Uredba (EZ) 853/2004 posebni propisi iz oblasti higijene hrane životinjskog porekla

Ispravke Uredbe (EZ) br. 853/2004 Evropskog parlamenta i saveta
od 29. aprila 2004. kojom se definišu posebni propisi iz oblasti higijene hrane
životinjskog porekla

(Službeni list Evropske unije L 139 od 30. aprila 2004.)

Uredba br. 853/2004 glasi:

Uredba (EZ) BR. 853/2004 EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA
od 29. aprila 2004.

kojom se definišu posebni propisi iz oblasti higijene hrane životinjskog porekla

.
Imajući u vidu Ugovor o osnivanju Evropske zajednice, a posebno član 152(4)(b) istog,

Imajući u vidu predlog Komisije( ),

Imajući u vidu mišljenje Evropskog ekonomskog i socijalnog odbora( ),

Nakon savetovanja sa Odborom regiona,

Postupajući u skladu sa postupkom utvrđenim u članu 251 Ugovora( ),

S obzirom na to da:

(1) Evropski parlament i savet su, u skladu sa Uredbom (EZ) br. 852/2004( ), definisali posebne propise iz oblasti higijene prehrambenih proizvoda za subjekte koji se bave hranom.

(2) Određeni prehrambeni proizvodi mogu predstavljati posebnu vrstu opasnosti po ljudsko zdravlje, zbog čega se zahteva definisanje posebnih propisa iz oblasti higijene. Ovo je posebno slučaj kod hrane životinjskog porekla kod koje se često javljaju mikrobiološke i hemijske opasnosti.

(3) U kontekstu opšte poljoprivredne politike, usvojene su mnoge uredbe kojima se uspostavljaju posebni zdravstveni propisi iz oblasti proizvodnje i stavljanja u promet proizvoda navedenih u aneksu I Ugovora. Pomenuti propisi iz oblasti zdravlja su umanjili trgovinske barijere za one proizvode na koje se odnose, doprinoseći stvaranju unutrašnjeg tržišta čime se obezbeđuje visok stepen zaštite javnog zdravlja.

(4) S obzirom na javno zdravlje, ovi propisi sadrže zajednička načela, naročito ona koja se odnose na odgovornosti proizvođača „i nadležnih organa”, građevinske, operativne i higijenske uslove za objekte, postupak za izdavanje veterinarskog kontrolnog broja objektima, uslove skladištenja i transporta, kao i na zdravstvene oznake.

(5) Ova načela predstavljaju zajedničku osnovu za higijensku proizvodnju hrane životinjskog porekla i omogućavaju uprošćavanje postojećih uredbi.

(6) Poželjno je, kad god je to moguće, vršiti dalje uprošćavanje primenom istih propisa koji će važiti za sve proizvode životinjskog porekla.

(7) Zakonski uslov iz Uredbe (EZ) br. 852/2004, prema kojoj subjekti, koji se bave hranom, u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane nakon primarne proizvodnje i srodnih radnji, moraju uspostaviti, primeniti i nastaviti sa primenom postupaka, koji se baziraju na načelima Analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points – HACCP), takođe dozvoljava uprošćavanje.

(8) Kada se uzmu u obzir svi pomenuti elementi, ponovno definisanje posebnih propisa sadržanih u postojećim uredbama se smatra opravdanim.

(9) Glavni cilj ponovnog definisanja je obezbeđivanje visokog stepena zaštite potrošača kada je reč o bezbednosti hrane, posebno preko subjekata, koji se bave hranom širom Zajednice i primenjuju iste propise, kao i pravilno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta proizvoda životinjskog porekla čime se doprinosi ostvarenju opštih ciljeva u poljoprivredi.

(10) Neophodno je održavati, a gde je to potrebno, i obezbediti zaštitu potrošača i pooštriti detaljne propise iz oblasti higijene proizvoda životinjskog porekla.

(11) Propisi Zajednice ne bi trebalo da se primenjuju kod primarne proizvodnje za

privatnu upotrebu u domaćinstvu ili kod pripreme, rukovanja ili skladištenja hrane za privatnu potrošnju u domaćinstvu. Pored toga, u slučaju kada subjekat, koji se bavi hranom, direktno snabdeva krajnjeg potrošača ili neki lokalni maloprodajni objekat malom količinom primarnih proizvoda ili malom količinom određene vrste mesa, neophodno je zaštititi javno zdravlje primenom nacionalnih zakona, posebno zbog bliskog odnosa između proizvođača i potrošača.

(12) Zakonski uslovi Uredbe (EZ) br. 852/2004 su, generalno govoreći, dovoljni kako bi mogli obezbede ispravnost prehrambenih proizvoda u maloprodajnim objektima, uključujući i direktnu prodaju ili snabdevanje krajnjeg potrošača hranom životinjskog porekla. Ova Uredba bi trebalo da se odnosi na veleprodajne aktivnosti (to jest, kada neki maloprodajni objekat obavlja aktivnosti u cilju snabdevanja nekog drugog objekta hranom životinjskog porekla). Zakonski uslovi Uredbe (EZ) br. 852/2004, sa izuzetkom posebnih temperaturnih uslova, bi trebalo da budu dovoljni za veleprodajne aktivnosti koje podrazumevaju isključivo skladištenje, odnosno prevoz.

(13) Države članice bi trebalo da imaju diskreciono pravo kod odlučivanja o proširenju ili ograničenju primene zakonskih uslova ove Uredbe u cilju obavljanja maloprodaje u skladu sa nacionalnim zakonom. Međutim, one mogu ograničiti njihovu primenu samo ako smatraju da su zakonski uslovi Uredbe (EZ) br. 852/2004 dovoljni za postizanje ciljeva vezanih za bezbednost hrane i kada je snabdevanje hranom životinjskog porekla iz jednog maloprodajnog objekta u neki drugi objekat marginalna, lokalizovana i ograničena aktivnost. Takvo snabdevanje bi trebalo da predstavlja

samo mali deo poslovnih aktivnosti objekta; objekti, koji se snabdevaju, trebalo bi da budu smešteni u neposrednoj blizini; i trebalo bi vršiti snabdevanje samo pojedinih tipova proizvoda ili objekta.

(14) U skladu sa članom 10 Ugovora, države članice moraju da preduzmu sve odgovarajuće mere čime se obezbeđuje da subjekti, koji se bave hranom, ispunjavaju sve obaveze definisane ovom Uredbom.

(15) Sledljivost hrane predstavlja bitan element za postizanje bezbednosti hrane. Pored poštovanja opštih propisa Uredbe (EZ) br. 178/2002(1), subjekti, koji se bave hranom i odgovorni su za objekte koji moraju da budu odobreni u skladu sa ovom Uredbom, trebalo bi da obezbede da na svim proizvodima životinjskog porekla, koji se stavljaju u promet, postoji zdravstvena ili identifikaciona oznaka.

(16) Hrana, uvežena u Zajednicu, mora da bude u skladu sa opštim zakonskim uslovima definisanim Uredbom (EZ) broj 178/2002 ili sa propisima ekvivalentnim propisima Zajednice. Ovim propisima definišu se posebni zakonski uslovi iz oblasti higijene hrane životinjskog porekla koja se uvozi u Zajednicu.

(17) Usvajanje ove Uredbe ne bi trebalo da dovede do smanjenja stepena zaštite postignutog primenom dodatnih garancija, a koje su dogovorene za Finsku i Švedsku prilikom njihovog

prijema u Zajednicu i potvrđene Odlukama Komisije 94/968/EZ(2), 95/50/EZ(3), 95/160/EZ(4), 95/161/E(5) i 95/168/EZ(6) i odlukama Saveta 95/409/EZ(7), 95/410/EZ(8) i 95/411/EZ(9). Ovom Uredbom bi trebalo uspostaviti proceduru za davanje garancija, koje će važiti tokom tranzicionog perioda, za svaku državu članicu koja ima odobreni državni program kontrole koji je, kada je reč o hrani životinjskog porekla, ekvivalentan onim programima odobrenim za Finsku i Švedsku. Uredba broj 2160/2003 Evropskog parlamenta i saveta od 17. novembra 2003. o kontroli salmonele i ostalih navedenih uzročnika zoonoza, koji se prenose putem hrane (10), predviđa slične procedure kada je reč o živim životinjama i priplodnim jajima.

(18) Urbanistički i higijenski uslovi, definisani ovom Uredbom, se prema potrebi primenuju na sve tipove objekata, uključujući mala preduzeća i pokretne klanice.

(19) Fleksibilnost je neophodna u cilju kontinuirane upotrebe tradicionalnih metoda u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade ili distribucije hrane, a i kada je reč o urbanističkim uslovima za objekte. Fleksibilnost je naročito važna kod regiona sa posebnim geografskim ograničenjima, uključujući i najudaljenije regione pomenute u članu 299(2) Ugovora. Međutim, fleksibilnost ne bi trebalo da dovede u pitanje ciljeve vezane za ispravnost prehrambenih proizvoda. Pošto se očekuje da se sva hrana, proizvedena u skladu sa

higijenskim propisima, stavlja u promet na teritoriji Zajednice, postupak, koji omogućava državama članicama fleksibilnost u pristupu, trebalo bi da bude transparentan. Ovaj postupak bi trebalo da omogući, kada je neophodno rešiti određeni spor, diskusiju između članova Stalnog odbora za lanac hrane i zdravlje životinja, ustanovljenog na osnovu Uredbe (EZ) br. 178/2002, pri čemu Komisija koordinira pomenutim procesom i preduzima odgovarajuće mere.

(20) Definicija mehanički otkoštenog mesa (mechanically separated meat – MSM) bi trebalo da bude generička i takva da obuhvata sve metode mehaničkog otkoštavanja. Neophodno je da definicija bude fleksibilna, zbog brzog tehnološkog razvoja u ovoj oblasti. Međutim, tehnički zahtevi za mehanički otkošteno meso bi trebalo da budu različiti u zavisnosti od procene rizika za određeni proizvod, a koja je rezultat primene različitih metoda.

(21) Subjekti, koji se bave hranom, su međusobno povezani, što uključuje i sektor hrane za životinje, vezu između pitanja iz oblasti zdravlja životinja, dobrobiti životinja i javnog zdravlja u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije. Ovo zahteva odgovarajuću komunikaciju između različitih zainteresovanih strana u lancu hrane počev od primarne proizvodnje do maloprodaje.

(22) Da bi se obezbedio odgovarajući pregled lovne divljači, koja se stavlja u promet u Zajednici, tela ulovljenih životinja i unutrašnji organi trebalo bi predati na službeni pregled posle klanja koji se vrši u objektu za obradu i rasecanje mesa divljači. Međutim, da bi se ispoštovala lovačka tradicija, a da to ne ugrozi bezbednost hrane,

neophodno je obezbediti obuku lovcima, koji stavljaju u promet meso lovne divljači koje se koristi za ishranu ljudi. Ovo bi trebalo da osposobi lovce da na licu mesta vrše prvi pregled lovne divljači. U takvim okolnostima nije neophodno da obučeni lovci donose sve unutrašnje organe u objekat za obradu i rasecanje mesa divljači radi pregleda posle klanja ukoliko su izvršili prvi pregled i ustanovili da ne postoje nikakve anomalije ili opasnosti. Međutim, državama članicama bi trebalo dozvoliti uspostavljanje strožijih propisa na njihovoj teritoriji kako bi se uzeli u obzir posebni rizici.

(23) Ovom Uredbom bi trebalo uspostaviti kriterijume za sirovo mleko dok se ne usvoje novi zakonski uslovi za njegovo stavljanje u promet. Ovi kriterijumi bi trebalo da budu vrednosti koje navode na delanje, što znači da u slučaju bilo kakvog prekomernog ubijanja, subjekti, koji se bave hranom, moraju da preduzmu korektivne mere i obaveste nadležne organe. Kriterijumi ne bi trebalo da predstavljaju maksimalnu vrednost koja, kada se prekorači, ne omogućava stavljanje sirovog mleka u promet. To znači da, u izvesnim okolnostima, mleko, koje ne zadovoljava u potpunosti pomenute kriterijume, može biti bezbedno za ishranu ljudi ukoliko se preduzmu odgovarajuće mere. Kada je reč o sirovom mleku i sirovoj masnoći od mleka, koji se direktno koriste za ishranu ljudi, neophodno je omogućiti svakoj državi članici da održi ili uspostavi odgovarajuće zdravstvene mere kako bi se ostvarili ciljevi ove Uredbe na njenoj teritoriji.

(24) Neopodno je da kriterijum za sirovo mleko, koje se koristi za proizvodnju mlečnih proizvoda, bude tri puta viši od kriterijuma za sirovo mleko sakupljeno sa farmi. Kriterijum za mleko, koje se

upotrebljava za proizvodnju mlečnih proizvoda, predstavlja apsolutnu vrednost, dok kriterijum za sirovo mleko, koje je sakupljeno sa farmi, predstavlja prosečnu vrednost. Poštovanje temperaturnih režima definisanih ovom Uredbom neće zaustaviti rast svih bakterija tokom transporta i skladištenja.

(25) Ovo ponovno definisanje znači da postojeći propisi iz oblasti higijene mogu biti ukinuti. Ukidanje propisa iz oblasti higijene je moguće postići zahvaljajući Uputstvu 2004/41/EZ Evropskog parlamenta i saveta od 21. aprila 2004.g., kojim se ukidaju određena uputstva o higijeni hrane i zdravstvenim uslovima proizvodnje i stavljanja u promet pojedinih proizvoda životinjskog porekla, koji se koriste za ishranu ljudi(1).

(26) Osim toga, propisi ove Uredbe koji se odnose na jaja, zamenjuju one iz Odluke Saveta 94/371/EZ od 20. juna 1994.g. kojom se definišu posebni uslovi iz oblasti javnog zdravlja u slučaju stavljanja određene vrste jaja(2) u promet, a koja je, ukidanjem aneksa II Uputstva Saveta 92/118/EEZ(3) proglašena nevažećom.

(27) Zakonima Zajednice, koji regulišu oblast higijene hrane, bi trebalo da se baziraju na naučnom mišljenju. U tom cilju, trebalo bi konsultovati Evropski

organ za bezbednost hrane kad god je to neophodno.

(28) Da bi se uzeo u obzir naučno-tehnički razvoj, trebalo bi obezbediti blisku i efikasnu saradnju između Komisije i država članica unutar Stalnog odbora za lanac hrane i zdravlje životinja.

(29) Zakonske uslove ovog Uputstva ne bi trebalo primenjivati sve dok i poslednji zakon iz grupe novih zakona o higijeni hrane ne stupi na snagu. Takođe je neophodno obezbediti vremenski period od najmanje 18 meseci, koji mora da protekne između stupanja na snagu i primene novih propisa, kako bi sve industrijske grane, na koje se ovi zakonski uslovi odnose, imale dovoljno vremena da se na njih prilagode.

(30) Mere, koje su neophodne za sprovođenje ove Uredbe, bi trebalo usvojiti u skladu sa Odlukom Saveta 1999/468/EZ od 28. juna 1999.g. kojom se definišu postupci za sprovođenje ovlašćenja dodeljenih Komisiji(1).

USVOJILI SU SLEDEĆU UREDBU:

POGLAVLJE 1
.

Opšte odredbe

Član 1

Obim

1. Ovom Uredbom definišu se posebni propisi iz oblasti higijene hrane životinjskog porekla za subjekte koji se bave hranom. Ovi propisi su dopuna propisima definisanim Uredbom (EZ)

broj 852/2004. Pomenuti propisi moraju se primenjivati kod neprerađenih i prerađenih proizvoda životinjskog porekla.

2. Ukoliko izričito nije navedeno suprotno, ova Uredba se ne primenjuje kod hrane koja sadrži kako proizvode biljnog porekla, tako i prerađene proizvode životinjskog porekla. Međutim, prerađeni proizvodi životinjskog porekla, upotrebljeni za pripremanje takve hrane, moraju se dobijati i sa njima se mora postupati u skladu za zakonskim uslovima ove Uredbe.

3. Ova Regulativa se ne primenjuje kod:

(a) primarne proizvodnje za ličnu upotrebu u domaćinstvima;

(b) domaće pripreme, rukovanja ili skladištenja hrane za ličnu potrošnju u domaćinstvima;

(c) direktnog snabdevanja, od strane proizvođača, krajnjeg potrošača malim količinama primarnih proizvoda ili lokalnih maloprodajnih objekata koji direktno snabdevaju krajnjeg potrošača;

(d) direktnog snabdevanja krajnjeg potrošača, od strane proizvođača, malim količinama mesa živine, lagomorfa, zaklanih na farmama, ili lokalnih maloprodajnih objekata, koji pomenutim mesom, direktno snabdevaju krajnjeg potrošača;

(e) lovaca, koji direktno snabdevaju krajnjeg potrošača malim količinama lovne divljači ili mesom lovne divljači, odnosno lokalne maloprodajne objekte koji direktno snabdevaju krajnjeg potrošača.

4. Države članice moraju da, u skladu sa nacionalnim zakonom, počnu sa primenom

propisa kojima su regulisane aktivnosti i lica iz stava 3(c), (d) i (e). Takvi državni
propisi moraju da obezbede ostvarenje ciljeva ove Uredbe.

5. (a) Ukoliko izričito nije navedeno suprotno, ova Uredba se ne primenjuje kod maloprodaje.

(b) Međutim, ova Uredba se primenjuje kod maloprodaje u slučaju snabdevanja drugog objekta hranom životinjskog porekla, osim ako:

(i) operacije ne uključuju samo skladištenje ili transport, u kom slučaju se ipak moraju primeniti posebni temperaturni režimi definisani u aneksu III;

ili

(ii) snabdevanje hranom životinjskog porekla ne podrazumeva situaciju kada jedan maloprodajni objekat snabdeva samo druge maloprodajne objekte, i koja, u skladu sa državnim zakonom, ne predstavlja samo marginalnu, lokalizovanu i ograničenu aktivnost.

(c) države članice mogu usvojiti nacionalne mere da bi primenile zakonske uslove ove Uredbe, a koje važe kod maloprodajnih objekata koji se nalaze na njihovoj teritoriji i na koje se ona ne bi odnosila što je u skladu sa podstavom (a), odnosno (b).

(6) Ova Uredba se primenjuje bez povrede sledećeg:

(a) relevantnih propisa iz oblasti zdravlja životinja i javnog zdravlja, što uključuje i mnogo strožije propise za prevenciju, kontrolu i iskorenjivanje određenih prenosivih spongiformnih encefalopatija;

(b) uslova za dobrobit životinja;

Član 2

Definicije

U smislu ove Uredbe primenjuju se sledeće definicije:

1. definicije date u Uredbi (EZ) br. 178/2002;

2. definicije date u Uredbi (EZ) br. 852/2004;

3. definicije date u aneksu I;

4. sve stručne definicije sadržane u aneksima II i III.

POGLAVLJE II
.

Obaveze subjekata koji se bave hranom

Član 3

Opšte obaveze

1. Subjekti, koji se bave hranom, moraju svoje aktivnosti da obavljaju u skladu sa relevantnim odredbama iz aneksa II i III.

2. Subjekti, koji se bave hranom, ne smeju koristiti nijednu drugu supstancu osim vode za piće ili, ako je Uredbom (EZ) br. 852/2004 ili ovom Uredbom to dozvoljeno, čiste vode – za otklanjanje površinske kontaminacije sa proizvoda životinjskog porekla, osim ako upotreba pomenute supstance nije odobrena u

skladu sa postupkom pomenutim u članu 12(2). Subjekti, koji se bave hranom, takođe moraju da obavljaju svoje aktivnosti u skladu sa uslovima upotrebe koji mogu biti usvojeni u skladu sa istom procedurom. Upotreba odobrene supstance ne sme da utiče na obavezu subjekta, koji se bavi hranom, da obavlja svoje aktivnosti u skladu sa zakonskim uslovima ove Uredbe.

Član 4

Registracija objekata i izdavanje veterinarskog kontrolnog broja

1. Subjekti, koji se bave hranom, stavljaju u promet svoje proizvode životinjskog porekla, koji su proizvedeni u Zajednici, samo ako su isključivo pripremljeni i ako je njima rukovano u objektima:

(a) koji ispunjavaju relevantne zakonske uslove Uredbe (EZ) br. 852/2004, uslove iz aneksa II i III ove Uredbe i druge relevantne uslove zakona o hrani;

(b) čija je registracija izvršena od strane nadležnih organa ili kada je, u skladu sa stavom 2, neophodno objektima izdati vetrinarski kontrolni broj od strane nadležnih organa.

2. Bez povrede člana 6(3) Uredbe (EZ) br. 852/2004, objekti za rukovanje proizvodima životinjskog porekla za koje su uslovi definisani u aneksu III ove Uredbe, ne smeju da obavljaju delatnost ukoliko nisu dobili veterrinarski kontrolni broj od nadležnog organa što je u skladu sa stavom 3 ovog člana, sa izuzetkom onih objekata koji jedino obavljaju sledeće:

(a) primarnu proizvodnju;

(b) transport;

ili

(d) maloprodaju osim onih na koje se ova Uredba odnosi u skladu sa članom 1(5)(b).

3. Objekat, koji mora da dobije veterinarski kontrolni broj u skladu sa stavom 2, ne sme da radi, ukoliko nadležni organ nije, u skladu sa Uredbom (EZ) br. 854/2004 Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004.g., kojom se definišu posebni propisi za organizaciju zvaničnih kontrola proizvoda životinjskog porekla koji se koriste za ishranu ljudi(1), objektu izdao:

(a) veterinarski kontrolni broj kako bi mogao da obavlja svoju delatnost nakon izvršene posete objektu;

ili

(b) uslovno odobrenje.

4. Subjekti, koji se bave hranom, sarađuju sa nadležnim organima što je u skladu sa Uredbom (EZ) br. 854/2004. Subjekti, koji se bave hranom posebno moraju da obezbede obustavu rada u objektu ukoliko nadležni organ odobrenje, koji je izdao povuče, ili ukoliko objekat u slučaju uslovnog odobrenja ne produži isto ili ne dobije puno odobrenje.

5. Ovim se članom ne sprečavaju objekti da stavljaju hranu u promet u periodu između datuma početka primene ove Uredbe i prve sledeće inspekcije koju nadležni organ obavi, ukoliko objekat:

(a) može da dobije veterinarski kontrolni broj u skladu sa stavom 2 i stavi svoje proizvode životinjskog porekla u promet u skladu sa zakonodavstvom Zajednice neposredno pre početka primene ove Uredbe;

ili

(b) predstavlja takvu vrstu objekta za koji nije bilo neophodno izdati veterinarski kontrolni broj pre početka primene ove Uredbe.

Član 5

Zdravstvena i identifikaciona oznaka

1. Subjektu, koji se bavi hranom, ne sme da stavi u promet proizvod životinjskog porekla iz objekta, koji mora da dobije veterinarski kontrolni broj u skladu sa članom 4(2), ukoliko nema:

a) ili zdravstvena oznaka koji se stavlja u skladu sa Uredbom (EZ) br. 854/2004;

ili

(b) ukoliko pomenutom uredbom nije predviđeno stavljanje zdravstvene i identifikacione oznake stavljenih u skladu sa aneksom II, odeljak I ove Uredbe.

2. Subjekat, koji se bavi hranom, može staviti identifikacionu oznaku na proizvod životinjskog porekla samo ako je proizvod proizveden u skladu sa ovom Uredbom i u objektima koji ispunjavaju uslove iz člana 4.

3. Subjekti, koji se bave hranom, ne smeju da uklone zdravstvenu oznaku, koji je stavljen u skladu sa Uredbom (EZ) br. 854/2004, ukoliko se meso ne raseca ili prerađuje, odnosno obrađuje na drugi način.

Član 6

Proizvodi životinjskog porekla van
Zajednice

1. Kada subjekti, koji se bave hranom, uvoze proizvode životinjskog porekla iz trećih zemalja moraju da obezbede da se uvoz vrši samo ukoliko:

(a) se treća zemlja, iz koje se roba otprema, nalazi na listi, sačinjenoj u skladu sa članom 11 Uredbe (EZ) br. 854/2004, trećih zemalja iz kojih je uvoz tog proizvoda dozvoljen;

(b) (i) se objekat, iz kojeg je taj proizvod otpremljen i u kojem je dobijen i pripremljen, nalazi na listi objekata iz kojih je uvoz tog proizvoda dozvoljen, a koja je sačinjena u skladu sa članom 12 Uredbe (EZ) br. 854/2004, u slučaju kada je to primenjivo.

(ii) u slučaju svežeg mesa, mlevenog mesa, proizvoda od mesa i mehanički otkoštenog mesa, proizvod dobijen od mesa iz klanica i pogona za rasecanje, koji se nalaze na listama sačinjenim i ažuriranim u skladu sa članom 12 Uredbe (EZ) br. 854/2004, odnosno mesa dobijenog iz odobrenih objekata Zajednice,

(iii) u slučaju živih školjki i ostalih mekušaca, bodljokožaca, plaštaša i morskih puževa, proizvodnja obavlja u oblasti koja se nalazi na listi sačinjenoj u skladu sa članom 13 te Uredbe, kada je to primenjivo;

(i) uslove ove Uredbe, uključujući i uslove iz člana 5 koji se odnose na zdravstvenu i identifikacionu oznaku;

(ii) uslove Uredbe (EZ) br. 852/2004;

(iii) bilo koji od uslova uvoza definisanih u skladu sa zakonodavstvom Zajednice koje uređuje oblast kontrole uvoza proizvoda životinjskog porekla,

(d) ukoliko su uslovi iz člana 14 Uredbe (EZ) br. 854/2004, koji se odnose na sertifikate i dokumenta, zadovoljeni u slučaju kada je to primenjivo.

