Regulativa (EC) 882/2004 o zvaničnim kontrolama hrane i hrane za životinje

KORIGENDA

Korigenda Regulative (EC) br. 882/2004 Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004.g. o zvaničnim kontrolama koje se vrše radi utvrđivanja usaglašenosti sa zakonom o hrani i hrani za životinje, kao i sa propisima iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja

( Službeni list EU L 165 od 30. aprila 2004.g.)

Regulativa (EC) br. 882/2004 glasi:

Regulativa (Ec) Br. 882/2004 Evropskog Parlamenta I Saveta

od 29. aprila 2004.g.

o zvaničnim kontrolama koje se vrše radi utvrđivanja usaglašenosti sa zakonom o hrani i hrani za životinje, kao i sa propisima iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja

Evropski Parlament I Savet Eu

Imajući u vidu Sporazum o osnivanju Evropske zajednice, posebno članove 37., 95. i 152(4) (b) istog,

Imajući u vidu predlog Komisije,

Imajući u vidu mišljenje Evropskog komiteta za ekonomska i socijalna pitanja ( ),

Imajući u vidu mišljenje Odbora regiona ( ),

Postupaće se u skladu sa procedurom definisanom u članu 251. Sporazuma ( ),

Tako da:

(1) Hrana i hrana za životinje treba da bude bezbedna i zdrava. Zakonodavstvo Zajednice sastoji se od niza propisa koji omogućavaju ostvarenje ovog cilja. Ovi propisi se mogu primeniti i u proizvodnom procesu i prilikom stavljanja u promet hrane i hrane za životinje.

(2) Osnovni propisi iz oblasti hrane i hrane za životinje su definisani Regulativom (EC) Evropskog parlamenta i saveta br. 178/2002 od 28. januara 2002.g., kojom se definišu osnovni principi i uslovi zakona o hrani, osnivanjem Evropskog organa za bezbednost hrane i definišu procedure iz oblasti bezbednosti hrane ( ).

(3) Osim osnovnih propisa postoji poseban zakon o hrani i hrani za životinje koji obuhvata različite oblasti kao što su životinjska ishrana, uključujući hranu za životinje sa dodatkom lekova, higijena hrane i hrane za životinje, zoonoze, nusproizvodi životinjskog porekla, ostaci pesticida i zagađivači, kontrola i iskorenjivanje bolesti životinja koje utiču na javno zdravlje, deklarisanje hrane i hrane za životinje, pesticidi, aditivi u hrani i hrani za životinje, vitamini, mineralne soli, mikroelementi i drugi aditivi, materije koje su u kontaktu sa hranom, kvalitet i zahtevi vezani za sastav, voda za piće, jonizacija, hrana koja se prvi put pojavljuje na tržištu neke zemlje i genetski modifikovani organizmi (GMO).

(4) Zakon Zajednice o hrani i hrani za životinje se zasniva na principu da odgovornost subjekata, koji se bave hranom i hranom za životinje u svim stadijumima proizvodnje, prerade i distribucije u okviru objekata pod njihovom kontrolom, bude da obezbede ispunjenje odredbi zakona o hrani i hrani za životinje koje su od značaja za njihov rad.

(5) Zdravlje i dobrobit životinja su važni faktori koji doprinose kvalitetu i bezbednosti hrane, prevenciji širenja bolesti životinja i humanom postupanju sa životinjama. Propisi koji se odnose na ova pitanja su definisani u nekoliko akata. Ova akta navode obaveze fizičkih i pravnih lica kada su u pitanju zdravlje i dobrobit životinja, kao i dužnosti nadležnih organa.

(6) Zemlje članice treba da obezbede sprovođenje zakona o hrani i hrani za životinje, kao i propisa iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja, i da vrše monitoring i proveravaju da li su subjekti koji se bave hranom ispunili potrebne zahteve u svim stadijumima proizvodnje, prerade i distribucije. U tu svrhu bi trebalo organizovati zvanične kontrole.

(7) Stoga se preporučuje osnivanje, na nivou Zajednice, usklađenog okvira osnovnih propisa koji se odnose na organizaciju takvih kontrola. Na osnovu iskustva procenjuje se da li takav opšti okvir ispravno funkcioniše, naročito u oblasti zdravlja i dobrobiti životinja. Stoga se preporučuje da Komisija podnosi izveštaj zajedno sa ostalim neophodnim predlozima.

(8) Ovaj okvir Zajednice, kao opšte pravilo, ne bi trebalo da obuhvati zvanične kontrole organizama štetnih po biljke i biljne proizvode, budući da su ove kontrole već na odgovarajući način obuhvaćene Direktivom Saveta 2000/29/EC od 8. maja 2000.g. o merama zaštite koje sprečavaju unošenje organizama štetnih po biljke i biljne proizvode u Zajednicu, kao i protiv njihovog širenja unutar iste ( ). Određeni aspekti ove Regulative bi, međutim, trebalo da se primenjuju i u oblasti zdravlja biljaka, a naročito u onim oblastima koje se odnose na utvrđivanje višegodišnjih nacionalnih planova kontrole i inspekcija na nivou Zajednice, kako u zemaljama članicama tako i u trećim zemljama. U skladu sa tim, preporučuje se dopuna Direktive 2000/29/EC.

(9) Regulativa Saveta (EEC) br. 2092/91 od 24. juna 1991.g. o organskoj proizvodnji poljoprivrednih proizvoda i indikacijama koje se samim tim odnose na poljoprivredne proizvode i životne namirnice ( ), Regulativa (EEC) br. 2081/92 od 14. jula 1992.g. o zaštiti geografskog porekla poljoprivrednih proizvoda i životnih namirnica ( ), i Regulativa (EEC) br. 2082/92 od 14. jula 1992.g. o posebnim sertifikatima potrebnim za poljoprivredne proizvode i životne namirnice ( ), sadrže posebne mere za utvrđivanje usaglašenosti sa zahtevima koji su u njima navedeni. Zahtevi ove Regulative treba da budu dovoljno fleksibilni kako bi se uzela u obzir specifičnost ovih oblasti.

(10) U cilju provere usaglašenosti sa propisima o zajedničkoj organizaciji tržišta poljoprivrednih proizvoda (usevi, vino, maslinovo ulje, voće i povrće, hmelj, mleko i mlečni proizvodi, govedina i teletina, ovčje i kozje meso, med) potrebno je da poseban i dobro utvrđen sistem kontrole već bude uspostavljen. Stoga, ova Regulativa ne bi trebalo da se primenjuje u ovim oblastima, samim tim što se ciljevi ove Regulative razlikuju od ciljeva koji proizilaze iz mehanizama za kontrolu zajedničke organizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda.

(11) Nadležni organi zaduženi za vršenje zvaničnih kontrola trebalo bi da ispune brojne operativne kriterijume kako bi obezbedili nepristrasno i efikasno vršenje istih. Trebalo bi da imaju dovoljan broj adekvatno kvalifikovanog i iskusnog osoblja, kao i adekvatne objekte i opremu za propisno vršenje svojih dužnosti.

(12) Zvanične kontrole bi trebalo da se vrše tako što bi se koristile odgovarajuće tehnike razrađene u tu svrhu, uključujući i rutinski nadzor i intenzivnije kontrole kao što su inspekcije, provere, revizije, uzorkovanje i analiza uzoraka. Ispravna primena ovih tehnika zahteva odgovarajuću obuku osoblja koje obavlja zvaničnu kontrolu. Obuka je takođe potrebna kako bi se obezbedilo sprovođenje odluka na jedinstven način od strane nadležnih organa, naročito ako se uzme u obzir primena principa Analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP).

(13) Zvanična kontrola bi trebalo da bude redovna, a njena frekventnost proporcionalna riziku, uzimajući u obzir rezultate provera koji se zasnivaju na principima kontrolnog programa HACCP metode ili programa potvrde kvaliteta izvršenih od strane subjekata koji se bave hranom i hranom za životinje, gde su takvi programi sastavljeni kako bi ispunili zahteve zakona o hrani i hrani za životinje, kao i propisa iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja. Ad hoc kontrole bi trebalo vršiti ukoliko postoji sumnja u zakonsku neusaglašenost. Dodatne ad hoc kontrole bi trebalo vršiti u bilo koje vreme, čak i ako se ne postoji sumnja u zakonsku neusaglašenost.

(14) Zvanična kontrola bi trebalo da se zasniva na utvđenim procedurama kako bi se obezbedilo da se kontrola uvek vrši na isti način i bude ujednačenog kvaliteta.

(15) Nadležni organi bi trebalo da obezbede postojanje odgovarajućih koordinacionih procedura i njihovo efikasno sprovođenje prilikom vršenja zvanične kontrole od strane različitih kontrolnih tela.

(16) Nadležni organi bi trebalo da obezbede postojanje, tamo gde je nadležnost vršenja zvanične kontrole delegirana sa centralnog nivoa na regionalni ili lokalni nivo, uspešne i efikasne saradnje između centralnog nivoa i onog na regionalnom ili lokalnom nivou.

(17) Laboratorije koje su uključene u analizu zvaničnih uzoraka bi trebalo da rade u skladu sa međunarodno priznatim procedurama ili standardima učinka koji se baziraju na određenim kriterijumima i koriste metode analize koje su, koliko je to moguće, priznate. Takve laboratorije bi naročito trebalo da imaju opremu koja im omogućava ispravno utvrđivanje standarda kao što je standard koji se odnosi na najviši dozvoljeni nivo ostataka pesticida utvrđen zakonom Zajednice.

(18) Imenovanje referentnih laboratorija zemalja članica i laboratorija Zajednice bi trebalo da doprinese povećanju kvaliteta i istovetnosti rezultata analize. Ovaj cilj se može postići vršenjem aktivnosti kao što je primena priznatih analitičkih metoda, koje omogućavaju dostupnost pomoćne literature, organizacija komparativnih analiza i obuka zaposlenih u laboratoriji.

(19) Aktivnosti referentnih laboratorija bi trebalo da obuhvate sve oblasti zakona o hrani i hrani za životinje, kao i zdravlja životinja, naročito one oblasti gde postoji potreba za preciznim analitičkim i dijagnostičkim rezultatima.

(20) Za određeni broj aktivnosti koje se tiču zvaničnih kontrola, Evropski komitet za standardizaciju (CEN, European Committee for Standardisation) je razradio Evropske standarde (EN, European standards) koji su u skladu sa ovom Regulativom. Ovi Evropski standardi se naročito odnose na rad i ocenu rada laboratorija za ispitivanje, kao i na rad i akreditaciju kontrolnih organa. Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO, International Organisation for Standardisation) i Međunarodna unija za teorijsku i primenjenu hemiju (IUPAC, the International Union of Pure and Applied Chemistry) su takođe sastavili međunarodne standarde. Ovi standardi bi mogli da odgovaraju, kod jasno definisanih slučajeva, ciljevima ove Regulative uzimajući u obzir da su kriterijumi učinka definisani u zakonu o hrani i hrani za životinje kako bi se obezbedila njihova fleksibilnost i ekonomičnost.

(21) Potrebno je objasniti način prenošenja nadležnosti nadležnog organa za vršenje posebnih kontrola na kontrolni organ, kao i uslove pod kojima bi ta dodela nadležnosti mogla da se sprovede.

(22) Odgovarajuće procedure bi trebalo da budu dostupne prilikom saradnje sa nadležnim organima, u zemljama članicama i između zemalja članica, naročito kada zvanične kontrole ukazuju na to da se problemi vezani za hranu i hranu za životinje javljaju u više od jedne zemlje članice. Radi bolje saradnje, zemlje članice bi trebalo da osnuju jedan ili više organa za vezu čiji će zadatak biti da koordinišu upućivanje i prijem zahteva za pomoć.

(23) U skladu sa članom 50. Regulative (EC) br. 178/2002, dužnost zemalja članica je da, kada su te informacije dostupne, obaveste Komisiju o postojanju ozbiljnog direktnog ili indirektnog rizika po ljudsko zdravlje čiji je uzročnik hrana ili hrana za životinje.

(24) Važno je definisati jedinstvene procedure za kontrolu hrane i hrane za životinje iz trećih zemalja koja ulazi na teritoriju Zajednice, uzimajući u obzir da je već uspostavljeno usklađivanje procedura o uvozu hrane na osnovu Direktive Saveta 97/78/EC ( ), a za žive životinje na osnovu Direktive Saveta 91/496/EEC ( ).
Postojeće procedure dobro funkcionišu i treba ih zadržati.

(25) Provera hrane i hrane za životinje iz trećih zemalja pomenutih u Direktivi 97/78/EC je ograničena na oblast veterine. Potrebno je da pored ovih provera postoje i zvanične kontrole koje će se odnositi na aspekte koji nisu obuhvaćeni veterinarskim proverama, kao što su provere koje se odnose na aditive, deklarisanje, sledljivost, ozračenost hrane i materijala koji su u kontaktu sa hranom.

(26) Zakonodavstvo Zajednice takođe definiše procedure vezane za kontrolu uvežene hrane za životinje na osnovu Direktive Saveta 95/53/EC od 25. oktobra 1995.g. u kojoj su postavljeni principi koji se odnose na organizaciju zvaničnih inspekcija u oblasti ishrane životinja ( ). Ta Direktiva sadrži principe i procedure koje zemlje članice moraju primenjivati kada se uvežena hrana za životinje pusti u slobodnu prodaju.

(27) Potrebno je utvrditi propise Zajednice za vršenje zvanične kontrole hrane i hrane za životinje iz trećih zemalja pre puštanja u slobodnu prodaju u Zajednici. Posebno bi trebalo obratiti pažnju na kontrolu uvoza hrane i hrane za životinje gde postoji mogućnost povećanog rizika od kontaminacije.

(28) Potrebno je definisati odredbu koja se odnosi na organizaciju zvanične kontrole hrane i hrane za životinje koja dospeva na teritoriju Zajednice, a na osnovu carinskih procedura koje ne uključuju slobodni protok robe, a naročito one hrane u okviru carinskih procedura, a koje su spomenute u tačkama (b) do (f) člana 4(16) Regulative Saveta (EEC) br. 2913/92 od 12. oktobra 1992.g. kojima se definišu carinske šifre Zajednice (1), kao i njihov ulazak u slobodnu zonu ili skladištenje. To podrazumeva i unošenje hrane i hrane za životinje iz trećih zemalja od strane putnika u sredstvima međunarodnog prevoza i putem paketa koji se šalju poštom.

(29) U cilju sprovođenja zvaničnih kontrola hrane i hrane za životinje potrebno je definisati teritoriju Zajednice na kojoj bi se primenjivali propisi kako bi se obezbedilo da hrana i hrana za životinje, koja se unosi na ovu teritoriju, bude podvrgnuta kontrolama definisanim ovom Regulativom. Ova teritorija ne mora nužno biti ista ona koja je pomenuta u članu 299. Sporazuma, ili kako je to definisano članom 3. Regulative (EEC) br. 2913/92.

(30) Da bi se obezbedila efikasnija organizacija zvaničnih kontrola hrane i hrane za životinje iz trećih zemalja i da bi se olakšao protok robe, možda će biti potrebno odrediti posebna mesta ulaza na teritoriju Zajednice za hranu i hranu za životinje iz trećih zemalja. Takođe, može se javiti potreba da se unapred najavi prispeće robe na teritoriju Zajednice. Potrebno je obezbediti da svako mesto ulaza ima pristup odgovarajućim objektima gde bi se vršile kontrole u okviru razumnog vremenskog roka.

(31) Prilikom utvrđivanja propisa za zvanične kontrole hrane i hrane za životinje iz trećih zemalja, potrebno je omogućiti saradnju između nadležnih organa i carinske službe, uzimajući u obzir činjenicu da pomenuti propisi već postoje u Regulativi Saveta (EEC) br. 339/93 od 8. februara 1993.g., o proveri usaglašenosti sa propisima iz oblasti bezbednosti proizvoda koji se uvoze iz trećih zemalja (2).

(32) Trebalo bi obezbediti odgovarajuća finansijska sredstva za organizovanje zvaničnih kontrola. Iz tog razloga nadležni organi zemalja članica bi trebalo da imaju ovlašćenje da uvedu naplatu troškova inspekcije i administrativnih taksi kako bi pokrili troškove zvaničnih kontrola. Tokom ovog procesa nadležni organi zemalja članica će imati slobodu da utvrde troškove inspekcije i administrativne takse na paušalni iznos na osnovu troškova kojima su bili izloženi, a uzimajući u obzir specifičnosti preduzeća. Kada se subjektima koji se bave hranom uvede plaćanje taksi, trebalo bi početi sa primenom opštih principa. Stoga bi bilo poželjno definisati kriterijume za određivanje visine inspekcijskih taksi. Kada se uzmu u obzir takse za kontrolu uvoza, poželjno bi bilo utvrditi iznose za glavne uvozne artikle kako bi se obezbedila jedinstvena primena i izbeglo nepoštovanje trgovinskih mera.

(33) Zakon Zajednice o hrani i hrani za životinje predviđa registraciju ili izdavanje dozvole za rad od strane nadležnih organa za određene subjekte koji se bave hranom i hranom za životinje. Ovo je naročito slučaj sa Regulativom (EC) br. 852/2004 Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004.g. o higijeni prehrambenih proizvoda (3), Regulativom (EC) br. 853/2004 Evropskog parlamenta i saveta od 29.aprila 2004.g. koja definiše posebne propise iz oblasti higijene hrane životinjskog porekla (3), Direktivom Saveta br. 95/69/EC od 22. decembra 1995.g. u kojoj su definisani uslovi i procedure za izdavanje radne dozvole i registracije određenih subjekata i posrednika u oblasti hrane za životinje (4) i regulativom koja uređuje oblast higijene hrane za životinje, a koja će tek stupiti na snagu.

Procedure bi trebalo postaviti radi obezbeđenja registracije i izdavanja dozvola za rad subjekata koji se bave hranom i hranom za životinje, a koje mora biti efikasno i transparentno.

(34) Da bi se postigao globalni i jedinstveni pristup kada je reč o zvaničnim kontrolama, zemlje članice bi trebalo da ustanove i počnu sa primenom višegodišnjih nacionalnih planova kontrole koji će biti u skladu sa opštim uputstvima izrađenim na nivou Zajednice. Ova uputstva bi trebalo da pospeše stvaranje koherentnih nacionalnih strategija, kao i da identifikuju prioritete u slučaju rizika i najefikasnije kontrolne procedure. Strategija Zajednice bi trebalo da ima sveobuhvatan i jedinstven pristup načinu na koji se vrše kontrole. S obzirom na neobavezujući karakter određenih tehničkih uputstava koje treba ustanoviti, bilo bi poželjno utvrditi ih na osnovu konsultativnih procedura definisanih od strane Komisije.

(35)Višegodišnji nacionalni plan kontrole bi trebalo da obuhvati i Zakon o hrani i hrani za životinje, kao i zakone o zdravlju i dobroboti životinja.

(36)Donošenje višegodišnjeg nacionalnog plana kontrole će stvoriti solidnu bazu za rad inspekcijskih službi Komisije koje bi vršile kontrole u zemljama članicama. Plan kontrole bi trebalo da omogući inspekcijskim službama Komisije da utvrde da li se zvanične kontrole u zemljama članicama organizuju u skladu sa kriterijumima definisanim ovom Regulativom. Preporučuje se vršenje detaljne inspekcije i revizije gde je to potrebno, a posebno u situacijama gde revizija višegodišnjih nacionalnih planova kontrole od strane zemalja članica ukaže na slabosti i nedostatke.

(37)Trebalo bi zahtevati od zemalja članica da podnesu godišnji izveštaj Komisiji sa podacima o primeni višegodišnjih nacionalnih planova kontrole. Ovaj izveštaj bi trebalo da prikaže rezultate zvaničnih kontrola i revizija koje se izvrše u toku prethodne godine, i kada je to potrebno, jedan ažurirani prikaz prvobitnog kontrolnog plana kao dopunu ovim rezultatima.

(38)Kontrole Zajednice u zemljama članicama bi trebalo da omoguće Komisiji obavljanje kontrola kako bi se utvrdilo da li se zakon o hrani i hrani za životinje, kao i zakoni o zdravlju i dobrobiti životinja, primenjuju na jedinstven i ispravan način na celoj teritoriji Zajednice.

