima;

5. Svaka zemlja članica koja želi da usvoji nacionalne mere navedene u stavu 3 treba da Komisiju i ostale zemlje članice o tome obavesti. Svako takvo obaveštenje:

(a) treba da poseduje detaljan opis uslova za koje navedena zemlja članica smatra da ih treba promeniti, kao i vrstu izmene koja se zahteva;

(b) treba da poseduje opis relevantnog postrojenja;

(c) obrazloži razloge za ovu izmenu, a gde je to potrebno i da izloži izveštaj o izvršenoj analizi slučaja, kao i o svim merama koje treba preduzeti kako bi se obezbedilo da navednom izmenom neće biti dovedeni u pitanje ciljevi ove Regulative; i

(d) treba da pruži sve druge relevantne informacije.

6. Druge zemlje članice će u roku od tri meseca od prijema obaveštenja u skladu sa stavom 5 poslati Komisiji svoje pismene predloge. Komisija može u slučaju da primi pismene predloge od jedne ili više zemalja članica da konsultuje zemlje članice u okviru Komisije navedene u članu 19(1). Komisija ima prava da donese odluku u skladu sa procedurom navedenom u članu 19(2) da li će

mere koje se razmatraju biti primenjene u skladu sa eventualnim adekvatnim izmenama. Gde je to moguće, Komisija može predložiti opšte mere u skladu sa stavom 1 ili 2 ovog člana.

7. Zemlja članica može da usvoji nacionalne mere kojima se vrše izmene uslova navedenih u aneksu I jedino u slučaju:

(a) da su u skladu sa odlukom donetom na osnovu stava 6;

(b) da ukoliko po isteku jednog meseca od perioda navedenog u stavu 6 Komisija ne obavesti zemlju članicu da je primila pismene predloge, ili da

namerava da usvoji odluku u skladu sa stavom 6.

8. Kada zemlja članica usvoji nacionalne mere primenom pilot projekta kako bi se isprobali novi pristupi higijenskoj kontroli mesa u skladu sa stavovima 3 do 7, zemlja članica će o rezultatima obavestiti Komisiju čim isti budu dostupni. Tada će Komisija razmotriti mogućnost da predloži opšte mere u skladu sa stavom 1.

Član 18

Posebne odluke

Bez ograničavanja opštih stavova navedenih u članu 16 i 17(1), primena mera se može propisati ili se mogu usvojiti dopune aneksa I, II, III, IV, V ili VI na osnovu procedure navedene članom 19(2) kako bi se utvrdili:

1. testovi za procenu performansi subjekata koji se bave hranom i njihovih zaposlenih;

2. metod za dostavu rezultata inspekcije;

3. kriterijumi kojima se ustanovljava kada na osnovu analize rizika zvanični veterinar ne mora da bude prisutan u klanici ili objektima za obradu i rasecanje mesa divljači tokom antemortem i postmortem inpekcije;

4. propisi koji se odnose na sadržaj testova za zvanične veterinare i veterinarske tehničare;

5. mikrobiološki kriterijumi za kontrolu procesa u vezi higijene u postrojenjima;

6. alternativne procedure, serumski i ostali laboratorijski testovi kojima se obezbeđuju garancije koje su u najmanjoj meri ekvivalentne posebnim procedurama postmortem inspekcije kako je opisano u aneksu I, sekcija IV, te ih stoga mogu zameniti ukoliko takvu odluku donese nadležni organ;

7. okolnosti u kojima neke od posebnih procedura postmortem inspekcije kako su opisane u aneksu I, sekcija IV nisu neophodne imajući u vidu gazdinstvo, oblast ili zemlju porekla i principe analize rizika.

8. propisi za laboratorijsko ispitivanje;

9. hladni tretman koji će se primeniti na meso u vezi cistiocerkoze i trihinoze;

10. uslovi pod kojima se za gazdinstva i oblasti može zvanično potvrditi da nemaju cisticerkus niti trihinu.

11. metodi koji će se primenjivati kod ispitivanja uslova navedenih u aneksu I, sekcija IV, poglavlje IX;

12. tov svinja, kriterijuma za kontrolisane uslove smeštaja i integracione sisteme proizvodnje;

13. kriterijumi za klasifikovanje proizvodnje i oblasti prepolaganja za žive školjke i ostale mekušce u saradnji sa nadležnom referentnom laboratorijom Zajednice, uključujući:

(a) granične vrednosti i metode analize morskih biotoksina,

(b) procedure za testiranje virusa i viroloških standarda i

(c) planove za uzimanje uzoraka, metode i analitičku tolerantnost koja će se primeniti kod provere saglasnosti sa kriterijumima;

14. organoleptički kriterijumi za ocenu svežine ribe;

15. analitička ograničenja, metode analize i planovi za uzimanje uzoraka za zvaničnu kontrolu ribe u skladu sa aneksom III, uzimajući u obzir parazite i ekološke zagađivače;

16. metod pomoću koga Komisija sastavlja spiskove trećih zemalja i postrojenja u trećim zemljama koji se dostavljaju na uvid javnosti u skladu sa članovima 11, 12, 13 i 15;

17. izbrisano

18. kriterijumi za utvrđivanje rizika koga nose određeni proizvodi životinjskog porekla koji su uvezeni iz trećih zemalja;

19. posebni uslovi uvoza za određene proizvode životinjskog porekla uzimajući u obzir rizike vezane za iste, informacije koje su dostavile relevantne treće zemlje i kada je to potrebno, i rezultati kontrola Zajednice koje su sprovedene u navedenim trećim zemljama. Ovi se posebni uslovi uvoza mogu ustanoviti za pojedinačne proizvode životinjskog porekla ili za grupu proizvoda. Isti se mogu primeniti na samo jednu treću zemlju, na regije u trećoj zemlji ili na grupu trećih zemalja; i

20. izbrisano

Član 19

Procedura Komiteta

1. Komisiji pomoć pruža Stalni komitet za lanac hrane i zdravlje životinja koji je ustanovljen na osnovu člana 58 Regulative (EC) broj 178/2002.

4. Kod pozivanja na ovaj stav će se primenjivati članovi 5 i 7 Odluke 1999/468/EC uz poštovanje odredbi člana 8 istog.

Period naveden u članu 5(6) Odluke 1999/468/EC je utvrđen u trajanju od tri meseca.

3. Komitet usvaja svoj Pravilnik o procedurama.

Član 20

Konsultacije Evropskog tela za bezbednost hrane

Komisija će konsultovati Evropsko telo za bezbednost hrane po pitanjima koja

potpadaju pod ovu Regulativu uvek kada je to neophodno, a posebno u sledećim slučajevima:

1. pre iznošenja predloga o modifikovanju posebnih uslova koji se odnose na procedure postmortem inspekcije kako su propisane članom IV aneksa I;

2. pre iznošenja predloga o modifikovanju propisa navedenih u aneksu I, sekcija IV, poglavlje IX o mesu životinja kod koga je postmortem inspekcijom otkriveno postojanje lezija kojima je indikovana bruceloza ili tuberkuloza; i

3. pre iznošenja predloga o primeni mera po pitanjima koja su navedena u članu 18(5) do (15).

Član 21

Dostavljanje izveštaja Evropskom parlamentu i savetu

1. Komisija će najkasnije do 20. maja 2009. dostaviti izveštaj Evropskom parlamentu i savetu u kome će izložiti podatke dobijene tokom primene ove Regulative.

2. Komisija će ukoliko to bude potrebno, dostaviti i odgovarajuće predloge uz izveštaj.

Član 22

Stupanje na snagu

Ova Regulativa stupiće na snagu 20 dana od objave iste u Službenom listu Evropske unije. Primenjivaće se tokom 18-mesečnog perioda od datuma kada su dole navedeni akti postali pravosnažni:

(a) Regulativa (EC) broj 852/2004;

(b) Regulativa (EC) broj 853/2004 i

(c) Direktiva 2004/41/EC Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004. čijim stupanjem na snagu prestaju da važe neke direktive koje se odnose na higijenu namirnica i zdravstvene uslove za proizvodnju i uvođenje nekih proizvoda životinjskog porekla namenjenih za ishranu ljudi na tržište (1). Međutim, ista se neće primenjivati pre 1. januara 2006.

Ova Regulativa je u potpunosti obavezujuća i direktno će se primenjivati u svim zemljama članicama.

Sastavljeno u Strazburu,

29. aprila 2004.g.

U ime Evropskog parlamenta

Predsednik

P. Koks U ime Saveta

Predsednik

M. Mekdauel

Aneks I

Sveže meso

ODELJAK I: OBAVEZE ZVANIČNOG VETERINARA

POGLAVLJE I: OBAVEZE PROVERE

1. Osim opštih uslova navedenih u članu 4(4), a koji se odnose na kontrolu dobre higijenske prakse, zvanični veterinar treba da verifikuje permanentno poštovanje procedura samog subjekta koji se bavi hranom koje uključuju prikupljanje, transport, skladištenje, manipulaciju, obradu i korišćenje ili raspolaganje životinjskim nusproizvodima gde spada navedeni rizični materijal za koji odgovornost snosi subjekat koji se bavi hranom.

2. Osim opštih uslova navedenih u članu 4(5), a koji se odnose na kontrolu principa zasnovanih na HACCP-u, zvanični veterinar treba da proveri da li se subjektovim procedurama garantuje koliko je to moguće da meso:

(a) ne sadrži patofiziološke nepravilnosti ili promene;

(b) da nije kontaminirano fekalijama ili na drugi način; i

(c ) da ne sadrži posebno rizični materijal osim na način predviđen zakonodavstvom Zajednice koji je prezentovan u skladu sa zakonodavstvom Zajednice koje se odnosi na prenosive spongiformne encefalopatije (TSE) .

POGLAVLJE II: OBAVEZE INSPEKCIJE

Kod izvršavanja obaveza inspekcije u skladu sa ovim poglavljem, zvanični veterinar treba da uzme u obzir rezultate nadzora koji je sproveden u skladu sa članom 4 i poglavljem I ovog aneksa. Tamo gde je to moguće veterinar utvrđuje ciljeve inspekcije.

A. Podaci o lancu hrane

1. Zvanični veterinar treba da proveri i analizira relevantne informacije iz evidencije gazdinstva sa koga potiču životinje namenjene za klanje, kao i da uzme u obzir dokumentovane rezultate te provere i analize tokom sprovođenja antemortem i postmortem inspekcije.

2. Tokom vođenja inspekcije, zvanični veterinar treba da uzme u obzir zvanične sertifikate koji se prilažu uz životinje, kao i sve deklaracije veterinara koji vrše kontrolu na nivou primarne proizvodnje. Tu spadaju deklaracije zvaničnih veterinara i veterinara sa dozvolom.

3. Kada subjekti koji se bave hranom u lancu hrane preuzimaju dodatne mere u svrhu garantovanja bezbednosti namirnica primenom integrisanih sistema, sistema privatne

kontrole, sertifikata nezavisne treće strane ili na drugi način, te kad su navedene mere dokumentovane i životinje koje su na ovaj način pokrivene ali i jasno identifikovane, zvanični veterinar ovo može uzeti u obzir tokom vršenja inspekcije i razmatranja procedura zasnovanih na HACCP-u.

B. Antemortem inspekcija

1.U skladu sa stavovima 4 i 5:

(a) zvanični veterinar treba da sprovede antemortem inspekciju svih životinja pre klanja;

(b) inspekcija se mora obaviti u roku od 24 časa od dolaska u klanicu i manje od 24 časa pre klanja. Osim navedenog, zvanični veterinar može zahtevati inspekciju u svakom trenutku.

2. Antemortem inspekcijom se posebno mora utvrditi u vezi određene životinje za koju se inspekcija vrši, da li ima znakova:

(a) da nisu poštovani propisi uslova gajenja; ili

(b) bilo kog stanja koje bi moglo imati negativnih posledica na zdravlje ljudi ili životinja, gde se posebna pažnja mora obratiti na otkrivanje zoonotska oboljenja i bolesti navedenih u listi A, a gde je moguće i u listi B Međunarodnog biroa epizoota (Svetska organizacija za zaštitu zdravlja životinja, OIE).

3. Osim rutinske antemortem inspekcije, zvanični veterinar treba da izvrši kliničku inspekciju svih životinja koje je subjekat koji se bavi hranom ili veterinarski tehničar eventualno ostavio po strani.

4. U slučaju hitnog klanja izvan klanice ili ulovljene divljači iz prirodnog staništa, zvanični veterinar u klanici ili objektu za obradu i rasecanje mesa divljači treba da proveri deklaraciju priloženu uz telo životinje koju je izdao veterinar ili drugo kvalifikovano lice na osnovu Regulative (EC) broj 853/2004.

5. Ukoliko je tako predviđeno sekcijom III, poglavlje II ili u sekciji IV, antemortem inspekcija se može vršiti na gazdinstvu sa koga životinje vode poreklo. U navedenim slučajevima zvanični veterinar u klanici treba da izvrši antemortem inspekciju u utvrđenom obimu.

C. Briga o životinjama

Zvanični veterinar treba da verifikuje poštovanje relevantnih nacionalnih propisa, kao i propisa Zajednice koji se tiču uslova za uzgoj životinja, na primer propisa koji se odnose na zaštitu životinja u trenutku klanja i tokom transporta.

D. Postmortem inspekcija

1. Lešine i njihove iznutrice treba odmah po klanju podvrgnuti postmortem inspekciji. Treba pregledati sve spoljašnje površine. Možda će biti neophodno da se u najmanjoj mogućoj meri manipuliše lešinom i iznutricama, ili pak tehničkim sredstvima. Posebnu pažnju treba obratiti na otkrivanje zoonotskih oboljenja i oboljenja na listi A OIE-a, a gde je moguće i na listi B OIE-a. Brzina linije klanja i broj prisutnih lica koja rade na inspekciji treba da bude adekvatna kako bi inspekcija bila urađena na kvalitetan način.