2. Izuzetno od stava 1, uvoz proizvoda od ribe može takođe da se vrši u skladu sa posebnim odredbama definisanim u članu 15 Uredbe (EZ) br. 854/2004.

3. Subjekti, koji se bave hranom i koji uvoze proizvode životinjskog porekla, moraju da se obezbede da:

(a) proizvodi podležu kontroli nakon uvoza u skladu sa Uputstvom 97/78/EZ(1);

(b) uvoz bude u skladu sa uslovima Uputstva 2002/99/EZ(2);

4. Subjekti, koji se bave hranom i koji uvoze hranu koja sadrži kako proizvode biljnog porekla tako i prerađene proizvode životinjskog porekla, moraju da obezbede da navedeni prerađeni proizvodi životinjskog porekla, sadržani u takvoj hrani, zadovoljavaju uslove navedene u stavovima od 1 do 3. Oni moraju da budu u mogućnosti da pokažu da su tako postupili (na primer, putem odgovarajuće dokumentacije ili sertifikata, koji ne moraju da izgledaju kao što je navedeno u stavu 1(d)).

POGLAVLJE III
.

Promet

Član 7

Dokumentacija

1. Kada je, u skladu sa aneksom II, odnosno ili III, potrebno da subjekti, koji se bave hranom, obezbede da pošiljke proizvoda životinjskog porekla prate sertifikati i ostala dokumentacija.

2. U skladu sa postupkom navedenim u članu 12(2) :

(a) mogu se izraditi modeli dokumenata:

(b) mogu se doneti odredbe za upotrebu dokumenata u elektronskoj formi.

Član 8

Posebne garancije

1. Subjekti, koji se bave hranom i koji nameravaju da stave dole navedenu hranu životinjskog porekla u promet u Švedskoj ili Finskoj, moraju da obavljaju aktivnosti u skladu sa

propisima navedenim u stavu 2 kada je reč o salmoneli:

(a) goveđe i svinjsko meso, što uključuje i mleveno meso, ali ne i poluproizvode od mesa, koji zahtevaju dalju preradu, i mehanički otkošteno meso;

(b) živinsko meso sledećih vrsta: domaća živina, ćurke, biserke, patke i guske, što uključuje i mleveno meso, ali ne i poluproizvode od mesa, koji zahtevaju dalju preradu, i mehanički otkošteno meso;

2.(a) U slučaju goveđeg, svinjskog mesa i živinskog mesa, uzorci iz pošiljaka moraju se prvo uzeti u objektima za isporuku i obaviti mikrobiološka ispitivanja pri čemu su rezultati negativni što je u skladu sa zakonodavstvom Zajednice.

(b) U slučaju jaja, centri za pakovanje moraju da pruže garancije, kojima potvrđuju da pošiljke potiču iz jata, koja su bila mikrobiološki ispitana, pri čemu su rezultati negativni što je u skladu sa zakonodavstvom Zajednice.

(c) U slučaju goveđeg i svinjskog mesa, nije potrebno sprovesti ispitivanja navedena u podstavu (a) kod pošiljaka namenjenih objektima u kojima se obavlja pasterizacija, sterilizacija ili prerada sa sličnim rezultatom. U slučaju jaja, nije potrebno sprovesti ispitivanje, navedeno u podstavu (b), kod pošiljki namenjenih proizvodnji prerađenih proizvoda koja je takva da garantuje eliminaciju salmonele.

(d) Ispitivanja, navedena u podstavu (a) i (b), ne treba sprovoditi kod prehrambenih proizvoda iz objekta, koji

je pod programom kontrole, koji je priznat kada je reč o hrani životinjskog porekla i u skladu sa postupkom navedenom u članu 12(2), kao program ekvivalentan onom koji je odobren za Švedsku i Finsku.

(e) U slučaju goveđeg, svinjskog i živinskog mesa, trgovački dokument ili sertifikat, prilagođen modelu definisanom u zakonodavstvu Zajednice, mora da prati hranu kako bi se potvrdilo da:

(i) su kontrole navedene u podstavu (a) sprovedene pri čemu su rezultati negativni;

ili

(ii) je namena mesa jedna od namena navedenih u podstavu (c);

ili

(iii) meso dolazi iz jednog od objekata koji su obuhvaćeni podstavom (d).

(f) U slučaju jaja, sertifikat, kojim se potvrđuje da su ispitivanja, navedena u podstavu (b), sprovedena pri čemu su rezultati negativni, ili da je predviđeno da će se jaja upotrebljavati na način koji je naveden u podstavu (c), mora da prati pošiljku.

3. U skladu sa postupkom navedenim u članu 12(2):

(a) uslovi iz stavova 1 i 2 mogu biti ažurirani kako bi se posebno uzele u obzir izmene programa kontrole država članica, odnosno usvajanje mikrobioloških kriterijuma u skladu sa Uredbom (EZ) br. 852/2004;

(b) propisi, definisani u stavu 2 i koji se odsnose na bilo koji od prehrambenih

proizvoda navedenih u stavu 1, mogu se proširiti, u celosti ili delimično, i obuhvatiti bilo koju državu članicu, odnosno bilo koju oblast države članice, koja ima program kontrole priznat kao program, koji je ekvivalentan onome koji je odobren za Švedsku i Finsku kada je reč o hrani životinjskog porekla.

4. Pod „programom kontrole“ u smislu ovog člana podrazumeva se program kontrole odobren u skladu sa Uredbom (EZ) br. 2160/2003.

POGLAVLJE IV
.

Završne odredbe

Član 9

Mere za implementaciju i prelazne mere

Mere za implementaciju i prelazne mere mogu biti definisane u skladu sa postupkom navedenim u članu 12(2).

Član 10

Dopune i izmene aneksa II i III

1. Aneksi II i III se mogu izmeniti, odnosno ažurirati u skladu sa postupkom navedenim u članu 12(2), pri čemu se uzima u obzir sledeće:

(a) izrada priručnika za dobru praksu;

(b) iskustvo stečeno primenom sistema baziranih na HACCP metodi u skladu sa članom 5 Uredbe (EZ) br. 852/2004;

(c) tehnološka dostignuća i rezultati u praksi koji iz njih proizilaze, kao i očekivanja potrošača u pogledu sastava hrane;

(d) saveti naučnika, posebno kada je reč o proceni novih rizika;

(e) mikrobiološki i temperaturni kriterijumi za prehrambene proizvode;

(f) izmene u načinu ishrane.

2. Izuzeće aneksa II i III je moguće u skladu sa postupkom navedenim u članu 12(2), pod uslovom da ne utiču na ostvarivanje ciljeva ove Uredbe.

3. Države članice mogu da usvoje, a da ne dovedu u pitanje ostvarenje ciljeva ove Uredbe, nacionalne mere koje su u skladu sa stavima 4 i 8 kojima se vrši izmena uslova definisanih u aneksu III.

4. (a) Nacionalne mere, navedene u stavu 3, imaju za cilj:

(i) obezbeđivanje kontinuirane upotrebe tradicionalnih metoda u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade ili distribucije hrane;

(ii) prilagođavanje potreba prehrambenih preduzeća, koja se nalaze u oblastima sa posebnim geografskim ograničenjima.

(b) U drugim slučajevima, one se primenjuju samo kod izgradnje, situacionog plana i opreme objekata.

5. Svaka država članica, koja želi da usvoji nacionalne mere navedene u stavu 3, mora o tome da obavesti Komisiju i ostale države članice. Svako obaveštenje mora da:

(a) sadrži detaljni opis zakonskih uslova koji, po mišljenju date države članice, treba da budu izmenjeni, kao i prirodu tražene izmene;

(b) sadrži opis prehrambenih proizvoda i predmetnih objekata;

izvršene analize rizika i svih mera koje treba preduzeti da takva izmena ne ugrozi ciljeve ove Uredbe;

(d) pruži bilo koju drugu relevantnu informaciju.

6. Ostale države članice imaju rok od od tri meseca od prijema obaveštenja, navedenog u stavu 5, da pošalju pismene komentare Komisiji. U slučaju izmena, koje proističu iz stava 4(b), ovaj se rok, na zahtev bilo koje države članice, produžava na četiri meseca. Komisija može, a kada dobije pismene komentare od jedne ili više država članica onda je i u obavezi, da konsultuje države članice preko Odbora navedenog u članu 12(1). Komisija može da odluči, u skladu sa procedurom navedenom u članu 12(2), da li se predviđene mere mogu implementirati, i dopuniti, ako je to potrebno, odgovarajućim amandmanima. Kada je potrebno, Komisija može da predloži opšte mere u skladu sa stavom 1 ili 2 ovog člana.

7. Država članica može usvojiti nacionalne mere, kojima se vrši izmena uslova iz aneksa III, jedino:

a) ukoliko su u skladu sa odlukom usvojenom u skladu sa stavom 6;

b) ukoliko, posle isteka perioda pomenutog u stavu 6, Komisija nije obavestila države članice da je primila pismene komentare ili da namerava da predloži usvajanje odluke u skladu sa stavom 6;

ili

c) u skladu sa stavom 8.

8. Država članica može da, na svoju inicijativu i prema opštim odredbama Ugovora, zadrži ili donese nacionalne propise:

(a) kojima se zabranjuje ili ograničava promet sirovog mleka ili sirove masnoće od mleka, koji se direktno koriste za ishranu ljudi, a unutar njene teritorije;

ili

(b) kojima se odobrava upotreba, uz odobrenje nadležnih organa, sirovog mleka, koje ne zadovoljava kriterijume definisane u aneksu III, odeljak IX, kada je reč o broju bakterija i somatskih ćelija kod proizvodnje sireva sa periodom starenja ili zrenja od najmanje 60 dana, i mlečnih proizvoda dobijenih proizvodnjom takvih sireva, pod uslovom da ovo ne dovodi u pitanje ostvarenje ciljeva ove Uredbe.

Član 11

Posebne odluke

Bez povrede opšte primene člana 9 i člana 10(1), mogu se definisati mere za implementaciju, ili usvojiti dopune aneksa II, odnosno aneksa III u skladu sa postupkom navedenom u članu 12(2) u cilju:

1. definisanja propisa za prevoz mesa dok je još toplo;

2. određivanja, kada je reč o mehanički otkoštenom mesu, nivoa kalcijuma koji nije mnogo viši od nivoa kalcijuma u mlevenom mesu;

3. definisanja drugih tretmana primenjivih u objektu za preradu živih školjki i ostalih mekušaca iz proizvodnih zona klase B ili C koji nisu bili podvrgnuti pročišćavanju ili presađivanju;

4. nabrajanja priznatih metoda ispitivanja na prisustvo morskih biotoksina;

5. definisanja dodatnih zdravstvenih standarda za žive školjke i ostale

mekušce u saradnji sa relevantnom referentnom laboratorijom Zajednice, što uključuje i:

(a) granične vrednosti i metode analize za druge morske biotoksine;

(b) procedure ispitivanja virusa i virusološke standarde;

(c) planove uzorkovanja i metode, kao i tolerance za analizu, koji se primenjuju radi provere usklađenosti sa zdravstvenim standardima;

6. definisanja zdravstvenih standarda ili provera, kada postoji naučni dokaz koji ukazuje na to da su oni neophodni u cilju zaštite javnog zdravlja;

7. proširivanja poglavlja IX u odeljku VII aneksa III na žive školjke i mekušce osim na pektinide;

8. navođenja kriterijuma na osnovu kojih se donosi odluka da li epidemiološki podaci ukazuju da jedno mesto ribolova nije opasno po zdravlje kada je reč o prisustvu parazita i, kao rezultat toga, donosi se odluka kada nadležni organi mogu da izdaju dozvolu subjektima, koji se bave hranom, da ne zamrzavaju proizvode od ribe u skladu sa aneksom III, odeljak VIII, poglavlje III, deo D;

9. definisanja kriterijuma za svežinu i graničnih vrednosti za histamin
i ukupnu količinu isparljivog azota kod
proizvoda od ribe;

10. izdavanja dozvole za upotrebu sirovog mleka u proizvodnji određenih mlečnih proizvoda kada ono ne zadovoljava kriterijume definisane u aneksu III, odeljak IX kada je reč o broja bakterija i somatskih ćelija;

11. određivanja maksimalno dozvoljene količine za ukupnu količinu rezidua različitih antibiotika u sirovom mleku, bez povrede odredbi Uputstva 96/23/EZ(1);

12. davanja odobrenja za ekvivalentne procesa proizvodnje želatina, opdnosno kolagena.

Član 12

Procedura Odbora

1. Komisiji pomaže Stalni odbor za lanac hrane i zdravlje životinja.

2. U slučaju kada se upućuje naovaj stav, primenjuju se članovi 5 i 7 Odluke 1999/468/EZ, imajući u vidu odredbe člana 8 iste Odluke.

Period predviđen u članu 5(6) Odluke 1999/468/EZ određeuje se na tri meseca.

3. Odbor usvoja svoj Poslovnik.

Član 13

Konsultacije sa Evropskim organom za bezbednost hrane

Komisija se konsultuje sa Evropskim organom za bezbednost hrane po bilo kom pitanju, koje spada u domen ove Uredbe, a koje bi moglo da ima značajan uticaj na javno zdravlje, a posebno to čini pre podnošenja predloga za proširenje aneksa III, odeljak III na druge životinjske vrste.

Član 14

Podnošenje izveštaja Evropskom parlamentu
i savetu

1. Komisija podnosi, najkasnije do 20. maja 2009., izveštaj Evropskom parlamentu i savetu u kome razmatra iskustvo stečeno na osnovu implementacije ove Uredbe.

2. Komisija, ukoliko je to potrebno, uz izveštaj dostavlja i odgovarajuće predloge.

Član 15

Ova Regulativa stupa na snagu 20 dana od dana objavljivanja u Službenom listu Evropske unije.

Njena primena započinje 18 meseci nakon stupanja na snagu sledećih akata:

(a) Uredbe (EZ) br. 852/2004;

(b)Uredbe (EZ) br. 854/2004;

Međutim, njena primena neće započeti pre 1. januara 2006.

Ova Regulativa je obavezna u celosti i neposredno je primenljiva u svim državama članicama.

Sačinjeno u Strazburu, 29. aprila 2004.g.

Za Evropski parlament Za Savet
Predsednik Predsednik
P. Cox M. McDowell

Aneks I

DEFINICIJE

U smislu ove Uredbe:

1. MESO

1.1 Pod „mesom“ se podrazumevaju jestivi delovi životinja navedeni u tačkama od 1.2 do 1.8, što uključuje i krv.

1.2 Pod „domaćim papkarima“ se podrazumevaju domaća goveda (uključujući i vrste Bubalus Bubalus i Bison Bison), svinje, svinje, ovce i koze, kao i domaći jednopapkari.

1.3. Pod „živinom“ se podrazumevaju gajene ptice, uključujući i ptice koje se ne smatraju domaćim, ali se uzgajaju kao domaće životinje, sa izuzetkom ptica trkačica.

1.4. Pod „lagomorfima“ se podrazumevaju zečevi, kunići i glodari.

1.5. Pod „lovnom divljači“ se podrazumevaju:

- divlji papkari, lagomorfi, kao i ostali kopneni sisari, koji se love zbog ishrane ljudi i koji se smatraju lovnom divljači prema važećim zakonima u predmetnoj državi članici, uključujući i sisare koji slobodni žive na ograđenoj teritoriji slično kao lovna divljač:

- divlje ptice koje se love zbog ishrane ljudi.

1.6.Pod „gajenom divljači“ se podrazumevaju gajene ptice trkačice i gajeni kopneni sisari izuzev onih navedenih u tački 1.2.

1.7.Pod „sitnom lovnom divljači“ se podrazumevaju divlje lovne ptice, lagomorfi koji žive slobodno u divljini.

1.8.Pod „krupnom lovnom divljači“ se podrazumevaju divlji kopneni sisari koji žive slobodno u divljini, a koji ne potpadaju pod definiciju sitne lovne divljači.

1.9.Pod „trupom“ se podrazumeva telo životinje nakon klanja i obrade.

1.10.Pod „svežim mesom“ se podrazumeva meso, koje nije prošlo ni kroz jedan proces konzervacije, osim rashlađivanja, zamrzavanja ili brzog zamrzavanja, uključujući i meso koje je vakuumski umotano ili umotano pod kontrolisanom atmosferom.

1.11.Pod „klaničnim otpadom“ se podrazumevaju sveže meso osim leša, uključujući tu i iznutrice i krv.

1.12.Pod „iznutricama“ se podrazumevaju organi grudne, trbušne i karlične duplje, kao i dušnik i jednjak, a kod ptica guša.

1.13.Pod „mlevenim mesom“ se podrazumeva meso bez kostiju koje je samleveno na sitne parčiće i koje sadrži manje od 1% soli.

1.14.Pod „mehanički otkoštenim mesom“ ili „MSM (mechanically separated meat)“ se podrazumeva proizvod koji je dobijen odvajanjem mesa sa kostiju na kojima je ostalo mesa nakon otkoštavanja ili sa trupa živine, pri čemu se koriste mehanička sredstva koja uzrokuju gubitak ili modifikaciju strukture mišićnih vlakana.

1.15.Pod „poluproizvodima od mesa“ se podrazumeva sveže meso, uključujući i meso koje je usitnjeno, kome se dodaju prehrambeni proizvodi, začini ili aditivi, odnosno meso, koje je bilo izloženo procesima koji nisu uspeli da modifikuju dovoljno unutrašnju strukturu mišićnog vlakna i tako eliminišu karakteristitke svežeg mesa.

1.16.Pod „klanicom“ se podrazumeva objekat koji se koristi za klanje i obradu životinja čije je meso namenjeno ljudskoj ishrani.

1.17.Pod „objektom za rasecanje“ se podrazumeva objekat u kome se vrši otkoštavanje, odnosno rasecanje mesa.

1.18.Pod „objektom za obradu i rasecanje divljači“ se podrazumevaju svi objekti u kojima se divljač i meso divljači, dobijeni nakon lova, pripremaju za stavljanje u promet.

2. ŽIVE ŠKOLJKE I OSTALI MEKUŠCI

2.1.Pod „školjkama i ostalim mekušcima“ se podrazumevaju lamelibranhije koje se hrane filtriranjem.

2.2.Pod „morskim biotoksinima“ se podrazumevaju otrovne supstance, koje školjke i ostali mekušci sakupljaju, posebno kao rezultat ishrane planktonom koji sadrži toksine.

2.3.Pod „kondicioniranjem“ se podrazumeva skladištenje živih školjki i ostalih mekušaca, koji stižu iz proizvodnih zona klase A, centara za pročišćavanje ili centralnih objekata za isporuku u cisternama ili nekim drugim uređajima koji sadrže čistu morsku vodu, ili su na prirodnim lokacijama radi otklanjanja peska, blata ili sluzi radi očuvanja ili poboljšanja organoleptičkih svojstava, a i kako bi se obezbedilo da proizvodi budu u dobrom stanju pre umotavanja ili pakovanja.

2.4.Pod „sakupljačem“ se podrazumeva svako fizičko ili pravno lice koje sakuplja žive školjke i ostale mekušce na bilo koji način sa žetvene lokacije za potrebe daljeg rukovanja ili stavljanja u promet.

2.5.Pod „proizvodnom zonom“ se podrazumeva svaka zona mora, ušća ili lagune koja sadrži bilo prirodno stanište školjki i mekušaca bilo lokacije koje se koriste za uzgajanje školjki i mekušaca, a iz kojih se vade žive školjke i mekušci.

2.6.Pod „zonom presađivanja“ se podrazumeva svaka zona mora, ušća ili lagune sa granicama obeleženim bovama, stubovima ili nekim drugim fiksnim sredstvom, a koja se koristi isključivo za pročišćavanje živih školjki i ostalih mekušaca.

2.7.Pod „centralnim objektom za isporuku“ se podrazumeva svaki objekat na obali ili na moru za prijem, kondicioniranje, pranje, čišćenje, sortiranje, umotavanje i pakovanje živih školjki i ostalih mekušaca koji se koriste za ishranu ljudi.

2.8.Pod „objektom za pročišćavanje“ se podrazumeva objekat sa rezervoarima koji se napajaju čistom morskom vodom u koje se stavljaju žive školjke i ostali mekušci na period koji je potreban da se smanji stepen kontaminacije kako bi se mogli koristiti za ishranu ljudi.

2.9.Pod „presađivanjem“ se podrazumeva prebacivanje živih školjki i mekušaca do zone mora, lagune ili ušća na potreban vremenski period radi smanjenja stepena kontaminacije kako bi se mogli koristiti za ishranu ljudi. To ne uključuje posebne operacije prebacivanja školjki i ostalih mekušaca do zona koje su pogodnije za dalji rast ili tov.

3. RIBA

3.1.Pod „ribom“ se podrazumevaju sve morske ili slatkovodne životinje (izuzev živih školjki i ostalih mekušaca, živih bodljokožaca, živih plaštaša i živih morskih puževa, kao i svih sisara, reptila i žaba) bez obzira da li su divlje ili uzgajane, a što uključuje sve jestive oblike, delove ili proizvode navedenih životinja.

3.2.Pod „brodom fabrikom“ se podrazumeva svaki brod na kojem se proizvodi od ribe podvrgavaju jednoj ili većem broju sledećih operacija, a nakon kojih sledi uvijanje ili pakovanje, odnosno, ako je potrebno, rashlađivanje ili zamrzavanje: filetiranje, sečenje na komade, skidanje kože, vađenje mesa iz kućice, vađenje iz ljušture i skidanje ljušture, usitnjavanje ili prerada.

3.3.Pod „brodom hladnjačom“ se podrazumeva svaki brod na kojem se vrši zamrzavanje ribe, kada je to potrebno nakon pripremnih radova kao što je iskrvarenje, uklanjanje glave, utrobe i peraja, a nakon kojih sledi, kada je potrebno, umotavanje ili pakovanje.

3.4.Pod „mehanički otkoštenim proizvodom od ribe“ se podrazumevaju svi proizvodi dobijeni odvajanjem mesa od proizvoda od ribe uz upotrebu mehaničkih sredstava koji za rezultat imaju gubitak ili modifikaciju strukture mesa.

3.5.Pod „svežim proizvodima od ribe“ se podrazumevaju neobrađeni proizvodi od ribe ribu, bilo da su celi ili pripremljeni, što uključuje i proizvode koji se pakuju pod vakuumom ili u modifikovanoj atmosferi, koji nisu bili izloženi nijednom tretmanu osim rashlađivanja, a u cilju konzervisanje.

3.6.Pod „pripremljenim proizvodima od ribe“ se podrazumevaju neobrađeni proizvodi od ribe koji su bili podvrgnuti operaciji kojom je narušena njihova anatomska celina kao što je vađenje utrobe, odstranjivanje glave, sečenje na komade, filetiranje i seckanje.

4. MLEKO

4.1.Pod „sirovim mlekom“ se podrazumeva mleko proizvedeno lučenjem mlečnih žlezda gajenih životinja, koje nije zagrevano na temperaturi višoj od 40ºC, niti je izlagano nikavom tretmanu sa istim efektom.

4.2.Pod „gazdinstvom za proizvodnju mleka“ se podrazumeva gazdinstvo na kome se uzgaja jedna ili veći broj životinja radi proizvodnje mleka u cilju stavljanja mleka u promet kao prehrambenonog proizvoda.

5. JAJA

5.1.Pod „jajima“ se podrazumevaju jaja u ljusci, osim onih koja su razbijena, inkubirana ili termički obrađena, odnosno to su jaja koja su snele gajene ptice i koja se direktno koriste za ishranu ljudi ili za pripremanje proizvoda od jaja.

5.2.Pod „tečnim jajima“ se podrazumeva neprerađeni sadržaj jaja nakon uklanjanja ljuske.

5.3.Pod „napuklim jajima“ se podrazumevaju jaja sa oštećenom ljuskom i netaknutom membranom.

5.4.Pod „centrom za pakovanje“ se podrazumeva objekat u kojem se jaja sortiraju po kvalitetu i težini.

6. ŽABLJI BATACI I PUŽEVI

6.1.Pod „žabljim batacima“ se podrazumeva zadnji deo tela vrsta RNA (iz familije Ranidae) koji je podeljen poprečnim rezom iza prednjih udova, a unutrašnji organi i koža su uklonjeni.

6.2.Pod „puževima“ se podrazumevaju kopnene vrste puževa Helix pomatiaLinné, Helix aspersaMuller, Helix lucorum i vrste iz familije Achatinidae.

7. PRERAĐENI PROIZVODI

7.1.Pod „proizvodima od mesa“ se podrazumevaju proizvodi, koji su dobijeni preradom mesa ili daljom preradom takvih proizvoda, tako da rez po površini pokazuje da proizvod više nema svojstva svežeg mesa.

7.2.Pod „mlečnim proizvodima“ se podrazumevaju prerađeni proizvodi, koji su dobijeni preradom sirovog mleka, odnosno daljom preradom pomenutih prerađenih proizvoda.

7.3.Pod „proizvodima od jaja“ se podrazumevaju prerađeni proizvodi koji su dobijeni preradom jaja, odnosno koji su dobijeni od različitih komponenti ili mešavine jaja, ili su se dobijaju daljom preradom pomenutih prerađenih proizvoda.

7.4.Pod „prerađenim proizvodima od ribe“ se podrazumevaju prerađeni proizvodi koji su dobijeni preradom proizvoda od ribe ili su dobijeni daljom preradom pomenutih prerađenih proizvoda.