(39)Kontrole Zajednice u trećim zemljama su potrebne kako bi se potvrdila usaglašenost ili ekvivalentnost sa zakonom Zajednice o hrani i hrani za životinje, kao i sa zakonima o zdravlju životinja, i gde je to potrebno, sa zakonima o dobrobiti životinja. Od trećih zemalja se može zatražiti dostavljanje podataka o njihovim sistemima kontrole. Ovi podaci, koji treba da se baziraju na uputstvima Zajednice, bi trebalo da budu osnova za buduće kontrole Komisije, koje bi trebalo obavljati u okviru multidisciplinarnog pristupa koji obuhvata glavne sektore izvoza u Zajednicu. Ovaj pristup bi trebalo da omogući pojednostavljenje postojećeg režima, da poveća nivo efikasnosti saradnje prilikom kontrole, i da, shodno tome, olakša trgovinu.

(40)Da bi se obezbedilo da uvežena roba bude u skladu sa ili ekvivalentna sa zakonom Zajednice o hrani i hrani za životinje, potrebno je utvrditi procedure koje omogućavaju definisanje uslova izvoza i zahteva vezanih za izdavanje sertifikata gde je to moguće.

(41)Kršenje zakona o hrani i hrani za životinje, i propisa iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja, može predstavljati pretnju po zdravlje ljudi, zdravlje i dobrobit životinja. Takva kršenja bi, stoga, trebalo da budu predmet efikasnih, preventivnih i proporcionalno sprovedenih mera u svim državama na teritoriji Zajednice.

(42)Ove mere bi trebalo da obuhvate i administrativne mere od strane nadležnih organa u zemljama članicama koje bi trebalo da imaju već pripremljene procedure u tu svrhu. Prednost tih procedura je to što mere mogu biti brzo preduzete kako bi se ponovo uspostavilo pređašnje stanje.

(43)Subjekti, koji se bave hranom, bi trebalo da imaju pravo žalbe na odluku nadležnog organa donesenu na osnovu zvaničnih kontrola, kao i da budu obavešteni da imaju to pravo.

(44)Naročito se uzimaju u obzir posebne potrebe zemalja u razvoju, a naročito onih najnerazvijenih, kao i uvođenje mera u tu svrhu. Trebalo bi da obaveza Komisije bude da podrži zemlje u razvoju u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, što je važan elemenat u oblasti zdravlja ljudi, kao i razvoja trgovine. Ta podrška bi trebalo da bude organizovana u kontekstu razvoja politike saradnje u okviru Zajednice.

(45)Propisi, od kojih se ova Regulativa sastoji, podrška su integrisanom i horizontalnom pristupu što je neophodno kako bi se mogla primeniti koherentna politika kontrole bezbednosti hrane i hrane za životinje, zdravlja i dobrobiti životinja. Trebalo bi, međutim, da postoji i mogućnost razvoja posebnih propisa iz oblasti kontrole, gde je to potrebno, npr. kada govorimo o određivanju najvišeg dozvoljenog nivoa ostataka pesticida za određene zagađivače na nivou Zajednice. Isto tako, trebalo bi da postoje precizniji propisi iz oblasti kontrole hrane i hrane za životinje, kao i iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja.

Ovi propisi posebno uključuju sledeća akta: Direktiva 96/22/EC, Direktiva Saveta 96/22/EC od 29. aprila 1996.g. o zabrani upotrebe u oblasti ( ), Direktiva 96/23/EC ( ), Regulativa (EC) br. 854/2004 (1), Regulativa (EC) br. 999/2001 (2), Regulativa (EC) br. 2160/2003 (3), Direktiva 86/362/EEC (4), Direktiva 90/642/EEC (5) i primena propisa koji iz toga proizilaze, Direktiva 92/1/EEC (6), Direktiva 92/2/EEC (7), i akta o kontroli bolesti životinja kao što su slinavka i šap, svinjska kuga, itd. kao i zahtevi koji se odnose na zvaničnu kontrolu dobrobiti životinja.

(46)Ova Regulativa pokriva oblasti koje su već obuhvaćene određenim aktima koji su na snazi. Shodno tome, trebalo bi ukinuti posebno sledeća akta o hrani i hrani za životinje, i zameniti ih propisima ove Regulative: Direktiva 70/373/EEC (8), Direktiva 85/591/EEC (9); Direktiva 89/397/EEC (10); Direktiva 93/99/EEC (11); Odluka 93/383/EEC (12); Direktiva 95/53/EC; Direktiva 96/43/EC (13); Odluka 98/728/EC (14); i Odluka 1999/313/EC (15).

(47)U svrhu ove Regulative trebalo bi dopuniti Direktive 96/23/EC, 97/78/EC i 2000/29/EC.

(48)Budući da cilj ove Regulative, koja naime treba da obezbedi harmonizovan pristup zvaničnim kontrolama, ne može biti u potpunosti realizovan od strane zemalja članica, pa će stoga njegova realizacija, zbog složenosti svog predmeta i njegovog međugraničnog i međunarodnog karaktera u smislu uvoza hrane i hrane za životinje, biti bolja na nivou Zajednice, tako da bi Zajednica mogla da usvoji mere u skladu sa principom dopune kako je to definisano u članu 5. Sporazuma. U skladu sa principom proporcionalnosti, kako je definisano u pomenutom članu, ova Regulativa neće ići van potrebnih okvira kako bi se ovaj cilj ostvario.

(49)Mere, koje su neophodne kako bi se započelo sa primenom ove Regulative, bi trebalo da budu usvojene u skladu sa Odlukom Saveta 1999/468/EC od 28. juna 1999.g. koja definiše procedure za primenu ovlašćenja za implentaciju koja su dodeljena Komisiji (16),

USVOJILI SU OVU REGULATIVU:

Oblast I

Predmet, obim i definicije

Član 1.

Predmet i obim

1. Ova Reglativa definiše opšte propise o vršenju zvaničnih kontrola kako bi se potvrdila usaglašenost sa propisima koji imaju za cilj da:

a) spreče, eliminišu, ili smanje nivo rizika po ljude i životinje na dozvoljen nivo, bilo direktno, bilo putem životne sredine;

b) obezbede poštovanje dobrih trgovinskih odnosa u oblasti hrane i hrane za životinje i zaštite interese potrošača, uključujući i deklarisanje hrane i hrane za životinje, kao i druge vrste informacija za potrošače.

2. Primena ove Regulative se ne odnosi na zvanične kontrole za utvrđivanje usaglašenosti sa propisima o organizaciji zajedničkog tržišta poljoprivrednih proizvoda.

3. Ova Regulativa ne utiče na određene odredbe Zajednice o zvaničnim kontrolama.

4. Vršenje zvaničnih kontrola prema ovoj Regulativi ne utiče na osnovnu pravnu odgovornost subjekata koji se bave hranom i hranom za životinje kako bi bezbednost hrane i hrane za životinje bila zagarantovana, a kako je definisano Regulativom (EC) br. 178/2002, i svaku građansku ili krivičnu odgovornost koja može nastati kao rezultat kršenja njihovih obaveza.

Član 2.

Definicije

U svrhu ove Regulative, primenjuju se definicije koje su navedene u članovima 2. i 3. Regulative (EC) br. 178/2002.

Takođe će se primenjivati sledeće definicije:

1. pod “zvaničnom kontrolom“ se podrazumeva svaka kontrola koju vrši nadležni organ ili Zajednica kako bi se potvrdila usaglašenost sa zakonom o hrani i hrani za životinje, kao i sa propisima iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja;

2. pod “potvrdom” se podrazumeva provera putem ispitivanja, pri čemu se uzimaju u obzir objektivni dokazi, bez obzira da li su navedeni zahtevi ispunjeni;

3. pod ”zakonom o hrani za životinje” se podrazumevaju zakoni, propisi i administrativne odredbe koje uopšteno uređuju oblast hrane za životinje, naročito oblast bezbednosti hrane za životinje, bez obzira da li je to na nivou Zajednice ili na nacionalnom nivou; pokriva sve faze proizvodnje, prerade i distribucije hrane za životinje, kao i upotrebu hrane za životinje;

4. pod “nadležnim organom” se podrazumeva centralni organ zemlje članice u čijoj je nadležnosti organizacija zvaničnih kontrola, ili bilo koji drugi organ kome je ta nadležnost dodeljena; što takođe uključuje, gde je to moguće, odgovarajući organ treće zemlje;

5. pod “kontrolnim organom” se podrazumeva nezavisna treća strana kojoj su nadležne vlasti dodelile određene zadatke koji se tiču kontrole;

6. pod “revizijom” se podrazumeva sistematsko i nezavisno ispitivanje kako bi se utvrdilo da li su aktivnosti i rezultati, koji proizilaze iz tih aktivnosti, u skladu sa planiranim sporazumima i da li je primena tih sporazuma efikasna i odgovarajuća za ispunjenje ciljeva;

7. pod “inspekcijom” se podrazumeva ispitivanje svih elemenata hrane za životinje, hrane, zdravlja i dobrobiti životinja kako bi se potvrdilo da li su ti elementi u skladu sa pravnim zahtevima zakona o hrani i hrani za životinje, kao i sa propisima iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja;

8. pod “monitoringom” se podrazumeva vršenje niza planiranih opservacija ili mera kako bi se ostvario uvid u pravilnu primenu zakona o hrani i hrani za životinje, kao i propisa iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja;

9. pod “nadzorom” se podrazumeva pažljivo posmatranje jednog ili više preduzeća hrane ili hrane za životinje, jednog ili više subjekata koji se bave hranom ili hranom za životinje, ili njihovih aktivnosti;

10. pod “neusaglašenošću” se podrazumeva neusaglašenost sa zakonom o hrani i hrani za životinje, kao i sa propisima iz oblasti zaštite zdravlja i dobrobiti životinja;

11. pod “uzorkovanjem u svrhu analize” se podrazumeva uzimanje hrane ili hrane za životinje ili bilo koje druge supstance (uključujući i one iz prirodnog okruženja) koje su važne za proizvodnju, preradu, i distribuciju hrane ili hrane za životinje, ili za zdravlje životinja, kako bi se putem analize utvrdila usaglašenost sa zakonom o hrani i hrani za životinje, ili sa propisima iz oblasti zdravlja životinja;

12. pod “zvaničnom sertifikacijom” se podrazumeva procedura po kojoj nadležni organ ili kontrolna tela, koji su za to ovlašćeni, obezbeđuju potvrde o usaglašenosti u pisanoj, elektronskoj ili nekoj drugoj ekvivalentnoj formi;

13. pod “zvaničnim stavljanjem pošiljke pod nadzor” se podrazumeva procedura po kojoj nadležni organ obezbeđuje da se hrana ili hrana za životinje ne pomera ili ne pokvari zbog zadržavanja radi analize i izdavanja odobrenja za njen dalji promet; to podrazumeva skladištenje od strane subjekata, koji se bave hranom i hranom za životinje, a u skladu sa uputsvima nadležnog organa;

14. pod “ekvivalentnošću” se podrazumeva kapacitet različitih sistema ili mera za ostvarivanje istih ciljeva; a pod “ekvivalentom” se podrazumevaju različiti sistemi ili mere putem kojih se ostvaruju isti ciljevi;

15. pod “uvozom” se podrazumeva puštanje u slobodnu prodaju hrane i hrane za životinje, ili namera puštanja u slobodnu prodaju hrane i hrane za životinje kako je to definisano u članu 79. Regulative (EEC) br. 2913/92 na jednoj od teritorija pomenutih u Aneksu I;

16. pod “unošenjem” se podrazumeva uvoz kako je definisan u gore navedenom stavu 15, i stavljanje robe pod carinski nadzor kako je to definisano u tačkama (b) do (f) člana 4(16) Regulative (EEC) br. 2913/92, kako i njihov ulazak u slobodnu zonu ili skladištenje;

17. pod “proverom dokumentacije” se podrazumeva kontrola dokumenata vezanih za promet robe, i kada je to potrebno, kontrola propratnih dokumenata prema zakonu o hrani i hrani za životinje;

18. pod “utvrđivanjem identiteta pošiljke” podrazumeva se vizuelna inspekcija kako bi se proverilo da li su sertifikati ili druga dokumenta koja idu uz pošiljku, u skladu sa deklaracijom i sadržajem pošiljke;

19. pod “fizičkom proverom” se podrazumeva provera same hrane i hrane za životinje što uključuje i proveru prevoznih sredstava, pakovanja, deklaracija i temperature, uzorkovanja radi analiza i laboratorjskih ispitivanja, i bilo kojih drugih vrsta provera koje su potrebne kako bi se potvrdila usaglašenost sa zakonom o hrani ili hrani za životinje;

20. pod “planom kontrole” se podrazumeva opis utvrđen od strane nadležnog organa koji sadrži opšte informacije o strukturi i organizaciji sistema zvanične kontrole nadležnog organa.

OBLAST II

Zvanične kontrole koje vrše zemlje članice

Poglavlje I

Opšte obaveze

Član 3.

Opšte obaveze koje se odnose na organizaciju zvaničnih kontrola

1. Zemlje članice obezbeđuju redovno izvršavanje zvaničnih kontrola na osnovu procene rizika i odgovarajućeg broja kontrola, kako bi se postigli ciljevi ove Regulative uzimajući u obzir:

a) identifikovane rizike po životinje, hranu ili hranu za životinje, subjekte koji se bave hranom ili hranom za životinje, upotrebu hrane ili hrane za životinje, ili bilo koji proces, materijal, supstancu, aktivnosti, ili operacije koji mogu da utiču na bezbednost hrane ili hrane za životinje, zdravlje i dobrobit životinja;

b) predmet sa podacima o prethodnom radu subjekata, koji se bave hranom ili hranom za životinje, koji se odnosi na usaglašavanje sa zakonom o hrani ili hrani za životinje, ili sa propisima iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja;

c) pouzdanost svih samostalnih provera koje su već izvršene;

d) bilo koje informacije koje mogu da ukažu na neusaglašenost.

2. Zvanične kontrole se vrše bez prethodnog upozorenja, osim u slučaju revizija gde je potrebno prethodno obavestiti subjekte koji se bave hranom ili hranom za životinje. Zvanične kontrole se takođe mogu vršiti ad hoc.

3. Zvanične kontrole se vrše u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane, hrane za životinje, životinja ili proizvoda životinjskog porekla. One podrazumevaju kontrolu fabrika hrane i hrane za životinje, upotrebe hrane i hrane za životinje, skladištenja hrane i hrane za životinje, svih procesa, materijala, supstanci, aktivnosti ili operacija koje podrazumevaju i transport hrane ili hrane za životinje, i živih životinja, koje su potrebne kako bi se ostvarili ciljevi ove Regulative.

4. Zvanične kontrole vrše se na isti način u slučaju izvoza van granica Zajednice, prilikom stavljanja u promet na teritoriji Zajednice, i prilikom unošenja iz trećih zemalja na teritoriju pomenutu u Aneksu I.

5. Zemlje članice preduzimaju sve potrebne mere kako bi se obezbedila kontrola proizvoda namenjenih za isporuku u drugu zemlju članicu, a koje se vrše na isti način kao i kontrole onih proizvoda koji se stavljaju u promet na teritoriji zemalja članica.

6. Nadležni organi zemlje članice, u koju se šalju proizvodi, mogu da vrše proveru usaglašenosti hrane i hrane za životinje sa zakonom o hrani i hrani za životinje putem provera koje ne daju osnova za diskriminaciju proizvoda. U obimu koji je potreban isključivo za organizaciju zvaničnih kontrola, zemlje članice mogu da traže od subjekata koji se bave hranom, a koji su u posedu proizvoda koji su stigli iz neke druge zemlje članice, da sastave izveštaj o prispeću takvih proizvoda.

7. U slučaju da, za vreme provere koja se vrši na mestu isporuke ili za vreme skladištenja ili transporta, zemlja članica utvrdi neusaglašenost, odgovarajuće mere biće preduzete, a koje mogu da podrazumevaju vraćanje proizvoda u zemlju članicu iz koje su došli.

Poglavlje II

Nadležni organi

Član 4.

Postavljanje nadležnih organa i operativnih kriterijuma

1. Zemlje članice imenuju nadležne organe odgovorne za realizaciju ciljeva i zvaničnih kontrola kako je definisano ovom Regulativom.

2. Nadležni organi obezbeđuju da:

a) zvanične kontrole živih životinja budu efikasne i odgovarajuće, kao i kontrole hrane i hrane za životinje u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije, kao i upotrebe hrane za životinje;

b) kod zaposlenih koji vrše zvanične kontrole ne postoji sukob interesa;

c) poseduju, ili imaju pristup, laboratoriji za analizu koja će biti odgovarajućeg kapaciteta, i dovoljan broj kvalifikovanog i iskusnog osoblja kako bi vršenje zvaničnih kontrola i kontrolnih dužnosti bilo efikasno i uspešno;

d) imaju odgovarajuće objekte koji se pravilno održavaju i tako su opremljeni da omogućavaju zaposlenima da vrše zvanične kontrole efikasno i uspešno;

e) imaju pravna ovlašćenja za vršenje zvanične kontrole i preduzimaju mere predviđene ovom Regulativom;

f) imaju pripremljene planove za hitne slučajeve, i da su spremni da ih primene u takvim situacijama;

g) subjekti koji se bave hranom i hranom za životinje obavezni su da se podvrgnu inspekciji koja se vrši u skladu sa ovom Regulativom i da pomognu zaposlenima u nadležnim organima prilikom vršenja njihovih dužnosti.

3. Kada zemlja članica dodeli nadležnost za vršenje zvaničnih kontrola organu ili organima, a koji nije centralni nadležni organ, naročito onima na regionalnom ili lokalnom nivou, efikasna i uspešna saradnja između svih nadležnih organa koji u tome učestvuju mora biti omogućena, što će uključivati, gde je to moguće, i saradnju u oblasti zaštite zdravlja i životne sredine.

4. Nadležni organi obezbeđuju nepristrasnost, kvalitetno vršenje i doslednost zvaničnih kontrola na svim nivoima. Kriterijumi koji su navedeni u stavu 2. moraju se apsolutno poštovati od strane svakog organa kojem se dodeljuje nadležnost za vršenje zvaničnih kontrola.

5. Kada u okviru jednog nadležnog organa više od jednog odeljenja ima ovlašćenje da sprovodi zvaničnu kontrolu, efikasna i uspešna koordinacija i saradnja između različitih odeljenja mora biti obezbeđena.

6. Nadležni organi vrše unutrašnje revizije ili mogu izdati nalog za vršenje eksternih revizija, i preduzimaju odgovarajuće mere u skladu sa rezultatima revizija, kako bi se na taj način obezbedilo postizanje ciljeva ove Regulative. Ove revizije su predmet detaljnih ispitivanja i vrše se na transparentan način.

7. Detaljni propisi za primenu ovog člana mogu biti prihvaćeni u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3).

Član 5.

Dodela određenih zadataka vezanih za zvanične kontrole

1. Nadležni organ može da dodeli određene zadatke, koji su u vezi sa zvaničnim kontrolama, jednom ili većem broju kontrolnih organa u skladu sa stavovima 2. do 4.

Spisak zadataka, koji mogu ili ne moraju biti dodeljeni, može biti sačinjen u skladu sa procedrom pomenutom u članu 62(3).

Međutim, aktivnosti pomenute u članu 54. nisu predmet takve dodele.