2. Treba obaviti i dodatna ispitivanja palpacijom i incizijom delova lešine i iznutrica, kao i laboratorijska ispitivanja uvek kada se isto smatra neophodnim:

(a) u cilju dobijanja konačne dijagnoze; ili

(b) u cilju otkrivanja postojanja:

(i) oboljenja životinje,

(ii) rezidua ili zagađivača u većoj količini u odnosu na nivoe propisane zakonodavstvom Zajednice,

(iii) nepoštovanja mikrobioloških kriterijuma, ili

(iv) drugih faktora zbog čega će možda biti potrebno deklarisati da meso nije odgovarajuće za ljudsku ishranu ili ograničiti upotrebu istog, naročito u slučaju da je izvršeno urgentno klanje životinja.

3. Zvanični veterinar treba da traži za postmortem inspekciju lešine domaćih kopitara, goveda starijih od šest meseci i domaćih svinja starijih od četiri nedelje koje će biti raspolovljene po dužini u polovine duž kičmenog stuba. Ukoliko se pokaže da je neophodno, tokom inspekcije zvanični veterinar takođe može zatražiti svaku glavu ili bilo koju lešinu koji su raspolovljeni po dužini. Međutim, ako se u obzir uzmu posebne navike kod ishrane, tehnološki razvoj ili specifične sanitarne situacije, nadležni organ može naložiti da kod inspekcije lešina domaćih kopitara, goveda starijih od šest meseci i domaćih svinja starijih od četiri nedelje iste ne budu raspolovljene.

4. Tokom inspekcije treba preduzeti mere predostrožnosti kako bi opasnost od zagađenja mesa radnjama kao što su palpacija, rasecanje ili incizija bila svedena na minimum.

5. U slučaju hitnog klanja lešinu treba podvrgnuti postmortem inspekciji što je pre moguće u skladu sa stavovima 1do 4, a pre izdavanja dozvole za ljudsku ishranu.

E. Navedeni rizični materijal i drugi životinjski nusproizvodi

U skladu sa specifičnim propisima Zajednice koji se odnose na posebno rizični materijal i ostale životinjske nusproizvode, zvanični veterinar treba da proveri uklanjanje, odvajanje, a gde je moguće i označavanje takvih proizvoda. Zvanični veterinar treba da se uveri kako će subjekat koji se bavi hranom preduzeti sve neophodne mere kako bi se izbeglo zagađenje mesa sa posebnim rizikom tokom klanja (uključujući i omamljivanje) i uklanjanje posebno rizičnog materijala.

F. Laboratorijsko ispitivanje

1. Zvanični veterinar treba da obezbedi da uzorci budu uzeti i da se isti adekvatno identifikuju, da metod manipulacije bude odgovarajući, kao i način slanja u odgovarajuću laboratoriju u okviru:

(a) kontrole zoonoze i zoonotskih agenasa;

(b) posebnih laboratorijskih testova za dijagnozu prenosivih spongiformnih encefalopatija (TSE) u skladu sa Regulativom (EC) broj 999/2001 Evropskog parlamenta i saveta (1);

(c) otkrivanja nedozvoljenih supstanci ili proizvoda i kontrole regulisanih supstanci, posebno u okviru nacionalnih planova za regulisanje rezidua kako je navedeno u Direktivi saveta 96/23/EC (2) i

(d) otkrivanja oboljenja sa liste A OIE-a i gde je moguće i sa liste B OIE-a.

2. Zvanični veterinar takođe treba da obezbedi da se obave i druga laboratorijska ispitivanja.

POGLAVLJE III: OZNAKE ZDRAVSTVENE ISPRAVNOSTI

1. Zvanični veterinar treba da nadgleda postavljanje oznaka o zdravstvenoj ispravnosti i vrste oznaka koje se koriste.

2. Zvanični veterinar posebno treba da obezbedi sledeće:

(a) da se oznaka zdravstvene ispravnosti stavlja samo na životinje (domaći papkari, gajena divljač – sisari osim lagomorfa i krupne lovne divljači) koje su podvrgnute antemortem i postmortem inspekciji u skladu sa ovom Regulativom kada nema osnova da se meso deklariše kao neodgovarajuće za ljudsku ishranu. Međutim, moguće je postaviti oznaku zdravstvene ispravnosti pre dobijanja rezultata bilo kog ispitivanja na trihinozu ukoliko je zvanični veterinar dobio čvrste garancije da će meso od takvih životinja biti locirano na tržište tek ukoliko se utvrdi da su rezultati zadovoljavajući; i

(b) oznaka zdravstvene ispravnosti se nanosi na spoljašnju površinu lešine tako što se oznaka u mastilu ili vrelim gvožđem utisne na takav način da u slučaju da se lešine rasecaju u polutke ili četvrtine, ili se polutke rasecaju na tri dela, svaki od njih nosi oznaku zdravstvene ispravnosti.

3. Oznaka o zdravstvenoj ispravnosti mora biti ovalnog oblika minimalno 6,5 cm u širini i 4,5 cm u dužini sa sledećim podacima koji moraju biti savršeno čitljivi:

(a) oznaka mora sadržati naziv zemlje u kojoj je postrojenje locirano, a koji može biti naveden u celini ili u šiframa: AT, BE, DE, DK, ES, FI, FR, GR, IE, IT, LU, NL, PT, SE i UK;

(b) u okviru oznake se mora navesti broj dozvole za klanicu; i

4. Slovni znaci moraju imati najmanju dužinu od 0,8cm, a cifre minimum 1cm. Dimenzije i znaci oznake se mogu umanjiti kod označavanja zdravstvene ispravnosti jagnjadi, jarića i prasića.

5. Za boje koje se koriste u oznakama zdravstvene ispravnosti mora postojati saglasnost na osnovu propisa Zajednice u vezi korišćenja obojenih supstanci u namirnicama.

6. Oznaka zdravstvene ispravnosti takođe može sadržavati indikaciju zvaničnog veterinara koji je sproveo zdravstvenu inspekciju mesa. Nadležni organi i subjekti koji se bave hranom mogu i dalje da koriste opremu koju su naručili pre nego što je ova Regulativa stupila na snagu sve dok se ne iscrpe kapaciteti iste ili zamena postane neophodna.

7. Meso životinja kod kojih je moralo biti primenjeno hitno klanje izvan klanice, mora nositi posebnu oznaku o zdravstvenoj ispravnosti, a koja mora biti distinktivno različita u odnosu na oznaku o zdravstvenoj ispravnosti koja je opisana u ovom

poglavlju, ili na identifikacionu oznaku navedenu u aneksu II, sekcija I Regulative (EC) broj 853/2004.

8. Meso neoderane lovne divljači ne može nositi oznaku o zdravstvenoj ispravnosti osim u slučaju da po uklanjanju kože u objektu za obradu i rasecanje mesa divljači bude sprovedena postmortem inspekcija kada će biti utvrđeno da je isto pogodno za ishranu ljudi.

9. Primena ovog poglavlja neće uticati na zdravstvene propise o oznakama zdravstvene ispravnosti.

Odeljak II: Aktivnosti nakon kontrole

POGLAVLJE I: INFORMACIJE O REZULTATIMA INSPEKCIJE

1. Zvanični veterinar treba da vodi evidenciju i vrši evaluaciju rezultata delatnosti inspekcije.

2. (a)Ukoliko se tokom inspekcije otkrije prisustvo nekog oboljenja ili stanja koje bi moglo da ima uticaja na zdravlje ljudi ili životinja, ili da pak ugrozi uslove za gajenje životinja, zvanični veterinar o istom treba da informiše subjekta koji se bavi hranom.

(b) U slučaju da se navedeni problem javio u fazi primarne proizvodnje, zvanični veterinar je dužan da informiše nadležnog veterinara na gazdinstvu sa kog namirnica potiče, subjekta koji se bavi hranom koji je odgovoran za to gazdinstvo (ukoliko pomenuta informacija ne utiče na dalje pravne procedure), a tamo gde je moguće i nadležni organ koji je nadležan za nadzor gazdinstva ili zone lova.

(c) U slučaju da su takve životinje gajene u drugoj zemlji članici ili u trećoj zemlji, zvanični veterinar o istom treba da informiše nadležni organ zemlje članice u kojoj je postrojenje locirano. Tada pomenuti nadležni organ treba da preduzme odgovarajuće mere u skladu sa važećim zakonodavstvom Zajednice.

3. Rezultati inspekcije i testovi treba da budu uneti u relevantne baze podataka.

4. Kada zvanični veterinar tokom sprovođenja antemortem ili postmortem inspekcije, ili pak druge vrste inspekcije, posumnja na prisustvo infektivnih agenasa koji su navedeni na listi A OIE-a, a gde je moguće i sa liste B OIE-a, o istom mora odmah obavestiti nadležni organ, te obe strane treba da preduzmu sve neophodne mere predostrožnosti kako bi se sprečilo eventualno širenje infektivnog agensa u skladu sa važećim zakonodavstvom Zajednice.

POGLAVLJE II: ODLUKE KOJE SE ODNOSE NA PODATKE O LANCU HRANE

1. Zvanični veterinar treba da verifikuje da nije bilo klanja životinja osim u slučaju da su subjektu klanice dostavljene sve proverene informacije o lancu ishrane.

2. Međutim, zvanični veterinar može dozvoliti da se obavi procedura klanja životinja u klanicama čak i u slučaju da nisu dostupne relevantne informacije o lancu hrane. U tom slučaju sve se relevantne informacije moraju dostaviti pre izdavanja dozvole za ishranu ljudi. U očekivanju konačne odluke takve lešine i pripadajuće iznutrice treba skladištiti odvojeno od drugog mesa.

3. Bez obzira na navedeno u stavu 2, kada relevantne informacije o lancu hrane ne budu dostupne ni 24 časa po dospeću životinje u klanicu, sve količine mesa te životinje treba deklarisati nepodobnim za ljudsku ishranu. Ukoliko životinja još nije ušla u proces klanja, to treba učiniti odvojeno od drugih životinja.

4. U slučaju da je evidentno iz prateće evidencije, dokumentacije ili drugih podataka da:

(a) životinje potiču sa gazdinstva ili iz oblasti gde je na snazi zabrana kretanja ili drugo ograničenje u svrhu očuvanja zdravlja ljudi i životinja;

(b) nisu ispoštovani propisi za upotrebu veterinarskih medicinskih proizvoda; ili

(c) postoje drugi događaji koji mogu imati negativnih posledica po zdravlje ljudi ili životinja, neće biti prihvaćena procedura klanja za takve životinje osim one koja je u skladu sa zakonodavstvom Zajednice kako bi bila izbegnuta opasnost po zdravlje ljudi ili životinja.

U slučaju da se takve životinje već nalaze u klanici, moraju biti ubijene odvojeno i mora se označiti da njihovo meso nije podobno za ishranu ljudi uz preduzimanje svih mera za zaštitu zdravlja životinja i ljudi gde je to moguće. Uvek kada zvanični veterinar to smatra neophodnim službenu kontrolu treba sprovesti na gazdinstvu sa kojeg životinje potiču.

5. Nadležni organ treba da preduzme odgovarajuću akciju ukoliko se utvrdi da priložena evidencija, dokumentacija ili drugi podaci nisu u saglasnosti sa realnom situacijom na gazdinstvu sa kojeg životinje potiču životinja ili sa realnim statusom životinja, ili im je namera da zvaničnog veterinara namerno dovode u zabludu. Nadležni organ treba da preduzme mere protiv subjekta koji se bavi hranom, a koji je odgovoran za gazdinstvo sa koga životinje potiču ili protiv drugog odgovornog lica. Ove mere posebno mogu uključiti dodatne kontrole. Subjekat koji se bavi hranom, a koji je odgovoran za gazdinstvo sa koga životinje potiču ili drugo odgovorno lice snosi sve troškove dodatnih kontrola.

POGLAVLJE III: ODLUKE KOJE SE TIČU ŽIVIH ŽIVOTINJA

1. Zvanični veterinar treba da verifikuje da subjekat proizvodnje hrane poštuje propis Regulative (EC) broj 853/2004 kojom se traži da životinje koje su prihvaćene na klanje u svrhu ljudske ishrane budu na odgovarajući način identifikovane. Zvanični veterinar treba da obezbedi da u slučaju da životinje čiji identitet ne može da bude utvrđen, budu odvojeno uništene i označene kao nepodobne za ishranu ljudi. Uvek kada to zvanični veterinar smatra neophodnim, treba sprovesti službene kontrole na gazdinstvu sa kojeg životinje potiču.

2. U slučaju da je izrazito istaknuto pitanje uslova za gajenje životinja, moguće je da se konji pošalju na klanje u klanicu čak i u slučaju da nisu dostavljeni podaci o njihovom identitetu koji se zakonski potražuju. Međutim, ove informacije se moraju

dostaviti pre nego što lešina bude deklarisana kao podobna za ishranu ljudi. Ovi zahtevi se primenjuju i slučaju hitnog klanja konja izvan klanice.

3. Zvanični veterinar treba da verifikuje da subjekat proizvodnje hrane poštuje propis Regulative (EC) broj 853/2004 kojim se traži da životinje imaju takav status paperja, kože ili runa da ne postoji apsolutno nikakav rizik od zagađenja mesa tokom klanja i da su pre klanja isti očišćeni.

4. Životinje sa oboljenjem ili stanjem koje bi moglo biti preneto na životinje ili ljude putem manipulisanja ili konzumiranja mesa i uopšte u slučaju da se kod životinja javljaju klinički znaci sistemskih oboljenja ili neuhranjenosti, ne treba da idu na klanje u cilju dobijanja namirnica za ishranu ljudi. Takve životinje treba odvojeno uništiti uz poštovanje uslova kojima se obezbeđuje da druge životinje ili lešine ne budu zagađene i da budu deklarisane kao nepodobne za ljudsku ishranu.

5. Klanje životinja kod kojih postoji sumnja da su obolele ili sa statusom koji može imati negativnih posledica na zdravlje ljudi ili životinja treba odvojiti. Takve životinje treba da budu podvrgnute detaljnoj antemortem inspekciji kako bi bila uspostavljena dijagnoza. Osim toga zvanični veterinar može odlučiti da budu uzeti uzorci i izvršena laboratorijska ispitivanja u smislu dodatka postmortem inspekciji. Ukoliko to bude potrebno, klanje tih životinja treba izvršiti odvojeno ili na kraju normalne procedure klanja uz preduzimanje svih potrebnih mera predostrožnosti kako bi se izbeglo zagađivanje drugog mesa.