7.5.Pod „topljenom životinjskom mašću“ se podrazumeva mast dobijena topljenjem masnog tkiva mesa, uključujući i kosti, i koja se koristi za ishranu ljudi.

7.6.Pod „čvarcima“ se podrazumevaju ostaci dobijeni nakon topljenja koji sadrže proteine, kao i nakon delimičnog odvajanja masti i vode.

7.7.Pod „želatinom“ se podrazumeva prirodan, rastvorljivi protein, bilo u želatinastom obliku bilo u neželatinastom obliku, dobijen delimičnom hidrolizom kolagena dobijenog od kostiju životinja, kože, žila i tetiva istih.

7.8.Pod „kolagenom“ se podrazumeva proteinski proizvod dobijen od životinjskih kostiju, kože i tetiva i koji se proizvodi u skladu sa relevantnim zakonskim uslovima ove Uredbe.

7.9.Pod „obrađenim želucima, bešikama i crevima“ se podrazumevaju želuci, bešike i creva koji su podvrgnuti obradi kao što je usoljavanje, zagrevanje ili sušenje nakon što su nabavljeni i očišćeni.

8. OSTALE DEFINICIJE

8.1.Pod „proizvodima životinjskog porekla“ se podrazumevaju:

- hrana životinjskog porekla, što uključuje med i krv;

- žive školjke i ostali mekušci, živi bodljokošci, živi plaštaši i živi morski puževi koji se koriste u ishrani ljudi;

- ostale životinje koje će biti pripremljene, ali se žive dopremaju do krajnjeg potrošača.

8.2.Pod „veleprodajnim objektom“ se podrazumeva prehrambeni objekat koji sadrži više odvojenih jedinica sa zajedničkim instalacijama i odeljenja u kojima se prehrambeni proizvodi prodaju subjektima koji se bave hranom.

Aneks II

ZAKONSKI USLOVI KOJI SE ODNOSE NA NEKOLIKO PROIZVODA ŽIVOTINJSKOG POREKLA

ODELJAK I: IDENTIFIKACIONE OZNAKE

Kada je neophodno, a u skladu sa zakonskim uslovima člana 5 ili 6 i prema odredbama aneksa III, subjekat, koji se bavi hranom, mora da obezbedi da proizvodi životinjskog porekla imaju identifikacionu oznaku koja se stavlja u skladu sa sledećim odredbama.

A. STAVLJANJE IDENTIFIKACIONE OZNAKE

1. Identifikaciona oznaka mora biti stavljena pre nego što proizvod napusti objekat.

2. Međutim, nova oznaka ne mora se staviti na proizvod ukoliko njegovo pakovanje, odnosno omot nije skinut, ili osik ako se proizvod ne prerađuje dalje u nekom drugom objektu, u kom slučaju veterinarski kontrolni broj objekta, u kojem se odvijaju pomenute operacije, mora biti naveden na novoj oznaci.

3. Jaja ne moraju imati identifikacionu oznaku što je Uredbom (EZ) br. 1907/90(1) o zakonskim uslovima deklarisanja i označavanja i definisano.

4. Subjekti, koji se bave hranom, moraju, u skladu sa članom 18 Uredbe (EZ) br. 178/2002, da imaju uspostavljene sisteme i postupke za identifikaciju subjekata koji se bave hranom od kojih su primili i kojima su isporučili proizvode životinjskog porekla.

B. FORMA IDENTIFIKACIONE OZNAKE

5. Oznaka mora biti čitka i takva da se ne može izbrisati, a slova takva da se mogu lako razaznati. Mora stajati na vidljivom mestu radi stavljanja na uvid nadležnim organima.

6. Oznaka mora da sadrži naziv zemlje u kojoj se objekat nalazi, a koji može biti napisan kao cela reč ili prikazan u vidu dvoslovnog koda u skladu sa odgovarajućim ISO standardom.

Međutim, u slučaju država članica ti kodovi glase AT, BE, DE, DK, ES, FI, FR, GR, IE, IT, LU, NL, PT, SE i UK.

Subjekti, koji se bave hranom, mogu da nastave sa korišćenjem zaliha i opreme, koju su naručili pre stupanja ove Uredbe na snagu, dok se iste ne potroše, tj. ukoliko nije potrebno iste zameniti.

7. Na oznaci mora biti naveden veterinarski kontrolni objekta. Ukoliko se u tom objektu proizvodi hrana, na koju se ova Uredba primenjuje, i hrana, na koju se ona ne primenjuje,

subjekta, koji se bavi hranom, može da stavi istu vrstu identifikacione oznake na obe ove vrste hrane.

8. Ukoliko se oznaka stavlja u pogonu koji se nalazi u Zajednici, ona mora biti ovalnog oblika i mora sadržati skraćenice CE, EC, EF, EG, EK ili EY.

C. STAVLJANJE OZNAKA

9. Oznaka se može, u zavisnosti od načina na koji su različiti proizvodi životinjskog porekla predstavljeni, staviti direktno na proizvod, na omot ili ambalažu, odnosno može biti odštampana na etiketi koja je pričvršćena na proizvod, omot ili ambalažu. Oznaka takođe može biti i na markici koja se ne može skinuti i koja je napravljena od otpornog materijala.

10. Kod ambalaže, koje sadrži sečeno meso ili iznutrice, oznaka se mora nalaziti na deklaraciji, koja je ili pričvršćena na ambalažu ili na njoj odštampana, i to tako da se ona pokida prilikom otvaranja ambalaže. Ovo, međutim, nije neophodno ukoliko se otvaranjem uništava ambalaža. Kada omot obezbeđuje istu zaštitu kao i ambalaža, deklaracija može biti pričvršćena na omot.

11. Kod proizvoda životinjskog porekla, koji se za potrebe trasporta stavljaju u kontejnere ili veća pakovanja i namenjeni su daljem rukovanju, preradi, umotavanju ili pakovanju u nekom drugom objektu, oznaka se može nalaziti na spoljnoj površini kontejnera ili omota.

12. Kod tečnih, granulisanih ili praškastih proizvoda životinjskog porekla, koji se prenose u rinfuzi, i proizvoda od ribe, koji se prenose u rinfuzi, nije neophodno imati identifikacionu oznaku ukoliko prateća dokumentacija sadrži podatke navedene u tačkama 6, 7 i, gde je potrebno, 8.

13. Kada se proizvodi životinjskog porekla pakuju u ambalažu koja je namenjena direktnoj isporuci krajnjem potrošaču, dovoljno je samo spolja staviti oznaku na to pakovanje.

14. Kada se oznaka stavlja direktno na proizvode životinjskog porekla, moraju se upotrebljavati one boje koje su dozvoljene propisima Zajednice o upotrebi sredstava za bojenje prehrambenih proizvoda.

ODELJAK II: CILJEVI POSTUPAKA BAZIRANIH NA NAČELIMA HACCP SISTEMA

1. Subjekti, koji se bave hranom i koji su vlasnici klanica, moraju da obezbede da postupci, koje vrše budu u skladu sa opštim odredbama člana 5 Uredbe (EZ) br. 852/2004, da ispunjavaju uslove za koje analiza rizika pokaže da su neophodni, kao i posebne uslove navedene u tački 2.

2. Postupci moraju da budu takvi da mogu da garantuju da svaka životinja, ili kada je to neophodno, svaki kontingent životinja, koja stiže u klanicu:

(a) bude na propisan način identifikovana;

(b) da o njoj postoje relevantne informacije poslate sa objekta, iz kojeg životinje potiču, kako je navedeno u odeljku III;

(c) da ne dolazi iz gazdinstva ili iz zona koje podležu zabrani kretanja ili nekom drugom ograničenju u cilju očuvanja javnog zdravlja ili zdravlja životinja, osim kada to dozvoli nadležni organ;

(d) da je čista;

(e) da je, prema proceni subjekta, koji se bavi hranom, zdrava;

(f) da je na prijemu u klanicu u zadovoljavajućem stanju kada je reč o dobrobiti životinja.

3. U slučaju nepoštovanja bilo koje odredbe navedene u tački 2, subjekat, koji se bavi hranom, mora o tome da obavesti veterinarskog inspektora i preduzme odgovarajuće mere.

ODELJAK III: INFORMACIJE O LANCU HRANE

Subjekti, koji se bave hranom i koji su vlasnici klanica, moraju, po potrebi, da zahtevaju, primaju, proveravaju i reaguju na osnovu informacija o lancu hrane kako je navedeno u ovom odeljku, kada je reč o svim životinjama, osim lovne divljači, koje su poslate ili će biti poslate u klanicu.

1. Vlasnici klanica ne smeju da primaju u klanicu životinje ukoliko nisu tražili i dobili odgovarajuće informacije o bezbednosti hrane iz evidencije gazdinstva sa kojeg životinje potiču u skladu sa Uredbom (EZ) br. 852/2004.

2. Vlasnici klanice moraju dobiti pomenute informacije najkasnije 24 časa pre prispeća životinja u klanicu, osim kada je reč o okolnostima navedenim u tački 7.

3. Relevantne informacije o bezbednosti hrane, navedene u tački 1, moraju obuhvatati sledeće:

(a) status gazdinstva sa kojeg životinje potiču, odnosno zdravstveni status životinja u regionu;

(b) zdravstveno stanje životinja;

(c) veterinarski lekovi i medicinska sredstava za upotrebu u veterini ili ostale vrste terapija, koje su životinje primale u datom periodu, pri čemu su periodi karence veći od nule, zajedno sa datumom primene svake terapije i periodom karence;

(d) pojava bolesti koje može uticati na bezbednost mesa;

(e) rezultati, ako su relevantni za očuvanje javnog zdravlja, svih analiza uzoraka uzetim od životinja ili drugih uzoraka uzetim u cilju dijagnostike bolesti, koje mogu da utiču na bezbednost mesa, uključujući i uzorke uzete radi praćenja i kontrole zoonoza i rezidua;

(f) odgovarajući izveštaji, sa istog gazdinstva sa kojeg životinje potiču, o pregledu životinja pre i posle klanja, što posebno uključuje i izveštaje veterinarskog inspektora;

(g) podaci o proizvodnji, ukoliko ukazuju na prisustvo bolesti;

(h) naziv i adresu veterinara koji obavlja privatnu veterinarsku praksu i koji obično obilazi predmetno gazdinstvo sa kojeg životinje potiču.

4. (a) Međutim, vlasnik klanice nije dužan da poseduje sledeće:

(i) podatke navede u tački 3(a), (b), (f) i (h) ukoliko vlasnik klanice već upoznat sa ovim podacima (na primer na osnovu nekog stalnog poslovnog aranžmana ili sheme za kvalitet);

ili

(ii) podatke navede u tački 3(a), (b), (f) i (g) ukoliko proizvođač tvrdi da ne postoje relevantni podaci koje bi mogao da prikaže u svom izveštaju.

(b) Ovi podaci ne moraju da budu podneti u vidu doslovnog izvoda iz evidencije gazdinstva sa kojeg životinje potiču. Mogu biti podneti i u vidu razmene podataka elektronskim putem ili u formi standardne deklaracije sa potpisom proizvođača.

5. Subjekti, koji se bave hranom i odluče da prime životinje u klanicu nakon procene relevantih podataka o lancu hrane, moraju ih dati na uvid veterinarskom inspektoru bez odlaganja, izuzev u okolnostima navedenim u tački 7, najkasnije 24 časa pre prispeća životinje ili kontingenta životinja. Subjekat, koji se bavi hranom, mora da obavesti veterinarskog inspektora o svakoj informaciji koja bi mogla da ukaže na zdravstvene probleme pre nego što se započne sa pregledom pre klanja predmetne životinje.

6. Ukoliko neka životinja pristigne u klanicu bez podataka vezanih za lanac hrane, subjekat, koji se bavi hranom, mora odmah obavestiti veterinarskog inspektora. Klanje životinje se ne obavlja dok ga veterinarski inspektor ne odobri.

7. Ukoliko nadležni organ to dozvoli, podaci o lancu hrane mogu stići u klanicu zajedno sa životinjama na koje se odnose, umesto da stignu najkasnije 24 časa pre prispeća, u slučaju:

(a) svinja, živine odnosno gajene divljači, koja su već prošle pregled pre klanja na gazdinstvu sa kojeg potiču životinje, ukoliko ih prati potvrda sa potpisom veterinara o obavljenom pregledu životinja na gazdinstvu kojom se potvrđuje da je zdravstveno stanje životinja zadovoljavajuće;

(b) domaćih jednopapkara;

(c) životinja koje su prinudno zaklane, ukoliko je uz njih priložena deklaracija koju je veterinar potpisao kojom se potvrđuje povoljan ishod pregleda pre klanja;

(d) životinja koje ne stižu direktno u klanicu sa gazdinstva sa kojeg potuču životinje.

Vlasnici klanica moraju izvrštiti procenu relevantih podataka. Ukoliko prihvate životinje za klanje, moraju predati dokumenta, navedena u podstavovima (a) i (c), veterinarskom inspektoru. Klanje ili obrada životinja ne može se obaviti pre nego što to odobri veterinarski inspektor.

8. Subjekti, koji se bave hranom, moraju da provere pasoše, koji prate domaće jednopapkare, da bi se uverili da se životinja za klanje može koristiti za ishranu ljudi. Ukoliko prihvate životinju na klanje, moraju taj pasoš predati veterinarskom inspektoru.

.
Imajući u vidu Ugovor o osnivanju Evropske zajednice, a posebno član 152(4)(b) istog,

Imajući u vidu predlog Komisije( ),

Imajući u vidu mišljenje Evropskog ekonomskog i socijalnog odbora( ),

Nakon savetovanja sa Odborom regiona,

Postupajući u skladu sa postupkom utvrđenim u članu 251 Ugovora( ),

S obzirom na to da:

Aneks III

.
POSEBNI USLOVI
.

Odeljak I: Meso domaćih papkara

POGLAVLJE I: PREVOZ ŽIVIH ŽIVOTINJA DO KLANICE

Subjekti, koji se bave hranom i prevoze žive životinje do klanice, moraju da obavljaju svoje aktivnosti u skladu sa sledećim zakonskim uslovima.

1. U toku sakupljanja i prevoza, sa životinjama se mora pažljivo postupati kako ne bi došlo do nepotrebnog uznemiravanja životinja.

2. Životinje, sa vidljivim simptomima bolesti, odnosno životinje, koje potiču iz stada za koje se zna da je zaraženo agensima koji ugrožavaju javno zdravlje, mogu se prevoziti do klanice jedino uz dozvolu nadležnog organa.

POGLAVLJE II: USLOVI KOJE MORAJU DA ISPUNE KLANICE

Subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede da konstrukcija, raspored pogona i oprema u klanicama u kojima se vrši klanje domaćih papkara, ispunjavaju sledeće uslove.

1.(a)Klanice moraju imati adekvatan depo koji ispunjava higijenske uslove za smeštaj životinja odnosno, ukoliko klimatski uslovi dozvoljavaju, u depo koji se lako čisti i dezinfikuje. Ovi objekti moraju imati opremu za pojenje životinja i, ukoliko je potrebno, za hranjenje životinja. Odvod otpadnih voda ne sme da ugrožava bezbednost hrane.

(b) Klanice takođe moraju imati posebne objekte koji se zaključavaju, odnosno, ukoliko klimatski uslovi dozvoljavaju, boksove za bolesne ili sumnjive životinje sa posebnim odvodom za vodu, koji je postavljen tako da ne dovodi do kontaminacije ostalih životinja, osim ukoliko nadležni organ smatra da takvi objekti nisu neophodni.

(c) Veličina depoa mora biti u skladu sa uslovima za dobrobit životinja. Raspored u depou mora biti takav da olakšava pregled pre klanja, kao i identifikaciju životinja, odnosno grupa životinja.

2. Da ne bi došlo do kontaminacije mesa, klanica mora da:

(a) ima dovoljan broj adekvatnih prostorija za radnje koje se u njima obavljaju;

(b) ima posebne prostorije za pražnjenje i čišćenje želudaca i creva, osim ukoliko nadležni organ ne dozvoli da se ove radnje vrše u različito vreme u određenoj klanici po principu „od slučaja do slučaja“;

(i) omamljivanje i iskrvarenje;

(ii) kod svinja je šurenje, izbrijavanje, struganje i opaljivanje;

(iii) evisceracija i dalja obrada;

(iv) manipulacija očišćenim crevima i želucem;

(v) priprema i čišćenje drugih iznutrica, posebno rukovanje glavama, sa kojih je skinuta koža, ukoliko se to ne odvija na liniji klanja;

(vi) pakovanje iznutrica;

(vii) otpremanje mesa;

(d) ima instalacije koje onemogućavaju kontakt između mesa i poda, zidova i nepokretnog inventara;

(e) ima linije klanja (kada su u funkciji) koje su projektovane tako da omogućavaju nesmetan tok procesa klanja kako ne bi dolazilo do pojave unakrsne kontaminacije različitih delova linije klanja. Kada radi više od jedne linije klanja u istom objektu, mora postojati adekvatno razdvajanje linija kako bi se sprečila unakrsna zaraza.

3. Klanica mora imati uređaje za dezinfekciju alata vrelom vodom pri čemu temperatura vode ne sme biti niža od 82°C, ili neki alternativni sistem sa istim efektom.

4. Oprema za pranje ruku, koju koristi osoblje zaduženo za direktno manipulisanje neupakovanim mesom, mora imati slavinu koja je projektovana tako da sprečava širenje kontaminacije.

5. Moraju postojati rashladne prostorije koje se zaključavaju i u kojima se skladišti zadržano meso, kao i posebne prostorije koje se zaključavaju i u kojima se skladišti meso za koje je utvrđeno da se ne može koristiti za ishranu ljudi.

6. Mora postojati odvojeni prostor sa odgovarajućom opremom za čišćenje, pranje i dezinfekciju sredstava za prevoz stoke. Međutim, klanice ne moraju da imaju navedene prostorije i opremu ukoliko nadležni organ to dozvoli i ukoliko takve zvanično odobrene prostorije i oprema postoje u blizini.

7. Klanica mora imati objekte koje se zaključavaju i koriste isključivo za klanje obolelih i sumnjivih životinja. Ovo nije neophodno ukoliko se klanje takvih životinja obavlja u drugim objektima kojima je nadležni organ izdao veterinarski kontrolni broj za tu namenu, ili ukoliko se klanje obavlja nakon vremena predviđenog za klanje.

8. Ukoliko se stajsko đubrivo ili sadržaj digestivnog trakta čuvaju u klanici, mora da postoji poseban prostor ili mesto za tu namenu.

9. Klanica mora imati adekvatno opremljen objekat koji se zaključava ili, po potrebi, prostoriju koja se isključivo koristi za potrebe veterinarske službe.

POGLAVLJE III: USLOVI KOJE MORAJU DA ISPUNE OBJEKTI ZA RASECANJE

Subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede da objekti za rasecanje mesa domaćih papkara:

1. budu izgrađeni tako da ne dolazi do pojave kontaminacije mesa pri čemu moraju posebno da:

(a) omoguće nesmetan tok radnji koje se obavljaju;

ili

(b) obezbede razdvajanje različitih proizvodnih partija;

2. imaju posebne prostorije za skladištenje upakovanog i neupakovanog mesa, osim ukoliko se ne skladište u različito vreme ili na takav način da materijal od kojeg je izrađena ambalaža i način skladištenja ne predstavljaju izvor kontaminacije mesa;

3. imaju prostorije za rasecanje mesa koje su opremljene u skladu sa uslovima definisanim u poglavlju V;

4. imaju opremu za pranje ruku sa slavinama koje su tako projektovane da sprečavaju širenje kontaminacije, a koje koristi osoblje zaduženo za rukovanje neupakovanim mesom;

5. da imaju opremu za dezinfekciju alata vrelom vodom pri čemu temperatura vode ne sme biti niža od 82°C, ili neki alternativni sistem sa istim efektom.

POGLAVLJE IV: HIGIJENA PROCESA KLANJA

Subjekti, koji se bave hranom, a koji su vlasnici klanica u kojima se vrši klanje domaćih papkara moraju da obezbede poštovanje sledećih uslova.

1. Po prispeću u klanicu, klanje životinja se ne sme nepotrebno odlagati. Međutim, kada je to potrebno učiniti zbog dobrobiti životinja, njima se mora obezbediti odmor pre klanja.

2.(a) Za ishranu ljudi se ne sme koristiti meso životinja, izuzev mesa onih vrsta navedenih u tačkama (b) i (c), osim ako smrt životinja nije prouzrokovana klanjem u klanici.

(b) Samo se žive životinje, namenjene klanju, mogu dovoditi u prostoriju za klanje, osim:

(i) životinja koje su prinudno zaklane van klanice u skladu sa poglavljem VI;

(ii) životinja koje su zaklane na mestu proizvodnje u skladu sa odeljkom III;

(iii) lovne divljači, u skladu sa odeljkom IV, poglavlje II.

(c) Meso životinja, čije je klanje posledica nezgode u klanici, može se koristiti za ishranu ljudi ako, nakon pregleda, nisu pronađene ozbiljnije lezije od onih koje su nastale kao posledica nezgode.

3. Životinje, ili kada je neophodno, svaka grupa životinja, koje šalju u klanicu, moraju biti identifikovane kako bi se moglo slediti njihovo poreklo.

4. Životinje moraju biti čiste.

5. Vlasnici klanica moraju da slede uputstva veterinara, kojeg je ovlastio nadležni organ u skladu sa Uredbom (EZ) br. 854/2004, kako bi se, pod odgovarajućim uslovima, obavio pregled pre klanja svih životinja koje se kolju.

6. Životinje, koje stižu u prostoriju za klanje, moraju biti zaklane bez nepotrebnog odlaganja.

7. Omamljivanje, iskrvarenje, dranje, evisceracija i ostale vrste obrade se moraju obaviti bez nepotrebnog odlaganja i to tako da ne dolazi do kontaminacije mesa. Posebno:

(a) se dušnik i jednjak ne smeju oštetiti u toku iskrvarenja, osim u slučaju klanja prema verskim obredima;

(b) tokom uklanjanja kože i runa:

(i) mora se sprečiti kontakt između spoljašnje strane kože i trupa životinje;

(ii) subjekti i oprema koji dolaze u kontakt sa spoljašnjom stranom kože i runa, ne smeju doći u dodir sa mesom;

(c) se moraju preduzeti mere kako bi se sprečilo prosipanje sadržaja digestivnog trakta u toku i nakon evisceracije i mora se obezbediti da se evisceracija završi u što kraćem roku nakon omamljivanja;

(d) uklanjanje vimena ne sme da uzrokuje kontaminaciju trupa mlekom ili kolostrumom.

8. Mora se izvršiti potpuno dranje kože sa trupa i drugih delova tela koji se koriste za ishranu ljudi, osim u slučaju svinja, kao i glava i nogu ovaca, koza i njihovih mladunaca. Manipulisanje glavama i nogama mora biti takvo da ne dovodi do kontaminacije ostalog mesa.

9. Kada nije izvršeno skidanje kože, svinjama se moraju odmah ukloniti čekinje. Rizik od kontaminacije mesa vodom za šurenje mora se svesti na minimum. Kod vršenja ovog postupka mogu se koristiti jedino odobreni aditivi. Svinje se, nakon toga, moraju detaljno oprati vodom za piće.

10. Na trupovima ne sme postojati vidljiva fekalna kontaminacija. Svaka vidljiva fekalna kontaminacija mora se, bez odlaganja, ukloniti sečenjem ili alternativnim metodama sa istim efektom.

11. Trupovi životinja i iznutrice ne smeju da dolaze u dodir sa podom, zidom ili radnim postoljima.

12. Vlasnici klanica moraju da slede uputstva nadležnog organa kako bi obezbedili vršenje pregleda posle klanja svih zaklanih životinja u skladu sa odgovarajućim uslovima Uredbe (EZ) br. 854/2004.

13. Dok se ne obavi pregled posle klanja, delovi zaklane životinje koja je predmet pregleda moraju:

(a) biti identifikovani kao delovi koji pripadaju trupu određene životinje;

(b) izbegavati kontakt sa svim ostalim trupovima, iznutricama ili unutrašnjim organima, što uključuje i one trupove kod kojih je već izvršen pregled posle klanja.

Međutim, penis se može odmah odbaciti pod uslovom da na njemu nema patoloških promena.

14. Oba bubrega se moraju odvojiti od bubrežnog masno tkivo. U slučaju goveda, svinja i jednopapkara, vezivni omotač (kapsula) se takođe mora ukloniti.

15. Ukoliko se krv i drugi ostaci od većeg broja životinja nakupe u istoj posudi pre završetka pregleda posle klanja, čitav sadržaj se mora proglasiti nepodesnim za ishranu ljudi ukoliko je za trupove jedne ubijene životinje ili većeg broja predmetnih životinja, koje su ubijene, utvrđeno da se ne mogu koristiti za ishranu ljudi.

16. Nakon pregleda posle klanja:

(a) krajnici goveda i jednopapkara moraju se ukloniti na higijenski način;

(b) delovi, koji se ne mogu koristiti za ishranu ljudi, moraju biti uklonjeni u što kraćem roku iz „čistog“ dela objekta;

(c) zadržano meso ili meso, koje se može koristiti za ishranu ljudi, kao i nejestivi nusproizvodi ne smeju doći u kontakt sa mesom koje se može koristiti za ishranu ljudi;

(d) unutrašnji organi ili delovi unutrašnjih organa, koji ostanu u trupu životinje, osim bubrega, moraju se u potpunosti odstraniti u što kraćem roku, osim ako nije drugačije odobreno od strane nadležnog organa.

17. Po završetku klanja i pregleda posle klanja, meso se mora skladištiti u skladu sa uslovima navedenim u poglavlju VII.

