Poštovani prijatelji AINS,
U okviru stalnog seminara Akademije,
U sredu, 12.06.2013. u 18 časova, u svečanoj sali Građevinskog fakulteta predavanje će održati
Prof. dr Nenad Đorđević, novi dopisni član AINS, iz Odeljenja biotehničkih nauka, sa temom:
„Savremena dostignuća u ishrani domaćih životinja“
Apstrakt predavanja
Dr Nenad Đorđević, redovni profesor
Univerzitet u Beogradu – Poljoprivredni fakultet
Dopisni član Akademije inženjerskih nauka Srbije
Genetički potencijal savremenih rasa i hibrida domaćih životinja može doći do potpunog izražaja samo ukoliko su njihove potrebe pokrivene svim neophodnim hranljivim materijama i ukoliko su istovremeno ispoštovani ostali zahtevi koji se tiču fizičke forme hrane, tehnike ishrane, ambijentalnih uslova, zdravstvene zaštite i dr. Glavni princip ishrane goveda na velikim farmama je upotreba maksimalnih količina kvalitetne konzervisane voluminozne hrane uz dopunu obroka neophodnim količinama koncentrata. Zbog velike varijabilnosti u hranljivoj vrednosti, seno se sve češće koristi u minimalnim količinama (0,5% TM) dok je silaža dominantno voluminozno hranivo. U tehnologiji spremanja silaže danas se najviše koriste biološki dodaci – inokulanti, u cilju intenzifikacije fermentacije u biljnom materijalu koji se teže silira (jednogodišnje i višegodišnje leguminoze), ili u cilju povećanja aerobne stabilnosti kukuruzne silaže.
Koncentratni deo obroka za preživare i ukupni obrok za nepreživare priprema se kombinovanjem više koncentrovanih hraniva, koja se predhodno obrađena, usitnjena i maksimalno homogenizovana (izmešana) u konačni proizvod koji se naziva smeša. Sirovine se doziraju i mešaju u odnosima koji su optimalni za pojedine vrste i kategorije domaćih životinja (u skladu sa njihovim fiziološkim specifičnostima), i koji su naučno ispitani, utvrđeni i izloženi u savremenim normativima. Pri sastavljanju smeša koncentrata (obroka) za nepreživare koriste se softveri kojima se balansira sadržaj većeg broja parametara (hemijskih sastojaka), uz minimalnu cenu finalnog proizvoda – smeše. Problem biološke vrednosti proteina obroka, u skladu sa zakonskim ograničenjima za korišćenje hraniva životinjskog porekla, danas se uspešno rešava upotrebom sintetičkih aminokiselina. U ishrani nepreživara danas su veoma aktuelni različiti dodaci koji imaju nutritivnu, stimulativnu i preventivnu ulogu, ili se koriste kao konzervansi, antioksidansi, enzimi, kiseline, arome, boje i dr.
Vekovima unazad najvažniji zadatak za poljoprivrednike je bio proizvodnja što većih količina hrane za ljude i životinje (kvantitet) dok se zadnjih decenija postavljaju sve strožiji zahtevi za njenim kvalitetom. Organska stočarska proizvodnja je novi vid proizvodnje hrane za ljude ali i novi izazov za celokupnu zootehniku. Njen preduslov je organski proizvedena hrana za životinje što praktično znači povratak na ekstenzivnost (u određenoj meri) i odricanje od mnogih savremenih dostignuća nauke o ishrani.