6. Životinje koje eventualno sadrže rezidue veterinarskih medikamenata u količinama većim od dozvoljenih na osnovu zakonodavstva Zajednice, ili pak rezidue zabranjenih supstanci treba da budu podvrgnute proceduri u skladu sa Direktivom 96/23/EC.

7. Zvanični veterinar treba da utvrdi uslove pod kojima će životinje biti tretirane u skladu sa posebnim planom za eradikaciju ili kontrolu specifičnog oboljenja kao što je bruceloza ili tuberkuloza, ili pak zoonotski agensi kao što je salmonela pod direktnim

nadzorom veterinara. Nadležni organ treba da utvrdi uslove pod kojima takve životinje mogu biti podvrgnute proceduri klanja. Navedenim uslovima cilj treba da bude minimalizacija zagađenja drugih životinja i mesa drugih životinja.

8. Životinje koje su ušle u klanicu radi klanja moraju u skladu sa opštim principima tamo i biti zaklane. Međutim u izuzetnim okolnostima kao što je težak kvar opreme u klanici, zvanični veterinar može dozvoliti direktni prenos do druge klanice.

POGLAVLJE IV: ODLUKE KOJE SE ODNOSE NA BRIGU O ŽIVOTINJAMA

1. U slučaju da se ne poštuju propisi o zaštiti životinja u trenutku ubijanja istih, zvanični veterinar treba da verifikuje da je subjekat proizvodnje hrane odmah preduzeo neophodne korektivne mere i sprečio da se isto ponovi.

2. Zvanični veterinar treba da preduzme proporcionalni i progresivni pristup kako bi se mogle nametnuti zakonske mere, a koji ide od izdavanja uputstava pa do usporavanja i zaustavljanja proizvodnje u zavisnosti od prirode i ozbiljnosti problema.

3. Tamo gde je to moguće zvanični veterinar treba da obavesti druge nadležne organe o postojanju problema.

4. Ukoliko zvanični veterinar otkrije da nisu ispoštovani propisi koji se tiču zaštite životinja tokom transporta, treba da preduzme neophodne mere u skladu sa relevantnim zakonodavstvom Zajednice.

5. Ukoliko:

(a) veterinarski tehničar sprovodi kontrolu uslova za gajenje životinja u skladu sa sekcijom III ili IV; i

(d) navedenom kontrolom bude utvrđeno da se ne poštuju propisi o zaštiti životinja, veterinarski tehničar odmah o istom treba da obavesti zvaničnog veterinara, a u hitnim slučajevima treba da preduzme i neophodne mere navedene stavovima 1 do 4 do dolaska zvaničnog veterinara.

POGLAVLJE V: ODLUKE KOJE SE ODNOSE NA MESO

1. Meso treba da bude deklarisano kao nepodobno za ishranu ljudi u sledećim slučajevima:

(a) ukoliko potiče od životinja kod kojih nije sprovedena antemortem inspekcija, osim u slučaju divljači iz prirodnog staništa;

(b) ukoliko potiče od životinja čija iznutrica nije podvrgnuta postmortem inspekciji, osim u slučaju da je drugačije predviđeno na osnovu Regulative (EC) broj 853/2004.

(c) ako potiče od životinja koje su uginule pre klanja, mrtvorođene, nerođene ili zaklane pre dostignute starosti od sedam dana;

(d) ako je dobijeno sasecanjem delova koji štrče;

(e) ukoliko potiče od životinja koje pate od bolesti navedene na listi A OIE-a ili, eventualno na listi B OIE-a, osim ako nije drugačije propisano u sekciji IV;

(f) ukoliko potiče od životinja koje pate od opštih bolesti, na primer od opšte septikemije, piemije, toksemije ili viremije;

(g) ukoliko nije u saglasnosti sa mikrobiološkim kriterijumima propisanim zakonodavstvom Zajednice kojim se utvrđuje da li namirnice mogu biti dostavljene na tržište;

(h) u slučaju da je zagađeno parazitima, osim ako nije drugačije propisano u sekciji IV;

(i) ukoliko sadrži rezidue ili zagađivače u količinama većim od nivoa navedenih u zakonodavstvu Zajednice. U slučaju da rezultati otkriju prevazilaženje relevantnih nivoa, treba sprovesti dodatnu analizu gde je moguće;

(j) bez ograničavanja detaljnih odredbi zakonodavstva Zajednice, u slučaju da potiče od životinja ili lešina koje sadrže rezidue zabranjenih supstanci ili potiče od životinja koje su lečene zabranjenim supstancama;

(k) koje sadrži jetru ili bubrege životinja starijih od dve godine iz oblasti gde je primenom planova na koje je saglasnost data u skladu sa članom 5 Direktive 96/23/EC otkrivena opšta prisutnost teških metala u prirodnoj sredini;

(l) koje je nezakonito tretirano supstancama za dekontaminaciju;

(lj) koje je nezakonito tretirano jonizujućim UV zracima;

(m) koje sadrži strana tela (osim u slučaju divljači iz prirodnog staništa, materijala koji je korišćen u lovu);

(n) kod koga je premašen maksimalni nivo radioaktivnosti propisan u skladu sa zakonodavstvom Zajednice;

(nj) kod koga su indikovane patofiziološke promene, anomalije u konzistenciji, nedovoljno krvarenje (osim u slučaju divljači iz prirodnog staništa), ili pak organoleptičke anomalije, posebno naglašeni polni miris;

(o) koje potiče od neuhranjenih životinja;

(p) koje sadrži specifičan rizični materijal, osim ukoliko nije drugačije navedeno zakonodavstvom Zajednice;

(r) koje je zagađeno tlom, fekalijama ili na drugi način;

(s) koje sadrži krv koja može predstavljati opasnost po zdravlje ljudi ili životinja iz razloga medicinskog statusa životinje od koje potiče, ili kontaminacije koja nastaje tokom procesa klanja;

(t) koje po mišljenju zvaničnog veterinara i po ispitivanju svih relevantnih podataka, može predstavljati opasnost po zdravlje ljudi ili životinja, ili iz drugog razloga nije pogodno za ishranu ljudi;

2. Zvanični veterinar može postaviti zahteve koji se tiču korišćenja mesa dobijenog od životinja koje su podvrgnute hitnom klanju izvan klanice.

Odeljak III: Odgovornosti kontrole i učestalost iste

POGLAVLJE I: ZVANIČNI VETERINARSKI TEHNIČARI

Zvanični veterinarski tehničari mogu pomagati zvaničnom veterinaru u obavljanju svih zadataka u skladu sa sledeće navedenim ograničenjima i svim detaljnim propisima navedenim u Sekciji IV:

1. u odnosu na zadatke nadzora, zvanični veterinarski tehničari imaju prava da samo prikupljaju podatke koji s odnose na odgovarajuću higijensku praksu i procedure zasnovane na HACCP-u;

2. u odnosu na antemortem inspekciju i provere uslova za gajenje životinja, zvanični veterinarski tehničari jedino mogu da inicijalno pregledaju životinje i pomognu oko čisto praktičnih zadataka; i

3. u odnosu na postmortem inspekciju, zvanični veterinar mora redovno da proverava rad zvaničnog veterinarskog tehničara, a u slučaju hitnog klanja životinja izvan klanice, da lično sprovede inspekciju.

POGLAVLJE II: UČESTALOST KONTROLA

1.Nadležni organ treba da obezbedi da je najmanje jedan zvanični veterinar prisutan:

(a) u klanicama, tokom antemortem i postmortem inspekcije; i

(b) u objektima za obradu i rasecanje mesa divljači divljači tokom postmortem inspekcije.

2. Međutim, nadležni organ ima prava da ovakav pristup prilagodi u nekim klanicama i u objektima za obradu i rasecanje mesa divljači na osnovu utvrđene analize rizika i u skladu sa kriterijumima koji su navedeni u skladu sa članom 18, alineja 3 ukoliko su takvi postojeći. U navedenim slučajevima:

(a) potrebno je da zvanični veterinar bude prisutan u fazi antemortem inspekcije u klanici ukoliko:

(i) je zvanični veterinar ili veterinar sa dozvolom izvršio antemortem inspekciju na gazdinstvu sa kojeg životinje potiču, proverio podatke o lancu hrane i o rezultatima provere obavestio zvaničnog veterinarskog tehničara u klanici,

(ii) je zvanični veterinarski tehničar u klanici zadovoljan činjenicom da podaci o lancu hrane ne ukazuju na eventualni problem koji bi se ticao bezbednosti namirnica, kao i da je opšti zdravstveni status životinje zadovoljavajući, a isto tako i uslovi za gajenje životinja, i

(iii) ukoliko je zvanični veterinar ubeđenja da zvanični veterinarski tehničar provere vrši na propisan način;

(b) zvanični veterinar ne mora biti uvek prisutan tokom postmortem inspekcije u sledećim slučajevima:

(i) kada zvanični veterinarski tehničar vrši postmortem inspekciju i odvaja meso sa anomaliijama, kao i svo drugo meso iste životinje,

(ii) zvanični veterinar naknadno pregleda takvo meso, i

(iii) zvanični veterinarski tehničar dokumentuje svoje procedure i nalaze na način kojim je zvaničnom veterinaru omogućeno da bude ubeđenja kako su ispunjeni svi standardi. Međutim, u slučaju da se radi o živini i lagomorfima, zvanični veterinarski tehničar može odbaciti meso sa anomalijama i u skladu sa sekcijom IV zvanični veterinar ne mora da sistematski proveri sve količine takvog mesa.

3. Mogućnosti navedene u stavu 2 se ne primenjuju:

(a) na životinje koje su bile podvrgnute hitnom klanju;

(b) na životinje za koje se sumnja da pate od bolesti ili stanja koje može imati negativnih posledica po zdravlje ljudi;

(d) na goveda, ovce i koze iz stada za koje nije zvanično deklarisano da nema bruceloze;

(e) u slučaju pojave oboljenja koje je navedeno na listi A OIE-a ili eventualno i na listi B OIE-a. Isto se odnosi na životinje koje su lako podložne navedenom oboljenju ili potiču iz određene regije kako je definisano članom 2 Direktive Saveta 64/432/EEC (1);

(f) kada je potrebno sprovesti detaljnije kontrole iz razloga nastanka epidemije ili posebno bolesti navedenih na listi B OIE-a.

4. U pogonima za rasecanje nadležni organ treba da obezbedi prisustvo zvaničnog veterinara ili zvaničnog veterinarskog tehničara tokom procesa prerade mesa, onoliko često koliko je to potrebno kako bi se ispunili ciljevi Regulative.

POGLAVLJE III: ANGAŽOVANJE ZAPOSLENIH U KLANICI

A. POSEBNI ZADACI KOJI SE ODNOSE NA PROIZVODNJU MESA ŽIVINE I LAGOMORFA

Zemlje članice mogu dati dozvolu zaposlenima u klanicama da preuzmu delatnosti zvaničnih veterinarskih tehničara kod kontrole proizvodnje mesa od živine, lagomorfa i zečetine u skladu sa dole navedenim:

(a) Ukoliko je u postrojenju korišćena dobra higijenska praksa u skladu sa članom 4(4) ove Regulative i procedure HACCP tokom najmanje dvanaestomesečnog perioda, nadležni organ može da ovlasti zaposlene u tom postrojenju, a koji su prošli obuku za zvanične asistente i položili isti ispit, da obavljaju zadatke zvaničnih veterinarskih tehničara i budu deo nezavisnog inspekcijskog tima nadležnog organa pod nadzorom, odgovornošću i uz poštovanje uputstava koje izdaje zvanični veterinar. Pod ovim uslovima će zvanični veterinar biti prisutan tokom antemortem i postmortem inspekcije, nadziraće navedene aktivnosti i redovno će sprovoditi testove performansi kako bi se utvrdilo da su tokom rada u klanici bili zadovoljeni posebni kriterijumi koje je propisao nadležni organ i dokumentovaće rezultate navedenih testova performansi. Detaljni propisi za testove performansi će biti navedeni u skladu sa procedurom propisanom u članu 18. Tamo gde na kvalitet higijene u postrojenju utiče rad zaposlenih u njemu, tamo gde zaposleni ne izvršavaju svoje zadatke na odgovarajući način, ili uopšte u postrojenju gde zaposleni obavljaju svoj

posao na način koji nadležni organ smatra nezadovoljavajućim, navedeno osoblje će biti zamenjeno zvaničnim veterinarskim tehničarima.

Odgovornosti po pitanju proizvodnje i inspekcije u postrojenju moraju biti odvojene, a svako postrojenje koje želi da angažuje sopstvene inspektore mora za to posedovati međunarodno priznati sertifikat.

(b) Nadležni organ zemlje članice donosi principijelnu odluku za svaki pojedinačni slučaj o tome da li će dozvoliti primenu sistema kakav je gore opisan. Gde zemlja

članica donese principijelnu odluku u prilog takvom sistemu, o istoj će obavestiti Komisiju, kao i o uslovima navedenim u toj odluci. Za subjekte koji se bave hranom u nekoj zemlji članici stvarna upotreba ovakvog sistema će zavisiti od odluke samog subjekta . Ukoliko nadležni organ nije siguran da subjekat koji se bavi hranom zadovoljava uslove iz propisa, u tom postrojenju navedeni sistem neće biti primenjen. Kako bi se izvršila takva procena, nadležni organ sprovodi analizu evidencije proizvodnje i inspekcije, tipa delatnosti koje se u postrojenju obavljaju, istorijata poštovanja propisa, ekspertize, profesionalnog stava i osećaja odgovornosti kod zaposlenih u klanici u odnosu na bezbednost namirnica, kao i ostalih relevantnih podataka.