18. U slučaju da dolazi do daljeg rukovanja:

(a) želuci moraju biti ošureni, odnosno očišćeni;

(b) creva moraju biti ispražnjena i očišćena;

19. U slučaju da objekat poseduje dozvolu za klanje različitih životinjskih vrsta ili za rukovanje trupovima gajene i lovne divljači, moraju se preduzeti preventivne mere kojima se sprečava pojava unakrsne kontaminacije tako što će se radnje, vezane za različite vrste životinja, vršiti odvojeno i u različito vreme. Moraju se obezbediti odvojene prostorije za prijem i skladištenje trupova gajene divljači, koja je zaklana na farmi, a čiji trupovi nisu odrani, odnosno moraju se obezbediti odvojene prostorije za lovnu divljač.

20. Ukoliko klanica nema prostorije, koje se zaključavaju i koriste isključivo za klanje obolelih ili sumnjivih životinja, prostorije za klanje takvih životinja moraju se čistiti, prati i dezinfikovati pod zvaničnim nadzorom pre nego što se pristupi klanju drugih životinja.

POGLAVLJE V: HIGIJENA U TOKU RASECANJA I OTKOŠTAVANJA

Subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede da rasecanje i otkoštavanje mesa domaćih papkara obavljaju u skladu sa sledećim uslovima.

1. Trupovi domaćih papkara moraju se u klanicama rasecati u polutke ili četvrtine, a polutke dalje u najviše tri celine. Dalje sečenje i otkoštavanje mora se odvijati u pogonu za rasecanje mesa.

2. Rad sa mesom mora biti organizovan tako da spreči ili svede kontaminaciju na minimum. U tom cilju, subjekti, koji se bave hranom, moraju posebno da obezbede sledeće:

(a) da se meso za rasecanje donosi u radne prostorije postupno i po potrebi;

(b) da se u toku rasecanja, otkoštavanja, trimovanja, sečenja mesa na šnicle, kocke, umotavanja i pakovanja, meso čuva na temperaturi ne višoj od 3°C za iznutrice i ne višoj od 7°C za ostalo meso, tako što sobna temperatura neće prelaziti 12°C, odnosno to se postiže pomoću nekog drugog alternativnog sistema sa istim efektom;

(c) da u prostorijama, u kojima je dozvoljeno rasecanje mesa različitih vrsta životinja, budu preduzete preventivne mere kojima se sprečava pojava unakrsne kontaminacije tako što će se radnje, vezane za različite vrste životinja, vršiti u različito vreme i u posebnom prostoru kada je to neophodno.

3. Međutim, meso se može otkoštavati i rasecati i pre nego što dostigne temperaturu navedenu u tački 2(b) u skladu sa poglavljem VII, tačka 3.

4. Meso se takođe može otkoštavati i rasecati i pre nego što dostigne temperaturu navedenu u tački 2(b) ukoliko je prostorija za rasecanje na istoj lokaciji kao i prostorije za klanje. U tom slučaju, meso se mora prenositi do prostorije za rasecanje mesa bilo direktno iz prostorije u kojoj se vrši klanje bilo nakon perioda hlađenja sa sobne temperature do 0°C, odnosno ispod 0°C. Čim se obavi rasecanje i, kada je potrebno, upakuje, meso mora biti rashlađeno do temperature navedene u tački 2(b).

POGLAVLJE VI: PRINUDNO KLANJE VAN KLANICE

Subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede da meso domaćih papkara, koji su prinudno zaklani van klanice, može da se koristi za ishranu ljudi jedino ako ispunjava sledeće uslove.

1. Ako je inače zdrava životinja doživela neku nezgodu, njen prevoz do klanice nije moguć, jer bi dobrobit životinje bila dovedena u pitanje.

2. Veterinar mora da izvrši pregled životinje pre klanja.

3. Ubijena životinja, nakon iskrvarenja, mora biti transportovana do klanice na higijenski način i bez nepotrebnog odlaganja. Odstranjivanje želuca i creva, bez neke druge obrade, može biti izvršeno na licu mesta pod nadzorom veterinara. Svi izvađeni organi moraju biti poslati u klanicu zajedno sa životinjom i identifikovani kao organi te životinje.

4. Ukoliko prođe više od dva sata između klanja i prispeća u klanicu, životinja mora biti smeštena u rashladnu komoru. Ukoliko to dozvoljavaju klimatski uslovi, stalno hlađenje nije neophodno.

5. Izjava, koju daje subjekt koji se bavi hranom i koji je gajio tu životinju, u kojoj se navodi identitet životinje, kao i svi veterinarski proizvodi ili druge terapije koje je životinja primila, datum svake primljene terapije i period karence, mora da prati ubijenu životinju do klanice.

6. Izjava, izdata od strane veterinara u kojoj je navedeno da je pregled pre klanja imao povoljan ishod, kao i datum, vreme i razlog zbog kojeg je izvršeno prinudno klanje, zatim priroda terapije koju je veterinar dao životinji, mora da prati ubijenu životinju do klanice.

7. Ubijena životinja, nakon pregleda posle klanja izvršenog u klanici u skladu sa Uredbom (EZ) br. 854/2004, mora biti takva da se može koristiti za ishranu ljudi, što, osim pregleda posle klanja, uključuje i sva dodatna ispitivanja koja je neophodno izvršiti u slučaju prinudnog klanja.

8. Subjekti, koji se bave hranom, moraju slediti uputstva koje im veterinarski inspektor daje nakon pregleda posle klanja i koja se odnose na upotrebu mesa.

9. Subjekti, koji se bave hranom, ne smeju da stavljaju meso prinudno zaklanih životinja u promet osim ukoliko ne nosi posebnu zdravstvenu oznaku, koji se ne može zameniti niti

Zdravstvenom oznakom predviđenom Uredbom (EZ) br. 854/2004 niti identifikacionom oznakom utvrđenom aneksom II, odeljak I ove Uredbe. Takvo meso može se staviti u promet samo u državi članici u kojoj je klanje izvršeno i to u skladu sa njenim zakonima.

POGLAVLJE VII: SKLADIŠTENJE I PREVOZ

Subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede da se skladištenje i prevoz mesa domaćih papkara u skladu sa sledećim uslovima.

1.(a)Ukoliko nekim drugim odredbama nije drugačije predviđeno, u klanici se nakon pregleda posle klanja mora odmah izvršiti rashlađivanje, kako bi se obezbedilo da temperatura na površini i u mesu ne prelazi 3°C za iznutrice i 7°C za ostalo meso pri čemu se obezbeđuje da temperatura kod rashlađivanja stalno opada. Međutim, meso se može rasecati i otkoštavati u toku rashlađivanja u skladu sa poglavljem V, tačka 4.

(b) U toku rashlađivanja mora postojati adekvatna ventilacija kako bi se sprečila pojava kondenzacije na površini mesa.

2. Meso mora zadržati temperaturu navedenu u tački 1 i ostati na toj temperaturi i tokom skladištenja.

3. Meso mora zadržati temperaturu navedenu u tački 1 pre prevoza, i ostati na toj temperaturi tokom prevoza. Međutim, prevoz se takođe može izvrštiti ukoliko nadležni organ to odobri kako bi omogućio proizvodnju posebnih proizvoda, pod uslovom da:

(a) se taj prevoz odvija u skladu sa uslovima nadležnog organa koji se odnose na prevoz iz jednog objekta u drugi;

i da

(b) to meso odmah napušta klanicu, odnosno prostoriju za rasecanje mesa, koja se nalazi na istoj lokaciji kao i prostorije u kojima se vrši klanje, a prevoz ne traje duže od dva sata.

4. Meso, namenjeno zamrzavanju, mora biti zamrznuto bez nepotrebnog odlaganja, uzimajući u obzir, kada je neophodno, period stabilizacije pre zamrzavanja.

5. Neupakovano meso se mora skladištiti i prevoziti odvojeno od upakovanog mesa, osim ukoliko se ne skladišti i prevozi u različito vreme ili tako da materijal od kojeg je ambalaža napravljena i način skladištenja, odnosno prevoza ne predstavljaju izvor kontaminacije mesa.

Odeljak II: Meso živine i lagomorga

POGLAVLJE I: PREVOZ ŽIVIH ŽIVOTINJA DO KLANICE

Subjekti, koji se bave hranom i prevoze žive životinje do klanice, moraju da obezbede poštovanje sledećih uslova:

1. Tokom sakupljanja i prevoza životinjama se mora rukovati pažljivo i bez izazivanja nepotrebnih neugodnosti.

2. Životinje, sa vidljivim simptomima bolesti ili životinje koje potiču iz stada za koje se zna da je zaraženo agensima opasnim po javno zdravlje, mogu se prevoziti do klanice samo uz dozvolu nadležnog organa.

3. Kavezi u kojima se isporučuju životinje do klanice i pregrade, kada se koriste, moraju biti od materijala koji ne korodira i lak je za čišćenje i dezinfekciju. Odmah nakon što je ispražnjena i, ako je neophodno, pre ponovne upotrebe, sva oprema, koja je korišćena za sakupljanje i isporuku živih životinja mora se očistiti, oprati i dezinfikovati.

POGLAVLJE II: USLOVI KOJE MORAJU DA ISPUNE KLANICE

Subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede poštovanje sledećih zahteva za izgradnju, raspored prostorija i opremu u klanicama u kojima se kolje živina i lagomorfi.

1. Moraju da imaju prostoriju ili natkriveni prostor za prijem životinja ili pregled istih pre klanja.

2. Da bi se izbegla zaraza mesa, subjekti, koji se bave hranom, moraju da:

(a) imaju dovoljan broj prostorija, pogodnih za radnje koje se u njima vrše;

(b) imaju posebnu prostoriju za vršenje evisceracije i dalje obradu, uključujući i nanošenje začina na trupove živine, koji nisu rasečeni, osim ukoliko nadležni organ ne odobri vremensko razdvajanje ovih radnji u određenoj klanici po principu „od slučaja do slučaja“;

(i) omamljivanje i iskrvarenje;

(ii) čerupanje, odnosno skidanje kože, kao i svako šurenje;

(iii) otpremanje mesa;

(d) imaju instalacije kojima se sprečava kontakt između mesa i poda, zidova i nepokretnog inventara;

(e) ima linije klanja (kada su u funkciji) koje su projektovane tako da omogućavaju nesmetan tok procesa klanja kako ne bi dolazilo do unakrsne kontaminacije različitih delova linije klanja. Kada radi više od jedne linije klanja u istom objektu, mora postojati adekvatno razdvajanje linija kako bi se sprečila unakrsna zaraza.

3. Klanica mora imati uređaje za dezinfekciju alata vrelom vodom pri čemu temperatura vode ne sme biti niža od 82°C, ili mora imati neki alternativni sistem sa istim efektom.

4. Oprema za pranje ruku, koju koristi osoblje zaduženo za rukovanje neupakovanim mesom, mora imati slavinu koja je projektovana tako da sprečava širenje kontaminacije.

6. Mora postojati odvojeni prostor sa odgovarajućom opremom za čišćenje, pranje i dezinfekciju:

(a) transportne opreme kao što su kavezi;

(b) prevoznih sredstava.

Ova mesta i prostorije nisu obavezni za sredstva navedena pod (b) ukoliko u blizini postoje mesta i prostorije sa zvaničnom dozvolom za rad.

7. Klanica mora imati adekvatno opremljen objekat koji se zaključava ili, po potrebi, prostoriju koja se isključivo koristi za potrebe veterinarske službe.

POGLAVLJE III: USLOVI KOJE MORAJU DA ISPUNE OBJEKTI ZA RASECANJE

1. Subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede da pogoni za rasecanje mesa živine, odnosno lagomorfa:

(a) budu izgrađeni tako da ne dovode do pojave kontaminacije mesa pri čemu moraju posebno da:

(i) omoguće nesmetan tok radnji koje se obavljaju;

ili

(ii) obezbede razdvajanje različitih proizvodnih partija;

(b) imaju posebne prostorije za skladištenje upakovanog i neupakovanog mesa, osim ukoliko se ne skladište u različito vreme ili na takav način da materijal od kojeg je izrađena ambalaža i način skladištenja ne predstavljaju izvor kontaminacije mesa;

(d) imaju opremu za pranje ruku sa slavinama koje su tako projektovane da sprečavaju širenje kontaminacije, a koje koristi osoblje zaduženo za rukovanje neupakovanim mesom;

(e) da imaju opremu za dezinfekciju alata vrelom vodom pri čemu temperatura vode ne sme biti niža od 82°C, ili neki alternativni sistem sa istim efektom.

2. Ukoliko se u pogonu za rasecanje vrše sledeće radnje:

(a) evisceracija gusaka i pataka koje su gajene radi proizvodnje jetrene paštete („foie gras“), a kod kojih je izvršeno omamljivanje, iskrvarenje i čerupanje na farmi na kojoj su tovljene;

ili

(b) evisceracija živine kod koje je ta operacija kasnije urađena,

subjekti, koji se bave hranom, moraju obezbediti posebne prostorije za tu namenu.

POGLAVLJE IV: HIGIJENA KLANJA

Subjekti, koji se bave hranom, kao vlasnici klanica u kojima se kolje živina, odnosno lagomorfi, moraju da obezbede poštovanje sledećih uslova.

1.(a) Za ishranu ljudi se ne sme koristiti meso životinja, izuzev mesa onih vrsta navedenih u tački (b), osim ako smrt životinja nije prouzrokovana klanjem u klanici.

(b) Samo se žive životinje, namenjene klanju, mogu dovoditi u prostorije za klanje, osim:

(i) živine, gusaka i pataka kod kojih se radi o odloženoj evisceraciji, a koje su gajene radi proizvodnje jetrene paštete („foie gras“), ali i ptica, koje se ne smatraju domaćim ali se gaje na farmi kao domaće životinje, ukoliko su zaklane na farmi u skladu sa poglavljem VI;

(ii) gajene divljači zaklane na mestu proizvodnje u skladu sa odeljkom III;

(iii) sitne lovne divljači u skladu sa odeljkom IV, poglavlje III.

2. Vlasnici klanica moraju se pridržavati uputstava nadležnog organa kako bi obezbedili da se pregled pre i posle klanja vrši pod odgovarajućim uslovima.

3. U slučaju da objekat poseduje dozvolu za klanje različitih životinjskih vrsta ili za rukovanje trupovima gajenih ptica trkačica i sitne lovne divljači, moraju se preduzeti preventivne mere kojima se sprečava pojava unakrsne kontaminacije tako što će se radnje, vezane za različite vrste životinja, vršiti odvojeno i u različito vreme. Moraju se obezbediti odvojene prostorije za prijem i skladištenje trupova gajenih ptica trkačica, koje su zaklane na farmi, odnosno za sitnu lovnu divljač.

4. Životinje, koje stižu u prostoriju za klanje, moraju biti zaklane bez nepotrebnog odlaganja.

5. Omamljivanje, iskrvarenje, dranje, evisceracija i ostale vrste obrade se moraju obaviti bez nepotrebnog odlaganja i to na način koji ne dovodi do pojave kontaminacije mesa. Posebno se moraju preduzeti mere kako bi se sprečilo prosipanje sadržaja digestivnog trakta u toku evisceracije.

6. Vlasnici klanice moraju se pridržavati uputstava nadležnog organa kako bi obezbedili da se pregled posle klanja vrši u odgovarajućim uslovima, a posebno kako bi zaklane životinje mogle da budu pregledane pravilno.

7. Nakon pregleda posle klanja:

(a) delovi, koji se ne mogu koristiti za ishranu ljudi, moraju biti uklonjeni u što kraćem roku iz „čistog“ dela objekta;

(b) zadržano meso ili meso, koje se može koristiti za ishranu ljudi, kao i nejestivi nusproizvodi ne smeju doći u kontakt sa mesom koje se može koristiti za ishranu ljudi;

(c) unutrašnji organi ili delovi unutrašnjih organa, koji ostanu u trupu životinje, osim bubrega, moraju se u potpunosti odstraniti u što kraćem roku, osim ukoliko nije drugačije ododbreno od strane nadležnog organa.

8. Nakon pregleda i evisceracije, zaklane životinje moraju se očistiti i rashladiti na temperaturi koja ne sme prelaziti 4°C u što kraćem roku, osim ukoliko se meso ne raseca dok je još uvek toplo.

9. Kada se trupovi podvrgavaju rasladnom procesu potapanjem, mora se uzeti u obzir sledeće.

(a) Moraju se preduzeti sve mere predostrožnosti kako ne bi dolazilo do kontaminacije trupova, uzimajući u obzir parametre kao što je težina trupa, temperatura vode, jačina i smer vodenog mlaza i vreme rashlađivanja.

(b) Oprema se mora, najmanje jednom dnevno, u potpunosti isprazniti, očistiti i dezinfikovati kad god je to neophodno.

10. Ne sme se vršiti klanje bolesnih ili sumnjivih životinja, kao i životinja, koje su zaklane prilikom primene programa za iskorenjavanje bolesti, odnosno programa kontrole bolesti, osim ukoliko to ne odobri nadležni organ. U tom slučaju, klanje se mora obaviti pod inspekcijskim nadzorom i moraju se preduzeti mere u cilju sprečavanja pojave kontaminacije; prostorije se moraju očistiti i dezinfikovati pre ponovne upotrebe.

POGLAVLJE V: HIGIJENA TOKOM I NAKON RASECANJA I OTKOŠTAVANJA

Subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede da se rasecanje i otkoštavanje mesa živine, lagomorfa odvija u skladu sa sledećim uslovima.

1. Obrada mesa se mora organizovati tako da ne dolazi do pojave kontaminacije ili da stepen kontaminacije bude najmanji mogući. U tom cilju, subjekti, koji se bave hranom, moraju posebno da obezbede da:

(a) se meso namenjeno rasecanju unosi u radnu prostoriju postupno i po potrebi;

(b) u toku rasecanja, otkoštavanja, trimovanja, sečenja na šnicle ili kockice, umotavanja i pakovanja, temperatura mesa ne prelazi 4°C tako što će sobna temperatura biti 12°C ili će se primeniti neki alternativni sistem sa istim efektom;

(c) kada su objekti registrovani za rasecanje mesa različitih vrsta životinja, moraju se preduzeti mere predostrožnosti u cilju prevencije pojave unakrsne kontaminacije, tako što će se radnje, vezane za različite vrste životinja, vršiti odvojeno i u različito vreme.

2. Međutim, pandlovanje i rasecanje mesa se može vršiti pre dostizanja temperature navedene u tački 1(b) kada je prostorija za rasecanje u istom objektu kao i prostorija u kojoj se vrši klanje, pod uslovom da se meso prenese do prostorije za rasecanje mesa ili:

(a) direktno iz prostorije za klanje;

ili

(b) nakon određenog perioda provedenog na sobnoj temperaturi do 0°C, odnosno ispod 0°C..

3. Čim je isečeno i, po potrebi, upakovano, meso se mora rashladiti do temperature navedene u tački 1(b).

4. Neupakovano meso mora se skladištiti i prevoziti odvojeno od upakovanog mesa, osim ukoliko nije skladišteno ili preveženo u različito vreme ili tako da materijal pakovanja i način skladištenja, odnosno transportovanja ne predstavljaju izvor zaraze mesa.

POGLAVLJE VI: KLANJE NA FARMI

Subjekti, koji se bave hranom, mogu klati živinu, navedenu u poglavlju IV, tačka 1(b)(i), na farmi jedino uz odobrenje nadležnog organa i u skladu sa sledećim uslovima.

1. Farma mora biti pod redovnim nadzorom veterinarske inspekcije.

2. Subjekat, koji se bavi hranom, mora unapred da obavesti nadležni organ o datumu i vremenu klanja.

3. Gazdinstvo mora imati prostorije u kojima se drže ptice kako bi se mogao obaviti pregled pre klanja čitave grupe.

4. Gazdinstvo mora imati prostorije podobne za higijensko klanje i dalje rukovanje pticama.

5. Moraju se poštovati uslovi koji se odnose na dobrobit životinja.

6. Zaklane ptice moraju doći u klanicu zajedno sa izjavom subjekta, koji se bavi hranom i koji je odgajio te životinje, a u kojoj se navode svi veterinarski proizvodi i ostale terapije koje je primila životinja, zajedno sa datumom primene svake terapije i perioda karence, kao i datum i vreme klanja.

7. Zaklanu životinju mora do klanice da prati sertifikat koji izdaje veterinarski inspektor ili veterinar u skladu sa Uredbom (EZ) br. 854/2004.

8. U slučaju živine koja je uzgajana u cilju proizvodnje jetrene paštete („foie gras“), ptice, kod kojih nije izvršena evisceracija, moraju biti odmah transportovane i, ako je neophodno, moraju se čuvati na niskoj temperaturi do klanice ili pogona za rasecanje. Evisceracija se mora izvršiti u roku od 24 časa od trenutka klanja i to pod nadzorom nadležnog organa.

9. Živina, kod koje je odložena evisceracija i koja je nabavljena sa farme na kojoj je i proizvedena, može se držati do 15 dana na temperaturi koja ne prelazi 4°C. Zatim se mora izvršiti evisceracija živine u klanici ili u objektu za rasecanje mesa koji se nalazi u istoj državi članici kao i farma na kojoj su životinje proizvedene.
.

Odeljak III: Meso gajene divljači

1. Odredbe odeljka I odnose se na proizvodnju i stavljanje u promet mesa gajene divljači sa parnim brojem prstiju (Cervidae i Suidae), osim ukoliko nadležni organ smatra da nisu odgovarajuće.

2. Odredbe odeljka II primenjuju se na proizvodnju i stavljanje u promet mesa ptica trkačica. Međutim, odredbe odeljka I primenju se kada nadležni organ smatra da su odgovarajuće. Moraju se obezbediti odgovarajuće prostorije u skladu sa veličinom životinja.

3. Izuzetno od tačaka 1 i 2, subjekti, koji se bave hranom, mogu da kolju gajene ptice trkačice i gajene papkare iz tačke 1 tamo gde su uzgajani uz odobrenje nadležnog organa ukoliko:

(a) prevoz životinja nije moguć, čime se izbegava svaki rizik po one koji njima rukuju, odnosno čime se izbegava narušavanje dobrobiti životinja;

(b) veterinarski inspektor redovno pregleda stado;

(d) nadležni organ bude unapred obavešten o datumu i vremenu klanja životinja;

(e) na gazdinstvu postoje procedure za sabiranje životinja kako bi se omogućio pregled pre klanja čitave grupe;

(f) se na gazdinstvu nalaze prostorije pogodne za klanje, iskrvarenje i, kada se vrši čerupanje ptica trkačica, čerupanje životinja;

(g) poštuju uslove vezane za dobrobit životinja;

(h) se zaklane životinje, kod kojih je došlo do iskrvarenja, prevoze do klanica na higijenski način i bez nepotrebnog odlaganja. Ukoliko prevoz traje više od dva časa, životinje se, po potrebi, drže u hladnjačama. Evisceracija se može da se obavi na licu mesta pod nadzorom veterinara;

(i) zaklane životinje do klanice prati izjava subjekta, koji se bavi hranom i koji je odgajio životinje, u kojoj se navodi identitet životinje i svi veterinarski proizvodi ili terapije koje je životinja primila, sa datumom primene svake terapije i periodom karence;

(j) za vreme transporta do odobrenog objekta, zaklane životinje prati sertifikat izdat i potpisan od strane veterinarskog inspektora ili veterinara, a kojim se potvrđuje da je rezultat pregleda pre klanja povoljan, a klanje i iskrvarenje izvršeno na adekvatan način i u kojem se navodi datum i vreme klanja.

4. Subjekti, koji se bave hranom, takođe mogu da vrše klanje bizona na farmi u skladu sa tačkom 3 u izuzetnim okolnostima.
.

Odeljak IV: Meso lovne divljači

POGLAVLJE I: OBUKA LOVACA IZ OBLASTI ZDRAVLJA I HIGIJENE

1. Osobe, koje love lovnu divljač sa namerom da je stave u promet kako bi se koristila za ishranu ljudi, moraju da budu dovoljno upoznati sa patologijom lovne divljači, način proizvodnje i rukovanja lovnom divljači i mesom lovne divljači nakon lova, kako bi na licu mesta izvršili prvi pregled lovne divljači.

2. Dovoljno je, međutim, da barem jedna osoba iz lovačke ekipe poseduje znanje navedeno u tački 1. U ovom odeljku se termin „obučena osoba“ odnosi na tu osobu.

3. Obučena osoba takođe može biti i lovočuvar ili upravnik lovišta ukoliko je on ili ona deo lovačke ekipe ili se nalazi u neposrednoj blizini mesta lova. U potonjem slučaju, lovac mora da pokaže lovnu divljač lovočuvaru ili upravniku lovišta i obavesti nekoga od njih o svakom neuobičajenom ponašanju primećenom pre odstrela.

4. Lovcima se mora obezbediti obuka, sa kojom je nadležni organ saglasan, kako bi postali obučeni. Ona bi trebalo da obuhvata najmanje sledeće elemente:

(a) anatomiju, fiziologiju i ponašanje lovne divljači;

(b) neuobičajeno ponašanje i patološke promene kod lovne divljači nastale usled bolesti, kontaminacije životne sredine ili drugih faktora koji mogu uticati na zdravlje ljudi nakon konzumacije;

(d) zakonodavstvo i administrativne odredbe koje se odnose na javno zdravlje i zdravlje životinja, kao i higijenske uslove za stavljanje lovne divljači u promet.