2. Nadležni organ može da dodeli određene zadatke posebnom kontrolnom organu samo ako:

a) postoji tačan opis zadataka koje kontrolni organ može da vrši i opis uslova pod kojima može da ih vrši;

b) postoji dokaz da kontrolni organ:

(i) poseduje potreban nivo znanja, opremu i infrastrukturu potrebnu za dodeljene zadatke;

(ii) ima dovoljan broj kvalifikovanog i iskusnog osoblja;

i da je

(iii) nepristrasan u radu i oslobođen bilo kakvog sukoba interesa kada se radi o sprovođenju dodeljenih zadataka;

(c) kontrolno telo radi i akreditovano je u skladu sa Evropskim standardom EN 45004 “Opšti kriterijumi za rad različitih organa koji vrše inspekcije” (European Standard EN 45004 ‘General criteria for the operation of various types of bodies performing inspection’), i/ili drugim standardima kada oni imaju veći značaj za pomenute dodeljene zadatke;

(d) laboratorije rade u skladu sa standardima spomenutim u članu 12(2);

(e) kontrolni organ redovno dostavlja rezultate izvršenih kontrola nadležnim organima, ili kadgod to nadležni organ zahteva. Ako rezultati kontrola ukažu na neusaglašenost ili na mogućnost pojave neusaglašenosti, kontrolni organ će odmah obavestiti nadležni organ;

(f) postoji efikasna i uspešna saradnja između postavljenog nadležnog organa i kontrolnog organa.

3. Nadležne vlasti koje dodeljuju određene zadatke kontrolnim organima, po potrebi, organizuju revizije ili inspekcije kontrolnih organa. Ako se kao rezultat revizije ili inspekcije pokaže da takvi organi nisu uspeli da obave dodeljene zadatke, imenovani nadležni organ može da opozove imenovanje. Nadležni organ je dužan da bez odlaganja opozove imenovanje, u slučaju da kontrolni organ ne uspe da preduzme odgovarajuće korektivne mere na vreme.

4. Ako neka zemlja članica želi da dodeli određeni kontrolni zadatak nekom kontrolnom organu, ona o tome obaveštava Komisiju. Ovo obaveštenje će sadržati detaljne informacije o:

(a) nadležnom organu koje dodeljuju zadatak;

(b) zadatku koji će biti dodeljen;

Član 6.

Zaposleni koji vrše zvanične kontrole

Nadležne vlasti obezbeđuju da svi zaposleni koji vrše zvanične kontrole:

(a) za oblast svoje nadležnosti dobiju odgovarajuću obuku koja im omogućava obavljanje dužnosti na stručan način i dosledno vršenje zvanične kontrole. Ova obuka će obuhvatiti odgovarajuće oblasti spomenute u Aneksu II, Poglavlje I;

(b) prate novine u svojoj oblasti nadležnosti i po potrebi dobiju dodatnu obuku;

Član 7.

Transparentnost i poverljivost

1. Nadležni organi omogućava da se aktivnosti vrše uz visok stepen transparentnosti. U tu svrhu odgovarajuće informacije, koje bi oni posedovali, moraju biti dostupne javnosti u najkraćem roku.

Generalno govoreći javnost ima pristup:

(a) informacijama o kontrolnim aktivnostima nadležnih organa i njihovoj efikasnosti;

(b) informacijama shodno članu 10. Regulative (EC) br. 178/2002.

2. Nadležni organi e preduzima korake kako bi obezbedili da njihovi zaposleni ne odaju dobijene informacije do kojih su došli tokom vršenja svojih dužnosti u okviru zvanične kontrolne, a koje su po svojoj prirodi zaštićene službenom tajnom u opravdanim slučajevima. Zaštita službene tajne ne sprečava objavljivanje informacija od strane nadležnih organa, a koje su pomenute u stavu 1(b). Ne dolazi do izmene propisa Direktive 95/46/EC Evropskog parlamenta i saveta od 24. oktobra 1995.g. o zaštiti lica kada je u pitanju obrada ličnih podataka i slobodna cirkulacija takvih podataka ( ).

3. Informacije koje predstavljaju službenu tajnu naročito uključuju:

- poverljivost preliminarnog istražnog postupka ili važećeg pravnog postupka,

- lične podatke,

- dokumenta koja se odnose na izuzetak pomenut u Regulativi (EC) br. 1049/2001 Evropskog parlamenta i saveta od 30. maja 2001.g., a odnose se na dostupnost dokumenata Evropskog parlamenta, saveta, i Komisije ( ) javnosti,

- informacije koje su zaštićene nacionalnim zakonima i zakonima Zajednice, koje se naročito odnose na službenu tajnu, poverljivost sadržaja razgovora, međunarodne odnose i nacionalnu odbranu.

Član 8.

Procedure kontrole i verifikacije

1. Nadležni organi će vršiti zvanične kontrole u skladu sa propisanom procedurom. Ove procedure će sadržati podatke i uputstva za zaposlene, koji vrše zvanične kontrole, a koji uključuju, između ostalog, oblasti pomenute u Aneksu II, Poglavlje II.

2. Zemlje članice će obezbediti postojanje pravnih procedura kako bi omogućile zaposlenima u nadležnim organima da imaju pristup prostorijama i dokumentaciji subjekata koji se bave hranom i hranom za životinje, a u cilju propisnog vršenja svojih zadataka.

3. Nadležni organi će utvrditi procedure kako bi:

(a) verifikovali efikasnost zvaničnih kontrola koje vrše;

(b) omogućili preduzimanje korektivnih mera kada je to potrebno i pravilno ažuriranje dokumenta pomenutih u stavu 1.

4. Komisija može da izradi uputstva za vršenje zvaničnih kontrola u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(2).

Uputstva mogu sadržati preporuke koje se naročito odnose na zvanične kontrole:

(a) implementacija principa HACCP metode;

(b) sistemi upravljanja koje koriste subjekti, koji se bave hranom i hranom za životinje, u smislu ispunjavanja uslova zakona o hrani i hrani za životinje;

Član 9.

Izveštaji

1. Nadležni organ će sastaviti izveštaje o zvaničnim kontrolama koje je obavio.

2. Ovi izveštaji će sadržati opis svrhe zvaničnih kontrola, primenjenih metoda kontrole, rezultata zvaničnih kontrola i, gde je to moguće, radnje koje spomenuti subjekat, koji se bavi hranom, treba da preduzme.
3. Nadležni organ će obezbediti kopiju izveštaja spomenutog u stavu 2. za subjekta koji se bavi hranom, bar u slučaju neusaglašenosti.

Član 10.

Kontrolne aktivnosti, metode i tehnike

1. Uopšteno govoreći, zadaci vezani za zvanične kontrole će se obavljati tako što će se koristiti odgovarajuće metode kontrole i tehnike, kao što su monitoring, nadzor, provera, revizija, inspekcija, uzorkovanje i analiza.

2. Zvanične kontrole hrane i hrane za životinje će se, između ostalog, sastojati od sledećih akivnosti:

(a) provere svih kontrolnih sistema koje su uspostavili subjekti, koji se bave hranom i hranom za životinje, kao i dobijenih rezultata;

(b) inspekcije:

(i) pogona primarnih proizvođača, subjekata koji se bave hranom i hranom za životinje, uključujući okolinu, prostorije, kancelarije, opremu, instalacije i mašine, i transport kako hrane tako i hrane za životinje;

(ii) sirovina, sastojaka, pomoćnih sredstava za preradu, i drugih proizvoda koji se koriste za pripremu i proizvodnju hrane i hrane za životinje;

(iii) polugotovih proizvoda;

(iv) materijala i artikala koji dolaze u kontakt sa hranom;

(v) procesa i proizvoda za čišćenje i održavanje, kao i pesticida;

(vi) deklaracija, prezentacija i reklama;

(d) ocena procedura vezanih za dobru proizvodnu praksu, DPP, (good manufacturing practices, GMP), dobru higijensku praksu, DHP, (good hygiene practices, GHP), dobru uzgojnu praksu (good farming practices GFP) i HACCP, uzimajući u obzir upotrebu uputstava sastavljenih u skladu sa zakonodavstvom Zajednice;

(e) provera pisanog materijala i ostalih dokumenata koji mogu biti od značaja za ocenu usaglašenosti sa zakonom o hrani i hrani za životinje;

(f) razgovori sa subjektima koji se bave hranom i hranom za životinje, kao i sa njihovim zaposlenima;

(g) očitavanje vrednosti rezultata dobijenih putem mernih instrumenata u fabrikama hrane i hrane za životinje;

(h) kontrole koje se vrše uz pomoć opreme samog nadležnog organa kako bi se potvrdili rezultati dobijeni merenjem koje su izvršili subjekti koji se bave hranom i hranom za životinje;

(i) bilo koja druga aktivnost potrebna kako bi se obezbedilo ispunjavanje ciljeva ove Regulative.

Poglavlje III

Uzorkovanje i analiza

Član 11.

Metode uzorkovanja i analize

1. Metode uzorkovanja i analize koje se koriste prilikom zvaničnih kontrola moraju biti u skladu sa odgovarajućim propisima Zajednice ili,

(a) ukoliko takvi propisi ne postoje, sa međunarodno priznatim propisima ili protokolom, npr. onima koje je Evropski komitet za standardizaciju (European Committee for Standardization, CEN) usvojio, ili onima koji su definisani nacionalnim zakonima;

(b) u slučaju nepostojanja gore pomenutih, sa ostalim metodama koje su u skladu sa namenom ili koje su izrađene u skladu sa naučnim protokolima.

2. Kada se stav 1. ne može primeniti, potvrda uspešnosti metode analize se može sprovesti u okviru jedne laboratorije prema međunarodno priznatom protokolu.

3. Gde god je to moguće metode analize će biti ocenjene prema kriterijumima definisanim u Aneksu III.
4. Sledeće mere moraju se primenjivati u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3):

(a) metode uzorkovanja i analize, uključujući i metode potvrđivanja, kao i referentne metode koje će se koristiti u slučaju spora;

(b) kriterijumi učinka, parametri analize, promenljivost rezultata merenja i procedura potrebnih za validaciju metoda spomenutih pod (a); i

5. Nadležne vlasti će utvrditi odgovarajuće procedure kako bi garantovale pravo subjektima, koji se bave hranom i hranom za životinje, a čiji su proizvodi predmet uzorkovanja i analize, da zahtevaju dodatno stručno mišljenje, a da to ne utiče na obavezu nadležnih vlasti da bez odlaganja preduzmu mere u hitnim slučajevima.

6. Naročito će biti u obavezi da obezbede subjektima, koji se bave hranom i hranom za životinje, dostavljanje dovoljnog broja uzoraka za dodatno stručno mišljenje, osim ako to nije moguće kada su u pitanju proizvodi sa visokim stepenom kvarljivosti ili kada je u pitanju mali broj dostupnih podloga.

7. Rukovanje uzorcima i njihovo označavanje mora biti takvo da garantuje kako pravnu tako i analitičku verodostojnost.

Član 12.

Ovlašćene laboratorije

1. Nadležni organ će imenovati laboratorije koje će vršiti analize uzoraka uzetih za vreme zvanične kontrole.

2. Međutim, nadležne vlasti mogu da imenuju samo laboratorije koje rade i koje su ocenjene i akreditovane u skladu sa sledećim evropskim standardima:

(a) EN ISO/IEC 17025 o „Opštim zahtevima za nadležnost laboratorija za analizu i etaloniranje“;

(b) EN 45002 o „Opštim kriterijumima za ocenu laboratorija za analizu“;

uzimajući u obzir kriterijume za različite metode analize definisane u zakonu Zajednice o hrani i hrani za životinje.

3. Akreditacija i ocena laboratorija za analizu pomenutih u stavu 2. može se odnositi na pojedinačne testove i grupe testova.

4. Nadležni organ može da otkaže imenovanje pomenuto u stavu 1. kada se uslovi pomeniti u stavu 2. više ne mogu ispuniti.

Poglavlje IV

Upravljanje kriznim situacijama

Član 13.

Planovi koji se odnose na hranu i hranu za životinje u vanrednim situacijama

1. Za primenu opšteg plana za upravljanje u kriznim situacijama pomenutog u članu 55. Regulative (EC) br. 178/2002, zemlje članice će sačiniti operativni plan za vanredne situacije u kojima će definisati mere koje će se odmah izvršavati kada se otkrije da hrana ili hrana za životinje predstavlja opasnost po ljude ili životinje, bilo na direktan način ili putem životne sredine.

2. U ovim planovima za upravljanje u vanrednim situacijama biće navedeni podaci o:

(a) administrativnom organu koji će biti uključen;

(b) njihovim ovlašćenjima i odgovornostima;

3. Zemlje članice će, kada je to potrebno, izvršiti reviziju u slučaju plana za vanredne okolnosti, a za slučaj da dođe do promene u organizaciji nadležnog organa, i iskustva, uključujući i ono stečeno u vežbama simulacije.

4. Gde je to potrebno, primena mera može biti usvojena u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3). Ove mere će obezbediti usaglašenost propisa u slučaju vanrednih okolnosti na takvom nivou koji će omogućiti usaglašavanje sa opštim planom za upravljanje u slučaju vanrednih okolnosti kako je pomenuto u članu 55. Regulative (EC) br. 178/2002. One će takođe ukazati na ulogu svih zainteresovanih strana prilikom ustanovljavanja i sprovođenja plana za hitne slučajeve.

Poglavlje V

Zvanične kontrole uvođenja na tržište hrane i hrane za životinje iz trećih zemalja

Član 14.

Zvanične kontrole hrane i hrane za životinje životinjskog porekla

1. Ova Regulativa neće uticati na zahteve vezane za veterinarske kontrole hrane i hrane za životinje životinjskog porekla kako je definisano u Direktivi 97/78/EC. Međutim, nadležni organ, koji je postavljen u skladu sa Direktivom 97/78/EC, će vršiti i zvanične kontrole kako bi potvrdio usaglašenost sa onim aspektima zakona o hrani i hrani za životinje koji nisu obuhvaćeni Direktivom, prema potrebi uključujući i one aspekte pomenute u Oblasti VI, Poglavlje II ove Regulative.

2. Opšti propisi iz članova 18. do 25. ove Regulative takođe će se primenjivati prilikom zvaničnih kontrola svih vrsta hrane i hrane za životinje, uključujući i hranu i hranu za životinje životinjskog porekla.

3. Zadovoljavajući rezultati provera proizvoda koji:

(a) potpadaju pod jednu od carinskih procedura kako je pomenuto u tačkama (b) do (f) člana 4(16) Regulative (EEC) br. 2913/92; ili

(b) će biti u prometu u slobodnim zonama ili skladištima kako je definisano u članu 4(15)(b) Regulative (EEC) br. 2913/92, što neće uticati ni na dužnosti subjekata koji se bave hranom ili hranom za životinje, kako bi obezbedili da hrana ili hrana za životinje bude u skladu sa zakonom o hrani i hrani za životinje od trenutka stavljanja u promet, niti će sprečiti dalje vršenje zvanične kontrole pomenute hrane ili hrane za životinje.

Član 15.

Zvanične kontrole hrane i hrane za životinje neživotinjskog porekla

1. Nadležni organ će vršiti redovne zvanične kontrole hrane i hrane za životinje neživotinjskog porekla koja nije obuhvaćena Direktivom 97/78/EC, a koja se uvozi na teritorije pomenute u Aneksu I. Nadležni organ će organizovati ove kontrole na osnovu višegodišnjih nacionalnih planova kontrole koji su definisani u skladu sa članovima 41. do 43., sa osvrtom na potencijalne rizike. Kontrole će pokriti sve aspekte zakona o hrani i hrani za životinje.

2. Ove kontrole će se vršiti na odgovarajućem mestu, uključujući tu i mesto ulaza proizvoda na jednu od teritorija pomenutih u Aneksu I, mesto puštanja u promet, skladišta, prostorije uvoznika hrane ili hrane za životinje, ili druga mesta u lancu hrane ili hrane za životinje.

3. Takođe se mogu vršiti kontrole proizvoda koji:

(a) podležu carinskim procedurama kako je pomenuto u tačkama (b) do (f) člana 4(16) Regulative (EEC) br. 2913/92; ili

(b) ulaze u slobodne zone ili skladišta kako je definisano u članu 4(15)(b) Regulative (EEC) br. 2913/92.

4. Zadovoljavajući rezultati provera kako je pomenuto u stavu 3. neće uticati ni na dužnosti subjekata, koji se bave hranom ili hranom za životinje, kako bi se obezbedila usaglašenost rada subjekata, koji se bave hranom ili hranom za životinje, sa zakonom o hrani ili hrani za životinje od trenutka puštanja u promet, niti će sprečavati dalje vršenje zvanične kontrole pomenute hrane ili hrane za životinje.

5. Spisak hrane ili hrane za životinje neživotinjskog porekla koja će, na osnovu poznatih ili potencijalnih rizika, biti predmet pooštrenih zvaničnih kontrola na mestu ulaza na teritorije pomenute u Aneksu I, biće sastavljen i ažuriran u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3). Broj i priroda ovih kontrola biće definisana u skladu sa istim procedurama. U isto vreme troškovi ovih kontrola mogu se utvrditi u skladu sa istim procedurama.

Član 16.

Vrste kontrola hrane ili hrane za životinje neživotinjskog porekla

1. Zvanične kontrole pomenute u članu 15(1) uključivaće barem jednu sistematsku proveru dokumentacije, utvrđivanje identiteta slučajnim uzorkom, i po potrebi, jednu fizičku proveru.

2. Broj fizičkih provera, koje će se vršiti, zavisiće od:

(a) rizika koji se odnose na različite vrste hrane i hrane za životinje;

(b) ustanovljavanja prethodnog ispunjavanja uslova pomenutog proizvoda treće zemlje i utvrđivanja porekla, kao i subjekata koji se bave hranom ili hranom za životinje prilikom uvoza i izvoza proizvoda;

(d) garancije koje je dao nadležni organ treće zemlje iz koje dolaze proizvodi.

3. Zemlje članice će obezbediti vršenje fizičkih kontrola pod odgovarajućim uslovima i na mestu koje ima pristup odgovarajućim objektima za kontrolu, što omogućava da se provere vrše na adekvatan način, da se broj uzoraka prilagodi procesu upravljanja rizikom, a da rukovanje hranom i hranom za životinje ispunjava higijenske uslove. Rukovanje uzorcima mora biti takvo da omogućava kako pravnu tako i analitičku ispravnost. Zemlje članice će obezbediti da oprema i metodologija budu u skladu sa merenjem granične vrednosti kako je definisano u zakonima Zajednice ili u nacionalnim zakonima.

Član 17.

Mesto ulaza i prethodna najava

1. Zemlje članice u cilju organizovanja zvaničnih kontrola pomenutih u članu 15(5):

- određuju posebna mesta ulaza na njihovu teritoriju gde postoji pristup odgovarajućim objektima za kontrolu različitih vrsta hrane i hrane za životinje; i

- tražiti od subjekata, koji se bave hranom i hranom za životinje, a koji su odgovorni za pošiljku, da unapred najave prispeće i prirodu iste.

Zemlje članice mogu da primene iste propise za ostalu hranu za životinje koja nije životinjskog porekla.

2. Zemlje članice će obavestiti Komisiju i druge zemlje članice o svim merama koje preduzimaju u skladu sa stavom 1.

Ove mere će biti tako definisane kako bi se izbeglo nepotrebno obustavljanje trgovine.

Član 18.

Mere koje se preduzimaju u slučaju postojanja sumnje

U slučaju da se sumnja na neusaglašenost, ili ako postoji nerazjašnjenost vezana za identitet ili pravu destinaciju pošiljke, ili da li su sertifikati koji idu uz pošiljku odgovarajući, nadležni organ će obaviti zvanične kontrole kako bi potvrdio ili otklonio sumnju ili nerazjašnjenost. Nadležni organ će staviti pomenutu pošiljku pod zvanični nadzor sve dok se ne dobiju rezultati zvaničnih kontrola.

Član 19.