B. SPECIFIČNO UZORKOVANJE I TESTIRANJE

Ukoliko su zaposleni u klanici prošli posebnu obuku mogu pod nadzorom zvaničnog veterinara, kao i na njegovu odgovornost i kontrolu, da vrše uzorkovanje i testiranja za životinje svih vrsta.

POGLAVLJE IV: PROFESIONALNE KVALIFIKACIJE

A. ZVANIČNI VETERINARI

1. Nadležni organ može da imenuje samo veterinare koji su položili ispit u skladu sa uslovima navedenim u stavu 2 kako bi dobili svojstvo zvaničnih veterinara.

2. Nadležni organ je dužan da organizuje ispit kojim bi trebalo da se verifikuje znanje iz navedenih oblasti u stepenu koji je neophodan u zavisnosti od iskustva i kvalifikacija veterinara:

(a) nacionalnog i zakonodavstva Zajednice koje se odnosi na veterinarsku medicinu, bezbednost namirnica, uslove za gajenje životinja i farmaceutske supstance;

(b) principe zajedničke politike u poljoprivredi, tržišne mere, refundiranje izvoza i lažne detekcije (uključujući globalni kontekst: Svetska trgovinska organizacija (WTO), SPS, Kodex Alimentarius, OIE);

(d) principe, koncepte i metode pravilne procedure proizvodnje i upravljanja kvalitetom;

(e) upravljanje kvalitetom pre žetve (pravilni principi obrade zemlje);

(f) promociju i korišćenje higijene i bezbednosti namirnica (dobra higijenska praksa);

(g) principe, koncepte i metode analize rizika;

(h) principe, koncepte i metode analize rizika HACCP-a, korišćenje HACCP-a tokom čitavog procesa proizvodnje hrane u lancu hrane;

(i) prevenciju i kontrolu rizika vezanih za namirnice koji utiču na zdravlje ljudi;

(j) populacionu dinamiku infekcije i intoksikacije;

(k) dijagnostičku epidemiologiju;

(l) kontrolu i nadzor sistema;

(lj) kontrolu i regulacionu procenu upravljačkih sistema za bezbednost namirnica;

(m) principe i dijagnostičke primene savremenih metoda testiranja;

(n) podatke i tehnologiju komunikacije koji su vezani za veterinarsku medicinu;

(nj) podatke o korišćenju i primeni biostatistike;

(o) ispitivanja o epidemijama bolesti izazvanih namirnicama kod ljudi;

(p) relevantne aspekte koji se tiču prenosivih spongiformnih encefalopatija (TSE) ;

(r ) uslovi za gajenje životinja na nivou proizvodnje, transporta i klanja;

(s) ekološka pitanja vezana za proizvodnju hrane (uključujući raspolaganje otpacima);

(t) princip predostrožnosti i brige o potrošaču; i

(u) principe obuke zaposlenih u proizvodnom lancu.

Kandidati mogu steći odgovarjuće znanje tokom osnovne veterinarske obuke, kurseva veterinarske obuke i profesionalnog iskustva koje je stečeno po sticanju zvanja veterinara. Nadležni organ može da organizuje različite ispite kod kojih se u obzir uzima radno iskustvo kandidata. Međutim, kada nadležni organ utvrdi da je kandidat stekao svo neophodno znanje za sticanje univerzitetske diplome ili putem stalnog obrazovnog

procesa čiji rezultat predstavlja diploma postdiplomskih studija, može odustati od zahteva za polaganje ispita.

3. Veterinar treba da ima sklonosti ka multidisciplinarnoj saradnji.

4. Osim toga, zvanični veterinar treba da prođe praktičnu obuku tokom probnog perioda od najmanje 200 časova pre nego što bude sposoban za samostalan rad. Tokom probnog perioda treba da radi pod nadzorom iskusnih zvaničnih veterinara u klanicama, pogonima za rasecanje, lokacijama inspekcije svežeg mesa i na gazdinstvima. Obuka posebno treba da sadrži sistem kontrole upravljanja bezbednošću namirnica.

5. Zvanični veterinar treba da se permanentno obrazuje i da bude u toku sa progresom u svojoj oblasti putem konstantnog obrazovanja i profesionalne literature. Kad god je to moguće, zvanični veterinar treba da upotpunjuje svoje obrazovanje na seminarima.

6. Oni veterinari koji su već postavljeni za zvanične veterinare moraju posedovati odgovarajuće znanje o temama koje su navedene u stavu 2. Tamo gde je potrebno, znanje treba da stiču putem permanentnih obrazovnih aktivnosti. Nadležni organ treba da im za isto obezbedi odgovarajuće uslove.

7. Bez obzira na navedeno stavovima 1 i 6, zemlje članice imaju prava da propišu posebne propise za zvanične veterinare koji su privremeno zaposleni i nadležni za sprovođenje inspekcije u malim preduzećima.

B. ZVANIČNI VETERINARSKI TEHNIČARI

1. Nadležni organ ima prava da za zvanične veterinarske tehničare postavi lica koja su prošla obuku i položila ispit u skladu sa dole navedenim zahtevima.

2. Nadležni organ mora da organizuje navedene ispite. Kako bi imali prava da se pojave na ispitu, kandidati moraju pružiti sledeće dokaze:

(a) da imaju najmanje 500 časova teoretske obuke i najmanje 400 časova praktične obuke u vezi oblasti koje su opisane u stavu 5; i

(b) da su prošli neophodnu dodatnu obuku kako bi bili u stanju da u potpunosti obave svoje dužnosti u svojstvu zvaničnih veterinarskih tehničara.

3. Praktična obuka koja se spominje u stavu 2(a) treba da se odvija u klanicama i pogonima za rasecanje pod nadzorom zvaničnog veterinara, kao i na dobrima i u drugim relevantnim postrojenjima.

4. Obuka i ispiti treba, pre svega da se odnose na crveno meso i meso živine. Međutim, lica koja pohađaju obuku za jednu od dve kategorije, a položili su ispit, treba da

prođu još samo skraćenu obuku kako bi polagali ispit za drugu kategoriju. Obuka i ispit treba da obuhvate lovnu divljač, gajenu divljač i lagomorfe gde je moguće.

5. Obukom za zvanične veterinarske tehničare treba pokriti, a ispitom potvrditi znanje iz sledećih oblasti:

(a) u vezi gazdinstava:

(i) teorijski deo:

- poznavanje organizacije zemljoradničke proizvodnje, proizvodni metodi, međunarodna trgovina itd.

- dobra praksa gazdovanja u oblasti stočarstva,

- osnovno znanje o bolestima, posebno o zoonozama-virusi, bakterije, paraziti, itd.

- kontrola oboljenja, korišćenje medikamenata i vakcina, testiranje rezidua,

- inspekcija higijene i zdravlja,

- uslovi za gajenje životinja na farmama i tokom transporta,

- ekološki zahtevi- u objektima, i uopšte na gazdinstvima,

- relevantni zakoni, regulative i administrativne klauzule,

- briga o potrošaču i kontrola kvaliteta;

(ii) praktični deo:

- obilasci gazdinstava različitih tipova i korišćenje različitih metoda za gajenje životinja,

- obilasci proizvodnih postrojenja,

- posmatranje utovara i istovara životinja,

- laboratorijske demonstracije,

- veterinarske kontrole,

- dokumentacije;

(b) u vezi klanica i pogona za rasecanje:

(i) teorijski deo:

- poznavanje organizacije proizvodnje mesa, proizvodni metodi, međunarodna trgovina i tehnologija klanja i rasecanja,

- osnovno znanje iz oblasti higijene i dobrih higijenskih praksi, a posebno industrijske higijene, higijene klanja, rasecanja i skladištenja, radne higijene,

- HACCP i kontrola procedurama zasnovanih na HACCP,

- uslovi kod istovara životinja posle transporta i u klanici,

- osnovno poznavanje anatomije i fiziologije ubijenih životinja,

- osnovno poznavanje patologije ubijenih životinja,

- osnovno poznavanje patološke anatomije ubijenih životinja,

- relevantna znanja koja se tiču prenosivih spongiformnih encefalopatija (TSE) i drugih značajnih zoonoza i zoonotskih agenasa,

- poznavanje metoda i procedura za klanje, inspekciju, pripremu, ambalažiranje, pakovanje i transport svežeg mesa,

- osnovno poznavanje mikrobiologije,

- antemortem inspekcija,

- ispitivanje trihinoze,

- postmortem inspekcija,

- administrativni zadaci,

- poznavanje relevantnih zakona, regulativa i administrativnih klauzula,

- procedura uzimanja uzoraka,

- aspekti prevare;

(ii) praktični deo:

- identifikacija životinje,

- provera starosti,

- inspekcija i evaluacija zaklane životinje,

- postmortem inspekcija u klanici,

- utvrđivanje prisustva trihinoze,

- identifikacija životinjske vrste putem ispitivanja tipičnih delova životinje,

- identifikovanje i komentarisanje u vezi delova zaklane životinje kod kojih je došlo do promena,

- higijenska kontrola, uključujući proveru dobrih higijenskih praksi i procedure zasnovane na HACCP-u,

- evidentiranje rezultata antemortem inspekcije,

- uzimanje uzoraka,

- utvrđivanje tragova mesa,

- dokumentacija.

6. Zvanični veterinarski tehničari treba da se permanentno obrazuju i da budu u toku sa progresom u svojoj oblasti putem konstantnog obrazovanja i profesionalne literature. Kad god je to moguće, zvanični veterinarski tehničar treba da upotpunjuje svoje obrazovanje na seminarima.

7. Ona lica koja su već postavljena za zvanične veterinarske tehničare moraju posedovati odgovarajuće znanje o temama koje su navedene u stavu 5. Tamo gde je potrebno, znanje treba da stiču putem permanentnih obrazovnih aktivnosti. Nadležni organ treba da im za isto obezbedi odgovarajuće uslove.

8. Međutim, kada zvanični veterinarski tehničar treba da izvršava zadatke koji se odnose na uzimanje uzoraka i analize vezane za ispitivanje trihinoze, nadležni organ treba jedino da obezbedi da isti prođu odgovarajuću obuku kako bi bili u stanju da izvršavaju navedene zadatke.

Odeljak IV: Posebni zahtevi

POGLAVLJE I: DOMAĆA GOVEDA

A. GOVEDA MLAĐA OD ŠEST NEDELJA

Lešine i iznutrice goveda mlađih od šest nedelja treba da budu podvrgnute sledećim procedurama postmortem inspekcije:

1. vizuelnoj inspekciji glave i vrata; inciziji i pregledu retrofaringalnih limfnih čvorova (Lnn retropharyngiales); inspekciji usta i vilica; palpaciji jezika; uklanjanju krajnika;

2. vizuelnoj inspekciji pluća, traheja i jednjaka; palpaciji pluća; inciziji i pregledu bronhijalnih i medijastinalnih limfnih čvorova (Lnn. Bifucationes, eparteriales i mediastinales). Traheji i glavne grane bronhija se moraju otvoriti po dužini i mora se

izvršiti incizija pluća u posteriornoj trećini, pod pravim uglom na glavne ose; nije potrebno vršiti incizije u slučaju da pluća nisu predviđena za ljudsku ishranu;

3. vizulenoj inspekciji perikardijuma i srca, gde za srce treba izvršiti inciziju po dužini kako bi se otvorile ventrikule i isekao interventrikularni septum;

4. vizuelnoj inspekciji dijafragme;

5. vizuelnoj inspekciji jetre i hepatičkih i pankreatičkih limfnih čvorova (Lnn portales); palpaciji, a gde je potrebno i inciziji jetre i njenih limfnih čvorova;

6. vizuelnoj inspekciji gastro-intestinalnog trakta, mezenterijuma, gastričkih i mezenterijumskih limfnih čvorova (Lnn.gastrici, mesenterici, craniales i caudales); palpataciji, a gde je potrebno i inciziji gastričkih i mezenterijumskih limfnih čvorova;

7. vizuelnoj inspekciji, a gde je potrebno i palpaciji slezine;

8. vizuelnoj inspekciji bubrega; ukoliko je potrebno i inciziji bubrega i renalnih limfnih čvorova (Lnn. renales);

9. vizuelnoj inspekciji pleure i peritoneuma;

10. vizuelnoj inspekciji i palpaciji umbilikalne regije i zglobova. U slučaju da postoji sumnja u ispravnost istih, treba izvršiti inciziju umbilikalne regije i otvoriti zglobove; treba izvršiti ispitivanje sinovijalne tečnosti.

B. GOVEDA STARIJA OD ŠEST NEDELJA

Lešine i iznutrice goveda starijih od šest nedelja treba da budu podvrgnute sledećim procedurama postmortem inspekcije:

1. vizuelnoj inspekciji glave i vrata; inciziji i pregledu submaksilarnih, retrofaringalnih i paratiroidnih limfnih čvorova (Lnn retropharyngiales, mandibulares i parotidei); pregledu spoljnih masetera gde treba napraviti dve incizije paralelno sa donjom vilicom, kao i unutrašnje masetere (interni pterigoidni mišići) za koje inciziju treba izvršiti po jednoj ravni. Jezik treba osloboditi kako bi bila omogućena detaljna

vizuelna inspekcija usta i vilica za koje treba izvršiti palpaciju. Krajnike treba ukloniti;

2. vizuelnoj inspekciji traheja i jednjaka; vizuelnoj inspekciji i palpaciji pluća; inciziji i pregledu bronhijalnih i medijastinalnih limfnih čvorova (Lnn. bifucationes, eparteriales i mediastinales). Traheji i glavne grane bronhija se moraju otvoriti po dužini i mora se izvršiti incizija pluća u posteriornoj trećini, pod pravim uglom na glavne ose; nije potrebno vršiti incizije u slučaju da pluća nisu predviđena za ljudsku ishranu;

3. vizulenoj inspekciji perikardijuma i srca, gde za srce treba izvršiti inciziju po dužini kako bi se otvorile ventrikule i isekao interventrikularni septum;

4. vizuelnoj inspekciji dijafragme;

5. vizuelnoj inspekciji i palpaciji jetre i hepatičkih i pankreatičkih limfnih čvorova (Lnn portales); inciziji gastričke površine jetre i baze kaudalnog režnja u cilju pregleda žučnih kanala;

6. vizuelnoj inspekciji gastro-intestinalnog trakta, mezenterijuma, gastričkih i mezenterijumskih limfnih čvorova (Lnn.gastrici, mesenterici, craniales i caudales); palpaciji, a gde je potrebno i inciziji gastričkih i mezenterijumskih limfnih čvorova;

7. vizuelnoj inspekciji, a gde je potrebno i palpaciji slezine;

8. vizuelnoj inspekciji bubrega; ukoliko je potrebno i inciziji bubrega i renalnih limfnih čvorova (Lnn. renales);

9. vizuelnoj inspekciji pleure i peritoneuma;

10. vizuelnoj inspekciji genitalnih organa (osim penisa ukoliko je već odbačen);

11. vizuelnoj inspekciji i ukoliko je potrebno, palpaciji i inciziji vimena i limfnih čvorova istog (Lnn.supramammarii). Kod krava, svaku polovinu vimena treba otvoriti dugom i dubokom incizijom sve do laktiferoznih sinusa (sinus lactiferes) i treba izvršiti inciziju limfnih čvorova vimena, osim u slučaju kada vime nije namenjeno ishrani ljudi.