5. Nadležni organ bi trebalo da podstiče lovačka udruženja da organizuju takvu obuku.

POGLAVLJE II: RUKOVANJE KRUPNOM LOVNOM DIVLJAČI

1. Nakon odstrela, krupnoj lovnoj divljači se mora odstraniti želudac i creva u što kraćem roku i, ako je potrebno, izvršiti iskrvarenje.

2. Obučena osoba mora da izvrši pregled tela životinje i svih unutrašnjih organa koji su odstranjeni, u cilju identifikacije svih karakteristika koje bi mogle da ukažu da je meso rizično po zdravlje. Pregled mora da se obavi u što kraćem roku nakon odstrela.

3. Meso krupne lovne divljači može se staviti u promet jedino ukoliko se telo životinje preveze do objekta za obradu i rasecanje mesa divljači u što kraćem roku nakon pregleda navedenog u tački 2. Unutrašnji organi se moraju poslati uz telo životinje kao što je navedeno u tački 4. Unutrašnji organi moraju da budu identifikovani kao organi koji pripadaju predmetnoj životinji.

4.(a) Ukoliko se ne ustanove nikakve neuobičajene odlike u toku pregleda navedenog u tački 2 i ukoliko nije primećeno nikakvo neuobičajeno ponašanje pre odstrela, a ne sumnja se na kontaminaciju životne sredine, obučena osoba mora uz telo životinje priložiti i numerisanu izjavu u kojoj se to tvrdi. U ovoj izjavi mora biti naveden datum, vreme i mesto odstrela. U tom slučaju, glava i unutrašnji organi ne moraju da se šalju zajedno sa telom, osim kada je reč o vrstama koje su podložne trihinozi (svinje, jednopapkari i drugi), čija glava (osim kljova) i dijafragma moraju da se šalju zajedno sa telom. Međutim, lovci moraju da poštuju i sve ostale zakonske uslove, koji su na snazi u državi članici u kojoj se odvija lov, a posebno kako bi se omogućilo praćenje određenih rezidua i supstanci u skladu sa Uputstvom 96/23/EZ;

(b) U ostalim slučajevima, glava (izuzev kljova, jelenskih rogova i rogova drugih životinja) i svi unutrašnji organi izuzev želuca i creva moraju da se šalju zajedno sa telom. Obučena osoba, koja je obavila pregled, mora obavestiti nadležni organ o svim neuobičajenim karakteristikama i ponašanju, odnosno sumnji na kontaminaciju životne sredine zbog kojih nije mogla da sačini izjavu u skladu sa tačkom (a);

(c) Ukoliko u nekoj situaciji nije dostupna nijedna obučena osoba da izvrši pregled, naveden u tački 2, glava (osim kljova, jelenskih rogova i rogova drugih životinja), kao i svi unutrašnji organi, osim želuca i creva, moraju da se šalju zajedno sa telom.

5. Rashlađivanje mora početi u odgovarajućem vremenskom roku nakon odstrela i mora se dostići temperatura na površini i u dubini mesa koja ne prelazi 7°C. Kada to dozvoljavaju klimatski uslovi, nije neophodno aktivno rashlađivanje.

6. U toku prevoza do objekta za obradu i rasecanje mesa divljači se mora izbegavati slaganje mesa na gomilu.

7. Krupna lovna divljač, koja se dopremi do objekta za obradu i rasecanje mesa divljači, mora se predati nadležnom organu na pregled.

8. Pored toga, krupna lovna divljač, koja nije odrana, može se odrati i staviti u promet jedino ako se:

(a) pre dranja, skladišti i njome se rukuje odvojeno od ostale hrane, i ako nije zamrzavana;

(b) nakon dranja, ako prođe završni pregled u skladu sa Uredbom (EZ) br. 854/2004.

9. Pravila definisana u odeljku I, poglavje V, odnose se na rasecanje i otkoštavanje mesa krupne lovne divljači.

POGLAVLJE III: RUKOVANJE SITNOM LOVNOM DIVLJAČI

1. Obučena osoba mora da izvrši pregled radi identifikacije svih karakteristika koje bi mogle da ukažu da je meso rizično po zdravlje. Pregled se mora obaviti u što kraćem roku nakon odstrela.

2. Ukoliko se primete neuobičajene karakteristike u toku pregleda, neuobičajeno ponašanje pre odstrela ili se sumnja na kontaminaciju životne sredine, obučena osoba mora o tome obavestiti nadležne organe.

3. Meso sitne lovne divljači može se staviti u promet jedino ukoliko se telo životinje transportuje do objekta za obradu i rasecanje mesa divljači u što kraćem roku nakon pregleda navedenog u tački 1.

4. Rashlađivanje mora početi u odgovarajućem vremenskom roku nakon odstrela i mora se dostići tempertura na površini i u dubini mesa koja ne sme da prelazi 4°C. Kada to dozvoljavaju klimatski uslovi, nije neophodno aktivno rashlađivanje.

5. Mora se izvršiti evisceracija, odnosno ista se mora završiti, bez nepotrebnog odlaganja, po prispeću u objekat za obradu i rasecanje mesa divljači, osim ukoliko nije drugačije odobreno od strane nadležnog organa.

6. Sitna lovna divljač, koja se doprema do objekta za obradu i rasecanje mesa divljači, mora se predati nadležnom organu na pregled.

7. Pravila definisana u odeljku II, poglavlje V, odnose se na rasecanje i otkoštavanje mesa sitne lovne divljači.

Odeljak V: Mleveno meso, poluproizvodi od mesa i mehanički otkošteno meso

POGLAVLJE I: USLOVI KOJE MORAJU DA ISPUNE PROIZVODNI OBJEKTI

Subjekti, koji se bave hranom i koji su vlasnici proizvodnih objekata za proizvodnju mlevenog mesa, poluproizvoda od mesa ili mehanički otkoštenog mesa moraju da obezbede sledeće:

1. da objekti budu izgrađeni tako da se sprečava pojava kontaminacije mesa i proizvoda, a posebno tako što će:

(a) omogućiti nesmetan tok radnji koje se obavljaju;

ili

(b) obezbediti razdvajanje različitih proizvodnih partija;

3. imaju prostorije za rasecanje mesa, koja je opremljena u skladu sa uslovima definisanim u poglavlju V;

4. imaju opremu za pranje ruku sa slavinama koje su tako projektovane da sprečavaju širenje kontaminacije, a koje koristi osoblje zaduženo za rukovanje neupakovanim mesom;

5. da imaju opremu za dezinfekciju alata vrelom vodom pri čemu temperatura vode ne sme biti niža od 82°C, ili neki alternativni sistem sa istim efektom.

POGLAVLJE II: USLOVI ZA SIROVINE

Subjekti, koji se bave hranom i proizvode mleveno meso, poluproizvode od mesa ili mehanički otkošteno meso moraju da obezbede da sirovine, koje se koriste, zadovoljavaju sledeće uslove.

1. Sirovine za pripremu mlevenog mesa moraju da zadovoljavaju sledeće uslove.

(a) Moraju biti u skladu sa uslovima za sveže meso;

(b) Moraju poticati od mišića skeleta, što uključuje i pripadajuće masno tkivo;

(i) ostaci od rasecanja i trimovanja (pre nego ostataka od celih mišića);

(ii) mehanički otkoštenog mesa;

(iii) mesa koje sadrži deliće kostiju ili kože;

ili

(iv) mesa sa glave sa izuzetkom žvakaćih mišića, nemišićnog dela bele linije, karpalne i tarzalne regije, od mesa dobijenog skidanjem sa kostiju i mišića dijafragme (osim ako nije uklonjena serosa).

2. Sledeće sirovine mogu se koristiti kod pripreme poluproizvoda od mesa:

(a) sveže meso;

(b) meso koji ispunjava uslove iz tačke 1;

(i) meso koje potiče od mlevenja ili usitnjavanja mesa koje ispunjava uslove iz tačke 1, osim uslova iz tačke 1(c)(i);

(ii) mehanički otkošteno meso koje ispunjava uslove iz poglavlja III, tačka 3(d).

3. Sirovine za proizvodnju mehanički otkoštenog mesa moraju zadovoljavati sledeće uslove.

(a) Moraju biti u skladu sa uslovima za sveže meso;

(b) Sledeće sirovine ne smeju se koristiti za proizvodnju mehanički otkoštenog mesa:

(i) kod živine je reč o nogama, koži vrata i glavi;

(ii) kod ostalih životinja reč je o kostima glave, nogama, repu, bedrenoj kosti (femur), golenjači (tibia), lisnjači (fibula), nadlaktičnoj kosti (humerus), podlakatnoj (radius) i lakatnoj kosti (ulna).

POGLAVLJE III: HIGIJENA U TOKU I NAKON PROIZVODNJE

Subjekti, koji se bave hranom i proizvode mleveno meso, poluproizvode od mesa ili mehanički otkošteno meso, moraju da obezbede poštovanje sledećih uslova.

1. Rad na mesu mora biti organizovan tako da sprečava pojavu kontaminacije ili tako da se stepen iste svede na minimum. U tom cilju, subjekti, koji se bave hranom, moraju posebno da obezbede da se meso koje koriste:

(a) čuva na temperaturi koja ne prelazi 4°C za živinu, 3°C za iznutrice i 7°C za ostalo meso;

(b) donosi u prostoriju za pripremu postupno i po potrebi.

2. Sledeći uslovi se primenjuju kod proizvodnje mlevenog mesa i poluproizvoda od mesa.

(a) Ukoliko nadležni organ ne odobri otkoštavanje mesa pre samog mlevenja, smrznuto i duboko smrznuto meso, koje se koristi za pripremu mlevenog mesa ili poluproizvoda od mesa, mora biti otkošteno pre zamrzavanja. Skladištenje je vremenski ograničeno.

(b) Kada se priprema od rashlađenog mesa, mleveno meso se mora pripremati:

(i) kada je reč o živini u roku od najviše 3 dana od njenog klanja;

(ii) kada je reč o ostalim životinjama u roku od najviše 6 dana od njihovog klanja;

ili

(iii) u roku od najviše 15 dana od klanja životinja u slučaju vakuumirane govedine i teletine kod koje je izvršeno otkoštavanje.

(i) rashlađeni tako da temperatura u dubini proizvoda ne prelazi 2°C za mleveno meso i 4°C za poluproizvode od mesa;

ili

(ii) smrznuto tako da temperatura u dubini proizvoda ne prelazi -18°C.

Ovi temperaturni režimi moraju ostati na snazi tokom skladištenja i prevoza.

3. Sledeći uslovi primenjuju se kod proizvodnje i upotrebe mehanički otkoštenog mesa, koje se dobija primenom tehnika koje ne menjaju strukturu kostiju u toku proizvodnje mehanički otkoštenog mesa, a količina kalcijuma kod ovog mesa nije znatno veća od količine kalcijuma kod mlevenog mesa.

(a) Sirovine za otkoštavanje iz klanica, u kojima se otkoštavanje vrši, moraju biti najviše sedam dana stare; u ostalim slučajevima, sirovine za otkoštavanje moraju biti najviše 5 dana stare. Međutim, zaklana živina mora biti najviše 3 dana stara.

(b) Mehaničko otkoštavanje mora se sprovesti odmah nakon otkoštavanje.

(c) Ako se ne koristi odmah nakon dobavljanja, mehanički otkošteno meso se mora uviti ili upakovati, a zatim rashladiti da dostigne temperaturu koja ne prelazi 2°C ili zamrznuti tako da temperatura u dubini proizvoda ne prelazi -18°C. Ovi temperaturni režimi moraju ostati na snazi tokom skladištenja i prevoza.

(d) Ukoliko je subjekat, koji se bavi hranom, izvršio analize kojima se dokazuje da je mehanički otkošteno meso u skladu sa mikrobiološkim kriterijumima, koji važe za mleveno meso usvojenim u skladu sa Uredbom (EZ) br. 852/2004, ono se može koristiti kod poluproizvoda od mesa, za koje je očigledno da se ne koriste za ishranu ljudi bez prethodne termičke obrade, i kod proizvoda od mesa.

(e) Mehanički otkošteno meso, za koje se pokaže da nije u skladu sa kriterijumima navedenim u tački (d), može biti upotrebljeno jedino za proizvodnju termički obrađenih proizvoda od mesa u objektima koji su dobili veterinarski kontrolni broj u skladu sa ovom Uredbom.

4. Sledeći uslovi odnose se na proizvodnju i upotrebu mehanički otkoštenog mesa dobijenog primenom tehnika koje nisu navedene u tački 3.

(a) Sirovine za otkoštavanje iz klanica, u kojima se otkoštavanje vrši, moraju biti najviše sedam dana stare; u ostalim slučajevima, sirovine za otkoštavanje moraju biti najviše pet dana stare. Međutim, zaklana živina mora biti najviše tri dana stara.

(b) Ukoliko se mehaničko otkoštavanje ne sprovede odmah nakon otkoštavanja, kosti sa mesom se moraju skladištiti i transportovati na temperaturi koja ne prelazi 2°C ili, ako je smrznuto, na temperaturi koja ne prelazi -18°C.

(d) Ukoliko se ne upotrebi u roku od jednog sata od prispeća, mehanički otkošteno meso se mora odmah rashladiti do temperature koja ne prelazi 2°C.

(e) Ukoliko, nakon rashlađivanja, mehanički otkošteno meso ne bude prerađeno u roku od 24 časa, mora se zamrznuti u roku od 12 sati od završetka proizvodnje pri čemu mora u roku od šest sati dostići temperaturu u dubini proizvoda koja ne prelazi -18°C.

(f) Zamrznuto mehanički otkošteno meso mora se umotati ili upakovati pre skladištenja ili prevoza, ne sme biti u skladištu duže od tri meseca i mora se čuvati na temperaturi koja ne prelazi -18°C u toku skladištenja i prevoza.

(g) Mehanički otkošteno meso se može koristiti jedino za izradu termički obrađenih proizvoda od mesa u objektima koje su dobili veterinarski kontrolni broj u skladu sa ovom Regulativom.

5. Mleveno meso, poluproizvodi od mesa i mehanički otkošteno meso se ne smeju ponovo zamrzavati nakon što su jednom bili odmrznuti.

POGLAVLJE IV: DEKLARISANJE

1. Osim uslova iz Uputstva 2000/13/EZ(1), subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede poštovanje uslova iz tačke 2 ukoliko to zahtevaju nacionalni propisi države članice na čijoj teritoriji je proizvod stavljen u promet u onom obimu u kojem to zahtevaju država članica.

2. Ambalaža, kojom se snabdeva krajnji potrošač i u kojoj se nalazi mleveno meso živine ili jednopapkara, odnosno poluproizvodi od mesa, koji sadrže mehanički otkošteno meso, moraju nositi oznaku na kojoj se navodi da ti proizvodi treba da budu termički obrađeni pre konzumiranja.
.

Odeljak VI: Proizvodi od mesa

1. Subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede da se sledeći elementi ne upotrebljavaju u pripremi proizvoda od mesa:

(a) polni organi bilo ženskih bilo muških životinja, osim testisa;

(b) organi urinarnog trakta, izuzev bubrega i bešike;

(d) oči i očni kapci;

(e) spoljašnji ušni kanal;

(f) tkivo rogova;

(g) kod živine su to glava, osim kreste i ušiju, rese i podvoljka, jednjak, guša, creva i polni organi.

2. Svo meso, uključujući i mleveno meso i poluproizvode od mesa, a koje se koristi za proizvodnju proizvoda od mesa, mora da ispunjava uslove za sveže meso. Međutim, mleveno meso i poluproizvodi od mesa, koji se koriste za proizvodnju proizvoda od mesa, ne moraju da ispunjavaju ostale posebne uslove iz odeljka V.
.

Odeljak VII: Žive školjke i ostali mekušci

1. Ovaj odeljak odnosi se na žive školjke i ostale mekušce. Osim odredbi o pročišćavanju, ovaj odeljak se takođe odnosi na žive bodljokošce, plaštaše i morske puževe.

2. Poglavlja I do VIII odnose se na životinje koje su sakupljene iz zona proizvodnje koje je nadležni organ klasifikovao u skladu sa Uredbom (EZ) br. 854/2004. Poglavlje IX odnosi se na pektinide sakupljene van ovih zona.

3. Poglavlja V, VI, VIII i IX, kao i tačka 3 poglavlja VII odnose se na maloprodaju.

4. Uslovi iz ovog odeljka dopunjavaju uslove definisane Uredbom (EZ) br. 852/2004:

(a) Kada je reč o radnjama, koje se preduzimaju pre prispeća živih školjki i ostalih mekušaca u centralni objekat za isporuku ili objekat za pročišćavanje, one predstavljaju dopunu uslovima iz aneksa I ove Uredbe.

(b) Kada je reč o ostalim radnjama, one predstavljaju dopunu uslovima iz aneksa II ove Uredbe.

POGLAVLJE I: OPŠTI USLOVI ZA STAVLJANJE U PROMET ŽIVIH ŠKOLJKI I OSTALIH MEKUŠACA

1. Žive školjke i ostali mekušci mogu se stavljati u promet u objektima maloprodaje samo preko centralnog objekta za isporuku u kojem se mora staviti identifikaciona oznaka u skladu sa poglavljem VII.

2. Subjekti, koji se bave hranom, mogu da prime partije živih školjki i ostalih mekušaca jedino ako su ispunjeni uslovi vezani za dokumentaciju koji su navedeni u tačkama 3 do 7.

3. Svaki put kada subjekat, koji se bavi hranom, prenosi partije živih školjki i ostalih mekušaca od jednog objekta do drugog sve do trenutka prispeća, uključujući i prispeće partije u centralni objekat za isporuku ili objekat za pročišćavanje, partija mora imati prateći dokument o njenoj registraciji.

4. Dokument o registraciji mora biti na barem jednom zvaničnom jeziku države članice, u kojoj se objekat nalazi i koji prima robu, i mora sadržati minimum informacija navedenih u daljem tekstu.

(a) U slučaju partije živih školjki i ostalih mekušaca koji se šalju iz zone proizvodnje, dokument o registraciji mora sadržati minimum sledeće:

(i) identitet i adresu sakupljača;

(ii) datum sakupljanja;

(iii) lokaciju zone proizvodnje opisanu što je preciznije moguće ili putem šifre koja se sastoji od brojeva;

(iv) zdravstveno stanje u zoni proizvodnje;

(v) vrsta i količina ljuskara;

(vi) krajnje odredište te partije.

(b) U slučaju partije živih školjki i ostalih mekušaca poslatih iz zone presađivanja, dokument o registraciji mora sadržati minimum informacija navedenih u tački (a), kao i sledeće informacije:

(i) lokaciju zone presađivanja;

(ii) trajanje presađivanja.

(c) U slučaju partije živih školjki i ostalih mekušaca otpremljenih iz objekta za pročišćavanje, dokument o registraciji mora sadržati minimum informacija navedenih u tački (a), kao i sledeće informacije:

(i) adresu objekta za pročišćavanje;

(ii) trajanje prirodnog čišćenja;

(iii) datum kada je ta partija ušla u objekat za pročišćavanje i isti napustila.

5. Subjekti, koji se bave hranom i koji otpremaju partije živih školjki i ostalih mekušaca, moraju da popune važne odeljke dokumenta o registraciji tako da se isti mogu lako pročitati i da se ne mogu menjati. Subjekti, koji se bave hranom i primaju partije moraju, po prijemu partije, staviti na dokument pečat, koji sadrži datum, ili evidentirati datum prijema na neki drugi način.

6. Subjekti, koji se bave hranom, moraju da sačuvaju kopiju dokumenta o registraciji, koji se odnosi na svaku otpremljenu i primljenu partiju najmanje dvanaest meseci po otpremanju ili prijemu (ili na duži period ukoliko tako zahteva nadležni organ).

7. Međutim, ukoliko:

(a) osoblje, koje radi na sakupljanju živih školjki i ostalih mekušaca, takođe radi i u centralnom objektu za isporuku, objektu za pročišćavanje, zoni presađivanja ili objektu za preradu koji prima žive školjke i ostale mekušce;

(b) jedan isti nadležni organ vrši nadzor svih navedenih objekata,

dokumenta o registraciji nisu neophodna ukoliko to odobri taj nadležni organ.

POGLAVLJE II: HIGIJENSKI USLOVI U PROIZVODNJI I SAKUPLJANJA ŽIVIH ŠKOLJKI I OSTALIH MEKUŠACA

A. USLOVI KOJI MORAJU BITI ISPUNJENI U OBLASTIMA PROIZVODNJE

1. Sakupljači mogu jedino sakupljati žive školjke i ostale mekušce iz oblasti proizvodnje sa precizno definisanom lokacijom i granicama, koje su klasifikovane od strane nadležnog organa i uz saradnju, kada je neophodno, subjekata koji se bave hranom, kao oblasti klase A, B ili C u skladu sa Uredbom (EZ) br. 854/2004.

2. Subjekti, koji se bave hranom, mogu staviti u promet žive školjke i ostale mekušce, prikupljene iz proizvodnih oblasti klase A koji se direktno koriste za ishranu ljudi, jedino ukoliko zadovoljavaju uslove iz poglavlja V.

3. Subjekti, koji se bave hranom, mogu staviti u promet žive školjke i ostale mekušce, prikupljene iz proizvodnih oblasti klase B i koji se koriste za ishranu ljudi, jedino nakon prerade u objektu za prečišćavanje ili nakon presađivanja.

4. Subjekti, koji se bave hranom, mogu staviti u promet žive školjke i ostale mekušce, prikupljene iz proizvodnih oblasti klase C i koji se koriste za ishranu ljudi, jedino nakon presađivanja koje se vrši tokom dužeg vremenskog perioda u skladu sa delom C ovog poglavlja.

5. Nakon prirodnog čišćenja ili presađivanja, žive školjke i ostali mekušci, iz proizvodnih oblasti klase B ili C, moraju ispunjavati uslove iz poglavlja V. Međutim, žive školjke i ostali mekušci, iz onih oblasti u kojima nije izvršeno pročišćavanje ili presađivanje, moraju se poslati u objekat za preradu, gde moraju biti prerađeni radi eliminacije patogenih mikroorganizama (kada je to potrebno nakon uklanjanja peska, blata ili mulja u istom ili nekom drugom objektu). Dozvoljeni metodi prerade su:

(a) sterilizacija u hermetički zatvorenim kontejnerima;

(b) termička obrada koja uključuje:

(i) potapanje u ključalu vodu koje traje onoliko dugo koliko je potrebno da se poveća temperatura u dubini mesa školjki i ostalih mekušaca na najmanje 90°C i održi ta minimalna temperatura u trajanju od najmanje 90 sekundi;

(ii) termičku obradu u trajanju od tri do pet minuta u zatvorenom prostoru gde je temperatura između 120 i 160°C, a pritisak između 2 i 5 kg/cm², nakon čega sledi vađenje mesa iz školjki i zamrzavanje mesa na temperaturi koja u dubini mesa iznosi -20°C;

(iii) kuvanje na pari pod pritiskom u zatvorenom prostoru, koje ispunjava uslove koji se odnose na vreme kuvanja i temperaturu u dubini mesa školjki i ostalih mekušaca

navedenu pod (i). Mora se koristiti akreditovani tehnološki postupak. Procedure, koje se baziraju na principima analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka, moraju se primeniti kako bi se proverilo da je distribucija toplote ravnomerna.

6. Subjektima, koji se bave hranom, nije dozvoljena proizvodnja živih školjki i ostalih mekušaca u oblastima, koje nadležni organ nije klasifikovao, odnosno koje nisu u skladu sa zdravstvenim standardima, odnosno nije dozvoljeno sakupljanje živih školjki i ostalih mekušaca iz oblasti, koje nadležni organ nije klasifikovao, odnosno koje nisu u skladu sa zdravstvenim standardima. Subjekti, koji se bave hranom, moraju da uzmu u obzir sve relevantne informacije, koje pokazuju da li se jedna oblast može koristiti za proizvodnju i sakupljanje, uključujući i informacije dobijene na osnovu provera koji sami sprovode i na osnovu informacija dobijenih od nadležnog organa. Subjekti moraju da upotrebe ove informacije, posebno informacije o vremenskim uslovima i životnoj sredini, kako bi se utvrdio odgovarajući tretman koji treba primeniti na svaku partiju koja je sakupljena.

B. USLOVI KOJI SE ODNOSE NA SAKUPLJANJE I MANIPULACIJU NAKON SAKUPLJANJA

Subjekti, koji se bave sakupljanjem živih školjki i ostalih mekušaca ili njihovim rukovanjem nakon sakupljanja, moraju ispunjavati sledeće uslove.

(a) moraju da na adekvatan način zaštite žive školjke i ostale mekušce od ugnječenja, abrazije ili vibracija;

(b) ne smeju ih izlagati ekstremnim temperaturama;

(d) ukoliko vrše kondicioniranje na prirodnim lokacijama, moraju da koriste samo one oblasti koje je nadležni organ klasifikovao kao klasu A.

2. Prevozno sredstvo mora imati adekvatnu drenažu i opremu, koja obezbeđuje najbolje uslove za preživljavanje i pruža efikasnu zaštitu od kontaminacije.

C. ZAHTEVI ZA PRESAĐIVANJE ŽIVIH ŠKOLJKI I OSTALIH MEKUŠACA

Subjekti, koji se bave presađivanjem živih školjki i ostalih mekušaca, moraju da obezbede poštovanje sledećih uslova.

1. Subjekti, koji se bave hranom, mogu koristiti samo one oblasti koje je nadležni organ odobrio za presađivanje živih školjki i ostalih mekušaca. Bove, motke i ostala sredstva, koja su fiksirana, moraju jasno da obeležavaju granice te lokacije. Mora da postoji minimalna razdaljina između različitih oblasti presađivanja, odnosno između oblasti presađivanja i oblasti proizvodnje, kako bi se svaki rizik od širenja kontaminacije sveo na minimum.