Aktivnosti koje slede nakon zvaničnih kontrola hrane i hrane za životinje iz trećih zemalja

1. Nadležni organ će staviti hranu ili hranu za životinje iz trećih zemalja, koja nije u skladu sa zakonom o hrani i hrani za životinje, pod zvanični nadzor, i nakon što dobije informaciju da su subjekti koji se bave hranom ili hranom za životinje odgovorni za pošiljku, nadležni organ će preduzeti sledeće mere koje su u vezi sa hranom ili hranom za životinje:

(a) izdaće naređenje da se takva hrana ili hrana za životinje uništi, podvrgne posebnom tretmanu u skladu sa članom 20. ili će biti vraćena sa teritorije Zajednice u skladu sa članom 21.; druge odgovarajuće mere, kao što su upotreba hrane ili hrane za životinje u svrhe koje nisu prvobitno predviđene takođe mogu biti preduzete;

(b) ako je hrana ili hrana za životinje već puštena u promet, biće izvršen monitoring, ili, ako je potrebno, biće naređeno da se ona povuče pre nego što se preduzme neka od gore pomenutih mera;

(c) potvrditi da hrana ili hrana za životinje ne uzrokuje štetne posledice po zdravlje ljudi ili životinja, bilo direktno, bilo putem životne sredine, za vreme trajanja ili dok se čeka primena mera pomenutih u tačkama (a) i (b).
2. Međutim, ako:

(a) zvanične kontrole pomenute u članovima 14. i 15. pokažu da je pošiljka štetna po zdravlje ljudi i životinja, ili da nije bezbedna, nadležni organ će staviti pomenutu pošiljku pod zvanični nadzor dok se čeka njeno uništenje, ili bilo koju drugu potrebnu meru kako bi se zaštitilo zdravlje ljudi i životinja;

(b) hrana ili hrana za životinje neživotinjskog porekla za koju su određene pooštrene kontrole u skladu sa članom 15(5) nije prikazana kako bi bila izvršena zvanična kontrola, ili nije predstavljena u skladu sa posebnim zahtevima koji su utvrđeni u skladu sa članom 17., nadležni organ će izdati naređenje da ta hrana bude povučena i stavljena pod zvanični nadzor bez odlaganja, i bude ili uništena ili vraćena u skladu sa članom 21.

3. Kada nadležni organ ne dozvoli unošenje hrane ili hrane za životinje, onda će on obavestiti Komisiju i druge zemlje članice o svojim nalazima i o identifikaciji pomenutih proizvoda u skladu sa procedurom definisanom u članu 50(3) Regulative (EC) br. 178/2002, i o svojim odlukama će obavestiti Carinu, zajedno sa podacima o krajnjoj destinaciji pošiljke.

4. Na rešenje o pošiljkama biće moguće uložiti žalbu kako je pomenuto u članu 54(3).

Član 20.

Poseban tretman hrane

1. Poseban tretman kako je opisano u članu 19. može uključivati:

(a) postupak ili obradu kako bi hrana ili hrana za životinje bila u skladu sa zahtevima zakona Zajednice, ili sa zahtevima treće zemlje u koju se hrana vraća, uključujući dekontaminaciju gde je neophodno, ali ne i razređivanje;

(b) bilo koju drugu vrstu obrade koja je u skladu sa pomenutom svrhom, osim za ljudsku ili životinjsku konzumaciju.

2. Obaveza je nadležnog organa da obezbedi vršenje posebnog postupka u objektu koji je pod njegovom kontrolom, ili koji je pod kontrolom neke druge zemlje članice, a što je u skladu sa uslovima definisanim prema proceduri pomenutoj u članu 62(3) ili, ako takvi uslovi ne postoje, u skladu sa nacionalnim propisima.
.
Član 21.

Povraćaj pošiljke

1. Nadležni organ će dozvoliti vraćanje pošiljke samo ako se:

(a) subjekat, koji se bavi hranom ili hranom za životinje i odgovoran je za pošiljku, složi oko odredišta; i ako

(b) subjekat, koji se bavi hranom ili hranom za životinje, prvo obavesti nadležni organ treće zemlje iz koje dolazi hrana ili treće zemlje koja je krajnje odredište, a kada to nije slučaj, o razlozima i uslovima koji sprečavaju stavljanje u promet hrane ili hrane za životinje u okvirima Zajednice;

(c) kada treća zemlja koja je odredište nije treća zemlja iz koje dolazi hrana, nadležni organ treće zemlje koja je krajnje odredište, obaveštava nadležni organ o svom pristanku da prihvata pošiljku.

2. Kada ne postoji mogućnost da se utiče na nacionalne propise koji se koriste kada postoji vremensko ograničenje za podnošenje zahteva za dodatno stručno mišljenje, i kada to rezultati zvaničnih kontrola ne sprečavaju, za vraćanje obično nije potrebno više od šezdeset dana nakon što je nadležni organ doneo odluku o krajnjem odredištu pošiljke, osim ako nisu preduzete zakonske mere. Ako po isteku šezdesetodnevnog perioda, ne usledi vraćanje, pošiljka će biti uništena, osim u slučaju kada je kašnjenje opravdano.

3. Dok se čeka vraćanje pošiljaka ili potvrđivanje razloga za odbijanje, nadležni organ će staviti pošiljke pod zvanični nadzor.

4. Nadležni organ će raportirati Komisiji i drugim zemljama članicama u skladu sa procedurom definisanom u članu 50(3) Regulative (EC) br. 178/2002 i obavestiće Carinu o svojim odlukama. Nadležni organi će, u skladu sa Oblašću IV, sarađivati kako bi bile preduzete dalje potrebne mere što bi onemogućilo ponovno unošenje pošiljaka, koje nisu odobrene, na teritoriju Zajednice.

Član 22.

Troškovi

Subjekat, koji se bavi hranom ili hranom za životinje, a koji je odgovoran za pošiljku, ili njegov predstavnik, snosiće troškove koji su određeni od strane nadležnih organa kako je pomenuto u članovima 18., 19., 20. i 21.

Član 23.

Odobravanje provera koje vrše treće zemlje pre izvoza

1. Posebne provere hrane i hrane za životinje pre izvoza, koje vrši treća zemlja neposredno pre izvoza u Zajednicu kako bi se proverilo da li proizvodi namenjeni izvozu ispunjavaju uslove Zajednice, mogu biti odobrene u skladu sa procedurom koja je definisana u članu 62(3). Odobrenje se može odnositi samo na hranu i hranu za životinje koja dolazi iz pomenute treće zemlje i može važiti za jedan ili više proizvoda.

2. U slučajevima kada se izda takvo odobrenje, za posledicu može imati smanjen broj kontrola prilikom uvoza hrane ili hrane za životinje. Međutim, zemlje članice će vršiti zvanične kontrole hrane i hrane za životinje, koja je uvežena u skladu sa odobrenjem pomenutim u stavu 1., kako bi se obezbedilo da se rezultati kontrole koje se vrše pre izvoza u trećoj zemlji i dalje smatraju validnim.

3. Odobrenje pomenuto u stavu 1 može se izdati trećoj zemlji samo ako:

(a) revizija Zajednice pokaže da hrana ili hrana za životinje, koja se izvozi u Zajednicu, zadovoljava zahteve Zajednice, ili druge ekvivalentne zahteve;

(b) se smatra da su kontrole, koje se vrše u trećoj zemlji pre slanja, dovoljno uspešne i efikasne da mogu da zamene ili smanje broj provera koje se odnose na dokumentaciju, identitet ili su fizičke prirode, i koje su definisane zakonom Zajednice.

4. U odobrenju, pomenutom u stavu 1., biće navedeno koji će nadležni organ treće zemlje biti odgovoran za vršenje kontrola pre izvoza i, ako je to moguće, kojem će kontrolnom organu nadležni organ dodeliti određene zadatke. Takva dodela će biti odobrena samo ako su zadovoljeni kriterijumi iz člana 5. ili drugi ekvivalentni uslovi.

5. Nadležni organ ili bilo koji kontrolni organ koji je naveden u odobrenju biće odgovoran za uspostavljanje kontakata sa Zajednicom.

6. Dužnost je nadležnog organa ili kontrolnog organa treće zemlje da obezbedi zvaničnu sertifikaciju svake pošiljke koja je proverena pre ulaska na neku od teritorija pomenutih u Aneksu I. U odobrenju pomenutom u stavu 1 biće naveden model za tu vrstu sertifikata.

7. Zemlje članice će odmah obavestiti Komisiju i ostale zemlje članice, kao i pomenute subjekte u skladu sa procedurom pomenutom u Oblasti IV ove Regulative, što neće uticati na član 50(3) Regulative (EC) br. 178/2002, kada zvanične kontrole uvoza, koje su predmet procedure definisane u stavu 2., pokažu veći stepen neusaglašenosti; zemlje članice će povećati broj pregledanih pošiljaka i, kada je to potrebno, dozvoliti odgovarajuću analizu situacije i zadržati odgovarajući broj uzoraka pod odgovarajućim uslovima skladištenja.

8. Ako se pokaže da kod velikog broja pošiljaka roba ne odgovara podacima navedenim u sertifikatu koji je izdao nadležni ili kontrolni organ treće zemlje, neće biti potrebe za smanjenjem broja pošiljaka, kako je pomenuto u stavu 2.

Član 24.

Nadležni organi i carinska služba

1. U cilju organizacije zvaničnih kontrola, kako je pomenuto u ovom Poglavlju, nadležni organi i carinska služba će blisko sarađivati.

2. Kada se radi o pošiljkama hrane i hrane za životinje životinjskog porekla, i hrane i hrane za životinje kako je pomenuto u članu 15(5), carinska služba neće dozvoliti njihov ulazak ili promet u slobodnim zonama ili skladištima bez saglasnosti nadležnog organa.

3. Kada se izvrši uzimanje uzoraka, dužnost je nadležnog organa da obavesti carinsku službu i pomenute subjekte, i da navede da li se roba može pustiti u prodaju pre nego što rezultati analize uzoraka budu dostupni, pod uslovom da je sledljivost pošiljke obezbeđena.

4. U slučaju puštanja robe u promet, nadležne vlasti i carinska služba će sarađivati u skladu sa zahtevima definisanim u članovima 2. do 6. Regulative (EEC) br. 339/93.
Član 25.

Primena mera

1. Mere, koje su potrebne kako bi se obezbedila jedinstvena primena zvaničnih kontrola uvođenja hrane i hrane za životinje na tržište, biće definisane u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3).

2. Naročito će biti definisani detaljni propisi za:

(a) hranu i hranu za životinje koja se uvozi ili koja podleže jednoj od carinskih procedura pomenutih u članu 4(16) (b) do (f) Regulative (EEC) br. 2913/92;

(b) hranu koja služi za snabdevanje posade i putnika u međunarodnim sredstvima prevoza;

(c) hranu ili hranu za životinje koja se naručuje pouzećem (npr. poštom, telefonom, ili putem interneta) i isporučuje kupcu;

(d) hranu za životinje koja se koristi za kućne ljubimce ili konje i hranu koju unose putnici i posada u međunarodnim sredstvima prevoza;

(e) posebni uslovi ili izuzeci koji se tiču određenih teritorija pomenutih u članu 3. Regulative (EEC) br. 2913/92, prilikom čega se uzimaju u obzir nepovoljni geografski uslovi karakteristični za ove teritorije;

(f) obezbeđivanje konzistentnosti odluka nadležnih organa, a koje se tiču hrane ili hrane za životinje iz trećih zemalja u okviru člana 19.;

(g) pošiljke poreklom iz Zajednice koje su vraćene iz treće zemlje;

(h) dokumenta koja moraju ići uz pošiljke kada se uzimaju uzorci.

Poglavlje VI

Finansiranje zvaničnih kontrola

Član 26.

Opšti princip

Obaveza je zemalja članica da obezbede odgovarajuća finansijska sredstva koja će biti dovoljna da podmire troškove potrebnog osoblja i druge resurse potrebne za vršenje zvaničnih kontrola na onaj način koji se smatra odgovarajućim, uključujući opšte oporezivanje ili utvrđivanje iznosa troškova inspekcije ili administrativnih taksi.

Član 27.

Troškovi inspekcije ili administrativne takse

1. Zemlje članice mogu naplaćivati troškove inspekcije ili administrativne takse kako bi se pokrili troškovi koji proizilaze iz zvaničnih kontrola.

2. Međutim, kada je reč o aktivnostima pomenutim u Aneksu IV, odeljku A, i Aneksu V, odeljak A, zemlje članice će obezbediti naplaćivanje troškova inspekcije.

3. Naknada troškova inspekcije koja će se naplaćivati, a tiče se određenih aktivnosti pomenutih u Aneksu IV, odeljak A, i Aneksu V, odeljak A, neće uticati na stavove 4. i 6. i neće biti niža od minimalnog iznosa navedenog u Aneksu IV, odeljak B i Aneksu V, odeljak B. Međutim, u prelaznom periodu do 1. januara 2008.g., a u vezi sa aktivnostima pomenutim u Aneksu IV, odeljak A, zemlje članice će moći i dalje da naplaćuju iznose koji se trenutno koriste prema Direktivi 85/73/EEC.

Iznosi pomenuti u Aneksu IV, odeljak B i u Aneksu V, odeljak B biće ažurirani bar na svake dve godine u skladu sa procedurama pomenutim u članu 62(3), posebno imajući u vidu inflaciju.

4. Troškovi inspekcije prilikom zvaničnih kontrola u skladu sa stavovima 1. i 2.:

(a) neće biti veći od iznosa troškova koje snose nadležni organi, a koji se odnose na navedeno u Aneksu VI; i

(b) mogu biti paušalno utvrđeni na osnovu troškova koje snose nadležni organi tokom datog vremenskog perioda ili će, gde je to moguće, iznosi ostati isti kako je to određeno u Aneksu IV, odeljak B ili u Aneksu V, odeljak B.

5. U određivanju visine nadoknade za troškove inspekcije zemlje članice će uzimati u obzir:

(a) vrstu objekta i relevantne faktore rizika;
(b) interese objekata sa malim obimom rada;

(c) tradicionalne metode koje se koriste u proizvodnji, preradi i distribuciji;
(d) potrebe objekata koji se nalaze u oblastima sa nepovoljnim geografskim uslovima.

6. Kada, u smislu samoprovere i sistema sledljivosti koje primenjuju subjekti koji se bave hranom ili hranom za životinje, kao i nivoa usaglašenosti utvrđenog za vreme zvaničnih kontrola za određenu vrstu hrane, hrane za životinje ili aktivnosti, broj zvaničnih kontrola koje se vrše biće smanjen ili će se uzeti u obzir kriterijumi pomenuti u stavu 5(b) do (d), zemlje članice će utvrditi visinu takse za zvanične kontrole koja će biti manja od minimalnog iznosa kako je pomenuto u stavu 4(b), pod uslovom da pomenuta zemlja članica dostavi Komisiji izveštaj navodeći:

(a) vrstu hrane i hrane za životinje ili pomenute aktivnosti;

(b) kontrole koje se vrše u fabrikama hrane i hrane za životinje; i

7. Kada nadležni organ vrši nekoliko zvaničnih kontrola u isto vreme u jednom objektu, posmatraće ove kontrole kao jednu aktivnost i naplatiće troškove samo jednog izlaska na teren.

8. Troškove inspekcije koja se odnosi na kontrole uvoza plaćaće subjekat ili njegov predstavnik nadležnom organu koji je zadužen za kontrolu uvoza.

9. Troškovi inspekcije neće biti direktno ili indirektno refundirani, osim ukoliko nisu naplaćeni na vreme.

10. Zemlje članice neće naplaćivati nikakve takse osim onih koje su pomenute u ovom članu u cilju sprovođenja ove Regulative, što neće uticati na troškove koji su rezultat izdataka pomenutih u članu 28.

11. Subjekti, druga važna preduzeća ili njihovi predstavnici primiće dokaz o plaćenoj taksi.

12. Zemlje članice će javno objaviti metod obračunavanja naknada troškova inspekcije i saopštiće ga Komisiji. Komisija će ispitati da li su naknade u skladu sa zahtevima ove Regulative.

Član 28.

Troškovi koji nastaju usled dodatnih zvaničnih kontrola

Kada utvrđena neusaglašenost dovodi do povećanja obima uobičajenih kontrolnih aktivnosti nadležnog organa, nadležni organ će naplatiti odgovornim subjektima, ili može da naplati taksu subjektu, koji poseduje ili drži robu u vreme kada se vrše dodatne zvanične kontrole, za izdatke koji nastaju kao rezultat dodatnih kontrola. Uobičajene kontrolne aktivnosti su rutinske kontrolne aktivnosti koje se vrše na osnovu zakona Zajednice ili nacionalnih zakona, i naročito one opisane u planu pomenutom u članu 41. Aktivnosti koje premašuju uobičajene kontrolne aktivnosti podrazumevaju uzimanje i analizu uzoraka, kao i druge kontrole potrebne kako bi se utvrdila ozbiljnost problema i da li su preduzete korektivne mere, ili provera i/ili dokaz o neusaglašenosti.

Član 29.

Visina troškova

1. Kada se utvrđuje visina izdataka pomenutih u članu 28. uzeće se u obzir principi definisani u članu 27.
POGLAVLJE VII
.

Ostale odredbe

Član 30.

Zvanična sertifikacija

1. Bez izmene zahteva koji se odnose na usvojeni zvanični sistem sertifikacije iz oblasti zdravlja i brige o životinjama, isti mogu biti usvojeni u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3), kada se radi o:

(a) okolnostima pod kojima se zahteva zvanična sertifikacija;

(b) modelima sertifikata;

(d) principima koje treba poštovati kako bi se obezbedila pouzdana sertifikacija, uključujući i izdavanje sertifikata elektronskim putem;
(e) procedurama koje se moraju primenjivati u slučaju povlačenja i zamene sertifikata;

(f) pošiljkama koje se dele na manje pošiljke, ili koje su izmešane sa drugim pošiljkama;

(g) propratnim dokumentima koja idu uz robu nakon zvanične kontrole.

2. Kada je potrebna zvanična sertifikacija mora se obezbediti da:

(a) postoji povezanost između sertifikata i pošiljke;

(b) podaci u sertifikatu budu precizni i verodostojni.

3. Samo jedan model sertifikata će, gde je to potrebno, sadržati različite zahteve koji se tiču zvanične sertifikacije hrane i hrane za životinje i druge zahteve potrebne za zvaničnu sertifikaciju.

Član 31.

Registracija/odobrenje za objekte hrane i hrane za životinje

1. (a) Nadležne vlasti će utvrditi procedure za subjekte, koji se bave hranom i hranom za životinje, koje će se poštovati u slučaju prijave za registraciju preduzeća u skladu sa Regulativom (EC) br. 852/2004, Direktivom 95/69/EC ili sa regulativom o higijeni hrane za životinje koja će tek stupiti na snagu;

(b) Oni će sastaviti i redovno ažurirati spisak registrovanih subjekata koji se bave hranom i hranom za životinje. Tamo gde takav spisak već postoji i koristi se u neke druge svrhe on će se takođe koristiti u svrhu ove Regulative.

2. (a) Nadležne vlasti će utvrditi procedure za subjekte, koji se bave hranom i hranom za životinje, a koje će se primenjivati prilikom prijave subjekata za izdavanje dozvole za rad njihovih preduzeća u skladu sa Regulativom (EC) br. 852/2004, Regulativom (EC) 854/2004 i Direktivom 95/69/EC ili u skladu sa regulativom o higijeni hrane koja će tek stupiti na snagu.

(b) Po primanju prijave za dobijanje dozvole za rad koju podnosi subjekat koji se bavi hranom ili hranom za životinje, nadležni organ će izvršiti uviđaj na licu mesta.

(c) Nadležni organ će izdati dozvolu za rad preduzeća, koja se odnosi na pomenute aktivnosti, samo u slučaju da subjekat, koji se bavi hranom ili hranom za životinje, pokaže da radi u skladu sa odgovarajućim zahtevima zakona o hrani i hrani za životinje.

(d) Nadležni organ može da odobri privremenu dozvolu za rad ako se ustanovi da preduzeće ispunjava sve uslove vezane za infrastrukturu i opremu. Nadležni organ će izdati stalnu dozvolu samo ako se novom kontrolom preduzeća, koja se vrši tri meseca nakon izdavanja privremene dozvole za rad, ustanovi da preduzeće ispunjava ostale potrebne zahteve zakona o hrani i hrani za životinje. Ako dođe do primetnog napretka, a preduzeće i dalje ne ispunjava sve potrebne uslove, nadležni organ može odložiti izdavanje privremene dozvole za rad. Međutim, privremena dozvola za rad neće važiti više od 6 meseci.