POGLAVLJE II: DOMAĆE OVCE I KOZE

Lešine i iznutrice ovaca i koza treba da budu podvrgnute sledećim procedurama postmortem inspekcije:

1. vizuelnoj inspekciji glave posle deranja kože i u slučaju da postoji bilo kakva sumnja, pregledu vrata, usta, jezika i retrofaringalnih i paratiroidnih limfnih čvorova. Bez

ograničavanja važenja propisa o zdravlju životinja, navedene preglede nije potrebno vršiti u slučaju da je nadležni organ u poziciji da garantuje da će glava u čijem je sastavu jezik i mozak biti isključena iz ljudske ishrane;

2. vizuelnoj inspekciji pluća, traheja i jednjaka; palpaciji pluća i bronhijalnih i medijastinalnih limfnih čvorova (Lnn. bifucationes, eparteriales i mediastinales). U slučaju da postoji sumnja, za navedene organe i limfne čvorove se mora izvršiti incizija i pregled;

3. vizulenoj inspekciji perikardijuma i srca, a ukoliko postoji sumnja, za srce treba izvršiti inciziju i pregled;

4. vizuelnoj inspekciji dijafragme;

5. vizuelnoj inspekciji jetre i hepatičkih i pankreatičkih limfnih čvorova (Lnn portales); palpaciji jetre i njenih limfnih čvorova; inciziji gastričke površine jetre u cilju pregleda žučnih kanala;

6. vizuelnoj inspekciji gastro-intestinalnog trakta, mezenterijuma, gastričkih i mezenterijumskih limfnih čvorova (Lnn.gastrici, mesenterici, craniales i caudales);

7. vizuelnoj inspekciji, a gde je potrebno i palpaciji slezine;

8. vizuelnoj inspekciji bubrega; ukoliko je potrebno i inciziji bubrega i renalnih limfnih čvorova (Lnn. renales);

9. vizuelnoj inspekciji pleure i peritoneuma;

10. vizuelnoj inspekciji genitalnih organa (osim penisa ukoliko je već odbačen);

11. vizuelnoj inspekciji vimena i limfnih čvorova istog;

12. vizuelnoj inspekciji i palpaciji umbilikalne regije i zglobova kod mladih životinja. U slučaju da postoji sumnja u ispravnost istih, treba izvršiti inciziju umbilikalne regije i otvoriti zglobove; treba izvršiti ispitivanje sinovijalne tečnosti.

POGLAVLJE III: DOMAĆI KOPITARI

Lešine i iznutrice kopitara treba da budu podvrgnute sledećim procedurama postmortem inspekcije:

1. vizuelnoj inspekciji glave i po oslobađanju jezika, vrata; palpaciji, a po potrebi i inciziji submaksilarnih, retrofaringalnih i paratiroidnih limfnih čvorova (Lnn retropharyngiales, mandibulares i parotidei). Jezik treba osloboditi kako bi bila

omogućena detaljna vizuelna inspekcija usta i vilica za koje treba izvršiti palpaciju. Krajnike treba ukloniti;

2. vizuelnoj inspekciji pluća, traheja i jednjaka; palpaciji pluća i po potrebi inciziji bronhijalnih i medijastinalnih limfnih čvorova (Lnn. bifucationes, eparteriales i mediastinales). Traheji i glavne grane bronhija se moraju otvoriti po dužini i mora se

izvršiti incizija pluća u posteriornoj trećini, pod pravim uglom na glavne ose; nije potrebno vršiti incizije u slučaju da pluća nisu predviđena za ljudsku ishranu;

3. vizulenoj inspekciji perikardijuma i srca, a ukoliko postoji sumnja, za srce treba izvršiti inciziju po dužini kako bi se otvorile ventrikule i isekao interventrikularni septum;

4. vizuelnoj inspekciji dijafragme;

5. vizuelnoj inspekciji, palpaciji, a gde je potrebno i inciziji jetre i hepatičkih i pankreatičkih limfnih čvorova (Lnn portales);

6. vizuelnoj inspekciji gastro-intestinalnog trakta, mezenterijuma, gastričkih i mezenterijumskih limfnih čvorova (Lnn.gastrici, mesenterici, craniales i caudales), a gde je potrebno i inciziji gastričkih i mezenterijumskih limfnih čvorova;

7. vizuelnoj inspekciji, a gde je potrebno i palpaciji slezine;

8. vizuelnoj inspekciji bubrega; ukoliko je potrebno i inciziji bubrega i renalnih limfnih čvorova (Lnn. renales);

9. vizuelnoj inspekciji pleure i peritoneuma;

10. vizuelnoj inspekciji genitalnih organa pastuva (osim penisa ukoliko je već odbačen) i kobila;

11. vizuelnoj inspekciji vimena i limfnih čvorova istog (Lnn.supramammarii), a kada je potrebno i inciziji supramamarnih limfnih čvorova;

13. sve konje sive i bele boje treba pregledati na melanozu i melanomatu ispitivanjem mišića i limfnih čvorova (Lnn.subrhomboidei) na ramenima ispod skapularne hrskavice po oslobađanju zgloba jednog ramena. Bubrege treba izložiti i pregledati putem incizije kroz čitav jedan bubreg.

POGLAVLJE IV: DOMAĆE SVINJE

A. ANTEMORTEM INSPEKCIJA

1. Nadležni organ može doneti odluku kojom svinje namenjene za klanje treba podvrgnuti antemortem inspekciji na gazdinstvu sa kojeg životinje potiču. U tom slučaju za klanje većeg broja svinja se može dati dozvola samo ukoliko:

(a) je obezbeđen sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti u skladu sa poglavljem X, deo A koji je u prilogu; i

(b) su ispunjeni zahtevi navedeni u stavovima 2 do 5.

2. Antemortem inspekcija na gazdinstvu sa kojeg potiču životinje treba da sadrži:

(a) proveru podataka ili dokumentacije na dobru uključujući informacije o lancu hrane;

(b) pregled svinja kako bi se utvrdilo da li:

(i) kod njih postoji oboljenje ili stanje koje se može preneti na druge životinje ili ljude putem manipulacije ili konzumiranja mesa, ili u slučaju da su same ili u grupi tako da mogu da ukažu na to kako je takvo oboljenje moglo da nastane,

(ii) u slučaju da se kod njih javio poremećaj opšteg ponašanja ili znaci oboljenja zbog čega bi njihovo meso bilo nepodobno za ishranu ljudi, ili

(iii) postoje dokazi ili razlozi za sumnju da eventualno sadrže preterane količine hemijskih rezidua u odnosu na nivoe koji su propisani zakonima Zajednice, ili pak rezidue zabranjenih supstanci.

3. Zvanični veterinar ili veterinar sa dozvolom treba da sprovede antemortem inspekciju na gazdinstvu. Svinje treba direktno poslati na klanje i ne omogućiti mešanje sa drugim svinjama.

4. Antemortem inspekcijom u klanici treba pokriti isključivo:

(a) kontrolu identifikacije životinja; i

(b) skeniranje kako bi se potvrdilo da su poštovani propisi o gajenju životinja i da li su prisutni znaci nekog stanja koji mogu imati negativnog uticaja na zdravlje ljudi i životinja. Skeniranje može da obavi zvanični veterinarski tehničar.

5. Ukoliko svinje ne budu zaklane u roku od tri dana od datuma izdavanja sertifikata u skladu sa stavom 1(a):

(a) u slučaju da svinje nisu napuštale gazdinstvo sa kojeg potiču životinje kako bi dospele u klanicu, treba ih ponovo pregledati i izdati novi sertifikat o zdravstvenom stanju;

(b) u slučaju da su svinje već na putu ka klanici, može se izdati dozvola za klanje čim se utvrde razlozi za odlaganje i pod uslovom da svinje budu podvrgnute daljoj antemortem inspekciji.

B. POSTMORTEM INSPEKCIJA

Lešine i iznutrice svinja u skladu sa stavom 2 treba da budu podvrgnute sledećim procedurama postmortem inspekcije:

(a) vizuelnoj inspekciji glave i vrata; inciziji i pregledu submaksilarnih limfnih čvorova (Lnn mandibulares). Vizuelnoj inspekciji usta, vilica i jezika;

(b) vizuelnoj inspekciji pluća, traheja i jednjaka; palpaciji pluća i bronhijalnih i medijastinalnih limfnih čvorova (Lnn. bifucationes, eparteriales i mediastinales). Traheji i glavne grane bronhija se moraju otvoriti po dužini i mora se izvršiti incizija

pluća u posteriornoj trećini, pod pravim uglom na glavne ose; nije potrebno vršiti incizije u slučaju da pluća nisu predviđena za ljudsku ishranu;

(c) vizulenoj inspekciji perikardijuma i srca, a ukoliko postoji sumnja, za srce treba izvršiti inciziju po dužini kako bi se otvorile ventrikule i isekao interventrikularni septum;

(d) vizuelnoj inspekciji dijafragme;

(e) vizuelnoj inspekciji jetre i hepatičkih i pankreatičkih limfnih čvorova (Lnn portales); palpaciji jetre i limfnih čvorova iste;

(f) vizuelnoj inspekciji gastro-intestinalnog trakta, mezenterijuma, gastričkih i mezenterijumskih limfnih čvorova (Lnn.gastrici, mesenterici, craniales i caudales), palpaciji, a gde je potrebno i inciziji gastričkih i mezenterijumskih limfnih čvorova;

(g) vizuelnoj inspekciji, a gde je potrebno i palpaciji slezine;

(h) vizuelnoj inspekciji bubrega; ukoliko je potrebno i inciziji bubrega i renalnih limfnih čvorova (Lnn. renales);

(j) vizuelnoj inspekciji pleure i peritoneuma;

(k) vizuelnoj inspekciji genitalnih organa (osim penisa ukoliko je već odbačen);

(l) vizuelnoj inspekciji vimena i limfnih čvorova istog (Lnn.supramammarii), a kada je potrebno i inciziji supramamarnih limfnih čvorova kod krmača;

(lj) vizuelnoj inspekciji i palpataciji umbilikalne regije i zglobova kod mladih životinja. U slučaju da postoji sumnja u ispravnost istih, treba izvršiti inciziju umbilikalne regije i otvoriti zglobove.

2. Nadležni organ može doneti odluku da na osnovu epidemioloških ili drugih podataka dobijenih sa gazdinstva da tov svinja koje se nalaze u istim kontrolisanim uslovima smeštaja u integrisanim proizvodnim sistemima od faze odvikavanja od sisanja u nekim ili svim slučajevima koji su navedeni u stavu 1, treba sprovesti samo vizuelnu inspekciju.

POGLAVLJE V: ŽIVINA

A. ANTEMORTEM INSPEKCIJA

1. Nadležni organ može doneti odluku kojom živina namenjena za klanje treba da bude podvrgnuta antemortem inspekciji na gazdinstvu sa kojeg potiču životinje. U tom slučaju za klanje jata ptica sa gazdinstva se može izdati dozvola samo ukoliko:

(a) je obezbeđen sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti u skladu sa poglavljem X, deo A koji je u prilogu; i

(b) su ispunjeni zahtevi navedeni u stavovima 2 do 5.

2. Antemortem inspekcija na dobru porekla treba da sadrži:

(a) proveru podataka ili dokumentacije na dobru uključujući informacije o lancu hrane;

(b) pregled jata kako bi se utvrdilo da li:

(i) kod ptica postoji oboljenje ili stanje koje se može preneti na druge životinje ili ljude putem manipulacije ili konzumiranja mesa, ili se ponašaju na način kojim se indikuje da bi takvo oboljenje moglo da nastane,

(ii) u slučaju da se kod njih javio poremećaj opšteg ponašanja ili znaci oboljenja zbog čega bi njihovo meso bilo nepodobno za ishranu ljudi, ili

(iii) postoje dokazi ili razlozi za sumnju da eventualno sadrže preterane količine hemijskih rezidua u odnosu na nivoe koji su propisani zakonima Zajednice, ili pak rezidua zabranjenih supstanci.

3. Zvanični veterinar ili veterinar sa dozvolom treba da sprovede antemortem inspekciju na gazdinstvu.

4. Antemortem inspekcijom u klanici treba pokriti isključivo:

(a) kontrolu identifikacije životinja; i

5. Ukoliko ptice ne budu zaklane u roku od tri dana od datuma izdavanja sertifikata u skladu sa stavom 1(a):

(a) u slučaju da jato nije napuštalo gazdinstvo sa kojeg potiče kako bi dospelo u klanicu, treba ih ponovo pregledati i izdati novi sertifikat o zdravstvenom stanju;

(b) u slučaju da je jato već na putu ka klanici, može se izdati dozvola za klanje čim se utvrde razlozi za odlaganje i pod uslovom da jato bude podvrgnuto ponovnom pregledu.

6. U slučaju da antemortem inspekcija ne bude sprovedena na gazdinstvu, zvanični veterinar treba da uradi inspekciju jata u klanici.