2. Uslovi presađivanja moraju biti takvi da obezbeđuju optimalne uslove za pročišćavanje. Subjekti, koji se bave hranom, posebno:

(a) moraju da primenjuju tehnike rukovanja živim školjkama i ostalim mekušcima koje se koriste kod presađivanja i omogućavaju dalje hranjenje preko filtera nakon potapanja u vodeno okruženje;

(b) ne smeju da presađuju žive školjke i ostale mekušce na gustini koja onemogućava pročišćavanje;

(c) moraju da potapaju žive školjke i ostale mekušce u morsku vodu u oblastima gde se vrši presađivanje, koje mora biti odgovarajućeg trajanja što se određuje na osnovu temperature vode, pri čemu taj period mora trajati najmanje dva meseca, osim ukoliko nadležni organ, na osnovu analize rizika sprovedene od strane subjekata koji se bave hranom, ne odobri da taj vremenski period bude kraći;

(d) moraju da obezbede dovoljnu udaljenost između lokacija u oblasti presađivanja kako bi se sprečilo mešanje partija, moraju zatim da koriste sistem „svi koji uđu moraju da izađu“, tako da nova partija ne može da se unese pre nego što čitava prethodna partija ne bude uklonjena.

3. Subjekti koji se bave hranom koji vode posao presađivanja moraju voditi stalnu evidenciju o poreklu živih školjki i ostalih mekušaca, periodima presađivanja, zonama presađivanja i potonjim destinacijama partija nakon presađivanja, na uvid inspekciji nadležnog organa.

POGLAVLJE III: URBANISTIČKI USLOVI U CENTRIMA ZA PROČIŠĆAVANJE I ISPORUKU

1. Ne sme dolaziti do plavljenja lokacija na kojima se nalaze objekti, koje izaziva visoka plima odnosno izlivanje vode iz okolnih oblasti.

2. Rezervoari i kontejneri za čuvanje vode moraju zadovoljavati sledeće uslove:

(a) Unutrašnje površine moraju biti glatke, trajne, nepropustljive i lake za čišćenje.

(b) Moraju biti tako konstruisane da omogućavaju potpunu drenažu vode.

3. Pored toga, u centrima za pročišćavanje rezervoari za pročišćavanje moraju odgovarati količini i vrsti proizvoda koji se prečišćavaju.

POGLAVLJE IV: HIGIJENSKI USLOVI U OBJEKTIMA ZA PROČIŠĆAVANJE I ISPORUKU

A. USLOVI U OBJEKTIMA ZA PROČIŠĆAVANJE

Subjekti, koji se bave hranom i bave se prirodnim čišćenjem živih školjki i ostalih mekušaca, moraju da obezbede poštovanje sledećih uslova.

1. Pre nego što počne pročišćavanje, žive školjke i ostali mekušci moraju se oprati od blata i nakupljenih ostataka uz upotrebu čiste vode.

2. Sistem za pročišćavanje mora biti takav da omogućava živim školjkama i ostalim mekušcima da brzo ponovo započnu i nastave da se hrane kroz filtere, sprečava pojavu kontaminacije sadržajem iz kanalizacije kako ne bi došlo do ponovne kontaminacije i omogućava školjkama i ostalim mekušcima da ostanu živi i u odgovorajućem stanju nakon prirodnog čišćenja u cilju umotavanja, skladištenja i prevoza pre stavljanja u promet.

3. Količina živih školjki i ostalih mekušaca, koji idu na pročišćavanje, ne sme da bude veća od kapaciteta objekta za pročišćavanje. Žive školjke i ostali mekušci moraju se neprekidno pročišćavati u toku vremenskog perioda, koji traje dovoljno dugo da bi se postigla usklađenost sa zdravstvenim standardima iz poglavlja V i mikrobiološkim kriterijumima usvojenim u skladu sa Uredbom (EZ) br. 852/2004.

4. Ukoliko rezervoar za pročišćavanje sadrži različite partije živih školjki i ostalih mekušaca, oni moraju pripadati istoj vrsti, a dužina tretmana se mora odrediti prema onoj partiji čiji je period prirodnog čišćenja najduži.

5. Kontejneri, koji se koriste za držanje živih školjki i ostalih mekušaca u sistemu za pročišćavanje, moraju biti takve strukture da omogućavaju protok čiste morske vode. Dubina slojeva živih školjki i ostalih mekušaca ne sme ometati otvaranje školjki tokom prirodnog čišćenja.

6. U rezervoaru za pročišćavanje, u kojem se obavlja pročišćavanje živih školjki i ostalih mekušaca, ne smeju se nalaziti rakovi, ribe ili druge morske vrste.

7. Svako pakovanje, koje sadrži pročišćene žive školjke i ostale mekušce i koje se šalje u centralni objekat za isporuku, mora imati deklaraciju kojom se potvrđuje da su svi mekušci prošli proces prirodnog čišćenja.

B. USLOVI KOJE MORAJU DA ISPUNE CENTRALNI OBJEKTI ZA ISPORUKU

Subjekti, koji se bave hranom i koji su vlasnici centralnih objekata za isporuku, moraju da obezbede poštovanje sledećih uslova.

1. Rukovanje živim školjkama i ostalim mekušcima, naročito procesi kondicioniranja, kalibricije, umotavanja i pakovanja ne smeju biti uzrok kontaminacije proizvoda, odnosno ne smeju uticati na sposobnost pročišćavanja živih mekušaca.

2. Školjke živih mekušaca moraju se temeljno oprati čistom vodom pre otpremanja.

3. Žive školjke i ostali mekušci moraju dolaziti iz:

(a) oblasti proizvodnje A klase;

(b) oblasti presađivanja;

ili

(d) nekog drugog centralnog objekta za isporuku.

4. Uslovi definisani u tačkama 1 i 2 primenjuju se na centralne objekte za isporuku koji se nalaze na plovilima. Mekušci kojima se rukuje u takvim centrima moraju biti iz oblasti proizvodnje ili oblasti presađivanja A klase.

POGLAVLJE V: ZDRAVSTVENI STANDARDI ZA ŽIVE ŠKOLJKE I OSTALE MEKUŠCE

Subjekti, koji se bave hranom, moraju, osim poštovanja mikrobioloških kriterijuma usvojenih u skladu sa Uredbom (EZ) br. 852/2004, da obezbede da žive školjke i ostali mekušci, koji su stavljeni u promet da bi se koristili za ishranu ljudi, zadovoljavaju standarde definisane u ovom poglavlju.

1. Oni moraju imati organoleptička svojstva koja odaju utisak svežine i vitalnosti, uključujući i školjke očišćene od prljavštine, zatim odgovarajuću zaštitu od udaraca i normalnu količinu intravalvularne tečnosti.

2. Ne smeju da sadrže morske biotoksine čija ukupna količina (što se odnosi na celu životinju ili posebno na svaki od jestivih delova) prelazi sledeće granične vrednosti:

(a) za paralitički otrov beskičmenjaka (PSP), 800 mikrograma po kilogramu;

(b) za amnezijski otrov beskičmenjaka (ASP), 20 miligrama domoinske kiseline po kilogramu;

(c) za okadainsku kiselinu, dinofizistoksine i pektenotoksine zajedno, 160 mikrograma ekvivalenata okadainske kiseline po kilogramu;

(d) za jesotoksine, 1 miligram ekvivalenata jesotoksina po kilogramu;

(e) za azaspiracidni toksin, 160 mikrograma ekvivalenata azaspiracida po kilogramu.

POGLAVLJE VI: UMOTAVANJE I PAKOVANJE ŽIVIH ŠKOLJKI I OSTALIH MEKUŠACA

1. Ostrige moraju biti umotane ili upakovane tako da konkavna strana školjke bude okrenuta nadole.

2. Pojedinačno pakovane porcije živih školjki i ostalih mekušaca moraju biti zatvorene i tako zatvorene napuštanju centralni objekat za isporuku sve dok se ne izlože na prodaju krajnjem potrošaču.

POGLAVLJE VII: IDENTIFIKACIONE OZNAKE I DEKLARACIJE

1. Deklaracija, uključujući i identifikacionu oznaku, mora da bude vodootporna.

2. Pored opštih uslova za identifikacione oznake sadržane u aneksu II, odeljak I, na deklaraciji moraju biti navedene sledeće informacije:

(a) vrsta školjke i ostalih mekušaca (popularni naziv i naučni naziv);

(b) datum pakovanja koji se sastoji najmanje od dana i meseca.

Izuzetno od Uputstva 2000/13/EZ, minimalni rok trajanja može biti zamenjen rečenicom „ove životinje moraju biti žive u trenutku prodaje“.

3. Vlasnik maloprodajnog objekta mora da drži deklaraciju pričvršćenu na ambalažu, u kojoj se nalaze žive školjke i ostali mekušci koji nisu upakovani u pojedinačne porcije, još najmanje 60 dana nakon otvaranja ambalaže.

POGLAVLJE VIII: OSTALI USLOVI

1. Subjekti, koji se bave hranom i koji se bave skladištenjem i prevozom živih školjki i ostalih mekušaca, moraju da obezbede da se isti čuvaju na temperaturi koja ne utiče nepovoljno na bezbednost hrane ili njihovu sposobnost pročišćavanja.

2. Žive školjke i ostali mekušci ne smeju se ponovo potapati u vodu ili prskati vodom nakon što su upakovani za maloprodaju i napustili centralni objekat za isporuku.

POGLAVLJE IX: POSEBNI USLOVI ZA PEKTINIDE SAKUPLJENE VAN KLASIFIKOVANIH PROIZVODNIH OBLASTI

Subjekti, koji se bave sakupljanjem pektinida van klasifikovanih oblasti proizvodnje ili rukovanjem takvim pektinidima, moraju zadovoljiti sledeće uslove.

1. Pektinide se ne mogu stavljati u promet ukoliko sakupljanje i rukovanje istima nije u skladu sa poglavljem II, deo B i ukoliko ne ispunjavaju standarde definisane u poglavlju V, što subjekti sami proveravaju.

2. Pored toga, kada podaci, dobijeni na osnovu zvaničnih programa monitoringa, omogućavaju nadležnom organu da, kada je potrebno i u saradnji sa subjektima koji se bave hranom, klasifikuje zonu ribarenja, a za pektinide po analogiji važe odredbe poglavlja II, deo A.

3. Pektinide se ne smeju stavljati u promet da bi se koristile za ishranu ljudi, osim ako se to ne vrši putem riblje aukcije, centralnog objekta za isporuku ili objekta za preradu. Subjekti, koji se bave hranom i vlasnici su objekata u kojima se rukuje pektinidama, moraju obavestiti nadležne organe, a kada su u pitanju centralni objekti za isporuku, moraju poštovati odgovarajuće uslove iz poglavlja III i IV.

4. Subjekti, koji se bave manipulacijom pektinida, moraju da poštuju:

(a) uslove vezane za dokumentaciju iz poglavlja I, tačke od 3 do 7 kada je to primenljivo. U ovom slučaju, u dokumentu o registraciji mora tačno biti navedena lokacija oblasti u kojoj se vrši sakupljanje pektinida;

ili

(b) kada je reč o upakovanim i umotanim pektinidama, uslove iz poglavlja VII, koji se odnose na identifikacione oznake i deklaracije, ukoliko omot obezbeđuje isti stepen zaštite kao i ambalaža.
.

Odeljak VIII: Riba i druge vodene životinje

1. Ovaj odeljak se ne odnosi na školjke i ostale mekušce, bodljokošce, plaštaše i morske puževe kada se živi stavljaju u promet. On se, osim poglavlja I i II, odnosi na životinje koje se ne stavljaju žive u promet i koje u tom slučaju moraju da budu nabavljene u skladu sa odeljkom VII.

2. Poglavlje III, delovi A,C i D, poglavlje IV i poglavlje V odnose se na maloprodaju.

3. Uslovi iz ovog odeljka dopuna su uslovima definisanim Uredbom (EZ) br. 852/2004:

(a) U slučaju objekata, uključujući i brodove, koji su uključeni u primarnu proizvodnju i srodne aktivnosti, oni su dopuna uslovima iz Aneksa I pomenute Regulative.

(b) U slučaju ostalih objekata, uključujući i brodove, oni su dopuna uslovima iz aneksa II pomenute Uredbe.

4. Kada je reč o ribi i drugim vodenim životinjama:

(a) primarna proizvodnja obuhvata uzgoj, ribolov i sakupljanje živih riba i drugih vodenih životinja u cilju stavljanja u promet;

(b) srodne operacije obuhvataju bilo koju od sledećih operacija, ukoliko se vrše na ribarskim brodovima: ubijanje, iskrvarenje, odstranjivanje glave, iznutrica i peraja, hlađenje i umotavanje; takođe uključuju i:

1. prevoz i skladištenje ribe i drugih vodenih životinja, koji nisu značajno izmenjeni, uključujući i živu ribu koja se uzgaja u ribnjacima na kopnu;

2. prevoz ribe i drugih vodenih životinja koji nisu značajno izmenjeni i uključuju i živu ribu, od mesta proizvodnje do prvog objekta koji je odredište.

POGLAVLJE I: USLOVI KOJE MORAJU DA ISPUNE BRODOVI

Subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede da:

1. brodovi, koji se koriste za sakupljanje proizvoda iz njihovog prirodnog okruženja, odnosno za manipulisanje ili preradu istih nakon sakupljanja, zadovoljavaju uslove vezane za konstrukciju i opremu koji su definisani u delu 1;

i da

2. se radnje, koje se vrše na brodovima, budu u skladu sa propisima definisanim u delu II.

I. USLOVI KOJI SE ODNOSE NA STRUKTURU I OPREMU

A. Uslovi za sve brodove

1. Brodovi moraju biti projektovani i opremljeni tako da ne dovode do pojave kontaminacije proizvoda prljavom vodom sa dna broda, otpadom iz kanalizacije, dimom, gorivom, uljem, masnoćom ili drugim neželjenim supstancama.

2. Površine, sa kojima riba i druge vodene životinje dolaze u kontakt, moraju biti od odgovarajućeg materijala otpornog na koroziju koji je gladak i lako se čisti. Premazi na površima moraju biti postojani i ne smeju biti toksični.

3. Oprema i materijali, koji se koriste za rad sa ribom i drugim vodenim životinjama, moraju biti od materijala otpornog na koroziju koji se lako čisti i dezinfikuje.

4. Kada brodovi imaju poseban dovod vode, koja se koristi za ribu i druge vodene životinje, njegov položaj mora biti takav da ne dovodi do pojave kontaminacije dovoda ostale vode.

B. Uslovi za brodove projektovane i opremljene za čuvanje sveže ribe idrugih vodenih životinja duže od 24 časa

1. Brodovi, koji su projektovani i opremljeni tako da se na njima mogu čuvati riba i druge vodene životinje duže od 24 časa, moraju imati tovarni prostor, rezervoare ili kontejnere za skladištenje ribe i drugih vodenih životinja na temperaturi definisanoj u poglavlju VII.

2. Tovarni prostor mora biti odvojen od mašinskog odeljenja i prostorija za posadu pregradnim zidovima, koji su dovoljni da spreče kontaminaciju skladištene ribe i drugih vodenih životinja. Tovarni prostor i kontejneri, koji se koriste za skladištenje ribe i drugih vodenih životinja, moraju biti takvi da se čuvanje ribe i drugih vodenih životinja vrši pod zadovoljavajućim higijenskim uslovima i, kada je to neophodno, da voda, koja se topi, ne bude u kontaktu sa ribom.

3. Na brodovima, koji su opremljeni za rashlađivanje ribe i drugih vodenih životinja u rashlađenoj čistoj morskoj vodi, rezervoari moraju da imaju ugrađene uređaje kako bi postignuta temperatura u svim rezervoarima bila ista. Takvi uređaji moraju da dostignu

stepen rashlađivanja, koji garantuje da temperatura ribe i čiste morske vode ne prelazi 3ºC šest sati nakon utovara, odnosno da ne prelazi 0ºC nakon 16 sati, i koji omogućavaju praćenje i, kada je neophodno, beleženje temperature.

C. Uslovi koje moraju da ispune brodovi hladnjače

Brodovi hladnjače moraju da:

1. imaju opremu za zamrzavanje dovoljnog kapaciteta da mogu brzo da snize temperaturu i dostignu temperaturu u dubini proizvoda koja ne prelazi -18ºC;

2. imaju rashladnu opremu dovoljnog kapaciteta da mogu da čuvaju ribu i druge vodene životinje u tovarnom prostoru na temperaturi koja ne prelazi -18ºC. Tovarni prostor mora biti opremljen uređajem za beleženje temperature i to na mestu na kojem se može lako očitavati. Senzor čitača temperature se mora nalaziti na mestu gde je temperatura u tovarnom prostoru najviša;

3. zadovolje uslove za brodove koji su tako projektovani i opremljeni da mogu da čuvaju ribu i druge vodene životinje duže od 24 časa kako je definisano u delu B, tačka 2.

D. Uslovi koje moraju da ispune brodovi fabrike

1. Brodovi fabrike moraju imati barem:

(a) brodski prostor isključivo za prijem ribe i drugih vodene životinje, projektovan tako da omogućava svakom sledećem ulovu da se drži odvojeno. Ovaj prostor mora biti takav da se može lako čistiti i projektovan tako da može da zaštiti ribu i druge vodene životinje od sunca, odnosno elementarnih nepogoda, kao i od svih izvora zaraze;

(b) higijenski sistem prebacivanja ribe iz brodskog prostora za prijem do prostora za preradu ribe i drugih vodenih životinja;

(c) brodski prostor za preradu, koji je dovoljno veliki da bi u njemu mogla da se obavlja priprema i prerada ribe na higijenski način, koji je lak za čišćenje i dezinfekciju, ali i projektovan tako, odnosno čiji je raspored takav da ne dovodi do pojave kontaminacije ribe i drugih vodenih životinja;

(d) brodski prostor za skladištenje prerađene ribe i drugih vodenih životinja, koji su dovoljno veliki i projektovane tako da se može lako čistiti. Ukoliko na brodu radi i jedinica za preradu otpada, mora se odrediti poseban tovarni prostor za skladištenje takvog otpada;

(e) mesto za skladištenje ambalaže koje je odvojeno od brodskog prostora za pripremu i preradu ribe i drugih vodenih životinja;

(f) specijalnu opremu za uklanjanje otpada, odnosno ribe i drugih vodenih životinja, koji se ne mogu koristiti za ishranu ljudi, direktno u more ili, kada okolnosti to nalažu, u rezervoar koji ne propušta vodu i koji se koristi isključivo u te svrhe. Ukoliko se otpad skladišti i prerađuje

na brodu da bi se vršila sanitacija istog, moraju se obezbediti poseban prostor na brodu u tu svrhu;

(g) vodozahvat čiji položaj mora biti takav da ne dovodi do pojave kontaminacije dovoda vode,

(h) opremu za pranje ruku na raspolaganju osoblju, koje manipuliše neupakovanom ribom i drugim vodenim životinjama, sa slavinom projektovanom tako da ne dovodi do pojave kontaminacije.

2. Međutim, brodovi fabrike, u kojima se vrši termička obrada, rashlađivanje i umotavanje ljuskara i mekušaca, ne moraju da ispune uslove iz tačke 1 ukoliko se na pomenutim brodovima ne vrši nijedan drugi tip manipulacije, odnosno prerade.

3. Brodovi fabrike, na kojima se vrši zamrzavanje ribe i drugih vodenih životinja moraju imati opremu koja ispunjava uslove za plovila hladnjače navedene u Delu C, tačka 1 i 2.

II. HIGIJENSKI USLOVI

1. Kada se koriste delovi brodova ili kontejnera namenjenih isključivo skladištenju ribe i drugih vodenih životinja, isti se moraju se održavati u čistom stanju, popravljati i održavati u dobrom stanju. Posebno je zabranjena pojava kontaminacije ribe i drugih vodenih životinja gorivom ili prljavom vodom sa dna broda.

2. Riba i druge vodene životinje se moraju, u što kraćem roku nakon dopremanja na brod, zaštititi od kontaminacije i sunca, odnosno nekog drugog izvora toplote. Voda, kojom se peru riba i druge vodene životinje, mora biti ili voda za piće ili, kada je neophodno, čista voda.

3. Manipulacija i skladištenje ribe i drugih vodenih životinja se moraju vršiti tako da se sprečava gnječenje istih. Manipulanti mogu koristiti šiljate instrumente da pomeraju velike ribe ili ribe koje bi ih mogle povrediti, pod uslovom da ne oštete meso.

4. Riba i druge vodene životinje, osim onih koji se drže živi, moraju se rashladiti odmah nakon utovara. Međutim, kada nije moguće izvršiti rashlađivanje, riba i druge vodene životinje se moraju dopremiti na kopno u što kraćem roku.

5. Led, koji se koristi za rashlađivanje, mora biti napravljen od vode za piće ili čiste vode.

6. Kada se na brodu vrši odstranjivanje glava, odnosno odstranjivanje utrobe ribi i drugim vodenim životinjama, takve radnje se moraju obavljati na higijenski način odmah nakon ulova, a riba i druge vodene životinje se odmah i temeljno moraju oprati vodom za piće, odnosno čistom vodom. U tom slučaju, unutrašnji organi i delovi koji mogu predstavljati opasnost po javno zdravlje moraju se ukloniti u što kraćem roku i držati odvojeno od proizvoda koji se koriste za ishranu ljudi. Jetra i ikra, koji se koriste za ishranu ljudi, moraju se držati pod ledom na temperaturi koja je približna temperaturi topljenja leda, ili se moraju zamrznuti.

7. Kada se vrši zamrzavanje cele ribe u salamuri za potrebe konzerviranja, mora se ostvariti temperatura proizvoda koja ne prelazi -9ºC. Rastvor ne sme predstvaljati izvor zaraze ribe.

POGLAVLJE II: USLOVI U TOKU I NAKON ISKRCAVANJA

1. Subjekti, koji se bave hranom i koji su odgovorni za istovar i iskrcavanje ribe na kopno, moraju da:

(a) obezbede da oprema za istovar i iskrcavanje na kopno, koja dolazi u dodir sa ribom i proizvodima od ribe, bude konstruisana od materijala koji je lak za čišćenje i dezinfekciju, kao i održavanje u dobrom i čistom stanju;

(b) spreče pojavu kontaminacije ribe i drugih vodenih životinja u toku istovara i iskrcavanja na kopno, a posebno tako što će:

(i) brzo da obavljaju istovar i iskrcavanje;

(ii) bez odlaganja smeštati ribu i druge vodene životinje u zaštićeni prostor na temperaturi navedenoj u poglavlju VII;

(iii) izbegavati upotrebu opreme i postupaka koji izazivaju nepotrebna oštećenja jestivih delova riba i drugih vodenih životinja.

2. Subjekti, koji se bave hranom i prodajom ribe i drugih vodenih životinja na aukcijima i veleprodajnim mestima, odnosno koji su odgovorni za delove pomenutih aukcija i veleprodajnih mesta, moraju obezbediti poštovanje sledećih uslova.

(a)(i)Moraju postojati hladnjače, koje se zaključavaju i koriste za skladištenje zadržane ribe i druge vodene životinje, kao i posebne prostorije, koje se zaključavaju i koriste za skladištenje ribe i drugih vodenih životinja za koje je utvrđeno da se ne mogu koristiti za ishranu ljudi.

(ii) Ukoliko to zahteva nadležni organ, mora postojati adekvatno opremljena prostorija koja se zaključava ili, kada je neophodno, prostorija stavljena isključivo na korišćenje nadležnom organu.

(b) Kada se riba i proizvodi od ribe izlažu ili skladište:

(i) te prostorije se ne smeju koristiti u druge svrhe;

(ii) vozila, koja ispuštaju izduvne gasove koji mogu da naruše kvalitet ribe, ne smeju imati pristup tim prostorijama;

(iii) osobe, koje imaju pristup tim prostorijama, ne smeju u njih uvoditi druge životinje;

(iv) prostorije moraju biti dobro osvetljene kako bi vršenje zvanične kontrola bilo olakšano.

3. Kada nije moguće vršiti rashlađivanje na brodu, sveža riba i druge vodene životinje, osim onih koji se drže živi, moraju se rashladiti u što kraćem roku nakon iskrcavanja i uskladištena na temperaturi koja je približna temperaturi topljenja leda.

4. Subjekti, koji se bave hranom, moraju da sarađuju sa relevantnim nadležnim organima kako bi im omogućili da sprovode zvanične kontrole u skladu sa Uredbom (EZ) br. 854/2004, posebno kada je reč o postupku obaveštavanja o iskrcavanju ribe i drugih vodenih životinja, koje nadležni organ države članice pod čijom zastavom brod plovi, odnosno nadležni organ države članice u kojoj se vrši iskrcavanje ribe i drugih vodenih životinja, smatra neophodnim.

POGLAVLJE III: USLOVI KOJE MORAJU ISPUNITI OBJEKTI, UKLJUČUJUĆI I BRODOVE NA KOJIMA SE VRŠI MANIPULACIJA RIBE I I DRUGIH VODENIH ŽIVOTINJA

Subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede, kada je to neophodno, poštovanje sledećih uslova u objektima u kojima se vrši manipulacija ribom i proizvodima od ribe.