(e) Nadležni organ će vršiti reviziju dozvole za rad preduzeća prilikom vršenja zvaničnih kontrola. Ako nadležni organ utvrdi postojanje ozbiljnih nedostataka ili je prinuđen da obustavi proizvodnju u preduzeću u više navrata, a subjekat koji se bavi hranom ili hranom za životinje nije u mogućnosti da pribavi odgovarajuću garanciju koja se odnosi na buduću proizvodnju, nadležni organ će započeti sa sprovođenjem procedura kojima ukida dozvolu za rad pomenutog preduzeća. Međutim, nadležni organ može da suspenduje dozvolu za rad preduzeća, ako subjekat koji se bavi hranom ili hranom za životinje može da garantuje da će otkloniti nedostatke u okviru razumnog vremenskog perioda;

(f) Nadležne vlasti će redovno ažurirati spiskove preduzeća koja imaju dozvolu za rad, a koji će biti dostupni ostalim zemljama članicama i javnosti na način koji može biti naveden u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3).

Oblast III
.

Referentne laboratorije

Član 32.

Referentne laboratorije Zajednice

1. Referentne laboratorije Zajednice za hranu i hranu za životinje pomenute u Aneksu VII biće odgovorne za:
(a) dostavljanje detaljnih podataka nacionalnim referentnim laboratorijama o analitičkim metodama, uključujući i referentne metode;

(b) koordinaciju korišćenja metoda pomenutih pod (a) od strane nacionalnih referentnih laboratorija, naročito putem organizovanja komparativnih analiza i, kada je to moguće, obezbeđivanja odgovarajućih aktivnosti koje bi usledile nakon komparativnih analiza u skladu sa međunarodno priznatim protokolima;

(c) koordinaciju praktičnih aktivnosti, u okviru njihovog polja delovanja, koje su potrebne kako bi se mogle primenjivati nove analitičke metode, kao i za dostavljanje informacija nacionalnim referentnim laboratorijama o novinama u ovoj oblasti;

(d) isporuku početnih kurseva obuke i onih koji će nakon toga uslediti, a koji će biti korisni za zaposlene koji rade u nacionalnim referentnim laboratorijama, kao i za stručnjake iz zemalja u razvoju;

(e) obezbeđivanje stručne i tehničke pomoći Komisiji, naročito u slučajevima kada zemlje članice ospore rezultate analiza;

(f) saradnju sa laboratorijama odgovornim za analizu hrane i hrane za životinje u trećim zemljama.

2. Referentne laboratorije Zajednice iz sektora za zdravlje životinja biće odgovorne za:

(a) koordinaciju korišćenja metoda prilikom dijagnostikovanja bolesti u zemljama članicama;

(b) aktivnu pomoć prilikom utvrđivanja širenja bolesti u zemljama članicama tako što će primati patogene izolate kako bi potvrdili dijagnozu, opisali odlike i proučili epizootoške karakteristike;

(c) organizovanje početne, kao i kasnije obuke eksperata iz oblasti laboratorijske dijagnostike u cilju usklađivanja tehnika dijagnostokovanja na teritoriji Zajednice;

(d) saradnju, u oblasti primene metoda dijagnostikovanja bolesti životinja koja je u njihovoj nadležnosti, sa nadležnim laboratorijama u trećim zemljama gde se te bolesti najčešće javljaju;

(e) vršenje početne i kasnije obuke koja će biti korisna za zaposlene u nacionalnim referentnim laboratorijama, kao i za eksperte iz zemalja u razvoju;

3. Član 12(2) i (3) će se odnositi na referentne laboratorije Zajednice.
4. Referentne laboratorije Zajednice će morati da ispunjavaju sledeće uslove. One moraju da:

(a) zapošljavaju osoblje sa odgovarajućim kvalifikacijama i osoblje koje je adekvatno obučeno kada je reš o dijagnostičkim i analitičkim tehnikama koje se koriste u oblasti njihove stručnosti;

(b) poseduju opremu i proizvode koji su potrebni za obavljanje zadataka koji su im dodeljeni;

(d) obezbede da njihovi zaposleni poštuju poverljivost određenih tema, rezultata ili saopštenja;

(e) znaju dovoljno o međunarodnim standardima i praksi;

(f) imaju, ako je to moguće, ažuriranu listu dostupnih referentnih supstanci i reagenata, kao i ažuriranu listu proizvođača i dobavljača takvih supstanci i reagenata;

(g) uzmu u obzir i istraživanja koja se vrše na nacionalnom nivou i na nivou Zajednice;

(h) imaju obučeno osoblje koje će biti na raspolaganju u hitnim slučajevima na teritoriji Zajednice.

5. Ostale referentne laboratorije Zajednice koje su od značaja za oblasti pomenute u članu 1 mogu biti uključene u Aneks VII u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3). U skladu sa istom procedurom Aneks VII može biti ažuriran.

6. Dodatne odgovornosti i zadaci referentnih laboratorija Zajednice mogu biti definisani u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3).

7. Referentnim laboratorijama Zajednice može biti dodeljna finansijska pomoć od strane Zajednice u skladu sa članom 28. odluke Saveta 90/424/EEC od 26. juna 1990.g. o troškovima iz oblasti veterine ( ).

8. Referentne laboratorije Zajednice mogu biti predmet kontrola Zajednice kako bi se potvrdila usaglašenost sa zahtevima ove Regulative. Ako ove kontrole pokažu da laboratorija ne ispunjava zahteve ili zadatke koji su im bili dodeljeni, potrebne mere mogu biti preduzete u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3).

9. Stavovi 1. do 7. neće uticati na niz određenih propisa, a naročito na Poglavlje VI Regulative (EC) br. 999/2001 i član 14. Direktive 96 /23/EC.

Član 33.
.

Nacionalne referentne laboratorije

1. Zemlje članice će imenovati jednu ili više nacionalnih laboratorija za svaku referentnu laboratoriju Zajednice pomenutu u članu 32. Zemlja članica može da imenuje laboratoriju koja će se nalaziti u drugoj zemlji članici ili članici Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (European Free Trade Association, EFTA) i samo jedna laboratorija može biti nacionalna referentna laboratorija za veći broj zemalja članica.

2. Ove nacionalne referentne laboratorije će:

(a) sarađivati sa referentnom laboratorijom EU u svom domenu;

(b) u svojoj oblasti koordinisati aktivnosti zvaničnih laboratorija koje su odgovorne za analizu uzoraka u skladu sa članom 11.;

(c) organizovati, kada je to moguće, komparativne analize u nekoliko zvaničnih nacionalnih laboratorija i obezbediti adekvatan nastavak aktivnosti;

(d) obezbediti dostavu informacija, kojima raspolažu referentne laboratorije Zajednice, nadležnom organu i zvaničnim nacionalnim laboratorijama;

(e) obezbediti naučnu i tehničku pomoć nadležnom organu za primenu koordinisanih planova kontrole usvojenih u skladu sa članom 53.;

(f) biti odgovorne za vršenje ostalih specifičnih dužnosti predviđenih u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3), što neće uticati na postojeće dodatne obaveze na nacionalnom nivou.

3. Član 12(2) i (3) će se primenjivati u oblasti nacionalnih referentnih laboratorija.

4. Zemlje članice će dostaviti Komisiji, relevantnoj referentnoj laboratoriji Zajednice, i ostalim zemljama članicama ime i adresu svih nacionalnih referentnih laboratorija.

5. Zemlje članice koje imaju više od jedne nacionalne referentne laboratorije, koja radi za referentnu laboratoriju Zajednice, moraju da omoguće blisku saradnju između ovih laboratorija, kako bi se obezbedila efikasna koordinacija između njih, drugih nacionalnih laboratorija, kao i sa referentnom laboratorijom Zajednice.

6. Dodatne odgovornosti i zadaci nacionalnih referentnih laboratorija mogu biti definisani u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3).

7. Stavovi 1. do 5. će se bez ikakvog uticaja primenjivati na više posebnih propisa, a naročito Poglavlje VI Regulative (EC) br. 999/2001 i člana 14 Direktive 96 /23/EC.

OBLAST IV
.

Administrativna podrška i saradnja u oblasti hrane i hrane za životinje

Član 34.

Opšti principi

1. Kada rezultat zvaničnih kontrola hrane i hrane za životinje zahteva preduzimanje mera u više od jedne zemlje članice, nadležni organi u pomenutim zemljama članicama će jedan drugom pružati administrativnu podršku.

2. Ako se od njih zatraži, nadležne vlasti će obezbediti administrativnu podršku, ili će je pružiti spontano kada tok istrage tako bude zahtevao. Administrativna podrška može da uključi, gde je to moguće, učešće u kontrolama koje vrši nadležni organ druge zemlje članice na licu mesta.

3. Članovi 35. do 40. neće uticati na propise na nacionalnom nivou koji će se primenjivati prilikom izdavanja dokumenata, koja su predmet ili se odnose na sudski proces, ili propisa koji imaju za cilj zaštitu ekonomskih interesa fizičkih ili pravnih lica.

Član 35.

Organi za vezu
1. Svaka zemlja članica će imenovati jedan ili više organa za vezu koji će biti u kontaktu sa organima za vezu drugih zemalja članica. Uloga organa za vezu biće da pomogne i koordiniše komunikaciju između nadležnih organa i, naročito, slanje i primanje zahteva za pomoć.

2. Zemlje članice će obaveštavati Komisiju i ostale zemlje članice o svim važnim detaljima o dodeljenim organima za vezu, kao i o svakoj izmeni ovih detalja.

3. Postavljanje organa za vezu neće sprečiti direktne kontakte, razmenu informacija, ili saradnju zaposlenih u nadležnim organima u različitim zemljama članicama, što neće imati nikakvog uticaja na stav 1.

4. Nadležni organi, na koje se odnosi Direktiva Saveta 89/608/EEC od 21. novembra 1989.g. o međusobnoj podršci administrativnih organa zemalja članica i saradnji istih sa Komisijom kako bi se obezbedila ispravna primena zakona iz oblasti veterine i zoologije ( ), će ostvariti odgovarajući kontakt sa organima kako je to uređeno ovom oblašću.

Član 36.

Pružanje podrške po zahtevu

1. Nakon primanja opravdanog zahteva nadležni organ, kome je zahtev upućen, će nadležnom organu, koji je podneo zahtev, obezbediti uvid u sve potrebne informacije i dokumenta koja omogućavaju ovom drugom da potvrdi usaglašenost sa zakonom o hrani i hrani za životinje u okviru njegovog polja delovanja. U tu svrhu, nadležni organ kome je zahtev upućen će organizovati sve administrativne istrage potrebne kako bi se dobile takve informacije i dokumenta.

2. Informacije i dokumenta koji se izdaju prema stavu 1 biće prosleđeni bez nepotrebnog kašnjenja. Originalna dokumenta mogu biti poslata ili će biti obezbeđene kopije.

3. Prema sporazumu između organa koji traži dozvolu i organa kome je zahtev upućen, zaposleni, imenovani od strane organa koji traži dozvolu, mogu prisustvovati administrativnoj istrazi.

Takve istrage će uvek vršiti zaposleni u organu kome je zahtev upućen.
Zaposleni u organu, koji traži dozvolu, ne mogu na sopstvenu inicijativu da sprovode ovlašćenja vezana za istragu koja su data zvaničnicima zaposlenim u organu kome je zahtev upućen. Oni će, međutim, imati pristup istim prostorijama i dokumentima, kao i poslednje pomenuti, putem njihovog posrednika, a u samu svrhu vršenja administrativne istrage.

4. Zaposleni u organu koji traži dozvolu i prisutan je u drugoj zemlji članici u skladu sa stavom 3, biće uvek u mogućnosti da daju na uvid dozvolu u pisanoj formi u kojoj navode svoje podatke i zvanična ovlašćenja.

Član 37.

Pružanje podrške bez zahteva

1. Kada nadležni organ uvidi neusaglašenost, i ako takva neusaglašenost može imati uticaja na drugu zemlju članicu ili zemlje članice, proslediće takvu informaciju drugoj (im) zemlji (ama) bez prethodnog zahteva i bez odlaganja.

2. Zemlje članice koje dobiju takvu informaciju će to ispitati i obavestiti zemlju članicu koja joj je prosledila informaciju vezanu za rezultate istrage i, gde je to moguće, informaciju o svim preduzetim merama.

Član 38.

Podrška u slučaju neusaglašenosti

1. Ako za vreme zvanične kontrole koja se vrši na mestu destinacije robe, ili za vreme njenog transporta, nadležni organ zemlje članice u koju roba stiže utvrdi da roba nije u skladu sa zakonom o hrani ili hrani za životinje tako da predstavlja rizik po zdravlje ljudi ili životinja, ili predstavlja ozbiljno kršenje zakona o hrani ili hrani za životinje, kontaktiraće bez odlaganja nadležni organ zemlje članice iz koje je roba došla.

2. Nadležni organ zemlje članice iz koje je roba došla će to ispitati, preduzeti potrebne mere i obavestiti nadležni organ zemlje članice, u koju roba stiže, o prirodi istrage i zvaničnih kontrola koje su izvršene, odlukama koje su donete i razlozima zbog kojih su takve odluke donete.

3. Ako nadležni organ zemlje članice u koju roba stiže ima razloga da veruje da su takve mere neadekvatne, nadležni organi dve zemlje članice će zajedno pronaći načine i sredstva kako bi se popravila situacija uključujući, ako je to moguće, i zajedničku inspekciju koja bi se izvršila na licu mesta, a u skladu sa članom 36(3) i (4). Ukoliko ne postoji mogućnost da se slože oko odgovarajućih mera, nadležni organ će obavestiti Komisiju.

Član 39.

Odnosi sa trećim zemljama

1. Kada nadležni organ dobije informaciju od treće zemlje koja ukazuje na neusaglašenost i/ili rizik po zdravlje ljudi ili životinja, nadležni organ će proslediti informaciju nadležnim organima u drugim zemljama članicama, ako smatra da bi nadležni organi mogli za to biti zainteresovani, ili ako to nadležni organi zatraže. Nadležni organ će takođe saopštiti tu informaciju Komisiji kadgod je to od značaja za Zajednicu.

2. Ako je treća zemlja dala zakonsko odobrenje za pružanje potrebne pomoći kako bi se sakupili dokazi o nepravilnostima vezanim za transakcije koje su, ili za koje se pretpostavlja, da su u suprotnosti sa zakonom o hrani ili hrani za životinje, informacije koje se dobijaju posredstvom ove Regulative mogu se saopštiti pomenutoj trećoj zemlji uz odobrenje nadležnih organa koje su tu informaciju dostavile, u skladu sa zakonima koji se odnose na dostavljanje ličnih podataka trećim zemljama.

Član 40.

Koordinisana podrška Komisije i aktivnosti koje slede

1. Komisija će bez odlaganja koordinisati mere preduzete od strane zemalja članica kada, zahvaljujući informaciji koja je primljena od zemalja članica ili iz drugih izvora, sazna za aktivnosti koje su, ili za koje se pretpostavlja da su u suprotnosti sa zakonom o hrani ili hrani za životinje i od velikog su značaja za Zajednicu, a naročito kada:

(a) takve aktivnosti imaju, ili mogu imati, posledice po nekoliko zemalja članica;

(b) kada su slične aktivnosti izvršene u nekoliko zemalja članica; ili kada

2. Kada zvanične kontrole u zemlji koja je odredište pokažu da se neusaglašenost ponavlja ili kada pokažu neke druge rizike po ljude, biljke ili životinje izazvane hranom ili hranom za životinje, bilo direktno bilo putem životne sredine, nadležni organ zemlje članice, koja je krajnje odredište, će obavestiti Komisiju i nadležne vlasti druge zemlje članice bez odlaganja.

3. Komisija može da:

(a) u saradnji sa pomenutom zemljom članicom uputi tim inspektora koji će obaviti zvaničnu kontrolu na licu mesta;

(b) zahteva da nadležni organ zemlje članice iz koje roba stiže poveća broj potrebnih zvaničnih kontrola i izvesti o aktivnostima i merama koje su preduzete.

4. Tamo gde se mere, definisane u stavovima 2. i 3., preduzimaju kako bi se sprečila neusaglašenost za koju je odgovoran subjekat koji se bavi hranom ili hranom za životinje, nadležni organ će naplatiti sve troškove takvih mera koje se preduzimaju za pomenute subjekte.

OBLAST V
.

Planovi kontrole

Član 41.

Višegodišnji nacionalni planovi kontrole

Da bi se obezbedila uspešna primena člana 17(2) Regulative (EC) br. 178/2002, propisa koji se odnose na zdravlje i brigu o životinjama i člana 45. ove Regulative, svaka zemlja članica će pripremiti sopstveni višegodišnji integrisani nacionalni plan kontrole.

Član 42.

Principi koji se koriste prilikom pripreme višegodišnjih nacionalnih planova kontrole

1. Zemlje članice će:

(a) primeniti plan koji je prvi put pomenut u članu 41. najkasnije do 1. januara 2007.; i

(b) redovno ažurirati plan shodno najnovijim dešavanjima; i one će
na zahtev Komisije dostaviti Komisiji poslednju verziju plana.

2. Svaki višegodišnji nacionalni plan kontrole će sadržati opšte informacije o strukturi i organizaciji sistema kontrole hrane i hrane za životinje, kao i o kontroli zdravlja i dobrobiti životinja u pomenutoj zemlji članici, a naročito o:

(a) tome kako strateški ciljevi plana i prioriteti kontrola, kao i raspodela resursa utiče na ove ciljeve;

(b) kategorizaciji rizika pomenutih aktivnosti;

(c) postavljanju nadležnih organa i njihovim zadacima na centralnom, regionalnom i lokalnom nivou, i o resursima dostupnim vlastima;

(d) opštoj organizaciji i upravljanju zvaničnim kontrolama na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, uključujući i zvanične kontrole u pojedinačnim objektima;

(e) sistemima za kontrolu koji se primenjuju u različitim sektorima i koordinaciji između različitih službi nadležnih organa odgovornih za vršenje zvaničnih kontrola u ovim oblastima;

(f) gde je to moguće, o dodeli zadataka kontrolnim organima;

(g) korišćenje metoda kako bi se obezbedila usaglašenost sa operativnim kriterijumima iz člana 4(2);

(h) pružanju obuke zaposlenima koji vrše zvanične kontrole pomenute u članu 6.;

(i) primeni propisanih procedura kako je pomenuto u članovima 8. i 9.;

(j) organizaciji i sprovođenju planova u hitnim slučajevima kada se radi o bolestima životinja ili bolestima koje se prenose putem hrane, akcidentima u slučaju zaraze hranom i hranom za životinje i drugih rizika po ljudsko zdravlje;

(k) organizovanju saradnje i međusobne podrške.

3. Višegodišnji nacionalni planovi kontrole mogu se menjati tokom njihove implementacije. Dopune mogu biti sačinjene u zavisnosti od, ili uzmajući u obzir sledeće faktore:

(a) nove zakone;

(b) pojavu novih bolesti ili drugih rizika po zdravlje;
(c) značajne promene u strukturi, upravljanju, ili radu nacionalnih nadležnih organa;

(d) rezultate zvaničnih kontrola koje su izvršile zemlje članice;

(e) rezultate kontrola koje je izvršila Zajednica u skladu sa članom 45.;

(f) sve dopune uputstvima pomenutim u članu 43.;

(g) naučna dostignuća;

(h) rezultate revizija koje vrši treća zemlja u zemlji članici.

Član 43.

Uputstva koja se koriste prilikom izrade višegodišnjih nacionalnih planova kontrole

1. Prilikom izrade višegodišnjih nacionalnih planova kontrole pomenutih u članu 41 uzeće se u obzir uputstva koje je sastavila Komisija u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(2). Ova uputstva će naročito da:

(a) promovišu dosledan, sveobuhvatan, i integrisani pristup zvaničnim kontrolama hrane ili hrane za životinje, zakonima o zdravlju i dobrobiti životinja, kao i da uključe sve oblasti i sve faze lanca hrane i hrane za životinje, uključujući uvoz i uvođenje robe na tržište;

(b) identifikuju prioritete zasnovane na proceni rizika i kriterijume za kategorizaciju rizika i pomenutih aktivnosti i najefikasnijih kontrolnih procedura;

(d) identifikuju faze proizvodnje, prerade i distribucije hrane i hrane za životinje, uključujući i upotrebu hrane za životinje, što će pružiti najpouzdanije i najvažnije informacije o usaglašenosti sa zakonom o hrani i hrani za životinje;

(e) podstaknu usvajanje najbolje prakse na svim nivoima kontrolnog sistema;

(f) podstaknu razvoj efikasnih kontrola koje se tiču (sistema) sledljivosti;
(g) pruže savet o razvoju sistema kako bi se pratili rezultati i vršenje kontrola;

(h) pokažu standarde važnih međunarodnih organa i preporuka koje se tiču organizacije i rada zvaničnih službi;

(i) definišu kriterijume za obavljanje revizija pomenutih u članu 4(6);

(j) definišu strukturu i informacije koje treba uključiti u godišnje izveštaje kako je pomenuto u članu 44.;

(k) prikažu glavne indikatore učinka koji će se primenjivati prilikom ocene višegodišnjih nacionalnih planova kontrole.