7. Ukoliko se kod ptica jave klinički simptomi oboljenja, iste ne mogu biti zaklane u svrhu ishrane ljudi. Međutim, može doći do ubijanja takvih ptica na liniji klanja po okončanju normalnog procesa klanja ukoliko se preduzmu mere predostrožnosti kako bi se izbegla opasnost od širenja patogenih organizama i ukoliko se odmah po ubijanju takvih ptica očisti i dezinfikuje oprema.

8. U slučaju da je živina gajena u svrhu proizvodnje paštete (fois gras) i da je došlo do odlaganja vađenja iznutrica na gazdinstvu sa kojeg potiče, treba izvršiti antemortem inspekciju u skladu sa stavovima 2 i 3. Sertifikat koji je u skladu sa uzorkom navedenim u delu C treba da bude dostavljen uz lešine iz kojih nisu izvađene iznutrice u klanici ili pogonu za rasecanje.

B. POSTMORTEM INSPEKCIJA

1. Za sve ptice treba sprovesti postmortem inspekciju u skladu sa odeljcima I i III. Osim toga zvanični veterinar treba da izvrši sledeće provere:

(a) svakodnevne inspekcije utrobe i telesnih šupljina reprezentativnog uzorka ptica;

(b) detaljne inspekcije na slučajnom uzorku iz svake grupe ptica koje su istog porekla, ili da delove ptica ili cele ptice deklariše kao nepodobne za ljudsku ishranu; i

(c) sve dalje provere koje su neophodne u slučaju da postoji razlog za sumnju da meso navedenih ptica može biti nepodobno za ljudsku ishranu.

2. U slučaju da je živina gajena u svrhu proizvodnje paštete (fois gras) i da je došlo do odlaganja vađenja iznutrica na gazdinstvu porekla, postmortem inspekcija treba da uključi proveru sertifikata koji ide zajedno sa lešinom. Kada se takve lešine transportuju direktno sa dobra do pogona za rasecanje, postmortem inspekciju treba sprovesti u pogonu za rasecanje.

C. Uzorak sertifikata o zdravstvenoj ispravnosti

Sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti za živinu koja je namenjena za proizvodnju paštete kada je došlo do odlaganja vađenja iznutrica na dobru porekla

Nadležna služba: _________________________________________________________

Broj: __________________________________________________________________

1.Identifikacija lešina iz kojih nisu izvađene iznutrice

Vrsta: __________________________________________________________________

Broj: __________________________________________________________________

2.Poreklo lešina iz kojih nisu izvađene iznutrice

Adresa gazdinstva: _______________________________________________________

3.Destinacija za lešine iz kojih nisu izvađene iznutrice

Lešine iz kojih nisu izvađene iznutrice će biti transportovane do sledećeg pogona za rasecanje: _______________________________________________________________

4.Izjava

Ja dole potpisani ovim izjavljujem da:

-lešine iz kojih nisu izvađene iznutrice su ptice koje su pregledane pre klanja na gorepomenutom dobru u …….. (časova) dana …… kada je utvrđeno da su zdrave;

-podaci i dokumentacija koji se odnose na životinje su u skladu sa zakonskim propisima i njima se ne zabranjuje klanje ptica.

Potpisano u _____________________________________________________________ (mesto)

dana ___________________________________________________________________ (datum)

Pečat

_______________________________

(potpis zvaničnog ili veterinara sa dozvolom)

POGLAVLJE VI: GAJENI LAGOMORFI

Zahtevi u odnosu na živinu se primenjuju i za lagomorfe uzgajane na farmama.

GLAVA VII: GAJENA DIVLJAČ

A. Antemortem inspekcija

1. Antemortem inspekcija se može sprovesti na gazdinstvu sa kojeg potiču životinje ukoliko su zadovoljeni preduslovi navedeni u aneksu III, sekcija III Regulative (EC) broj 853/2004. U ovom slučaju zvanični veterinar ili veterinar sa dozvolom treba da sprovedu antemortem inspekciju.

2. Antemortem inspekcija na gazdinstvu treba da sadrži proveru evidentirane dokumentacije na gazdinstvu, uključujući informacije o lancu hrane.

3. Ukoliko se antemortem inspekcija sprovodi najviše tri dana pre dolaska životinja u klanicu i životinje stižu žive u klanicu, antemortem inspekcijom u klanici treba pokriti samo:

(a) kontrolu identifikacije životinja; i

(b) skeniranje kako bi se utvrdilo da li su ispoštovani uslovi za uzgoj životinja, kao i da li su prisutni znaci nekog stanja koje bi moglo imati negativnih posledica po zdravlje ljudi ili životinja.

4. Sertifikat u skladu sa navedenim obrascem u poglavlju X, deo A treba dostaviti uz žive životinje za koje je izvršena inspekcija na gazdinstvu. Sertifikat u skladu sa navedenim obrascem u poglavlju X, deo B treba dostaviti uz životinje za koje je izvršena inspekcija i klanje na gazdinstvu.

B. Postmortem inspekcija

1. Ova inspekcija treba da uključi palpaciju, a gde se smatra neophodnim i inciziju onih delova životinje na kojima se primećuju promene ili iz nekog razloga izazivaju sumnju.

2. Postmortem inspekcija kako je opisana za goveda i ovce, domaće svinje i živinu treba primeniti na odgovarajuće vrste gajene divljači.

3. Ukoliko je klanje životinja izvršeno na gazdinstvu, zvanični veterinar u klanici treba da proveri sertifikat koji je uz njih dostavljen.

POGLAVLJE VIII: LOVNA DIVLJAČ

A. Postmortem inspekcija

1. Za lovnu divljač treba izvršiti inspekciju u najkraćem mogućem roku po pristizanju u postrojenje za obradu.

2. Zvanični veterinar treba da ostvari uvid u deklaraciju ili informaciju koju je dostavilo obučeno lice koje je učestvovalo u lovu na životinju, u skladu sa Regulativom (EC) broj 853/2004.

3. Tokom postmortem inspekcije zvanični veterinar treba da izvrši:

(a) vizuelni pregled lešine, telesnih šupljina iste, a gde je moguće i organa imajući u vidu:

(i) otkrivanje anomalija koje ne predstavljaju posledicu procesa lova. Stoga se dijagnoza mora zasnivati na podacima koje je dostavilo obučeno lice po pitanju podataka o ponašanju životinje pre nego što je ubijena,

(ii) provere da smrt nije uzrokovana drugim razlogom, a ne usled lova. Ukoliko nije moguće uraditi procenu isključivo na osnovu vizuelnog pregleda, treba sprovesti ekstenzivniju inspekciju u laboratoriji;

(b) ispitivanje organoleptičkih anomalija;

(d) u slučaju da postoje ozbiljni razlozi za sumnju na prisustvo rezidua ili zagađivača, analizu uzimanjem uzoraka rezidua koji ne predstavljaju rezultat procesa lova, uključujući zagađivače iz prirodne sredine. Kada se sprovede ekstenzivnija inspekcija na osnovu navedenih sumnji, veterinar mora da sačeka okončanje inspekcije pre nego što proceni svu divljač koja je ubijena tokom određenog lova, ili za one delove za koje postoji sumnja da imaju iste anomalije;

(e) ispitivanje karakteristika kojima se indikuje da meso predstavlja rizik po zdravlje, uključujući:

(i) neubičajeno ponašanje ili poremećaj opšteg stanja žive životinje kako je lovac naveo,

(ii) opšte prisustvo tumora ili apscesa koji se javljaju na različitim unutrašnjim organima ili mišićima,

(iii) artritis, orhitis, patološke promene na jetri i slezini, zapaljenje creva i umbilikalne regije,

(iv) prisustvo stranih tela koja ne predstavljaju rezultat procesa lova, u telesnim šupljinama, stomaku i crevima, ili u mokraći, gde su obezbojeni pleura ili peritoneum (kada je prisutna relevantna utroba),

(v) prisustvo parazita,

(vi) formiranje značajne količine gasa u gastro-intestinalnom traktu uz obezbojenost unutrašnjih organa (kada je prisutna relevantna utroba),

(vii) značajne anomalije koje se tiču boje, konzistencije ili mirisa mišićnog tkiva ili organa,

(viii) dugotrajne otvorene frakture,

(ix) neuhranjenost i/ili opšti ili lokalizovani edemi,

(x) nedavne pleuralne ili peritonealne adhezije

(xi) druge očigledne ekstenzivne promene kao što je gnojenje.

4. Kada to zatraži zvanični veterinar, kičmeni stub i glavu treba raspoloviti po dužini.

5. U slučaju sitne divljači kojoj utroba nije izvađena odmah pošto je ubijena, zvanični veterinar treba da izvrši postmortem inspekciju na reprezentativnom uzorku životinja sa istog izvora. Kada se tokom inspekcije utvrdi oboljenje koje se može preneti na čoveka ili neke od karakteristika koje su navedene u stavu 3(e), zvanični veterinar treba da izvrši dalje provere na čitavoj grupi životinja kako bi se ustanovilo da li se mora deklarisati da je meso nepodobno za ljudsku ishranu, ili svaku lešinu treba posebno ispitati.

6. U slučaju da postoji sumnja, zvanični veterinar može uraditi još preseka i da istraži relevantne delove životinja u svrhu dobijanja konačne dijagnoze.

B. Odluke koje se donose po obavljenim kontrolama

Pored slučajeva koji su navedeni u sekciji II, poglavlje V, meso kod koga se javlja bilo koja od karakteristika pomenutih u stavu 3(e) dela A treba deklarisati kao nepodobno za

ljudsku ishranu.

POGLAVLJE IX: POSEBNI RIZICI

A. Zarazne spongiformne encefalopatije

Kod zvaničnih kontrola koje su sprovedene u vezi prenosivih spongiformnih encefalopatija (TSE) treba uzeti u obzir zahteve navedene u Regulativi (EC) broj 999/2001 i drugom relevantnom zakonodavstvu Zajednice.

B.Cisticerkoza

1. Procedure postmortem inspekcije kako su navedene u poglavljima I i IV predstavljaju minimalne zahteve za ispitivanje na cisticerkozu kod goveda starijih od šest sedmica i svinja. Osim toga, treba uraditi posebne serološke testove. U slučaju goveda starijih od šest sedmica nije obavezno uraditi inciziju masetera tokom postmortem inspekcije kada se koristi posebni serološki test. Isti je slučaj kada su goveda starija od šest nedelja gajena na gazdinstvu za koje je izdat sertifikat da na njemu nema cisticerkoze.

2. Meso zaraženo cisticerkozom treba označiti kao nepodobno za ljudsku ishranu. Međutim kada životinja nije generalno govoreći zaražena cisticerkozom, delove koji nisu zaraženi treba deklarisati kao podobne za ljudsku ishranu po obavljenom hladnom tretmanu.

C. Trihinoza

1. Lešine svinja (domaćih, lovnih i gajenih), kopitare i druge vrste koje su podložne trihinozi treba pregledati na trihinozu u skladu sa primenljivim zakonima Zajednice, osim ako nije drugačije uređeno.

2. Meso životinja koje je zaraženo trihinom treba označiti kao nepodobno za ljudsku ishranu.

D. Sakagija

1. Tamo gde je to moguće kopitare treba pregledati na sakagiju. Pregledom na sakagiju kod kopitara treba obuhvatiti pažljivo ispitivanje sluzokože traheja, larinksa, nosnih šupljina i sinusa, kao i grananja kod istih pošto je glava raspolovljena po središnjoj ravni i ekscizije nosnog septuma.

2. Meso konja kod kojih je uspostavljena dijagnoza na sakagiju treba deklarisati kao nepodobno za ljudsku ishranu.

E. Tuberkuloza

1. Kada životinje reaguju pozitivno ili neodređeno na tuberkulin, ili postoje drugi razlozi da se sumnja na postojanje infekcije, treba izvršiti klanje istih odvojeno od drugih

životinja uz preduzimanje mera predostrožnosti kako bi se izbegla opasnost od zagađenja i drugih lešina, proizvodne linije u klanici i osoblja koje je u klanici prisutno.

2. Sve količine mesa životinja kod kojih su postmortem inspekcijom utvrđene lokalizovane tuberkulozne lezije u izvesnom broju organa ili delova lešine, treba deklarisati kao nepodobne za ljudsku ishranu. Međutim, u slučaju da su tuberkulozne lezije pronađene u limfnim čvorovima u samo jednom organu ili delu lešine, samo oboleli organ ili deo lešine i limfne čvorove u njima treba deklarisati kao nepodobne za ljudsku ishranu.

F. Bruceloza

1. Kada životinje reaguju pozitivno ili neodređeno na test za brucelozu, ili postoje drugi razlozi da se sumnja na postojanje infekcije, treba izvršiti klanje istih odvojeno od drugih životinja uz preduzimanje mera predostrožnosti kako bi se izbegla opasnost od zagađenja i drugih lešina, proizvodne linije u klanici i osoblja koje je u klanici prisutno.

2. Sve količine mesa životinja kod kojih su postmortem inspekcijom utvrđene akutne lezije bruceloze, treba označiti kao nepodobne za ljudsku ishranu. Kada životinje reaguju pozitivno ili neodređeno na test bruceloze, vime, genitalni trakt i krv treba označiti kao nepodobne za ljudsku ishranu čak i u slučaju da lezije nisu pronađene.

POGLAVLJE X: UZORAK SERTIFIKATA O ZDRAVSTVENOJ ISPRAVNOSTI

A.UZORAK SERTIFIKATA O ZDRAVSTVENOJ ISPRAVNOSTI

Sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti za životinje koje se transportuju od dobra do klanice

Nadležna služba: _____________________________________________________

Broj: _______________________________________________________________

1.Identifikacija životinja

Vrsta: _______________________________________________________________

Broj životinja: ________________________________________________________

Identifikaciona oznaka: _________________________________________________

2.Poreklo životinja:

Adresa gazdinstva porekla životinja: ______________________________________

Identifikacija firme (*): _________________________________________

3.Destinacija za životinje

Životinje će biti transportovane do sledeće klanice: ___________________________

sledećim prevoznim sredstvom: ___________________________________________

4.Drugi relevantni podaci:

_____________________________________________________________________

5.Izjava

Ja dole potpisani ovim izjavljujem da:

-su gore opisane životinje pregledane pre klanja na gorepomenutom gazdinstvu u ……. (časova) dana …… kada je utvrđeno da su zdrave;

-podaci i dokumentacija koji se odnose na životinje su u skladu sa zakonskim propisima i njima se ne zabranjuje klanje životinja.