A. USLOVI ZA SVEŽU RIBU I DRUGE VODENE ŽIVOTINJE

1. Kada se neupakovani proizvodi rashlađuju, ne vrši se distribucija, otpremanje, priprema ili prerada istih odmah nakon prispeća u objekat na kopnu, pa se oni moraju se skladištiti pod ledom u odgovarajućim objektima. Menjanje leda se mora izvoditi onoliko često koliko je neophodno. Pakovana sveža riba i proizvodi od ribe se moraju rashladiti do temperature koja je približna temperaturi topljenja leda.

2. Radnje kao što je odstranjivanje glave i utrobe mora se sprovoditi na higijenski način. Kada postoje tehnički i komercijalni uslovi za odstranjivanje creva, to se mora obaviti što je brže moguće nakon ulova ili iskrcavanja ribe i drugih vodenih životinja. Riba i druge vodene životinje se moraju temeljno oprati vodom za piće odnosno, na brodovima, se peru čistom vodom odmah nakon izvršenja ovih radnji.

3. Radnje, kao što su filetiranje ili sečenje, moraju se obavljati tako da ne dovode do pojave kontaminacije, odnosno kvarenja fileta i šnicli. Fileti i šnicle ne smeju ostajati na radnim stolovima nakon vremena neophodnog za njihovu obradu. Fileti i šnicle moraju se umotati i, kada je potrebno, upakovati i moraju biti rashlađeni u što kraćem vremenskom roku nakon pripreme.

4. Kontejneri, koji se koriste za otpremanje ili skladištenje neupakovane, a pripremljene ribe, koja se drži pod ledom, moraju biti takvi da voda nakon topljenja ne bude u kontaktu sa ribom.

5. Cele sveže ribe i druge vodene životinje, kojima su odstranjena creva, mogu se prevoziti i skladištiti u ohlađenoj vodi na brodu. Mogu se dalje prevoziti u hladnoj vodi nakon iskrcavanja i mogu se prevoziti iz objekata akvakulture, dok ne stignu do prvog objekta na kopnu u kojem se obavljaju i druge radnje osim prevoza i sortiranja.

B. USLOVI ZA SMRZNUTE PROIZVODE

Objekti na kopnu, u kojima se smrzava riba i druge vodene životinje, moraju imati opremu koja zadovoljava uslove utvrđene za brodove hladnjače u odeljku VIII, poglavlje I, deo I.C, tačke 1 i 2.

C. USLOVI ZA MEHANIČKI OTKOŠTENU RIBU I PROIZVODE OD RIBE

Subjekti, koji se bave hranom i koji proizvode mehanički otkošteno meso ribe i drugih vodenih životinja, moraju da obezbde poštovanje sledećih uslova.

1. Sirovine, koje se koriste, moraju ispuniti sledeće uslove:

(a) Samo cele ribe i kosti nakon filetiranja mogu da se upotrebe u proizvodnji mehanički otkoštene ribe i drugih vodenih životinja;

(b) Svim sirovinama utroba mora biti očišćena.

2. Proces proizvodnje mora da zadovolji sledeće uslove:

(a) Mehaničko otkoštavanje se mora izvršiti nakon filetiranja bez nepotrebnog odlaganja.

(b) Ukoliko se koriste cele ribe, utroba im se mora prethodno očistiti, a ribe oprati.

(c) Nakon proizvodnje, mehanički otkošteno meso ribe i drugih vodenih životinja mora biti zamrznuto u što kraćem roku ili ugrađeno u proizvod koji se zamrzav, odnosno obrađuje radi stabilizacije.

D. USLOVI KOJI SE ODNOSE NA PARAZITE

1. Sledeća ribe i druge vodene životinje se moraju zamrzavati na temperaturi koja ne prelazi – 20ºC na površini i u dubini u periodu od najmanje 24 časa; ovakva obrada se mora primeniti na sirovi ili na obrađeni proizvod:

(a) riba koja se konzumira sirova ili u gotovo sirovom stanju;

(b) ribe sledećih vrsta, ukoliko su izložene procesu hladnog dimljenja tokom kojeg temperatura u dubini ribe i drugih vodenih životinja ne prelazi 60ºC:

(i) haringa;

(ii) skuša;

(iii) papalina;

(iv) (divlji) losos koji živi u Atlantskom ili Tihom okeanu;

2. Subjekti, koji se bave hranom, ne moraju da vrše obradu navednu u tački 1 ukoliko:

(a) postoje dostupni epidemiološki podaci koji ukazuju da zona ribarenja nije opasna po zdravlje kada je reč o prisustvu parazita;

(b) ukoliko to nadležni organ dozvoli.

3. U dokumentu, koji dostavlja proizvođač, navodi se vrsta obrade koja je izvršena i takav dokument mora da prati ribe i druge vodene životinje navedene u tački 1 kada se stavljaju u promet, osim u slučaju kada se dostavljaju krajnjem potrošaču.

POGLAVLJE IV: USLOVI ZA OBRAĐENU RIBU

Subjekti, koji se bave hranom i vrše termičku obradu ljuskara i mekušaca, moraju da obezbede poštovanje sledećih uslova.

1. Nakon termičke obrade mora da usledi brzo hlađenje. Voda, koja se koristi u ove svrhe, mora biti voda za piće, odnosno na brodovima se koristi čista voda. Ukoliko se ne koristi nijedan drugi metod konzervacije, hlađenje se mora nastaviti sve dok se ne dostigne temperatura koja je približna temperaturi topljenja leda.

2. Vađenje iz školjke i vađenje iz ljušture i skidanje ljušture mora se sprovoditi na higijenski način kako ne bi došlo do kontaminacije proizvoda. Kada se pomenute operacije obavljaju ručno, radnici moraju obratiti posebnu pažnju na pranje ruku.

3. Nakon vađenja iz školjke i vađenja iz ljušture i skidanja ljušture, termički obrađeni proizvodi moraju se odmah zamzavati, ili rashladiti u što kraćem roku do temperature definisane u poglavlju VII:

POGLAVLJE V: ZDRAVSTVENI STANDARDI ZA RIBU

Osim što moraju da zadovolje mikrobiološke kriterijume usvojene u skladu sa Uredbom (EZ) br. 852/2004, subjekti, koji se bave hranom, moraju takođe da obezbede da, u zavisnosti od prirode proizvoda ili vrste, riba i druge vodene životinje, koji se stavljaju u promet da bi se koristili za ishranu ljudi, zadovoljavaju standarde utvrđene u ovom poglavlju.

A. ORGANOLEPTIČKA SVOJSTVA RIBE

Subjekti, koji se bave hranom, moraju izvršiti organoleptički pregled ribe i drugih vodenih životinja. Ovaj pregled posebno mora da garantuje da ribe i drugih vodenih životinja zadovoljavaju sve kriterijume kada je reč o svežini proizvoda.

B. HISTAMIN

Subjekti, koji se bave hranom, moraju se obezbede da količina histamina ne bude prekomerna.

C. UKUPNA KOLIČINA ISPARLJIVOG AZOTA

Neobrađena riba i druge vodene životinje se ne smeju stavljati u promet ukoliko hemijska ispitivanja pokažu da je došlo do odstupanja od graničnih vrednosti kada je reč o TVB-N ili TMA-N.

D. PARAZITI

Subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede da riba i druge vodene životinje budu podvrgnuti vizuelnom pregledu kako bi se mogli uočiti paraziti, koji su vidlji golim okom, pre stavljanja u promet. Oni ne smeju staviti u promet ribu i druge vodene životinje, koji će koristiti za ishranu ljudi, ako je očigledno da je takva riba zaražena parazitima.

E. TOKSINI ŠTETNI PO LJUDSKO ZDRAVLJE

1. Riba i proizvodi od ribe, dobijeni od otrovnih riba iz sledećih familija, ne smeju se stavljati u promet: Tetraodontidae, Molidae, Diodontidae i Canthigasteridae.

2. Riba i druge vodene životinje, koji sadrže biotoksine kao što su ciguatoksini ili toksini koji parališu mišiće, ne smeju se stavljati u promet. Međutim, riba i druge vodene životinje dobijeni od školjki i ostalih mekušaca, bodljokožaca, plaštaša i morskih puževa mogu se stavljati u promet ukoliko su bili proizvedeni u skladu sa odeljkom VII i ukoliko zadovoljavaju standarde definisane u poglavlju V, tačka 2 tog odeljka.

POGLAVLJE VI: UVIJANJE I PAKOVANJE RIBE

1. Posude, u kojima se čuvaju sveža riba i druge vodene životinje pod ledom, moraju biti vodootporne i takve da onemogućavaju da otopljena voda bude u kontaktu sa ribom i drugim vodenim životinjama.

2. Zamrznuti blokovi pripremljeni na brodovima moraju biti adekvatno uvijeni pre iskrcavanja.

3. Kada se vrši umotavanje ribe i drugih vodenih životinja na ribarskim brodovima, subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede da materijal koji se koristi za umotavanje:

(a) nije izvor kontaminacije;

(b) bude tako skladišten da ne bude izložen riziku od kontaminacije;

POGLAVLJE VII: SKLADIŠTENJE RIBE

Subjekti, koji se bave hranom i vrše skladištenje ribe, moraju da obezbede poštovanje sledećih uslova.

1. Sveža riba i druge vodene životinje, otopljena i neobrađena riba i druge vodene životinje, kao i termički obrađeni i rashlađeni proizvodi od ljuskara i mekušaca, moraju se čuvati na temperaturi koja je približna temperaturi topljenja leda.

2. Smrznuta riba i druge vodene životinje se moraju čuvati na temperaturi, koja ne prelazi -18ºC i koja predstavlja temperaturu na površini i u dubini ribe i drugih vodenih životinja; međutim, smrznuta riba iz jednog komada, koja se čuva u salamuri i koristi se u proizvodnji konzervirane hrane, može se čuvati na temperaturi koja ne prelazi – 9 ºC.

3. Temperatura i način čuvanja riba i drugih vodenih životinja, koji se čuvaju živi, moraju biti takvi da ne utiču nepovoljno na bezbednost hrane ili sposobnost pročišćavanja ribe i drugih vodenih životinja.

POGLAVLJE VIII: PREVOZ RIBE

Subjekti, koji se bave hranom i koji se bave prevozom ribe, moraju da obezbede poštovanje sledećih uslova.

1. Riba i druge vodene životinje se moraju, tokom prevoza, održavati na određenoj temperaturi. Posebno:

(a) sveža riba i druge vodene životinje, otopljena i termički neobrađena riba i druge vodene životinje, termički obrađeni i rashlađeni proizvodi od ljuskara i mekušaca, moraju se čuvati na temperaturi koja je približna temperaturi topljenja leda;

(b) smrznuta riba i druge vodene životinje, osim smrznute ribe u salamuri koja se koristi u proizvodnji konzervirane hrane, mora se, tokom prevoza, čuvati na ravnomernoj temperaturi, koja na površini i u dubini, ne prelazi -18ºC, pri čemu je moguće da se, u kratkim vremenskim intervalima, temperatura snizi za najviše 3ºC.

2. Subjekti, koji se bave hranom, ne moraju da poštuju odredbe tačke 1(b) kada se smrznuta riba prevozi iz hladnjače do objekta, koji ima veterinarski kontrolni broj i u kojem se topi po prispeću za potrebe pripreme, odnosno prerade, ukoliko je put kratak i ukoliko to dozvoli nadležni organ.

3. Ukoliko se riba i druge vodene životinje drže pod ledom, otopljena voda ne sme biti u kontaktu sa ribom i drugim vodenim životinjama.

4. Riba i druge vodene životinje, koji se stavljaju u promet živi, moraju se transportovati tako da to ne utiče nepovoljno na bezbednost hrane ili na sposobnost pročišćavanja ribe i drugih vodenih životinja.

Odeljak IX: Sirovo mleko i mlečni proizvodi

POGLAVLJE 1: SIROVO MLEKO – PRIMARNA PROIZVODNJA

Subjekti, koji se bave hranom i proizvode i, po potrebi, sakupljaju sirovo mleko, moraju da obezbede poštovanje uslova definisanih u ovom poglavlju.

I ZDRAVSTVENI USLOVI ZA PROIZVODNJU SIROVOG MLEKA

1. Sirovo mleko mora da potiče od životinja:

(a) bez vidljih simptoma zaraznih bolesti koje se, putem mleka, mogu preneti na ljude;

(b) čije je opšte zdravstveno stanje dobro, bez znakova bolesti koja može da dovede do kontaminacije mleka i posebno one koje kod kojih nema prisustva bilo kakve infekcije genitalnog trakta sa iscetkom, enteritisa praćenog dijarejom i groznicom, odnosno prepoznatljive upale vimena;

(d) koje nisu primale nikakvu neodobrenu terapiju ili proizvod i nisu bile podvrgnute protivzakonitom tretmanu u smislu Uputstva 96/23/EZ;

(e) na osnovu gorepomenutog Uputstva, kada su primale odobrene proizvode ili supstance, da se period karence za ove proizvode, odnosno supstance ispoštovan.

2.(a) Posebno kada je reč o brucelozi, sirovo mleko mora da potiče od:

(i) krava i bizona koji potiču iz stada koje je, u smislu Uputstva 64/432/EEZ(1), slobodno od bruceloze ili zvanično slobodno od bruceloze;

(ii) ovaca i koza koje pripadaju gazdinstvu, koje je slobodno od bruceloze ili zvanično slobodno od bruceloze u smislu Uputstva 91/68/EEZ(1);

ili

(iii) ženki drugih vrsta koje, kada je reč o vrstama prijemčivim na brucelozu, potiču iz stada koja se redovno kontrolišu na ovu bolest prema planu kontrole koji je odobrio nadležni organ.

(b) Kada je reč o tuberkolozi, sirovo mleko mora da potiče od:

(i) krava ili bizona koji potiču iz stada koje je, u smislu Uputstva 64/432/EEZ, zvanično slobodno od bruceloze;

ili

(ii) ženki drugih vrsta koje, kada je reč o vrstama podložnih na tuberkulozu, potiču iz stada koja se redovno kontrolišu na ovu bolest na osnovu plana kontrole koji je odobrio nadležni organ.

3. Međutim, sirovo mleko životinja, koje ne zadovoljavaju uslove iz tačke 2, se može koristiti uz odobrenje nadležnih organa:

(a) kod krava ili bizona, koji ne pokazuju pozitivnu reakciju na testove za tuberkolozu ili brucelozu, niti pokazuju simptome ovih bolesti, nakon termičke obrade koja služi za pokaže da su pomenute krave, odnosno bizoni ne pokazuju negativnu reakciju na testove za fosfatazu;

(b) kod ovaca i koza, koje ne pokazuju pozitivnu reakciju na testove za brucelozu, ili koje su vakcinisane protiv bruceloze prema odobrenom programu za iskorenjivanje bolesti, i koje ne pokazuju simptome ove bolesti:

(i) za proizvodnju sira sa periodom zrenja od najmanje dva meseca

ili

(ii) nakon termičke obrade, koja služi za pokaže da su pomenute krave, odnosno bizoni ne pokazuju negativnu reakciju na testove za fosfatazu;

(c) kod ženki drugih vrsta, koje ne pokazuju pozitivnu reakciju na testove za tuberkolozu ili brucelozu, niti pokazuju simptome ovih bolesti, ali potiču iz stada u kojem je otkrivena bruceloza ili tuberkuloza nakon pregleda pomenutih u tački 2(a)(iii) ili 2(b)(ii), ukoliko je prerađeno u cilju postizanja bezbednosti.

4. Sirovo mleko od svih životinja, koje ne ispunjavaju uslove iz tačaka od 1 do 3, a posebno od onih životinja, koje pokazuju pozitivnu reakciju na profilaktičke testove, za razliku od tuberkuloze, odnosno bruceloze kako je definisano u Uputstvu 64/432/EEZ i Uputstvu 91/68/EEZ, ne sme se koristiti za ishranu ljudi.

5. Izolacija životinja koje su zaražene, ili za koje se sumnja da su zaražene, nekom od bolesti navedenih u tačkama 1 ili 2, mora da bude efikasna kako bi se izbegli svi štetni uticaji na mleko drugih životinja.

II HIGIJENA NA GAZDINSTVIMA ZA PROIZVODNJU MLEKA

A. Uslovi za prostorije i opremu

1. Lokacija i konstrukcija opreme za mužu i prostorije, u kojima se vrši skladištenje, manipulacija ili hlađenje mleka, moraju da budu takvi da smanjuju stepen rizika od kontaminacije mleka.

2. Prostorije za skladištenje mleka moraju biti zaštićene od štetočina, na adekvatan način odvojene od prostorija gde su smeštene životinje i, kada potrebno zadovoljiti uslove definisane u delu B, moraju da imaju odgovarajuću rashladnu opremu.

3. Površine opreme, koja dolazi u kontakt sa mlekom (pribor, posude, rezervoari, itd. za mužu, sakupljanje ili prevoz) moraju da budu lake za čišćenje i, kada je potrebno, lake za dezinfekciju i održavane u dobrom stanju. Ovo zahteva upotrebu glatkih i netoksičnih materijala koji se mogu lako prati.

4. Nakon upotrebe, takve površine se moraju čistiti i, kada je potrebno, dezinfikovati. Nakon svakog putovanja, ili posle većeg broja putovanja kada je vremenski period između istovara i sledećeg utovara veoma kratak, ali uvek barem jednom dnevno, posude i rezervoari upotrebljeni za transport sirovog mleka sa moraju očistiti i dezinfikovati na odgovarajući način pre ponovne upotrebe.

B. Higijena tokom muže, sakupljanja i transporta

1. Muža se mora vršiti na higijenski način, pri čemu se posebno obezbeđuje da:

(a) pre muže bradavice, vime i okolni delovi budu čisti;

(b) osoba, koja vrši mužu, proverava organoleptičke i fizičko-hemijske promene mleka sve životinje posebno ili se koristi metoda sa sličnim rezultatima pri čemu se mleko, kod kojeg su primećene takve promene, ne koristi za ishranu ljudi;

(c) se mleko, dobijeno od životinja sa kliničkim znacima bolesti vimena, ne koristi za ishranu ljudi, već samo u skladu sa preporukama veterinara;

(d) identifikacija životinja, koje su bile podvrgnute medicinskom lečenju i čije mleko može da sadrži ostatke lekova, pri čemu se mleko, dobijeno od takvih životinja, ne koristi za ishranu ljudi pre isteka perioda karence;

(e) su kupke ili sprejevi za vime upotrebljeni samo ukoliko su ih nadležni organi odobrili i to na način koji ne dovodi do pojave neprihvatljive količine rezidua u mleku.

2. Odmah nakon muže, mleko mora da se čuva na čistom mestu tako projektovanom i opremljenom da ne dovodi do pojave kontaminacije. Mleko se mora se odmah prohladiti do temperature koja ne prelazi 8C u slučaju svakodnevnog sakupljanja, odnosno 6C ukoliko sakupljenje nije svakodnevno.

3. Tokom prevoza se ne sme prekinuti hladni lanac i, prilikom prispeća u objekat, koji je krajnje odredište, temperatura mleka ne sme da bude viša od 10 C.

4. Subjekti, koji se bave hranom, ne moraju da poštuju temperaturne režime definisane u tačkama 2 i 3 ukoliko mleko zadovoljava kriterijume utvrđene u delu III ili ukoliko:

(a) je mleko prerađeno u roku od dva sata od završetka muže;

ili

(b) je, zbog tehnoloških zahteva vezanih za proizvodnju određenih mlečnih proizvoda, potrebno da temperatura bude viša i ukoliko je to odobrio nadležni organ.

C. Higijena osoblja

1. Lica, koja su zadužena za mužu, odnosno manipulaciju sirovim mlekom, moraju da nose odgovarajuću odeću koja je čista.

2. Lica, koja vrše mužu, moraju da održavaju visok stepen lične higijene. Odgovarajuće prostorije moraju da se nalaze blizu mesta gde se vrši muža kako bi licima, koja su zadužena za mužu i manipulaciju mlekom, omogućili da obavljaju pranje ruku i šaka.

III KRITERIJUMI ZA SIROVO MLEKO

1. Sledeći kriterijumi za sirovo mleko važe do uspostavljanja standarda vezanih za posebne zakone o kvalitetu mleka i mlečnih proizvoda.

2. Mora se ispitati reprezentativan broj uzoraka sirovog mleka, sakupljenog iz objekata za obradu i preradu mleka, koji su uzeti primenom metode slučajnog uzorka kako si se ustanovilo da li su u skladu sa tačkama 3 i 4.

Provere se mogu izvesti od strane ili u ime:

(a) subjekata koji se bave hranom i proizvode mleko;

(b) subjekata koji se bave hranom koji sakupljaju, odnosno prerađuju mleko;

ili

(d) nacionalnog ili regionalnog plana za kontrolu.

3.(a) Subjekti, koji se bave hranom, moraju da započnu sa primenom procedura kako bi obezbedili da sirovo mleko zadovoljava sledeće kriterijume:

(i) za sirovo kravlje mleko:

Broj bakterija na 30°C (po ml)
Broj telesnih ćelija (po ml) 100 000 (*)
400 000 (**)
(*) Promenljiva geometrijska sredina u toku dvomesečnog perioda sa najmanje dva uzorka mesečno.
(**) Promenljiva geometrijska sredina u toku tromesečnog perioda sa najmanje jednim uzorkom mesečno ukoliko nadležni organ ne odredi neku drugu metodologiju koja uzima u obzir sezonske varijacije kada je reč o nivou proizvodnje.

(ii) za sirovo mleko od drugih vrsta:

Broj bakterija na 30°C (po ml) 1 500 000 (*)
(*) Promenljiva geometrijska sredina u toku dvomesečnog perioda sa najmanje dva uzorka mesečno.

(b) Međutim, ukoliko je sirovo mleko, koje nije dobijeno od krava, već od drugih vrsta, namenjeno proizvodnji proizvoda od sirovog mleka primenom procesa, koji ne podrazumeva termičku obradu, subjekti, koji se bave hranom, moraju da preduzmu korake kako bi obezbedili da upotrebljeno mleko zadovoljava sledeće kriterijume:

Broj bakterija na 30°C (po ml) 500 000 (*)
(*) Promenljiva geometrijska sredina u toku dvomesečnog perioda sa najmanje dva uzorka mesečno.

4. Bez povrede odredbi Uputstva 96/23/EZ, subjekti, koji se bave hranom, moraju da započnu sa primenom procedura kako bi obezbedili da sirovo mleko ne bude stavljeno u promet ukoliko:

(a) sadrži rezidue antibiotika čija je količina, uzimajući u obzir bilo koju od supstanci navedenih u aneksu I i III Uredbe (EEZ) br. 2377/90(1), veća od količine propisane pomenutom Uredbom;

ili

(b) ukoliko je ukupna količina rezidua antibiotika veća od maksimalno dozvoljene količine.

3. Kada sirovo mleko nije u skladu sa tačkom 3 ili 4, subjekat koji se bavi hranom mora da informiše nadležne vlasti i da preduzme mere da bi popravio stanje.

POGLAVLJE II: USLOVI KOJI SE ODNOSE NA MLEČNE PROIZVODE

I TEMPERATURNI REŽIMI

1. Subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede da mleko, prilikom prijema u objekat za preradu mleka, bude brzo rashlađeno do temperature koja ne prelazi 6C i sačuvano na toj temperaturi do prerade.

2. Međutim, subjekti, koji se bave hranom, mogu čuvati mleko na višoj temperaturi ukoliko:

(a) prerada započinje odmah nakon muže, ili u roku od četiri sata od prijema u objekat za preradu;

ili

(b) nadležni organ odobri rad na višoj temperaturi iz tehnoloških razloga kada je reč o proizvodnji određenih mlečnih proizvoda.

II USLOVI ZA TERMIČKU OBRADU

1. Kada se vrši termička obrada sirovog mleka ili mlečnih proizvoda, subjekat, koji se bavi hranom, mora da obezbedi da termička obrada zadovoljava uslove Uredbe (EZ) br. 852/2004, aneks II, poglavlje XI.

2. Kada subjekat, koji se bavi hranom, treba da odluči da li da vrši termičku obradu mleka, on mora da:

(a) uzme u obzir postupke izrađene u skladu sa načelima HACCP sistema u skladu sa Uredbom br. 854/2004;

i da

(b) obavlja svoje aktivnosti u skladu sa uslovima, koje nadležni organ određuje u situaciji kada izdaje objektu veterinarski kontrolni broj, odnosno vrši kontrolu u skladu sa Uredbom (EZ) br. 854/2004.

III. KRITERIJUMI ZA SIROVO KRAVLJE MLEKO

1. Subjekti, koji se bave hranom i proizvode mlečne proizvode, moraju da započnu sa primenom procedura kako bi obezbedili da, neposredno pre prerade:

(a) broj bakterija u sirovom kravljem mleku, od kojeg su dobijeni mlečni proizvodi, na 30C bude manji od 300 000 po ml;

(b) broj bakterija u sirovom kravljem mleku, od kojeg su dobijeni mlečni proizvodi, na 30°C bude manji od 100 000 po ml.

2. Kada mleko ne zadovoljava kriterijume definisane u tački 1, subjekat, koji se bavi hranom, mora da obavesti nadležne organe i preduzme mere da bi ispravio učinjeno.

POGLAVLJE III: OMOT I AMBALAŽA

Hermetičko zatvaranje pojedinačnih pakovanja se mora sprovesti odmah nakon punjenja u objektu, gde je izvršena poslednja termička obrada mlečnih proizvoda u tečnom stanju, primenom uređaja za hermetičko zatvaranje kako ne bi došlo do pojave kontaminacije. Sistem za

hermetičko zatvaranje mora da bude tako konstruisan da, i nakon otvaranja, ostaje jasan i lako proverljiv dokaz da je ambalaža otvarana.