2. Gde je to potrebno, uputstva će biti izmenjena u skladu sa rezultatom analize godišnjih izveštaja koje podnose zemlje članice u skladu sa članom 44. ili u skladu sa kontrolama Zajednice koje se vrše u skladu sa članom 45.

Član 44.

Godišnji izveštaji

1. Godinu dana nakon započinjanja primene višegodišnjih nacionalnih planova kontrole, a nakon toga i svake godine, zemlje članice će podnositi Komisiji izveštaj u kojem će biti navedeni:

(a) sve dopune višegodišnjih nacionalnih kontrolnih planova, uzimajući u obzir faktore pomenute u članu 42(3);

(b) rezultati kontrola i revizija koje su izvršene u prethodnoj godini prema odredbama višegodišnjeg nacionalnog plana kontrole;

(d) mere koje obezbeđuju efikasno sprovođenje višegodišnjih nacionalnih planova kontrole, uključujući i sprovođenje mera i rezultate sprovođenja.

2. Da bi se podstaklo redovno podnošenje ovog izveštaja, a naročito rezultata zvaničnih kontrola, podaci pomenuti u stavu 1. će sadržati uputstva koja će Komisija sastavljati u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(2).

3. Zemlje članice će sastaviti izveštaje i poslati ih Komisiji u roku od šest meseci po završetku godine na koju se izveštaji odnose.

4. S obzirom na izveštaje pomenute u stavu 1. rezultat kontrola Komisije koje se vrše u skladu sa članom 45. i svim ostalim bitnim podacima, Komisija će uvesti pisanje godišnjeg izveštaja o svim aktivnostima vezanim za vršenje zvaničnih kontrola u zemljama članicama. Ovaj izveštaj će, gde je to moguće, sadržati preporuke za:

(a) mogući napredak u oblasti sistema zvaničnih kontrola i revizija u zemljama članicama, uključujući njihovo polje delovanja, upravljanje i primenu;

(b) posebne mere kontrole koje se tiču pojedinačnih sektora ili aktivnosti, bez obzira da li su zastupljeni u višegodišnjim nacionalnim planovima kontrole;

5. Višegodišnji nacionalni planovi kontrole i odgovarajuća uputstva će, gde je to moguće, biti izmenjeni na osnovu zaključaka i preporuka sadržanih u izveštaju Komisije.

6. Komisija će podneti izveštaj Evropskom parlamentu i savetu koji će biti dostupan javnosti.

OBLAST VI

Aktivnost zajednice

Poglavlje I

Kontrola zajednice

Član 45.

Kontrole Zajednice u zemljama članicama

1. Stručnjaci, koji su članovi Komisije, će vršiti opšte i posebne revizije u zemljama članicama. Komisija može da imenuje stručnjake iz zemalja članica koji će pomagati stručnjacima članovima Komisije. Opšte i posebne revizije biće organizovane u saradnji sa nadležnim organima zemalja članica. Revizije će se vršiti redovno. Uopšteno govoreći, njihov glavni cilj biće da potvrde da se zvanične kontrole obavljaju u zemljama članicama u skladu sa višegodišnjim nacionalnim planovima kontrole pomenutim u članu 41. i u skladu sa zakonom Zajednice. U tu svrhu, i kako bi se poboljšala efikasnost i uspešnost revizija, Komisija može, pre nego što se započne sa vršenjem ovakvih revizija, da zahteva od zemalja članica da dostave, što je pre moguće, ažurirane kopije nacionalnih planova kontrole.

2. Posebne revizije i inspekcije u jednoj ili više posebnih oblasti mogu biti dopuna opštim revizijama. Ove posebne revizije i inspekcije će naročito služiti da:

(a) verifikuju primenu višegodišnjeg nacionalnog plana kontrole, zakona o hrani ili hrani za životinje i zakona o zdravlju i dobrobiti životinja i mogu uključiti, gde je to moguće, inspekcije zvaničnih službi koje se vrše na licu mesta, kao i inspekcije objekata iz sektora koji je pod revizijom;

(b) verifikuju rad i organizaciju nadležnih organa;

(d) ispitaju hitne slučajeve, probleme koji nastaju, ili nove tendencije u zemljama članicama.

3. Komisija će izvestiti o nalazima svake obavljene kontrole. Taj izveštaj će, gde je to moguće, sadržati preporuke zemljama članicama koje će pomoći usaglašavanje sa zakonom o hrani i hrani za životinje i propisima vezanim za zdravlje i dobrobit životinja. Izveštaji Komisije će biti dostupni javnosti. U slučaju izveštaja o kontrolama koje se vrše u jednoj od zemalja članica, Komisija će proslediti odgovarajućem nadležnom organu nacrt izveštaja zbog primedbi, uzeće ove primedbe u obzir prilikom pripreme završnog izveštaja i objaviće primedbe nadležnog organa zajedno sa završnim izveštajem.

4. Komisija će utvrditi godišnji program kontrole, unapred će ga saopštiti zemljama članicama i izvestiti o rezultatima. Komisija može da dopuni program uzimajući u obzir novine u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, zdravlja i dobrobiti životinja i zdravlja biljaka.
5. Zemlje članice će:

(a) preduzeti odgovarajuće aktivnosti koje će uslediti, uzimajući u obzir preporuke koje su nastale kao rezultat kontrola Zajednice;

(b) pružiti svu potrebnu pomoć i dostaviti svu dokumentaciju i drugu tehničku pomoć koja je potrebna stručnjacima članovima Komisije kako bi mogli da vrše kontrole na efikasan i uspešan način;

(c) obezbediti da stručnjaci koji su članovi Komisije imaju pristup svim prostorijama, ili delu prostorija i podacima, uključujući i informacione sisteme koji su od važnosti za vršenje njihovih dužnosti.

6. Detaljni propisi koji se tiču kontrola Zajednice u zemljama članicama mogu biti sastavljeni ili dopunjeni u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3).

Član 46.

Kontrole Zajednice u trećim zemljama

1. Stručnjaci koji su članovi Komisije mogu da vrše zvanične kontrole u trećim zemljama kako bi potvrdili, na osnovu podataka pomenutih u članu 47(1), usaglašenost ili ekvivalentnost zakona i sistema trećih zemalja sa zakonom Zajednice o hrani i hrani za životinje i zakonima Zajednice o zdravlju životinja. Komisija može da imenuje stručnjake iz zemalja članica kako bi pomogli stručnjacima Zajednice. Ovakve zvanične kontrole će se naročito odnositi na:

(a) zakone treće zemlje;

(b) organizaciju nadležnih organa treće zemlje, njihovih ovlašćenja i nezavisnosti u radu, nadzora nadležnih organa trećih zemalja i ovlašćenja koja imaju kako bi efikasno sprovodili zakone koji se primenjuju;

(d) resurse koji uključuju objekte za dijagnostiku kojima nadležne vlasti imaju pristup;

(e) postojanje i primenu propisanih procedura kontrole i sistema kontrole zasnovanih na prioritetima;
(f) gde je to moguće, situaciju u oblasti zdravlja životinja, zoonoze i zdravlja biljaka, i procedura koje se koriste prilikom obaveštavanja Komisije, kao i na relevantne međunarodne organe zadužene za kontrolu pojave bolesti životinja i biljaka;

(g) obim i sprovođenje zvaničnih kontrola uvoza životinja, biljaka i proizvoda biljnog i životinjskog porekla;

(h) garancije koje treća zemlja može da dâ, a koje se odnose na usaglašenost, ili na ekvivalentnost zahtevima Zajednice.

2. Da bi se poboljšala efikasnost i uspeh kontrola u trećoj zemlji, Komisija može, pre izvršenja takvih kontrola, da zatraži od pomenute treće zemlje podatke pomenute u članu 47(1) i, gde je to moguće, pisani dokaz o sprovođenju takvih kontrola.

3. Broj kontrola Zajednice u trećim zemljama će se ustanoviti na osnovu:

(a) procene rizika za proizvode koji se izvoze u Zajednicu;

(b) odredbi zakona Zajednice;

(d) rezultata kontrola uvoza koje su službe Komisije ili drugih organa zaduženih za kontrolu već izvršili;

(e) rezultata kontrole uvoza i svih drugih kontrola koje su nadležni organi zemalja članica izvršili;

(f) podataka dobijenih od Evropskog organa za bezbednost hrane ili sličnih organa;

(g) podataka dobijenih od međunarodno priznatih organa kao što su Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organisation, WHO), Komisija Codex Alimentarius i Svetska organizacija za zarazne bolesti životinja (World Organisation for Animal Health, OIE), ili od nekog trećeg izvora;

(h) dokaza o pojavi bolesti ili drugim okolnostima što će za rezultat imati da žive životinje, biljke, hrana ili hrana za životinje, koja se uvozi iz treće zemlje, predstavljaju rizik po zdravlje;

(i) potrebe da se ispita ili reaguje u hitnim situacijama u svakoj trećoj zemlji.

Kriterijumi za utvrđivanje rizika u cilju procene rizika pomenutih u tački (a) biće definisani u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3).

4. Procedure i detaljni propisi vezani za kontrolu u trećim zemljama mogu se utvrditi ili dopuniti u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3).

Oni će naročito uključivati procedure i detaljne propise koji se tiču:

(a) kontrola u trećim zemljama u smislu bilateralnih sporazuma;

(b) kontrola u drugim trećim zemljama.

Prema istoj proceduri takse za gore pomenute kontrole mogu se utvrditi na osnovu principa reciprociteta.

5. Ako se za vreme kontrole Zajednice, ustanovi ozbiljan rizik po ljudsko ili životinjsko zdravlje, Komisija će odmah preduzeti sve potrebne mere za hitne slučajeve u skladu sa članom 53. Regulative (EC) br. 178/2002 ili odredbama koje se odnose na bezbednost, a nalaze se u drugim relevantnim zakonima Zajednice.

6. Komisija će izvestiti o rezultatima svake kontrole koju izvrši Zajednica. Njen izveštaj će, gde je to moguće, sadržati preporuke. Izveštaji Komisije će biti dostupni javnosti.

7. Komisija će unapred saopštiti zemljama članicama svoj program kontrole u trećim zemljama i izvestiti o rezultatima. Ona može dopuniti program kako bi uzela u obzir novine u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, i zdravlja životinja i biljaka.

POGLAVLJE II
.

Uslovi uvoza

Član 47.

Opšti uslovi uvoza

1. Dužnost Komisije će biti da zahteva od trećih zemalja, koje žele da izvoze proizvode, da dostave sledeće precizne i ažurirane podatke o opštoj organizaciji i upravljanju sistemima sanitarne kontrole:

(a) svim sanitarnim i fitosanitarnim odredbama predloženim ili usvojenim na njenoj teritoriji;

(b) svim procedurama koje se koriste pri kontroli i inspekciji, postupcima pri proizvodnji i karantinskim merama, otpornosti na pesticide i procedure kojima se odobrava upotreba aditiva, a koje važe na njenoj teritoriji;

(c) procedure za procenu rizika, faktori koji se uzimaju u obzir, kao i utvrđivanje odgovarajućeg nivoa sanitarne ili fitosanitarne zaštite;

(d) gde je to moguće, nastavak aktivnosti na osnovu preporuka koje su rezultat kontrola pomenutih u članu 46.

2. Podaci pomenuti u stavu 1 biće u skladu sa prirodom proizvoda i mogu uzeti u obzir specifičnosti situacije i strukture treće zemlje, kao i prirodu proizvoda koji se izvoze u Zajednicu.

3. Podaci pomenuti u stavovima 1. i 2. mogu se takođe odnositi na:

(a) rezultate izvršenih nacionalnih kontrola proizvoda koji su namenjeni izvozu u Zajednicu;

(b) važne izmene koje su izvršene u strukturi i radu relevantnih sistema kontrole, naročito da bi se ispunili zahtevi ili preporuke Zajednice.

4. Kada treća zemlja ne dostavi takvu vrstu podataka ili gde takvi podaci nisu odgovarajući, posebni uslovi uvoza mogu biti utvrđeni u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3) što će se primenjivati od slučaja do slučaja i samo s vremena na vreme pri čemu će se uzimati u obzir konsultacije sa pomenutom trećom zemljom.

5. Uputstva, koja navode kako će se podaci pomenuti u stavovima 1., 2. i 3. definisati i prezentovati Komisiji, kao i prelazne mere koje omogućavaju trećim zemljama da imaju dovoljno vremena da pripreme ovaj podatak, biće ustanovljeni u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(2).

Član 48.

Posebni uslovi uvoza

1. U slučaju da uslovi i detaljne procedure, koje se moraju poštovati prilikom uvoza robe iz trećih zemalja ili regiona u kojima se one nalaze, nisu obuhvaćeni zakonom Zajednice, a naročito Regulativom (EC) br. 854/2004, biće definisani, ako je potrebno, u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3).

2. Uslovi i detaljne procedure pomenute u stavu 1. mogu sadržati:

(a) utvrđivanje spiska trećih zemalja iz kojih se određeni proizvodi mogu uvoziti u jednu od teritorija pomenutih u Aneksu I;

(b) utvrđivanje modela sertifikata koji idu uz pošljke;

3. Treće zemlje će se naći na spiskovima pomenutim u stavu 2(a), samo ako njihovi nadležni organi daju odgovarajuće garancije koje se tiču usaglašenosti ili ekvivalentnosti sa zakonom Zajednice o hrani i hrani za životinje i propisima iz oblasti zdravlja životinja.

4. Pri sastavljanju ili ažuriranju spiskova, naročito će se voditi računa o sledećim kriterijumima:

(a) zakonodavstvu treće zemlje iz pomenute oblasti;

(b) strukturi i organizaciji nadležnog organa treće zemlje i njegovih službi kontrole, kao i ovlašćenja koje mogu imati, i garancija koje mogu dobiti kod primene pomenutih zakona;

(d) regularnost i brzina dostavljanja informacija od strane treće zemlje u slučaju hazarda vezanih za hranu i hranu za životinje, kao i za žive životinje;

(e) garancije koje daje treća zemlja, a tiču se :

(i) uslova, koji se primenjuju u objektima iz kojih se hrana i hrana za životinje može uvoziti u Zajednicu, a koji su u skladu sa zahtevima zakona Zajednice o hrani i hrani za životinje;

(ii) spiska objekata koji će biti sačinjen i ažuriran;
(iii) spiska objekata i njegove ažurirane verzije koji će biti saopšteni Komisiji bez odlaganja;

(iv) objekata koji su predmet redovnih i efikasnih kontrola koje vrši nadležni organ treće zemlje.

5. Kada se usvoje posebni uslovi uvoza pomenuti u stavu 2(c), vodiće se računa o podacima koje treće zemlje dostavljaju i, gde je to potrebno, rezultatima kontrola koje obavlja Zajednica u tim trećim zemljama. Posebni uslovi uvoza mogu se utvrditi za jedan proizvod ili grupu proizvoda. Mogu se odnositi na jednu treću zemlju, na regione unutar treće zemlje, ili na grupu trećih zemalja.

Član 49.

Ekvivalentnost

1. Poštujući primenu dogovora o ekvivalentnosti ili zadovoljavajućih rezultata revizije, odluka može biti doneta u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3), pri čemu se zvanično potvrđuje da mere, koje treće zemlje ili regioni trećih zemalja primenjuju u posebnim oblastima, pružaju garancije koje su identične onima koje se primenjuju u Zajednici, pod uslovom da treće zemlje dostave objektivni dokaz o tome.

2. Odlukom pomenutom u stavu 1. definisaće se uslovi uvoza iz pomenute treće zemlje ili regiona te treće zemlje.

Uslovi mogu da uključe:

(a) prirodu i sadržaj sertifikata koji moraju da prate proizvode;

(b) posebne uslove koji se primenjuju prilikom uvoza u Zajednicu;

3. Odluka pomenuta u stavu 1. biće ukinuta u skladu sa istom procedurom i bez odlaganja, kada svi uslovi potrebni za utvrđivanje ekvivalentnosti, a koji su utvrđeni u vreme usvajanja, prestanu da važe.

Član 50.

Podrška zemljama u razvoju

1. U skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3) sledeće mere mogu biti usvojene i mogu ostati na snazi dok god imaju evidentan uticaj na obezbeđivanje uslova pod kojima će zemlje u razvoju moći da se pridržavaju odredbi ove Regulative:

(a) postepeno uvođenje zahteva pomenutih u članovima 47. i 48. za proizvode koji se izvoze u Zajednicu. Napredak u uspunjavanju ovih zahteva biće ocenjen i uzet u obzir prilikom određivanja potrebe za izuzecima kada je reč o zahtevima koji imaju ograničeno trajanje, bilo u celosti, bilo delimično. Prilikom postepenog uvođenja će se takođe uzeti u obzir napredak u izgradnji institucionalnog kapaciteta pomenutog u stavu 2.;

(b) pomoć u dostavljanju informacija pomenutih u članu 47. od strane stručnjaka Zajednice ukoliko je potrebno;

(d) izrada uputstava koja će biti od pomoći zemljama u razvoju prilikom organizovanja zvaničnih kontrola proizvoda koji se izvoze u Zajednicu;

(e) slanje stručnjaka Zajednice u zemlje u razvoju kako bi pomogli organizaciju zvaničnih kontrola;

(f) učešće zaposlenih, koji vrše kontrolu u zemljama u razvoju, na kursevima obuke pomenutih u članu 51.

2. Kada je u pitanju politika Zajednice o širenju saradnje, Komisija će podržati zemlje u razvoju s posebnim osvrtom na opštu bezbednost hrane i hrane za životinje, a naročito kada se radi o usaglašenosti sa standardima za hranu i hranu za životinje, kako bi se izgradili institucionalni kapaciteti potrebni za ispunjenje zahteva navedenih u članovima 5., 12., 47. i 48.

POGLAVLJE III
.

Obuka zaposlenih koji vrše kontrolu

Član 51.

Obuka zaposlenih koji vrše kontrolu

1. Komisija može da organizuje kurseve obuke za osoblje zaposleno u nadležnim organima zemalja članica zaduženih za vršenje zvaničnih kontrola pomenutih u ovoj Regulativi. Ovi kursevi će pomoći razvoj usaglašenog pristupa zvaničnim kontrolama u zemljama članicama. Oni naročito mogu da uključe obuku iz oblasti:

(a) zakona Zajednice o hrani i hrani za životinje, i propisima iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja;

(b) metode i tehnike koje se koriste za vreme kontrole, kao što je revizija sistema koje subjekti koji se bave hranom osmišljavaju kako bi došlo do usaglašavanja sa zakonom o hrani i hrani za životinje, propisima iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja;

(d) proizvodnje hrane i hrane za životinje, prerade i marketinških metoda i tehnika.

2. Kursevi obuke pomenuti u stavu 1. mogu biti dostupni učesnicima iz trećih zemalja, naročito onima iz zemalja u razvoju.

3. Detaljni propisi za organizovanje kurseva za obuku mogu biti definisani u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3).

POGLAVLJE IV
.

Ostale aktivnosti zajednice

Član 52.

Kontrole trećih zemalja u zemljama članicama

1. Stručnjaci Komisije mogu, na zahtev, i u saradnji sa, nadležnim organima zemalja članica, da pomognu zemljama članicama tokom kontrola koje vrše treće zemlje.

2. U ovakvim slučajevima zemlje članice, na čijoj teritoriji treća zemlja vrši kontrolu, će obavestiti Komisiju o planovima, domenu, dokumentaciji i svim ostalim važnim podacima što će omogućiti Komisiji da efikasno učestvuje u kontroli.