Potpisano u _____________________________________________________________ (mesto)

dana ___________________________________________________________________ (datum)

Pečat

____________________________________

(potpis zvaničnog ili veterinara sa dozvolom)

B. UZORAK SERTIFIKATA O ZDRAVSTVENOJ ISPRAVNOSTI

Sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti za životinje za koje je klanje izvršeno na gazdinstvu

Nadležna služba: _____________________________________________________

Broj: _______________________________________________________________

1.Identifikacija životinja

Vrsta: ______________________________________________________________

Broj životinja: ________________________________________________________

Identifikaciona oznaka: _________________________________________________

2.Poreklo životinja

Adresa gazdinstva sa kojeg potiču životinje: _________________________________

Identifikacija firme (*): __________________________________________

3.Destinacija za životinje

Životinje će biti transportovane do sledeće klanice: ____________________________

sledećim prevoznim sredstvom: ____________________________________________

4.Drugi relevantni podaci:

______________________________________________________________________

5.Izjava

Ja dole potpisani ovim izjavljujem da:

-su gore opisane životinje pregledane pre klanja na gorepomenutom gazdinstvu u ……. (časova) dana …… kada je utvrđeno da su zdrave;

-podaci i dokumentacija koji se odnose na životinje su u skladu sa zakonskim propisima i njima se ne zabranjuje klanje životinja.

Potpisano u _______________________________________________________ (mesto)

dana _____________________________________________________________ (datum)

Pečat

___________________________________

(potpis zvaničnog ili veterinara sa dozvolom)

ANEKS II

Žive školjke i ostali mekušci

POGLAVLJE I: OBIM

Ovaj se aneks odnosi na žive školjke i ostale mekušce i po analogiji na žive bodljokošce, žive plaštaše i žive morske puževe.

POGLAVLJE II: ZVANIČNE KONTROLE KOJE SE ODNOSE NA ŽIVE ŠKOLJKE I OSTALE MEKUŠCE IZ KLASIFIKOVANIH PROIZVODNIH OBLASTI

A. KLASIFIKACIJA PROIZVODNJE I OBLASTI PREPOLAGANJA

1. Nadležni organ mora da utvrdi lokaciju i granice proizvodne i oblasti prepolaganja za koje se se klasifikacija vrši. Gde je moguće, isto može obaviti uz saradnju sa subjektom koji se bavi hranom.

2. Nadležni organ mora klasifikovati proizvodne oblasti za koje je dao ovlašćenje za sakupljanje živih školjki i ostalih mekušaca koje spadaju u jednu od tri kategorije na osnovu nivoa fekalnog zagađenja. Gde je moguće, isto može obaviti uz saradnju sa subjektom koji se bavi hranom.

3. Nadležni organ može izvršiti klasifikaciju za oblasti klase A iz koje se mogu prikupljati žive školjke i ostali mekušci direktno za ljudsku upotrebu. Žive školjke i ostali mekušci koji su uzeti iz navedenih oblasti moraju da zadovolje zdravstvene standarde za žive školjke i ostale mekušce kako su navedeni u aneksu III, sekciji VII, poglavlju V Regulative (EC) broj 853/2004.

4. Nadležni organ može izvršiti klasifikaciju za oblasti klase B iz koje se mogu prikupljati žive školjke i ostali mekušci za dostavu na tržište i ljudsku upotrebu tek po obradi u objekat za prirodno čišćenje ili po prepolaganju kako bi zadovoljile zdravstvene standarde navedene stavom 3. Žive školjke i ostali mekušci iz ovih oblasti ne smeju prevazići ograničenja koja se tiču testa pet po cevi, tri-razblažen najverovatniji broj (MPN) za 4600 E-coli na 100 g mesa i intravalvularne tečnosti.

5. Nadležni organ može izvršiti klasifikaciju za oblasti klase C iz koje se mogu prikupljati žive školjke i ostali mekušci za dostavu na tržište tek po dugotrajnom prepolaganju kako bi zadovoljile zdravstvene standarde navedene stavom 3. Žive školjke i ostale mekušci iz ovih oblasti ne smeju prevazići ograničenja koja se tiču testa pet po cevi, tri-razblažen najverovatniji broj (MPN) za 46000 E-coli na 100 g mesa i intravalvularne tečnosti.

6. U slučaju da nadležni organ u načelu donese odluku da klasifikuje proizvodnu ili oblast prepolaganja, mora da:

(a) napravi inventar izvora zagađenja ljudskog ili životinjskog porekla koji verovatno predstavljaju izvor zagađenja u oblasti proizvodnje;

(b) ispita količine organskih zagađivača koji se otpuštaju tokom različitih perioda tokom godine u zavisnosti od promena godišnjih doba, kako za ljudsku, tako i za životinjsku populaciju u oblasti ribolova, podataka o padavinama, tretmanu otpadnih voda itd;

(c) utvrdi karakteristike cirkulacije zagađivača pomoću tekućih šema, batimetrije i ciklusa plime i oseke u proizvodnoj oblasti; i

(d) utvrdi program za uzimanje uzoraka za školjke i ostale mekušce u proizvodnoj oblasti, a koji se zasniva na ispitivanju utvrđenih podataka, te uz izvestan broj uzoraka odredi geografsku raspodelu tačaka za uzimanje uzoraka i učestalost istog čime se mora obezbediti da rezultati analize budu reprezentativni u najvećoj mogućoj meri za navedenu oblast.

B. KONTROLA KLASIFIKOVANIH OBLASTI PROIZVODNJE I PREPOLAGANJA

1. Klasifikovane oblasti proizvodnje i prepolaganja se moraju periodično kontrolisati kako bi se proverilo sledeće:

(a) da nije bilo pogrešne prakse koja bi se odnosila na mesto porekla i destinaciju živih školjki i ostalih mekušaca;

(b) mikrobiološki kvalitet živih školjki i ostalih mekušaca u odnosu na oblasti proizvodnje i prepolaganja;

(c) prisustvo planktona koji proizvodi toksine u vodama proizvodnje i prepolaganja i biotoksine u živim školjkama i ostalim mekušcima; i

(d) prisustvo hemijskih zagađivača u živim školjkama i ostalim mekušcima.

2. Kako bi se primenili stavovi 1(b), (c) i (d), moraju se projektovati planovi za uzimanje uzoraka u kojima treba predvideti navedene provere u redovnim intervalima, ili od slučaja do slučaja kada su periodi sakupljanja neredovni. Geografska raspodela tačaka za uzimanje uzoraka i učestalost istog treba da obezbede da rezultati analize budu reprezentativni u najvećoj mogućoj meri u vezi navedene oblasti.

3. Planovima za uzimanje uzoraka kojima se proverava mikrobiološki kvalitet živih školjki i ostalih mekušaca se posebno mora u obzir uzeti sledeće:

(a) eventualne varijacije fekalnog zagađenja i

(b) parametri navedeni u stavu 6 dela A.

4. Planovima za uzimanje uzoraka kojima se proverava prisustvo planktona koji proizvodi toksine u vodama proizvodnje i prepolaganja i biotoksine u živim školjkama i ostalim mekušcima se posebno moraju uzeti u obzir eventualne varijacije u prisustvu planktona koji sadrži biotoksine iz mora. Uzimanje uzoraka mora uključiti:

(a) periodično uzimanje uzoraka kako bi se otkrile promene u sastavu planktona koji sadrži toksine i geografsku raspodelu istih. Ukoliko se rezultatima sugeriše kumulacija toksina u mesu mekušaca, uzimanje uzoraka treba intenzivirati;

(b) periodična ispitivanja toksiciteta korišćenjem navedenih mekušaca iz kritične oblasti koja je najpodložnija zagađenju.

5. Učestalost uzimanja uzoraka za analizu toksina kod mekušaca uopšte treba bude jedanput nedeljno tokom perioda kada je sakupljanje dozvoljeno. Ova se učestalost može

umanjiti u određenim oblastima ili za specifične vrste mekušaca u slučaju da je procenom rizika utvrđeno kako je verovatnoća za pojavu toksina ili fitoplanktona izuzetno niska. Istu treba povećati kada je procenjeno da uzimanje uzoraka jedanput sedmično nije dovoljno. Navedena procena rizika treba da bude periodično preispitivana kako bi se izvršila procena rizika kod pojave toksina u živim školjkama i ostalim mekušcima u navedenim oblastima.

6. Kada su poznate stope kumulacije toksina za neku grupu vrsta koje žive u određenoj oblasti, treba koristiti vrstu sa najvišom stopom kao oglednu vrstu. Time se omogućava eksploatacija svih vrsta u grupi ukoliko nivoi toksina u oglednoj vrsti ne prelaze propisane granice. Ukoliko nivoi toksina u oglednoj grupi pređu propisane granice, sakupljanje ostalih vrsta će biti dozvoljena tek u slučaju da se daljom analizom za druge vrste utvrdi da su nivoi toksina ispod propisanih granica.

7. U odnosu na kontrolu planktona, uzorci treba da budu reprezentativni za vodeni stub i treba obezbediti informacije po pitanju prisustva toksičnih vrsta, kao i razvoj populacije. U slučaju da se otkriju promene u toksičnim populacijama koje bi mogle izazvati toksičnu kumulaciju, treba uvećati učestalost uzimanja uzoraka mekušaca za analize, ili preventivno zatvoriti takve oblasti dok ne budu dobijeni rezultati analize toksina.

8. Planovima za uzimanje uzoraka kojima se proverava prisustvo hemijskih zagađivača se mora omogućiti otkrivanje svih prekoračenja nivoa propisanih Regulativom Zajednice (EC) broj 466/2001 (1).

C. ODLUKE KOJE SE DONOSE PO OBAVLJENIM KONTROLAMA

1. Kada se na osnovu rezultata uzetih uzoraka može videti da su zdravstveni standardi prekoračeni, ili da postoji drugi rizik po zdravlje ljudi, nadležni organ mora da zatvori proizvodnu oblast koja je u pitanju uz zabranu sakupljanja živih školjki i ostalih mekušaca. Međutim, nadležni organ može da izvrši ponovnu klasifikaciju takve proizvodne oblasti u klasu B ili C u skladu sa relevantnim kriterijumima koji su zadovoljeni, a navedeni su u delu A i ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi.

2. Nadležni organ može da ponovo otvori prethodno zatvorenu proizvodnu oblast ukoliko zdravstveni standardi za mekušce opet budu u saglasnosti sa zakonodavstvom Zajednice. U slučaju da nadležni organ prekine proizvodnju zbog prisustva planktona ili previsokih nivoa toksina u mekušcima, minimum dva rezultata koja su u kontinuitetu ispod regulatorne granice u intervalu od najmanje 48 časova treba da budu uslov za ponovno otvaranje iste. Nadležni organ mora da uzme u obzir podatke o trendovima fitoplanktona kod donošenja odluke. U slučaju da su dati impozantni podaci o dinamici toksiciteta u datoj oblasti i ukoliko su dobijeni sveži podaci o trendu umanjenja toksiciteta, nadležni organ može doneti odluku o ponovnom otvaranju iste oblasti ako su dobijeni rezultati ispod propisane granice na samo jednom uzorku.

D. DOPUNSKI ZAHTEVI MONITORINGA

1. Nadležni organ treba da vrši kontrolu u klasifikovanim proizvodnim oblastima u kojima je zabranjeno sakupljanje školjki i ostalih mekušaca ili se sakupljanje odvija u skladu sa posebnim uslovima, kako bi se obezbedilo da proizvodi koji su opasni po ljudsko zdravlje ne dospeju na tržište.

2. Osim kontrole oblasti za prepolaganje i proizvodnju kako je navedeno u stavu 1 dela B, mora se uspostaviti takav sistem kontrole koji će uključiti laboratorijske analize u

cilju verifikovanja činjenice da subjekat koji se bavi hranom poštuje zahteve za krajnji proizvod tokom svih faza proizvodnje, obrade i distribucije. Sistemom kontrole posebno treba verifikovati činjenicu da nivoi biotoksina iz mora i zagađivači ne prelaze sigurnosne granice, kao i da mikrobiološki kvalitet mekušaca ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi.

E. EVIDENTIRANJE I RAZMENA PODATAKA

Nadležni organ mora da:

(b) ustanovi i uvek raspolaže ažuriranom listom oblasti za proizvodnju i prepolaganje za koje nema zabrane, sa detaljima o lokacijama i granicama istih, kao i o klasi u koju je

neka od oblasti klasifikovana i iz koje žive školjke i ostali mekušci mogu biti uzeti u skladu sa zahtevima navedenim u ovom aneksu. Navedena lista mora biti dostavljena zainteresovanim licima za koja je ovaj aneks od velikog značaja, a tu spadaju proizvođači, skupljači i radnici u centrima za prirodno čišćenje i sabirnim objektima za isporuku;

(b) odmah obavesti zainteresovana lica za koja je ovaj aneks od velikog značaja, a tu spadaju proizvođači, skupljači i radnici u centrima za purifikaciju i špediciju, o svakoj promeni lokacije, granica ili klase proizvodne oblasti, ili o zatvaranju iste, privremenom ili konačnom; i

(c) deluje odmah čim je na osnovu kontrole navedene u ovom aneksu indikovano da proizvodna zona mora biti zatvorena ili preklasifikovana, ili da može doći do njenog ponovnog otvaranja.