POGLAVLJE IV: DEKLARISANJE

1. Pored uslova Uredbe 2000/13/EZ, osim u slučajevima predviđenim u članu 13(4) i (5) pomenute Uredbe, na deklaraciji mora jasno da stoji:

(a) natpis „sirovo mleko“ kod sirovog mleka koje se koristi za ishranu ljudi;

(b) natpis „napravljeno od sirovog mleka“ kod proizvoda napravljenih od sirovog mleka, čiji proizvodni proces ne uključuje termičku obradu, odnosno fizičku ili hemijsku preradu.

2. Uslovi iz tačke 1 se primenjuju na proizvode namenjene maloprodaji. Pod terminom „deklarisanje“ podrazumeva se svaka ambalaža, dokumentacija, obaveštenje, deklaracija, prsten ili kragna koja ide uz takve proizvode ili se na iste odnosi.

POGLAVLJE V: IDENTIFIKACIONA OZNAKA

Izuzetno od uslova aneksa II, odeljak I:

1. umesto da na identifikacionoj oznaci bude naveden veterinarski kontrolni broj objekta, ona može sadržati upućivanje na mesto na omotu ili ambalaži gde je naveden veterinarski kontrolni broj objekta;

2. kod boca za višekratnu upotrebu, na indentifikacionoj oznaci mogu da budu navedeni samo inicijali zemlje isporučioca i broj pod kojim je objekat registrovan.

Odeljak X: Јaja i proizvodi od jaja

POGLAVLJE I: JAJA

1. U proizvodnim prostorijama jaja moraju ostati čista, suva, bez stranog mirisa, dobro zaštićena od udara i van direktne sunčeve svetlosti sve do prodaje potrošaču.

2. Jaja se moraju skladištiti i prevoziti na temperaturi, po mogućnosti ujednačenoj, koja na najbolji mogući način obezbeđuje optimalne higijenske osobine jaja.

3. Jaja moraju da se dostave potrošaču najkasnije 21 dan od izleganja.

POGLAVLJE II: PROIZVODI OD JAJA

I. USLOVI ZA OBJEKTE

Subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede da objekat za izradu proizvoda od jaja bude tako izgrađen i opremljen, kao i sa takvim rasporedom prostorija da omogući razdvajanje sledećih radnji:

1. pranja, sušenja i dezinfekcije prljavih jaja kada se one vrše;

2. lomljenje jaja, sakupljanje njihove sadržine i otklanjanje delova ljusaka i membrana;

3. radnje koje nisu navedene u tačkama 1 i 2.

II. SIROVINE ZA IZRADU PROIZVODA OD JAJA

Subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede da sirovine, koje se koriste za izradu proizvoda od jaja, zadovoljavaju sledeće uslove.

1. Ljuske jaja, koje se upotrebljavaju za izradu proizvoda od jaja, moraju da budu potpuno razvijene i da nemaju nikakve pukotine. Međutim, napukla jaja se mogu koristiti za izradu proizvoda od jaja ukoliko ih proizvodni objekat ili centar za pakovanje direktno dostavi objektu za preradu u kojem se ona moraju razbiti u što kraćem roku.

2. Tečna jaja dobijena u objektu, koji ima veterinarski kontrolni broj na osnovu kojeg može da obavlja tu delatnost, mogu se koristiti kao sirovina. Tečna jaja moraju da se dobiju u skladu sa uslovima navedenim u tačkama 1, 2, 3, 4 i 7 dela III.

III POSEBNI HIGIJENSKI USLOVI ZA IZRADU PROIZVODA OD JAJA

Subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede da se sve radnje vrše tako da ne dolazi do pojave kontaminacije tokom proizvodnje, manipulacije i skladištenja proizvoda od jaja, posebno kroz poštovanje sledećih uslova.

1. Jaja se ne smeju razbijati ukoliko nisu čista i suva.

2. Jaja se moraju razbijati tako da stepen kontaminacije bude najmanji mogući, posebno tako što će na adekvatan način biti odvojena od drugih radnji. Prerada napuklih jaja se mora izvršiti u što kraćem roku.

3. Manipulacija jaja, koja nisu kokošija, ćureća ili jaja biserke se mora odvojeno vršiti, a prerada jaja se mora odvojeno vršiti. Sva oprema mora da se očisti i dezinfikuje pre nego što se počne sa preradom kokošijih, ćurećih jaja i jaja biserke.

4. Sadržaj jaja se ne sme dobijati centrifugiranjem ili drobljenjem, niti se centrifuga sme koristiti za dobijanje ostatka od belanca iz praznih ljusaka koji će se koristiti za ishranu ljudi.

5. Posle lomljenja, svaki deo proizvoda od jaja mora da se preradi u što kraćem roku da bi se eliminisale mikrobiološke opasnosti, odnosno da bi se one svele na prihvatljiv nivo. Serija jaja, koja nije dovoljno prerađena, može odmah da ode ponovo na preradu u istom objektu ukoliko će moći da se nakon takve prerade koriste za ishranu ljudi. Ako se utvrdi da se serija jaja ne može koristiti za ishranu ljudi, ona se mora denaturisati kako se ne bi koristila za ishranu ljudi.

6. Prerada belanceta namenjenog proizvodnji suvog, odnosno kristalizovani albumina, koji će kasnije biti termički obrađen, nije neophodna.

7. Ako se prerada ne izvrši odmah nakon razbijanja jaja, tečna jaja se moraju skladištiti u smrznutom stanju ili na temperaturi koja ne prelazi 4C. Period skladištenja pre prerade na temperaturi od 4C ne sme da traje duže od 48 sati. Međutim, ovi uslovi nisu primenljivi na proizvode, koji treba da se odšećere, ukoliko se taj proces izvrši u što kraćem roku.

8. Proizvodi, koji nisu stabilizovani da se mogu čuvati na sobnoj temperaturi, moraju se rashladiti na temperaturi koja ne prelazi 4C. Proizvodi, koji se zamrzavaju, se moraju zamrznuti odmah nakon prerade.

IV ANALITIČKI ZAHTEVI

1. Koncentracija 3-OH-buterne kiseline ne sme da bude veća od 10 mg/kg u suvoj materiji kod nemodifikovanih proizvoda od jaja.

2. Sadržaj mlečne kiseline, kod sirovina za izradu proizvoda od jaja, ne sme da prelazi 1g/kg suve materije. Međutim, kod fermentisanih proizvoda, ova vrednost mora da bude identična onoj vrednosti koja je zabeležena pre procesa fermentacije.

3. Količina ostataka od ljusaka, membrana jaja i drugih delova u prerađenom proizvodu od jaja ne sme da prelazi 100 mg/kg za proizvod od jaja.

V DEKLARISANJE I STAVLJANJE INDENTIFIKACIONE OZNAKE

1. Pored opštih uslova za stavljanje indentifikacionih oznaka, definisanih u aneksu II, odeljak 1, pošiljke proizvoda od jaja, koje nisu namenjene maloprodaji već će se koristiti kao sastojci za proizvodnju drugih proizvoda, moraju da imaju deklaraciju sa navedenom temperaturom, na kojoj se proizvod od jaja čuva, i periodom u kojem se garantuje svežina proizvoda.

2. Kod tečnih jaja, oznaka navedena u tački 1 mora takođe da nosi natpis: „nepasterizovani proizvodi od jaja – za preradu na mestu destinacije“ sa naznačenim datumom i časom razbijanja.
.

Odeljak XI: Žablji bataci i puževi

Subjekti, koji se bave hranom i pripremaju žablje batake i puževe za ishranu ljudi, moraju da obezbede poštovanje sledećih uslova.

1. Ubijanje žaba i puževa se mora vršiti u objektima, koji su tako izgrađeni i opremljeni, kao i sa takvim rasporedom prostorija koji su u skladu sa namenom objekta.

2. Objekti, u kojima se pripremaju žablji bataci, moraju da imaju posebnu prostoriju za skladištenje i pranje živih žaba, kao i za klanje i iskrvarenje istih. Ova prostorija mora da bude fizički odvojena od prostorije za pripremu.

3. Žabe i puževi, čiji uzrok smrti nije klanje u objektu, ne smeju da se pripremaju za ishranu ljudi.

4. Mora se vršiti organoleptički pregled žaba i puževa putem uzimanja uzoraka. Ako ovaj pregled pokaže da žabe mogu da predstavljaju opasnost, one se ne smeju koristiti za ishranu ljudi.

5. Odmah nakon pripreme, žablji bataci se, bilo da su smrznuti ili prerađeni, moraju detaljno oprati tekućom vodom za piće i odmah rashladiti na temperaturu koja je približna temperaturi topljenja leda.

6. Nakon što puževi budu ubijeni, hepato-pankreas, ukoliko predstavljaju opasnost, moraju se odstraniti i ne smeju se upotrebljavati za ishranu ljudi.

Odeljak XII: Topljene životinjske masti i čvarci

POGLAVLJE I: USLOVI KOJE MORAJU DA ISPUNE OBJEKTI U KOJIMA SE VRŠI SAKUPLJANJE ILI PRERADA SIROVINA

Subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede da objekti, u kojima se vrši sakupljanje ili prerada sirovina za proizvodnju topljene životinjske masti i čvaraka, zadovoljavaju sledeće uslove.

1. Centri, koji vrše sakupljanje sirovina i dalji prevoz do objekata za preradu, moraju biti opremljeni prostorijama za skladištenje sirovina na temperaturi koja ne prelazi 7°C.

2. Svaki objekat za preradu mora da ima:

(a) hladnjaču;

(b) prostoriju za otpremanje, osim ukoliko se iz objekta ne otprema topljena životinjska mast samo u cisternama;

(c) ukoliko je neophodno, odgovarajuću opremu za pripremu proizvoda koji se sastoje od topljene životinjske masti izmešane sa drugim prehrambenim proizvodima, odnosno začinima.

3. Međutim, hladnjače, čije je postojanje predviđeno tačkama 1 i 2(a), nisu neophodne ukoliko način nabavke sirovina garantuje da se nikada njihovo skladištenje ili prevoz ne vrši bez aktivnog hlađenja, osim situacije predviđene u poglavlju II, tačka 1(d).

POGLAVLJE II: HIGIJENSKI USLOVI ZA PRIPREMANJE TOPLJENE ŽIVOTINJSKE MASTI I ČVARAKA

Subjekti, koji se bave hranom i pripremaju topljenu životinjsku mast i čvarke, moraju da poštuju sledeće uslove.

1. Sirovine moraju da:

(a) potiču od životinja zaklanih u klanici za koje je na osnovu izvršenih pregleda pre i posle klanja utvrđeno da se mogu koristiti za ishranu ljudi;

(b) se sastoje od masnog tkiva ili kostiju, iz kojih su u normalnoj meri uklonjeni krv i nečištoće;

(c) potiču iz objekata registrovanih, odnosno iz objekata, kojima je dodeljen veterinarski kontrolni broj u skladu sa Uredbom (EZ) br. 852/2004, ili koji su registrovani, odnosno kojima je dodeljen veterinarski kontrolni broj u skladu sa ovom Uredbom;

(d) budu transportovane i skladištene, dok se ne izvrši topljenje, u higijenskim uslovima i na temperaturi u dubini proizvoda koja ne prelazi 7 C. Međutim, sirovine mogu biti skladištene i transportovane bez aktivnog hlađenja ukoliko će biti istotopljene u roku od 12 sati nakon datuma nabavke.

2. Tokom topljenja zabranjena je upotreba rastvarača.

3. Kada mast za rafinisanje zadovoljava standarde, definisane u tački 4, topljena životinjska mast, pripremljena u skladu sa tačkama 1 i 2, može biti prerađena u istom objektu ili u drugom objektu sa ciljem da se poboljša fizički i hemijski kvalitet.

4. Topljena životinjska mast, u zavisnosti od vrste, mora da zadovoljava sledeće standarde:

Preživari Svinje Mast ostalih životinja

Jestivi loj Loj Jestiva mast Svinjska Jestiva Za
za mast i rafini-
Premier Ostalo rafini- Svinjska Ostalo ostale sanje
jus(1) sanje mast(2) masti za
rafini-
sanje

najveća dozvoljena 0,75 1,25 3,00 0,75 1,25 2,00 1,25 3,00
količina FFA (m/m %
oleinska kiselina)

najveća dozvoljena 4 meq/kg 4 meq/kg 6 meq/kg 4 meq/kg 4 meq/kg 6 meq/kg 4 meq/kg 10 meq/kg
količina peroksida

Ukupna količina najveća dozvoljena količina je 0,15 % najveća dozvoljena količina je 0,5 %
nerastvorljivih neči-
stoća

Miris, ukus, boja u granicama normale

(1) Istopljena životinjska mast koja se dobija topljenjem na niskoj temperaturi sveže masti, koja se dobija od srca, posteljice, bubrega i mezenterijuma goveda, kao i mast iz pogona za rasecanje mesa
(2) Istopljena životinjska mast koja se dobija topljenjem masnog tkiva svinja

5. Čvarci, koji se koriste za ishranu ljudi, moraju se skladištiti u skladu sa sledećim temperaturnim režimima.

(a) Kada se čvarci tope na temperaturi, koja ne prelazi 70°C, moraju se skladištiti:

(i) na temperaturi koja ne prelazi 7°C u periodu ne dužem od 24 časa;

ili

(ii) na temperaturi koja ne prelazi –18°C

(b) Kada se čvarci tope na temperaturi, koja ne prelazi 70C i imaju sadržaj vlage od 10% (m/m) ili veći, moraju se skladištiti:

(i) na temperaturi koja ne prelazi 7°C u periodu ne dužom od 48 časova ili će odnos između temperature i vremena biti takav da daje isti rezultat;

ili

(ii) na temperaturi koja ne prelazi –18°C

(c) Kada se čvarci tope na temperaturi, koja ne prelazi 70°C i imaju sadržaj vlage manji od 10% (m/m), ne postoje posebni uslovi.

Odeljak XIII: Obrađeni želuci, bešike i creva

Subjekti, koji se bave hranom i vrše preradu želudaca, bešike i creva moraju da obezbede poštovanje sledećih uslova.

1. Životinjska creva, bešike i stomaci se mogu stavljati u promet samo ukoliko:

(a) potiču od životinja, koje su zaklane u klanici i za koje je, nakon izvršenih pregleda pre i posle klanja, utvrđeno da se mogu koristiti za ishranu ljudi;

(b) su usoljeni, termički obrađeni ili sušeni;

2. Obrađeni želuci, bešike i creva, koji se ne mogu čuvati na sobnoj temperaturi, moraju se skladištiti rashlađeni u prostorijama, koje se koriste u tu svrhu, do njihovog otpremanja. Posebno se proizvodi, koji nisu usoljeni ili sušeni, moraju čuvati na temperaturi koja ne prelazi 3C.

Odeljak XIV: Želatin

1. Subjekti, koji se bave hranom i proizvodnjom želatina, moraju da poštuju uslove ovog odeljka.

2. U smislu ovog odeljka pod „štavljenjem“ se podrazumeva stvrdnjavanje sirove kože upotrebom biljnih agensa za štavljenje, soli hroma ili drugih supstanci kao što su soli aluminijuma, soli gvožđa, soli silicijuma, aldehidi i hinoni, odnosno drugih sintetičkih agenasa za štavljenje.

POGLAVLJE I: USLOVI ZA SIROVINE

1. Za proizvodnju želatina, koji se koristi u hrani, mogu se koristiti sledeće sirovine:

(a) kosti;

(b) sirova koža i koža sa konfiskata gajenih preživara;

(d) koža živnine;

(e) tetive i žile;

(f) sirova koža i koža sa konfiskata lovne divljači;

(g) riblja koža i kosti.

2. Upotreba sirove kože i kože sa konfiskata je zabranjena ukoliko su one bile podvrgnute bilo kakvom procesu štavljenja, bez obzira da li je taj proces završen.

3. Sirovine nabrojane u tački 1 od (a) do (e) moraju da potiču od životinja koje su zaklane u klanicama i za koje je, nakon izvršenog pregleda pre i posle klanja, utvrđeno da se mogu koristiti za ishranu ljudi, odnosno za koje je, kada je reč o koži lovne divljači, utvrđeno da se mogu koristiti za ishranu ljudi.

4. Sirovine moraju da potiču iz objekata registrovanih, odnosno iz objekata, kojima je dodeljen veterinarski kontrolni broj u skladu sa Uredbom (EZ) broj 852/2004, odnosno iz objekata koji su u skladu sa ovom Uredbom.

5. Centri za prikupljanje i štavionice mogu takođe da isporučuju sirovine za proizvodnju želatina, koji se koristi za ishranu ljudi, ukoliko im nadležni organi izdaju posebno odobrenje u tu svrhu i ukoliko oni ispunjavaju sledeće uslove.

(a) Oni moraju da imaju prostorije za skladištenje sa čvrstim podovima i glatkim zidovima, koji se mogu lako čistiti i dezinifikovati i, kada je neophodno, hladnjače.

(b) Čistoća i stanje prostorija za skladištenje moraju biti zadovoljavajući kako one ne bi bile izvor kontaminacije sirovina.

(c) Ukoliko se sirovina, koja zadovoljava uslove ovog poglavlja, skladišti, odnosno prerađuje u ovim prostorijama, ona mora biti odvojena od sirovine, koja zadovoljava uslove ovog poglavlja, tokom prijema, skladištenja, prerade i otpremanja.

POGLAVLJE II: PREVOZ I SKLADIŠTENJE SIROVINA

1. Umesto identifikacione oznake predviđene aneksom II, odeljak I, sirovinu tokom prevoza, prilikom isporuke centru za sakupljanje ili štavionici, kao i prilikom isporuke objektu za preradu želatina, mora da prati dokument u kojem se navodi objekat iz kojeg potiče proizvod i koji sadrži informacije navedene u dodatku uz ovaj aneks.

2. Sirovine moraju da se prevoze i skladište rashlađene ili smrznute osim ukoliko se ne prerade u roku od 24 časa od njihove isporuke. Međutim, odmašćene i osušene kosti, odnosno osein, usoljene, osušene i sirove kože, hemijski tretirane krečnom vodom, kao i kože, tretirane bazama ili kiselinama, mogu se transportovati i skladištiti na sobnoj temperaturi.

POGLAVLJE III: USLOVI ZA PROIZVODNJU ŽELATINA

1. Proizvodnjom želatina se mora obezbediti da:

(a) sav koštani materijal preživara, koji potiče od životinja rođenih, odgajanih ili zaklanih u zemljama ili regionima, koji imaju nizak stepen pojave bolesti BSE (bolesti ludih krava), u skladu sa zakonodavstvom Zajednice mora da se podvrgne procesu, kojim se obezbeđuje da sav koštani materijal bude sitno izdrobljen, odmašćen vrelom vodom i tretiran razređenom hlorovodoničnom kiselinom (pri minimalnoj koncentraciji od 4 % i pH ≈ 1,5) u trajanju od najmanje dva dana, nakon čega sledi alkalna obrada zasićenog rastvora kreča (pH ≈ 12,5) u trajanju od najmanje 20 dana primenom sterilizacije na tepmeraturi između 138°C i 140°C u trajanju od četiri sekunde, odnosno primenom nekog drugog odobrenog ekvivalentnog procesa;

(b) druge sirovine budu tretirane bazama ili kiselinama, nakon čega sledi jedno ili više ispiranja. Kasnije se vrši prilagođavanje pH vrednosti. Želatin mora da bude ekstrahovan jednim ili većim brojem uzastupnih termičkih obrada, nakon čega sledi pročišćavanje filtracijom i sterilizacijom.

2. Ukoliko subjekat, koji se bavi hranom i proizvodi želatin, ispunjava uslove za želatin, koji se koristi za ishranu ljudi, pri čemu ukupna količina želatina, koju on proizvede, ispunjava pomenute uslove za želatin, koji se koristi za ishranu ljudi, onda on može u istom objektu da proizvodi i skladišti želatin koji se ne koristi za ishranu ljudi.

POGLAVLJE IV: USLOVI ZA GOTOVE PROIZVODE

Subjekat, koji se bavi hranom, mora da obezbedi da količina rezudua u želatinu bude u okviru graničnih vrednosti navedenih u sledećoj tabeli.

Rezidue	Granična vrednost
As	1 ppm
Pb	5 pmm
Cd	0,5 ppm
Hg	0,15 ppm
Cr	10 ppm
Cu	30 ppm
Zn	50 ppm
SO2 (Reith Williams)	50 ppm
H2O2 (Evropska farmakopeja iz 1986. (V2O2))	10 ppm

Odeljak XV: Kolagen

1. Subjekti, koji se bave hranom i proizvodnjom kolagena, moraju da obezbede poštovanje uslova ovog odeljka.

ODELJAK I: USLOVI ZA SIROVINE

1. Za proizvodnju kolagena, koji se koristi u hrani, mogu se koristiti sledeće sirovine:

(a) sirove kože i kože sa konfiskata gajenih preživara;

(b) svinjske kože i kosti;

(d) tetive;

(e) sirove kože i kože sa konfiskata lovne divljači;

(f) riblja koža i kosti.

2. Upotreba sirove kože i kože sa konfiskata je zabranjena ukoliko su one bile podvrgnute bilo kakvom procesu štavljenja, bez obzira da li je taj proces završen.

3. Sirovine, nabrojane u tački 1 od (a) do (d), moraju da potiču od životinja koje su zaklane u klanicama i za koje je, na osnovu izvršenih pregleda pre i posle klanja, utvrđeno da se mogu koristiti za ishranu ljudi, odnosno kada je reč o sirovim kožama i kožama sa konfiskata lovne divljači, za koje je ustanovljeno da se mogu koristiti za ishranu ljudi.

4. Sirovine moraju da potiču iz objekata koji su registrovani, odnosno iz objekata kojima je dodeljen veterinarski kontrolni broj u skladu sa Uredbom (EZ) br. 852/2004 ili koji zadovoljavaju uslove ove Uredbe.

5. Centri za sakupljanje i štavionice mogu takođe da obezbeđuju sirovine za proizvodnju kolagena, koji se koristi za ishranu ljudi, ukoliko im nadležni organi daju posebno odobrenje u tu svrhu i ukoliko ispunjavaju sledeće uslove.

(a) Moraju da imaju prostorije za skladištenje sa čvrstim podovima i glatkim zidovima, koji se mogu lako čistiti i dezinifikovati i, kada je to neophodno, hladnjače.

(b) Čistoća i stanje prostorija za skladištenje moraju biti zadovoljavajući kako one ne bi bile izvor kontaminacije sirovina.

POGLAVLJE II: PREVOZ I SKLADIŠTENJE SIROVINA

POGLAVLJE III: USLOVI ZA PROIZVODNJU KOLAGENA

1. Proizvodnja kolagena se mora vršiti tako da prerada sirovina obuhvata pranje, prilagođavanje pH vrednosti upotrebom kiselina ili baza, nakon čega sledi jedno ili više ispiranja, filtriracija i ekstruzija, odnosno neki drugi ekvivalentni procesom koji je odobren.

2. Nakon izvršenog procesa navedenog u tački 1, vrši se sušenje kolagena.

3. Ukoliko subjekat, koji se bavi hranom i proizvodnjom kolagena, ispunjava uslove za kolagen, koji se koristi za ishranu ljudi, pri čemu ukupna količina kolagena koji on proizvede, ispunjava pomenute uslove za kolagen, koji se koristi za ishranu ljudi, onda on može u istom objektu da proizvodi i skladišti kolagen koji se ne koristi za ishranu ljudi.

POGLAVLJE IV: USLOVI ZA GOTOVE PROIZVODE

Subjekti, koji se bave hranom, moraju da obezbede da količina rezudua u kolagenu bude u okviru graničnih vrednosti navedenih u sledećoj tabeli.

Talog	Granične vrednosti
As	1 ppm
Pb	5 ppm
Cd	0,5 ppm
Hg	0,15 ppm
Cr	10 ppm
Cu	30 ppm
Zn	50 ppm
SO2 (Reith Williams)	50 ppm
H2O2 (Evropska farmakopeja iz 1986. (V2O2))	10 ppm

POGLAVLJE V: DEKLARISANJE

Omot i ambalaža, koji sadrže kolagen, moraju da nose natpis „kolagen za ishranu ljudi“ i na njima mora biti naveden datum pripreme.

Dodatak uz Aneks III

MODEL DOKUMENTA KOJI PRATI SIROVINU KOJA SE KORISTI U PROIZVODNJI ŽELATINA ILI KOLAGENA

I. Indentifikacija sirovine
Vrsta proizvoda: ……………………………………………………………………………………………………………….
Datum proizvodnje: ………………………………………………………………………………………………………….

Vrsta ambalaže: ………………………………………………………………………………………………………………..

Broj pakovanja: ………………………………………………………………………………………………………………..

Propisani rok čuvanja: ……………………………………………………………………………………………………….

Neto težina (kg): ………………………………………………………………………………………………………………

II. Poreklo sirovine

Adresa(e) i registarski broj(evi) proizvodnog objekta koji ima veterinarski kontrolni broj:
………………………………………………………………………………………………………………………………………..

III. Destinacija sirovine

Sirovina se otprema:

iz: ……………………………………………………………………………………………………………………………………
(mesto utovara)
do: ………………………………………………………………………………………………………………………………….
(zemlja i mesto isporuke)
sledećim transportnim sredstvom: ………………………………………………………………………………………

Naziv i adresa pošiljaoca: ………………………………………………………………………………………………….

Naziv i adresa primaoca: ……………………………………………………………………………………………………

—————-
Now playing: foobar2000 v1.1.2
via FoxyTunes

Tehnologija hrane

Magazin posvećen tehnologiji proizvodnje hrane