3. Pomoć, koju Komisija pruža, će biti korisna naročito kada se radi o:

(a) tumačenju zakona o hrani i hrani za životinje, kao i propisa iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja;

(b) pružanju informacija i podataka dostupnih na nivou Zajednice koji mogu biti od koristi prilikom vršenja kontrola od strane treće zemlje;

Član 53.

Koordinacija planova kontrole

1. Komisija može da predloži koordinaciju planova u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(2). Ovi planovi će biti:

(a) organizovani jednom godišnje u skladu sa programom; i

(b) gde se smatra potrebnim, biće organizovani ad hoc, naročito sa osvrtom na prevazilaženje problema vezanih za hazarde iz oblasti hrane za životinje, hrane ili životinja.

OBLAST VII
.

Mere za sprovođenje zakonskih odredbi

POGLAVLJE I
.

Nacionalne mere za sprovođenje zakonskih odredbi

Član 54.

Mere u slučaju neusaglašenosti

1. Kada nadležni organ utvrdi neusaglašenost, on preduzima aktivnosti kako bi osigurao da subjekat, koji se bavi hranom, ispravi učinjeno. Prilikom određivanja aktivnosti koje treba preduzeti, nadležni organ će uzeti u obzir prirodu neusaglašenosti i prethodne slučajeve neusaglašenosti tog konkretnog subjekta.

2. Takav postupak će uključiti, gde je to moguće, sledeće mere:

(a) nametanje procedura vezanih za sprovođenje zdravstvenih mera ili bilo koji drugi postupak za koji se smatra da je potreban kako bi osigurao bezbednost hrane ili hrane za životinje ili usaglašenost sa zakonom o hrani ili hrani za životinje, propisima iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja;

(b) restrikcija ili zabrana stavljanja u promet, uvoza ili izvoza hrane za životinje, hrane ili životinja;

(d) dozvola za upotrebu hrane ili hrane za životinje u svrhe koje se razlikuju od njihove prvobitne namene;

(e) suspenzija rada ili zatvaranje čitavog preduzeća ili jednog njegovog dela na određeni vremenski period;

(f) suspenzija ili povlačenje odobrenja za rad objekta;

(g) mere pomenute u članu 19. o pošiljkama iz trećih zemalja;

(h) bilo koja druga mera koju nadležni organ smatra odgovarajućom.

3. Nadležni organ će dostaviti pomenutom subjektu, ili predstavniku sledeće:

(a) pismeno obaveštenje o odluci koja se tiče postupka koji treba obaviti u skladu sa stavom 1. zajedno sa razlozima za takvu odluku; i

(b) informaciju o pravu žalbe na takve odluke, kao i o primenljivoj proceduri i vremenskom ograničenju.

4. Gde je to moguće, nadležni organ će takođe obavestiti nadležni organ zemlje članice o donošenju ove odluke.

5. Na osnovu ovog člana, sve troškove kojima je izložen, snosiće odgovorni subjekat koji se bavi hranom ili hranom za životinje.

Član 55.

Sankcije

1. Zemlje članice će definisati propise o sankcionisanju koji se primenjuju u slučaju kršenja zakona o hrani i hrani za životinje i drugim odredbama Zajednice koje se odnose na zaštitu i dobrobit životinja, i preduzeće sve potrebne mere kako bi se obezbedilo njihovo sprovođenje. Sankcije koje su predviđene moraju biti efikasne, proporcionalne ili preventivne.

2. Zemlje članice će bez odlaganja obavestiti Komisiju o odredbama koje se mogu primeniti u slučaju kršenja zakona o hrani i hrani za životinje i svim kasnijim dopunama.

POGLAVLJE II
.

Mere zajednice za sprovođenje zakonskih odredbi

Član 56.

Mere zaštite

1. Mere će biti obuhvaćene procedurama definisanim u članu 53. Regulative (EC) br. 178/2002 ako:

(a) Komisija ima dokaz o ozbiljnom propustu u radu sistema kontrole zemlje članice;

(b) takav propust može da prouzrokuje pojavu i širenje rizika po ljudsko zdravlje, zdravlje i dobrobit životinja, bilo direktno, bilo putem životne sredine.

2. Takve mere biće usvojene tek pošto:

(a) kontrole Zajednice pokažu i izveste o neusaglašenosti sa zakonodavstvom Zajednice; i tek pošto

(b) pomenute zemlje članice ne uspeju da isprave učinjeno na zahtev i u okviru vremenskog roka koji je odredila Komisija.
.
OBLAST VIII
.

Izmene u zakonodavstvu zajednice

Član 57.

Dopuna Direktive 96/23/EC

Direktiva 96/23/EC će biti dopunjena na sledeći način:

1. Član 14(2) se zamenjuje sledećim:

‘2. Referentne laboratorije Zajednice biće one pomenute u odgovarajućem odeljku Aneksa VII Regulative (EC) br. 882/2004 Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004.g. o zvaničnim kontrolama koje se vrše kako bi se potvrdila usaglašenost sa zakonom o hrani i hrani za životinje, propisima vezanim za zdravlje i dobrobit životinja (*).

U članu 30., deo stava 1. koji počinje sa „Gde takve dodatne provere pokažu…“, i završava se sa „…ili da se koriste u druge svrhe u skladu sa zakonom Zajednice, bez odštete ili kompenzacije“, zamenjen je sledećim:

„Gde provere pokažu prisustvo nedozvoljenih supstanci ili proizvoda ili kada se prekorače dozvoljeni nivoi, primenjivaće se odredbe članova 19 do 22 Regulative (EC) br. 882/2004.”

2. Aneks V se briše.

Član 58.

Dopuna Direktive 97/78/EC

Direktiva 97/78/EC će biti dopunjena na sledeći način:

1. Član 1 zamenjen je sledećim:

“Zemlje članice će vršiti veterinarske provere proizvoda iz trećih zemalja koje se puštaju u prodaju na jednu od teritorija nabrojanih u Aneksu I u skladu sa ovom Direktivom i Regulativom (EC) br. 882/2004 Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004.g. o zvaničnim kontrolama koje se vrše kako bi se potvrdila usaglašenost sa zakonom o hrani i hrani za životinje, propisima iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja (*).

2. Član 2(2) (a) je zamenjen sledećim:

(a) pod “proizvodima” se podrazumevaju proizvodi životinjskog porekla pomenuti u Direktivama 89/662/EEC i 90/425/EEC, u Regulativi (EC) br. 1774/2002 Evropskog parlamenta i saveta od 3. oktobra 2002. koja definiše zdravstvena pravila koja se odnose na nus proizvode životinjskog porekla, a koji se koriste za ljudsku konzumaciju (), u Direktivi Saveta 2002/99/EC od 16. decembra 2002. koja definiše propise koji se odnose na zdravlje životinja, proizvodnju, preradu, distribuciju i stavljanje u promet proizvoda životinjskog porekla za ljudsku konzumaciju (), i u Regulativi (EC) br. 854/2004 Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004. koja definiše posebne propise iz oblasti organizacije zvaničnih kontrola proizvoda životinjskog porekla za ljudsku konzumaciju (); takođe uključuje biljne proizvode pomenute u članu 19.

3. U članu 7(3), “takse predviđene za inspekciju pomenute u Direktivi Saveta 85/73/EEC od 29. januara 1985.g. o finansiranju veterinarskih inspekcija i kontrola što je obuhvaćeno Direktivama 89/662/EEC, 90/425/EEC, 90/675/EEC i 91/496/EEC (dopunjeno i konsolidovano)” zamenjeno je sledećim:

“takse predviđene za inspekciju pomenute u Regulativi (EC) br. 882/2004”.

4. U članu 10(1)(b), izbrisana je sledeća rečenica: ”ili, u slučaju objekata koji su dobili dozvolu za rad u skladu sa Odlukom Saveta 95/408/EC od 22. juna 1995.g. o uslovima definisanja, za prelazni vremenski period, okvirne liste objekata trećih zemalja iz kojih zemlje članice dobijaju dozvolu za uvoz određenih proizvoda životinjskog porekla, ribe, ili živih školjki i drugih mekušaca, iz objekta u kojem je izvršena inspekcija na nivou Zajednice i na nacionalnom nivou”

5. Član 12(9) se briše.

6. Član 15(5) se briše.

7. U članu 16. sledeći stav je umetnut:

“4 Detaljni propisi vezani za stavljanje u promet proizvoda životinjskog porekla koji se koriste za snabdevanje posade i putnika u međunarodnim prevoznim sredstvima, i za proizvode životinjskog porekla koji se mogu poručiti pouzećem (npr. poštom, telefonom, ili putem interneta) i isporučuju se potrošaču, biće definisana u skladu sa članom 25. Regulative (EC) br. 882/2004.”

8. Član 21. se briše.

9. Član 23. se briše.

10. U članu 24(1), drugi uvučeni red, u skladu sa članom 17(2) (a) i (b) zamenjen je sa “u skladu sa članom 17.”.

Član 59.

Dopuna Direktive 2000/29/EC

Sledeći član je umetnut u Direktivu 2000/29/EC:
“Član 27a

U svrhu ove Direktive, a što neće uticati na član 21., članovi 41. do 46. Regulative (EC) br. 882/2004 Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004.g. o zvaničnim kontrolama koje se vrše kako bi se obezbedila potvrda usaglašenosti sa zakonom o hrani i hrani za životinje, propisi iz oblati zdravlja i dobrobiti životinja () će se primenjivati gde je to moguće.

Član 60.

Dopuna Regulative (EC) br. 854/2004

Regulativa (EC) br. 854/2004 će biti dopunjena na sledeći način:

1. U članu 1. dodaje se sledeći stav :

‘1a. Ova Regulativa će se primenjivati kao dopuna Regulativi (EC) br. 882/2004 Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004.g. o zvaničnim kontrolama koje se vrše kako bi se potvrdila usaglašenost sa zakonom o hrani i hrani za životinje, propisima iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja ().

2. U članu 2.:

(a) u stavu 1., tačke (a), (b), (d) i (e) se brišu;

(b) sledeća tačka se dodaje stavu 2.:
“(b) (a) Regulativa (EC) br. 882/2004”.

3. U članu 3.:

(a) stav 1. je zamenjen sledećim:
’1. Nadležne vlasti će dati odobrenje za rad objekata kada i na način koji je naveden u članu 31(2) Regulative (EC) br. 882/2004’;

(b) stavovi 4 (a) i (b) i stav 6. se brišu.

4. Član 9. se briše.

5. Član 10. se menja na sledeći način:

’Član 10.

Da bi se obezbedila jedinstvena primena principa i uslova definisanih u članu 11 Regulative (EC) br. 178/2002 i Oblasti VI, Poglavlje II, Regulative (EC) br. 882/2004 primenjivaće se procedure definisane u ovom Poglavlju.’

6. U članu 11.:

(a) stav 2. je zamenjen sledećim:

‘2 Treća zemlja će se naći na takvim spiskovima samo ako je izvršena kontrola Zajednice u toj zemlji i ako se pokaže da nadležni organ daje odgovarajuću garanciju kako je navedeno u članu 48(3) Regulative (EC) br. 882/2004. Međutim, treća zemlja se može naći na takvim spiskovima i u slučaju da kontrola Zajednice nije izvršena ako:

(a) rizik utvrđen u skladu sa članom 46(3) (a) Regulative (EC) br. 882/2004 to ne garantuje; i ako je

(b) utvrđeno, da kada se donese odluka da se neka treća zemlja stavi na spisak u skladu sa stavom 1., ostale informacije treba da ukazuju na to da nadležni organ daje potrebne garancije.’

(b) u stavu 4. uvod će biti zamenjen sledećim:

‘4 Kada se sastavljaju ili ažuriraju spiskovi, posebno će se obratiti pažnja na kriterijume nabrojane u članovima 46. i 48(3) Regulative (EC) br. 882/2004. Takođe će se uzeti u obzir.’; i

7. Član 14(2)(b) će biti zamenjen sledećim:

‘(b) bilo koji posebni uslovi uvoza utvrđeni u skladu sa članom 48. Regulative (EC) br. 882/2004.’

8. Članovi 18(17) do (20) se brišu.

Član 61.

Ukidanje dokumenata Zajednice

1. Direktive 70/373/EEC, 85/591/EEC, 89/397/EEC, 93/99/EEC i 95/53/EC i Odluke 93/383/EEC, 98/728/EC i 1999/313/EC se ovim ukidaju što će stupiti na snagu 1. januara 2006.g. Direktiva 85/73/EEC se ovim ukida što stupa na snagu 1. januara 2008.g.

2. Međutim, primena propisa koji su usvojeni na osnovu ovih dokumenata, naročito onih pomenutih u Aneksu VIII, će i dalje biti na snazi ukoliko nisu u suprotnosti sa ovom Regulativom, za vreme usvajanja potrebnih odredbi na osnovu ove Regulative.

3. Pozivanje na dokumenta koja su ukinuta podrazumeva pozivanje na ovu Regulativu.

OBLAST IX

Opšte odredbe

Član 62.

Procedure Komiteta

1. Komisiji će pomoći stalni Komitet za lanac hrane i zdravlje životinja oformljen na osnovu člana 58. Regulative (EC) br. 178/2002 ili, kada se radi o pitanjima koja se uglavnom odnose na zdravlje biljaka, pomoći će joj stalni Komitet za zdravlje biljaka koji je oformljen na osnovu odluke Saveta 76/894/EEC ( ).

2. Kada se spominje ovaj stav, članovi 3. i 7. odluke 1999/468/EC će se primenjivati poštovanjem odredbi člana 8.

3. Kada se pominje ovaj stav, članovi 5. i 7. odluke 1999/468/EC će se primenjivati poštovanjem odredbi člana 8.

Period, kako je definisano u članu 5(6) Odluke 1999/468/EC, će trajati tri meseca.

4. Komitet će usvojiti propise vezane za proceduru.

Član 63.

Primena mera i prelazne mere

1. Primena mera i prelaznih mera koje su potrebne kako bi se obezbedila jedinstvena primena ove Regulative mogu biti definisane u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3).

Ovo će se naročito odnositi na:

(a) dodelu zadataka kontrolnim organima pomenutim u članu 5., u kojem se navodi da su ovi organi formirani i pre stupanja na snagu ove Regulative;

(b) svaku modifikaciju sa osvrtom na standarde pomenute u članu 12(2);

(d) troškove koji se uvode prema članu 54.;

(e) pravila o mikrobiološkim, fizičkim i/ili hemijskim analizama tokom zvaničnih kontrola, naročito kada se sumnja na postojanje rizika, uključujući i nadzor bezbednosti proizvoda koji se uvoze iz trećih zemalja;

(f) definiciju hrane za životinje u kojoj se navodi šta se podrazumeva pod hranom za životinje životinjskog porekla u svrhu ove Regulative.

2. Da bi se uzela u obzir specifičnost Regulativa (EEC) br. 2092/91, (EEC) 2081/92 i (EEC) 2082/92, posebne mere će biti usvojene u skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3) i one mogu da omoguće potrebne izmene i usaglašavanje sa propisima definisanim ovom Regulativom.

Član 64.

Dopune Aneksa i referenca na evropske standarde

U skladu sa procedurom pomenutom u članu 62(3):

1. Aneksi ove Regulative mogu biti ažurirani, osim Aneksa I, Aneksa IV i Aneksa V, što neće uticati na član 27(3), naročito kako bi se uzele u obzir administrativne promene, kao i naučno i/ili tehničko usavršavanje;

2. reference na evropske standarde pomenute u ovoj Regulativi mogu biti ažurirane u slučaju da CEN dopuni ove reference.

Član 65.

Podnošenje izveštaja Evropskom parlamentu i savetu

1. Komisija će, najkasnije do 20. maja 2007.g., predati izveštaj Evropskom parlamentu i savetu.

2. Izveštaj će se posebno osvrnuti na iskustvo stečeno kroz primenu ove Regulative, a naročito će biti razmotrena sledeća pitanja:

(a) ponovna ocena domena, sa osvrtom na zdravlje i dobrobit životinja;

(b) obezbeđivanje da i drugi sektori učestvuju u finansiranju zvaničnih kontrola tako što će se spisak aktivnosti pomenutih u Aneksu IV, odeljak A i u Aneksu V, odeljak A proširiti, naročito uzimajući u obzir uticaj zakona Zajednice o higijeni hrane i hrane za životinje nakon njegovog donošenja;

(c) redovno ažuriranje najniže stope iznosa taksi pomenutih u Aneksu V, odeljak B, pri čemu će se naročito uzimati u obzir faktori rizika.

3. Komisija će uz izveštaj izneti, ako to bude moguće, i odgovarajuće predloge.

Član 66.

Finansijska podrška Zajednice

1. Donacije potrebne za:

(a) putne troškove i troškove smeštaja i hrane koje stručnjaci zemlje članice snose, što je rezultat njihovog imenovanja od strane Komisije, kako bi pomogli njenim stručnjacima i kako je definisano članovima 45(1) i 46(1);
(b) obuku zaposlenih koji vrše kontrolu kako je pomenuto u članu 51.;

(c) finansiranje primene mera potrebnih kako bi se obezbedilo sprovođenje ove Regulative, biće odobrene svake godine u okviru procedure koje se odnose na budžetska pitanja.

2. Mere pomenute u stavu 1(c) će naročito uključivati organizaciju konferencija, osnivanje baza podataka, izdavanje podataka, organizaciju predavanja i organizaciju sastanaka kako bi se pripremile sednice Stalnog komiteta za lanac hrane i zdravlje životinja.

3. Tehnička i finansijska podrška od strane Zajednice za organizaciju aktivnosti pomenutih u članu 50. može biti dodeljena u okviru ljudskih i finansijskih resursa Zajednice.

OBLAST X
.

Završna odredba

Član 67.

Stupanje na snagu

1. Regulativa će stupiti na snagu dvadeset dana nakon njenog objavljivanja u Službenom listu EU.
Primenjivaće se od 1. januara 2006.g.

Međutim, članovi 27. i 28. će se primenjivati od 1. januara 2007.g.

Ova Regulativa će u potpunosti biti obavezujuća i direktno primenljiva u svim zemljama članicama.

Sastavljeno u Strazburu, 29. aprila 2004.g.
.

ANEKS I

TERITORIJE POMENUTE U ČLANU 2(15)

1. Teritorija Kraljevine Belgije

2. Teritorija Kraljevine Danske osim Farskih ostrva i Grenlanda

3. Teritorija Savezne Republike Nemačke

4. Teritorija Kraljevine Španije osim Seute i Melilje

5. Teritorija Republike Grčke

6. Teritorija Republike Francuske

7. Teritorija Irske

8. Teritorija Republike Italije

9. Teritorija Velikog Vojvodstva Luksemburga

10. Teritorija Kraljevine Holandije u Evropi

11. Teritorija Republike Portugal

12. Teritorija Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske

13. Teritorija Republike Austrije

14. Teritorija Republike Finske

15. Teritorija Kraljevine Švedske

ANEKS II

NADLEŽNI ORGANI

Poglavlje I: predmet obuke zaposlenih koji vrše zvanične kontrole

1. Različite kontrolne tehnike kao što su revizija, uzorkovanje i inspekcija

2. Kontrolne procedure

3. Zakon o hrani i hrani za životinje

4. Različite faze proizvodnje, prerade i distribucije, i mogući rizici po ljudsko zdravlje, a gde je to moguće i po zdravlje životinja, biljaka i životne sredine

5. Ocena neusaglašenosti sa zakonom o hrani i hrani za životinje

6. Hazardi u proizvodnji hrane i hrane za životinje životinjskog porekla

7. Ocena primene procedura vezanih za HACCP

8. Sistemi upravljanja kao što su programi za proveru kvaliteta koje subjekti, koji se bave hranom i hranom za životinje, primenjuju i ocena njihove relevantnosti za zahteve zakona o hrani i hrani za životinje

9. Sistemi zvanične sertifikacije

10. Spremnost za nepredviđene i hitne slučajeve, što uključuje i komunikaciju između zemalja članica i Komisije

11. Zakonske procedure i implikacije zvaničnih kontrola

12. Kontrola pisanog, dokumentovanog materijala i ostalih podataka, što uključuje i one koji se odnose na testiranje znanja, akreditaciju i procenu rizika, što može biti od važnosti za procenu usaglašenosti sa zakonom o hrani i hrani za životinje što može uključiti i finansijske i trgovinske aspekte

13. Bilo koja druga oblast, uključujući tu i zdravlje i dobrobit životinja, koja je neophodna kako bi se obezbedilo vršenje zvaničnih kontrola u skladu sa ovom Regulativom.