F. KONTROLE SAMIH SUBJEKATA KOJI SE BAVE HRANOM

Kod donošenja odluke koja se tiče klasifikacije, otvaranja ili zatvaranja proizvodne zone, nadležni organ može da uzme u obzir rezultate kontrole koju je sproveo subjekat koji se bavi hranom ili organizacije koje predstavljaju subjekte koji se bave hranom. U tom slučaju nadležni organ mora da utvrdi da su laboratorijska ispitivanja, a u slučaju potrebe i uzimanje uzoraka i analiza istih sprovedeni u skladu sa protokolom u vezi kog su nadležni organ i subjekti koji se bave hranom ili zainteresovane organizacije postigli saglasnost.

POGLAVLJE III: ZVANIČNE KONTROLE KOJE SE ODNOSE NA PEKTINIDE DOBIJENE ŽETVOM IZVAN KLASIFIKOVANIH PROIZVODNIH OBLASTI

Zvanične kontrole koje se odnose na pektinide dobijene sakupljanjem izvan klasifikovanih proizvodnih oblasti treba sprovesti na ribarskim aukcijama, centralnim objektima za isporuku i postrojenjima za obradu. Navedenim zvaničnim kontrolama treba verifikovati saglasnost sa zdravstvenim standardima za žive školjke i ostale mekušce koji su utvrđeni aneksom III, sekcija VII, poglavlje V Regulative (EC) broj 853/2004, kao i saglasnost sa zahtevima iz aneksa III, sekcije VII, poglavlja IX navedene Regulative.

ANEKS III

Riba

POGLAVLJE I: ZVANIČNE KONTROLE PROIZVODNJE I DOSTAVE NA TRŽIŠTE

1. Zvaničnom kontrolom proizvodnje i dostave na tržište za ribu posebno treba obuhvatiti:

(a) redovne provere higijenskih uslova kod pristajanja na kopno i prve prodaje;

(b) inspekcije plovila i pogona na kopnu, uključujući aukcije ribe i tržišta na veliko u redovnim intervalima, a kojima posebno treba proveriti:

(i) tamo gde je moguće da li se uslovi iz saglasnosti još uvek zadovoljeni,

(ii) da li se ribom rukuje na odgovarajući način,

(iii) da li su zadovoljeni zahtevi koji se tiču higijene i temperature i

(iv) čistoću u postrojenjima gde spadaju i plovila, aparata i opreme i higijenu osoblja; i

2. Međutim, u skladu sa stavom 3, zvanična kontrola plovila:

(a) se može sprovoditi kod pristanka plovila u luku u zemlji članici;

(b) se odnosi na sva plovila koja donose ribu u luke u Zajednici, bez obzira na zastavu pod kojom plove; i

(c) može, ukoliko je potrebno da kada nadležni organ zemlje članice pod čijom zastavom plovi navedeno plovilo vrši zvaničnu kontrolu, da se ista sprovede dok je plovilo na moru, ili dok je u luci u drugoj zemlji članici ili trećoj zemlji.

3.(a)U slučaju vršenja inspekcije u proizvodnom ili plovilu-hladnjači pod zastavom zemlje članice kad se u vidu ima davanje pozitivnog mišljenja za plovilo, nadležni organ zemlje članice pod čijom je zastavom ovo plovilo, inspekciju treba sprovesti na način koji je saglasan zahtevima člana 3, a pogotovu vremenskim ograničenjima iz člana 3(2). Ukoliko je to potrebno, nadležni organ može izvršiti inspekciju plovila dok je isto na moru, ili dok je u luci u drugoj zemlji članici ili trećoj zemlji.

(b) Kada je nadležni organ zemlje članice pod čijom zastavom dato plovilo plovi izdao uslovnu saglasnost u skladu sa članom 3, nadležni organ može da ovlasti nadležni organ:

(i) druge zemlje članice, ili

(ii) treće zemlje koja se nalazi na spisku trećih zemalja iz kojih je dozvoljen uvoz ribe, gde je navedeni spisak sastavljen u skladu sa članom 11 u svrhu naknadne inspekcije imajući u vidu izdavanje kompletne saglasnosti ili produženje uslovne saglasnosti u skladu sa članom 3(1)(b) ili privremeni status saglasnosti na osnovu člana 3(4). Ukoliko je potrebno navedeni nadležni organ može da izvrši inspekciju plovila dok je isto na moru, ili dok je u luci u drugoj zemlji članici ili trećoj zemlji.

4. Kada nadležni organ iz zemlji članice ovlasti nadležni organ iz druge zemlje članice ili treće zemlje da izvrši inspekciju u njegovo ime i u skladu sa stavom 3, oba nadležna organa treba da postignu sporazum o uslovima za sprovođenje inspekcije. Navedenim uslovima treba posebno da se obezbedi da nadležni organ iz zemlje članice pod čijom zastavom plovi navedeno plovilo, primi izveštaje u kojima su navedeni rezultati inspekcije, kao i sve eventualne nesaglasnosti za koje postoji sumnja i to bez odlaganja, kako bi mogao da preduzme neophodne mere.

POGLAVLJE II: ZVANIČNE KONTROLE RIBE

Zvanične kontrole ribe treba minimalno da obuhvate sledeće elemente:

A. ORGANOLEPTIČKA ISPITIVANJA

Organoleptičke provere na slučajnom uzorku se moraju vršiti u svim fazama proizvodnje, obrade i distribucije. Jedan od ciljeva provere je verifikacija saglasnosti sa kriterijumom svežine kako je navedeno zakonodavstvom Zajednice. Isto posebno uključuje verifikaciju u svim fazama proizvodnje, obrade i distribucije da riba bar minimalno prevazilazi osnovne kriterijume svežine kako je navedeno zakonodavstvom Zajednice.

B. INDIKATORI SVEŽINE

Kada se tokom organoleptičkih ispitivanja javi bilo kakva sumnja koja se odnosi na svežinu ribe, treba uzeti uzorke i iste podvrgnuti laboratorijskim

ispitivanjima u cilju utvrđivanja nivoa ukupnog osnovnog eteričnog nitrogena (TVB-N) i trimetilaminskog nitrogena (TMA-N).

Nadležni organ treba da koristi kriterijume navedene u zakonodavstvu Zajednice. Ukoliko se tokom organoleptičkih ispitivanja jave razlozi za sumnju po pitanju prisustva drugih stanja koja mogu imati uticaja na zdravlje ljudi, treba uzeti odgovarajuće uzorke u svrhu verifikacije.

C. HISTAMIN

Ispitivanje na histamin putem metode slučajnog uzorka treba vršiti u svrhu verifikacije saglasnosti sa dozvoljenim nivoima propisanim u zakonodavstvu Zajednice.

D. REZIDUE I ZAGAĐIVAČI

Treba utvrditi kontrolne procedure u svrhu kontrole nivoa rezidua i zagađivača u skladu sa zakonodavstvom Zajednice.

E. MIKROBIOLOŠKE PROVERE

Uvek kada je to potrebno, treba vršiti mikrobiološke provere u skladu sa relevantnim propisima i kriterijumima propisanim u zakonodavstvu Zajednice.

F. PARAZITI

Ispitivanje slučajnog uzorka na parazite treba vršiti u svrhu verifikacije saglasnosti sa zakonodavstvom Zajednice.

G. OTROVNE RIBE

Treba sprovoditi provere kako bi se obezbedilo da se sledeće ribe ne nađu na tržištu:

1. otrovne ribe iz sledećih porodica ne treba da se nađu na tržištu: Tetraodontidae, Molidae, Diodontidae i Canthigasteridae i

2. ribe koji sadrže biotoksine, kao što je slučaj sa Ciguatera ili drugi toksini koji su opasni po zdravlje ljudi. Međutim, riba kao su što školjke, bodljokošci, plaštaši i morski puževi se mogu naći na tržištu ukoliko su proizvedeni u skladu sa sekcijom VII aneksa III Regulative (EC) broj 853/2004 i u slučaju da su saglasni sa standardima navedenim u poglavlju V, alineja 2 ovog člana.

POGLAVLJE III: ODLUKE KOJE TREBA DONETI PO IZVRŠENOJ KONTROLI

Ribu treba deklarisati kao nepodobnu za ljudsku ishranu ukoliko:

1. je organoleptičkim, hemijskim, fizičkim ili mikrobiološkim ispitivanjima ili ispitivanjima na parazite pokazano da nije u saglasnosti sa relevantnim zakonodavstvom Zajednice;

2. u svojim jestivim delovima sadrže zagađivače ili rezidue u količinama većim od propisanih zakonodavstvom Zajednice, ili u količinama koje su kod izračunatog unosa namirnica veći od prihvatljivog dnevnog ili sedmičnog unosa za ljude;

3. potiču od:

(i) otrovnih riba,

(ii) ribe koji nije u skladu sa zahtevom iz dela G, alineja 2 poglavlja II koji se odnosi na biotoksine

ili

(iii) školjki i ostalih mekušaca, bodljokožaca, plaštaša i morskih puževa koji sadrže biotoksine iz mora u ukupnim količinama većim od granica navedenih u Regulativi (EC) broj 853/2004; ili da

4. nadležni organ smatra da mogu predstavljati opasnost po zdravlje ljudi ili životinja ili iz drugog razloga nisu podobni za ljudsku ishranu.

ANEKS IV

Sirovo mleko i mlečni proizvodi

POGLAVLJE I: KONTROLA MLEKA U OBJEKTIMA ZA OBRADU I PRERADU MLEKA

1. Mora se vršiti zvanična kontrola životinja za proizvodnju mleka u svrhu verifikacije činjenice da su zadovoljeni zdravstveni zahtevi kod proizvodnje svežeg mleka, a pogotovu za zdravstveni status životinja i upotrebu veterinarskih medikamenata. Navedene se kontrole moraju vršiti tokom veterinarskih provera koje se sprovode u skladu sa odredbama Zajednice u vezi očuvanja zdravlja ljudi i životinja ili uslova za gajenje životinja, a koje obavlja veterinar sa dozvolom.

2. Ukoliko postoje osnove za sumnju da nisu zadovoljeni zahtevi koji se tiču zdravlja životinja, treba izvršiti proveru opšteg zdravstvenog statusa životinja.

3. Objekti za obradu i preradu mleka treba da budu podvrgnuti zvaničnoj kontroli u cilju verifikacije ispunjenja higijenskih zahteva. Takve zvanične kontrole mogu da uključe inspekcije i/ili nadzor kontrola koje obavljaju profesionalne organizacije. Ukoliko se pokaže da higijena nije na odgovarjućem nivou, nadležni organ treba da verifikuje da su preduzeti odgovarajući koraci za ispravljanje situacije.

POGLAVLJE II: KONTROLA SVEŽEG MLEKA PO PRIKUPLJANJU

1. Nadležni organ treba da nadzire provere koje se preduzimaju u skladu sa aneksom III, sekcija IX, poglavlje I, deo III u Regulativi (EC) broj 853/2004.

2. U slučaju da subjekat koji se bavi hranom nije ispravio grešku u roku od tri meseca od prve dostave informacije nadležnom organu u vezi nepoštovanja kriterijuma koji se odnose na broj pločica i broj somatskih ćelija, treba suspendovati dostavu svežeg mleka iz objekta za obradu i preradu mleka u skladu sa posebnim ovlašćenjem ili opštim instrukcijama nadležnog organa koje se odnose na zahteve vezane za tretman i upotrebu u svrhu zaštite javnog zdravlja. Navedena suspenzija ili zahtevi treba da ostanu na snazi sve dok subjekat koji se bavi hranom ne dokaže da je sveže mleko u saglasnosti za zahtevanim kriterijumima.

ANEKS V

Postrojenja koja ne podležu zahtevima za uključenje u spisak prema članu 12(1)

Sledeća postrojenja iz trećih zemalja ne moraju biti uključena u spisak koji se sastavlja i ažurira u skladu sa članom 12(4):

1. postrojenja u kojima se obrađuju proizvodi životinjskog porekla za koja nisu propisani zahtevi u aneksu III Regulative (EC) broj 853/2004;

2. postrojenja u kojima se vrši isključivo primarna proizvodnja;

3. postrojenja u kojima se vrši isključivo transport;

4. postrojenja u kojima se vrši isključivo skladištenje proizvoda životinjskog porekla za koje nisu potrebni posebni uslovi skladištenja uz kontrolu temperature.

ANEKS VI

Zahtevi kod sertifikata kod uvoza

1. Predstavnik nadležnog organa iz treće zemlje koja vrši špediciju, izdaje i potpisuje sertifikat na ime konsignacije proizvoda životinjskog porekla, a koji je namenjen Zajednici, a takođe i overu kojom se tvrdi da se na sertifikatu nalazi zvanični pečat. Ovaj se zahtev odnosi na svaki list sertifikata u slučaju da se sastoji od više od jednog lista. U slučaju proizvodnih plovila, nadležni organ može da ovlasti kapetana ili oficira sa drugog broda da potpiše sertifikat.

2. Sertifikati moraju biti sastavljeni na zvaničnom jeziku ili jezicima treće zemlje koja vrši špediciju i zemlje članice u kojoj se vrši granična inspekcija, ili uz priloženi overeni prevod na navedeni jezik ili jezike. Ukoliko zemlja članica koja je krajnje odredište to zahteva, uz sertifikate treba priložiti overeni prevod na zvanični jezik ili jezike zemlje članice. Međutim, zemlja članica se može složiti po pitanju korišćenja zvaničnog jezika Zajednice koji nije njen zvanični jezik.

3. Originalna verzija sertifikata mora biti priložena uz konsignaciju kod ulaska u Zajednicu.

4. Sertifikati moraju sadržavati:

(a) samo jedan list papira; ili

(b) dve ili više strana koje predstavljaju integralni i neodvojivi deo lista papira; ili

(c) niz strana koje su tako numerisane da je indikovano koja je određena strana u konačnom nizu (na primer ‘strana 2 od četiri strane).

5. Sertifikati moraju biti označeni jedinstvenim identifikacionim brojem. U slučaju da se sertifikat sastoji od niza strana, na svakoj strani ovaj broj mora biti naveden.

6. Sertifikat se mora izdati pre nego što konsignacija na koju se odnosi prestane da bude pod kontrolom nadležnog organa treće zemlje koja vrši špediciju.

Tehnologija hrane

Magazin posvećen tehnologiji proizvodnje hrane