Poglavlje II: Tematske oblasti kontrolnih procedura

1. Organizacija rada nadležnog organa i odnos između centralnih nadležnih organa i organa kojima su dodeljeni zadaci vršenja zvanične kontrole

2. Odnos između nadležnih i kontrolnih organa kojima su dodeljeni zadaci zvanične kontrole

3. Definisanje ciljeva koje treba ispuniti

4. Zadaci, odgovornosti i dužnosti zaposlenih

5. Procedure uzorkovanja, metode i tehnike kontrole, tumačenje rezultata i odluke koje iz toga proizilaze
6. Programi za monitoring i nadzor

7. Međusobna ispomoć kada se zahteva da u slučaju zvanične kontrole više zemalja članica preduzme aktivnosti

8. Mere koje se preduzimaju nakon zvaničnih kontrola

9. Saradnja sa drugim službama ili odeljenjima koji mogu imati odgovarajuće obaveze

10. Potvrda ispravnosti metoda uzorkovanja, metode analize i testova detekcije

11. Bilo koja druga aktivnost ili informacija koja je potrebna za efikasno funkcionisanje zvaničnih kontrola.

ANEKS III

OPIS METODA ANALIZE

1. Metode koje se koriste prilikom analize treba da budu opisane na osnovu sledećih kriterijuma:

(a) tačnost;

(b) primenljivost (matrica i nivo koncentracije);

(d) ograničenje determinacije

(e) preciznost

(f) mogućnost ponavljanja

(g) reproduktivnost

(h) poboljšanje

(i) selekcija

(j) osetljivost

(k) linearnost

(l) promenljivost rezultata merenja

(m) ostali kriterijumi koji mogu biti odabrani po potrebi

2. Vrednosti koje se dobijaju prolikom merenja preciznosti iz 1(e) dobiće se ili putem zajedničkog testiranja koje se obavlja u skladu sa međunarodno priznatim protokolom o zajedničkom testiranju (npr. ISO 5725:1994 ili IUPAC Međunarodno usklađeni protokol) ili, gde su ustanovljeni kriterijumi sprovođenja analitičkih metoda, imaće za osnovu testove usaglašenosti sa kriterijumima. Vrednosti vezane za mogućnost ponavljanja i reprodukcije biće predstavljeni u međunarodno priznatoj formi (npr. 95% pouzdani intervali kako su definisani od strane ISO 5725:1994 ili IUPAC). Rezultati dobijeni putem zajedničkog testiranja biće objavljeni ili će biti dostupni javnosti.

3. Analitičke metode koje se mogu primenjivati na isti način za različite grupe proizvoda trebalo bi da imaju prednost nad metodama koje se odnose na pojedinačne proizvode.

4. U situacijama gde metode analize mogu biti proverene samo u jednoj laboratoriji, biće odobreni u skladu sa npr. Usaglašenim uputstvima IUPAC (IUPAC Harmonised Guidelines), ili gde su ustanovljeni kriterijumi primene metode analize, koji će za osnovu imati testove usaglašenosti kriterijuma.

5. Metode analize usvojene prema odredbama ove Regulative trebalo bi da se nađu u standardnom prikazu analitičkih metoda kako je predloženo ISO standardom.

ANEKS IV

AKTIVNOSTI I MINIMALNI IZNOSI TAKSI KOJE SE TIČU ZVANIČNIH KONTROLA A U VEZI SU SA OBJEKTIMA ZAJEDNICE

ODELJAK A: AKTIVNOSTI

1. Aktivnosti koje su obuhvaćene Direktivama 89/662/EEC, 90/425/EEC, 93/119/EC i 96/23/EC prema kojima zemlje članice trenutno naplaćuju takse prema Direktivi 85/73/EEC

2. Odobrenje za rad preduzeća za proizvodnju hrane za životinje

ODELJAK B: MINIMALNI IZNOSI

Zemlje članice će naplaćivati barem odgovarajuće minimalne iznose troškova inspekcije ili administrativnih taksi za kontrole sledećih proizvoda.

POGLAVLJE I

Minimalni iznosi troškova inspekcije ili administrativnih taksi koje se naplaćuju prilikom inspekcije klanica

(a) goveđe meso
- odrasla goveda:
- mlada goveda: 5 evra po životinj
2 evra po životinji

(b) kopitari i konji:
3 evra po životinji
(c) svinjsko meso: trupovi životinja težine

- manje od 25 kg:
- 25 ili više od 25 kg: 0,5 evra po životinji
1 evro po životinji

(d) ovčije i kozje meso: trupovi životinja težine

- manje od 12 kg :
- 12 ili više od 12 kg: 0,15 evra po životinji
0,25 evra po životinji

(e) živinsko meso
- pernata živina iz roda Gallus i biserka:

- patke i guske:
- ćurke:
- meso gajenog zeca:

0,005 evra po životinji

0,01 evro po životinji
0,025 evra po životinji
0,005 evra po životinji

POGLAVLJE II

Minimalni iznosi troškova inspekcije i administrativnih taksi koje se naplaćuju za kontrole u pogonima za rasecanje mesa

Po toni mesa:

- govedina, teletina, svinjsko meso, kopitari/konji, ovčje i kozje meso:

2 evra

- živina i meso gajenog zeca: 1,5 evra

- meso gajene i lovne divljači:

- sitne divlje ptice i divljač:
- meso ptica trkačica (noj, emu, nandu):
-veprovi i preživari:

1.5 evra

3 evra
2 evra.

POGLAVLJE III

Minimalni iznosi inspekcijskih troškova ili administrativnih taksi koje se naplaćuju u objektima za preradu divljači

(a) sitne lovne ptice: 0,005 evra po životinji
(b) sitna divljač: 0.01 evra po životinji
(c) ptice trkačice: 0.5 evra po životinji
(d) kopneni sisari:
- divlje svinje:
- preživari:
1,5 evra po životinji
0,5 evra po životinji

POGLAVLJE IV

Minimalni iznosi inspekcijskih troškova i administrativnih taksi koje se naplaćuju u proizvodnji mleka

- 1 evro za 30 tona

- 0,5 evra po toni nakon toga

POGLAVLJE V

Minimalni iznosi inspekcijskih troškova i administrativnih taksi koji se naplaćuju prilikom proizvodnje i stavljanja u promet ribe i akvakulture

(a) Riba i akvakultura kada se prvi put nađe na tržištu:
- 1 evro po toni za prvih 50 tona u mesecu
- 0,5 evra po toni nakon toga

(b) riba kada se naprvi put nađe na tržištu

- 0,5 evra po toni za prvih 50 tona u mesecu
- 0,25 evra po toni nakon toga.

(c) prva prodaja u slučaju nepostojanja ili nedovoljnog gradiranja svežine proizvoda i/ili veličine u skladu sa Regulativama EEC br. 103/76 i 104/76:

- 1 evro po toni za prvih 50 tona u mesecu;
- 0,5 evra po toni nakon toga.

Visina taksi, koje se naplaćuju za vrste pomenute u Aneksu II Regulative Komisije (EEC) br. 3703/85, ne sme premašivati iznos od 50 evra po pošiljci.

Zemlje članice će naplaćivati 0,5 evra po toni za preradu ribe i akvakulture.

ANEKS V

AKTIVNOSTI I MINIMALNI IZNOSI TROŠKOVA INSPEKCIJE I ADMINISTRATIVNIH TAKSI KOJE SE PRIMENJUJU I UVODE U ZAJEDNICU PRILIKOM ZVANIČNIH KONTROLA ROBE I ŽIVIH ŽIVOTINJA

ODELJAK A: AKTIVNOSTI ILI KONTROLE

Aktivnosti koje obuhvataju Direktive 97/78/EC i 91/496/EC na osnovu kojih zemlje članice trenutno naplaćuju takse prema Direktivi 85/73/EEC.

ODELJAK B: TROŠKOVI INSPEKCIJE ILI ADMINISTRATIVNE TAKSE

POGLAVLJE I

Troškovi inspekcije uveženog mesa

Minimalni iznosi taksi za zvanične kontrole pri uvozu pošiljke mesa se utvrđuju na sledeći način:

- 55 evra po pošiljci do 6 tona,
- odnosno 9 evra po toni za pošiljku do 46 tona, ili
- 420 evra po pošiljci za pošiljku preko 46 tona.

POGLAVLJE II

Troškovi inspekcije uvežene ribe

1. Minimalni iznosi troškova inspekcije za zvanične kontrole pri uvozu pošiljke ribe su utvrđene i iznose:

- 55 evra po pošiljci do 6 tona,
- odnosno 9 evra po toni za pošiljku do 46 tona, ili
- 420 evra po pošiljci za pošiljku preko 46 tona.

2. Gore pomenuti iznos za zvanične kontrole uvoza pošiljaka ribe, koja se transportuje u rinfuzi, iznosiće:

- 600 evra po brodu koji prevozi teret do 500 tona ribe,
- 1200 evra po brodu koji prevozi teret do 1000 tona ribe,
- 2400 evra po brodu koji prevozi teret do 2000 tona ribe,
- 3600 evra po brodu koji prevozi teret preko 2000 tona ribe.

3. U slučaju ribe koja je ulovljena u prirodnom staništu, a koja se dovozi direktno brodom koji ima zastavu treće zemlje, primenjivaće se odredbe definisane u Aneksu IV, Odeljak B, Poglavlje V, stav (a).

POGLAVLJE III

Troškovi inspekcije ili administrativne takse koje se naplaćuju za proizvode od mesa, živinsko meso, meso lovne divljači, zečetinu, meso gajene divljači, nus proizvode i hranu za životinje životinjskog porekla

1. Minimalni iznos takse za zvaničnu kontrolu uvoza pošiljke proizvoda životinjskog porekla, osim onih koji su pomenuti u Poglavljima I i II, za pošiljku nus proizvoda životinjskog porekla ili za pošiljku hrane za životinje, je utvrđen na sledeći način:

- 55 evra po pošiljci do 6 tona,
- odnosno 9 evra po toni za pošiljku do 46 tona, ili
- 420 evra po pošiljci za pošiljku preko 46 tona.

2. Gore pomenuti iznos za zvanične kontrole uvoza pošiljaka proizvoda životinjskog porekla osim onih koji su pomenuti u Poglavljima I i II, za pošiljku nus proizvoda životinjskog porekla ili za pošiljku hrane za životinje koja se transportuje kao pošiljka u rinfuzi, iznosiće:

- 600 evra po brodu koji prevozi teret do 500 tona proizvoda,
- 1200 evra po brodu koji prevozi teret do 1000 tona proizvoda,
- 2400 evra po brodu koji prevozi teret do 2000 tona proizvoda,
- 3600 evra po brodu koji prevozi teret preko 2000 tona proizvoda.

POGLAVLJE IV

Troškovi inspekcije pri provozu robe i živih životinja kroz Zajednicu

Minimalni iznos troškova inspekcije i administrativnih taksi, koje se naplaćuju za zvanične kontrole pri provozu robe i živih životinja kroz Zajednicu, je 30 evra, s tim što će se povećavati za 20 evra po četvrtini sata za svakog zaposlenog koji učestvuje u kontrolama.

POGLAVLJE V

Troškovi inspekcije uveženih živih životinja

1. Iznos troškova inspekcije zvanične kontrole uvoza pošiljke živih životinja je utvrđen:

(a) za rogatu stoku, konje, svinje, ovce, koze, živinu, zečeve, i sitne lovne ptice ili divljač i sledeće kopnene sisare: divlje svinje i preživare, i iznosi:

- 55 evra po pošiljci do 6 tona,
- odnosno 9 evra po toni za pošiljku do 46 tona, ili
- 420 evra po pošiljci za pošiljku preko 46 tona.

(b) za druge vrste životinja po važećoj ceni inspekcije naplaćivaće se ili po uveženoj životinji ili toni iznosiće:

- 55 evra po pošiljci do 6 tona,
- 420 evra po pošiljci za pošiljku preko 46 tona

što podrazumeva da se ovaj minimalni iznos ne može primenjivati na vrste pomenute u Odluci Komisije 92/432/EEC.

2. Na zahtev zemlje članice, koji je praćen odgovarajućim dokumentima, i u skladu sa procedurom definisanom u članu 18. Direktive 89/662/EEC, niži iznos taksi se može naplatiti prilikom uvoza iz određenih trećih zemalja.

ANEKS VI

KRITERIJUMI KOJI ĆE SE UZETI U RAZMATRANJE PRILIKOM ODREĐIVANJA IZNOSA TROŠKOVA INSPEKCIJE

1. Lični dohoci zaposlenih koji učestvuju u zvaničnim kontrolama

2. Troškovi zaposlenih koji učestvuju u zvaničnim kontrolama, uključujući objekte, alat, opremu, obuku, troškove prevoza i propratne troškove

3. Troškove laboratorijskih analiza i uzorkovanja

ANEKS VII

REFERENTNE LABORATORIJE ZAJEDNICE

I Referentne laboratorije Zajednice za hranu i hranu za životinje

1. Referentna laboratorija Zajednice za mleko i mlečne proizvode

Afssa-Lerhqa

F-94700 Maisons-Alfort

2. Referentne laboratorije Zajednice za analizu i testiranje zoonoza (salmonela)

Rijksinstituut voor Volksgezondheid en Milieu (RIVM)

3720 BA Bilthoven

Holandija

3. Referentna laboratorija Zajednice za monitoring morskih biotoksina

Ministerio de Sanidad y Consumo

Vigo

Španija

4. Referentna laboratorija Zajednice za monitoring virusne i bakteriološke zaraze školjki i drugih mekušaca

Laboratory of the Centre for Environment, Fisheries and Acquaculture Science, Weymouth

Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije

5. Referentna laboratorija Zajednice za ostatke pesticida

(a) za ostatke pesticida nabrojanih u Aneksu I, Grupa A 1, 2, 3, 4, Grupa B 2 (d), i Grupa B 3 (d) Direktive Saveta 96/23/EC

Rijksinstituut voor Volksgezondheid en Milieu (RIVM)

3720 BA Bilthoven

Holandija

(b) za ostatke pesticida nabrojanih u Aneksu I, Grupa B 3 (e) Direktive Saveta EC 96/23, za karbadoks i olakvindonks

Laboratories d’études et de recherches sr les médicaments vétérinaries et les désinfectants

AFSSA – Site de Fougères

BP 90203

Francuska

Bundesamt für Verbraucherschutz und Lebensmittelsicherheit (BVL)

Postfach 140162

D-53056 Bonn

(d) za ostatke pesticida nabrojanih u Aneksu I, Grupa B 2 (c) i Grupa B 3 (a), (b), (c) Direktive Saveta 96/23/EC

Instituto Superiore di Sanità

I-00161 – Roma

6. Referentna laboratorija Zajednice za prenosive spongiformne encefalopatije (TSE)

Laboratorija pomenuta u Aneksu X, Poglavlje B Regulative (EC) br. 999/2001

7. Referentna laboratorija Zajednice za aditive koji se koriste za ishranu životinja

Laboratorija pomenuta u Aneksu II Regulative (EC) br. 1831/2003 Evropskog parlamenta i saveta od 22. septembra 2003.g. o aditivima koji se koriste za ishranu životinja ( )

8. Referentna laboratorija Zajednice za genetski modifikovane organizme (GMO)

Laboratorija pomenuta u Aneksu Regulative (EC) br. 1829/2003 Evropskog parlamenta i saveta od 22. septembra 2003.g. o genetski modifikovanoj hrani i hrani za životinje ( ).

9. Referentna laboratorija Zajednice za materijal koji može doći u kontakt sa prehrambenim proizvodima

The Joint Research Centre of the Commission

II Referentne laboratorije Zajednice za ispitivanje zdravlja životinja

ANEKS VIII

PRIMENA PROPISA KOJI OSTAJU NA SNAZI PREMA ČLANU 61.

1. Primena propisa koji se baziraju na Direktivi 70/373/EEC iz oblastiu uvođenja metoda analize i uzorkovanja Zajednice za zvanične kontrole hrane za životinje

(a) Prva Direktiva Komisije 71/250/EEC od 15. juna 1971.g. kojom se definišu metode analize Zajednice za zvanične kontrole hrane za životinje ( )

(b) Druga Direktiva Komisije 71/393/EEC od 18. novembra 1971.g. kojom se definišu metode analize Zajednice za zvanične kontrole hrane za životinje ( )

(c) Treća Direktiva Komisije 72/199/EEC od 27. aprila 1972.g. kojom se definišu metode analize Zajednice za zvanične kontrole hrane za životinje ( )

(d) Četvrta Direktiva Komisije 73/46/EEC od 5. decembra 1972.g. kojom definišu metode analize Zajednice za zvanične kontrole hrane za životinje ( )

(e) Prva Direktiva Komisije 76/371/EEC od 1. marta 1976.g. kojom se definišu metode uzorkovanja Zajednice za zvanične kontrole hrane za životinje ( )

(f) Sedma Direktiva Komisije 76/372/EEC od 1. marta 1976.g. kojom se definišu metode analize Zajednice za zvanične kontrole hrane za životinje ( )

(g) Osma Direktiva Komisije 78/633/EEC od 15. juna 1978.g. kojom se definišu metode analize Zajednice za zvanične kontrole hrane za životinje ( )

(h) Deveta Direktiva Komisije 81/715/EEC od 31. jula 1981.g. kojom se definišu metode analize Zajednice za zvanične kontrole hrane za životinje ( )

(i) Deseta Direktiva Komisije 84/425/EEC od 25. jula 1984.g. kojom se definišu metode analize Zajednice za zvanične kontrole hrane za životinje ( )

(j) Jedanaesta Direktiva Komisije 93/70/EEC od 28. jula 1993.g. kojom se definišu metode analize Zajednice za zvanične kontrole hrane za životinje ( )

(k) Dvanaesta Direktiva Komisije 93/117/EC od 17. decembra 1993.g. kojom se definišu metode analize Zajednice za zvanične kontrole hrane za životinje ( )
(l) Direktiva Komisije 98/64/EC od 3. septembra 1998.g. kojom se definišu metode analize Zajednice za utvrđivanje količine amino kiselina, sirovih ulja i masti, kao i olakvindonksa u hrani za životinje ( )

(m) Direktiva Komisije 2003/126/EC od 23. decembra 2003.g. o analitičkom metodu za utvrđivanje sastojaka životinjskog porekla za zvanične kontrole hrane za životinje ( )

(n) Direktiva Komisije 1999/27/EC od 20. aprila 1999.g. kojom se definišu metode analize za utvrđivanje nivoa amprolijuma, diklazurila i karbadoksa u hrani za životinje ( )

(o) Direktiva Komisije 1999/76/EC od 23. jula 1999.g. kojom se definišu metode analize za utvrđivanje nivoa lazalocid natrijuma u hrani za životinje ( )

(p) Direktiva Komisije 2000/45/EC od 6. jula 2000.g. kojom se definišu metode analize za utvrđivanje nivoa vitamina A, vitamina E i triptofana u hrani za životinje ( )

(q) Direktiva Komisije 2002/70/EC od 26. jula 2002.g. kojom se definišu uslovi za utvrđivanje nivoa dioksina i sličnih jedinjenja kao što su polihlorovani bifenili (PCBs) u hrani za životinje ( )

2. Primenom pravila, koja se zasnivaju na Direktivi 95/53/EC od 25. oktobra 1995.g., utvrđuju se principi na kojima se bazira organizacija zvaničnih inspekcija u oblasti ishrane životinja

Direktiva Komisije 98/68 /EC od 10. septembra 1998.g. koja definiše standardni dokument u članu 9(1) Direktive Saveta 95/53/EC i određenih propisa koji se odnose na provere prilikom unošenja hrane za životinje iz trećih zemalja u Zajednicu ( ).

Tehnologija hrane

Magazin posvećen tehnologiji proizvodnje hrane