E, sta procitah…?!?  Pa kako onda Danska, Holandija, Madjarska i dr napredne zemlje imaju najvisi standard, a zive od poljiprivrede i prehrambene industrije. Cudo. Ali, ne za dugo. U ovom tekstu se spminje nemastina , smanjene plate i penzije. Pa jeli za to kriva poljoprivreda i prehrambena industrija ili nesto, bolje reci neko drugi.

Potpuno se slažem sa vama Milivoje.

Do ovakvog podatka se došlo na taj način, što se donose zakoni na štetu poljoprivrednika Srbije, zatim se podstiče uvoz umesto povećanje sopstvene proizvodnje, strancima daju sve mogućnosti za poslovanje a domaći proizvođači se na svaki način „ubijaju“, tako da me ništa ne čudi da se došlo do ovakvih podataka. Umesto da se domaćim poljoprivrednicima omoguće podsticaji za kupovinu mehanizacije, daju krediti sa malom kamatom, na svaki mogući način podstaknu mladi poljoprivrednici, dešava se to da se povrće i voće uvozi u enormnim količinama, kao i meso. Kada bi naši poljoprivrednici dobili podsticaje kao oni iz EU, ne bi bilo problema jer se tamo poljoprivrednici cene i poštuju, a u Srbiji se gaze i uništavaju. Koliko čujem, sada će i ovčije meso uvoziti iz Albanije, umesto da podstaknu našu proizvodnju jer za to postoje svi preduslovi.

Ako stranom investitoru daju 5 ili 10000 eura po svakom radnom mestu, zašto to ne daju poljoprivrednim gazdinstvima ( pre svega malim i srednjim ) kako bi se povećala njihova produktivnost proizvodnje ili da udruže poljoprivrednike i pokrenu preradu.

Ovo što sam pročitao su takve besmislice, ja bi onaj koji je to rekao trebao otići kod čike u belom mantilu. Poljoprivreda najbrže vraća investiciju, ali ovde su političari sve obesmislili. Nije ni čudno što imamo preko 1200 sela prazna ili poluprazna, što godišnje odlazi mnogo mladih u inostranstvo, što je prosek poljoprivrednika oko 50 godina, što mladi neće da rade u poljoprivredi i ostanu u selu,… Seljaci su skoro dovedeni na rub siromaštva i smatraju se socijalnom kategorijom!!!! Pogledajte penzioni sistem kako se odnosi prema seljaku! I onda tamo neko „pljuje“ poljoprivredu i seljake kako ne doprinose BDP Republike Srbije! Političari su kao pacovi decenijama uništavali poljoprivredu Srbije. Neka političari donesu kvalitetne zakone i neka stanu i podrže odbranu poljoprivrednika, pa da vidite koliko će doprineti BDP-u.

Umesto toga, dovode se tamo neki Arapi i Tenis da nas oni uče kako se radi poljoprivreda, kao da mi nemamo znanje. Ako se već hvale političari ulaskom u EU, zašto ne koriste njihov primer dobre prakse poput Mađarske, Austrije, Holandije i Danske? Zašto se Republika Srbija ne proglasi „AGRARNOM ZEMLJOM“? Zašto se ne donesu dobri zakoni? Zašto se ne formira državna „RAZVOJNA AGRARNA BANKA“? Zašto se ne spreči prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima jer je to strateški resurs svake zemlje, pa i Srbije ili ako se prodaje da to bude prodato našim poljoprivrednicima sa zabranom prodaje stranom kupcu? Zašto se ne napravi „AGRARNA KOMORA SRBIJE“?  Mnogo je toga „ZAŠTO?“ E ZATO je došlo do ovakvog stanja, jer da se to uradilo, Srbija bi imala jaku i razvijenu poljoprivredu, a ne da budemo na nivou iz 1939.-e godine!!!!

Zaboravio sam napomenuti da je i Poljska napravila izuzetnu „agrarnu reformu“.

Upravo tako: bez agrarne reforme nema nam spasa. Ako smo agrarna zemlja, a jesmo, onda tako treba i da gazdujemo. Da smo bili agrarna zemlja, to pokazuje i istorija od pre 50-tak godina, pa sve do 80-tih, kada su bajni političari rasćerdali kombinate. A da bi se reformisali, treba nam nemoguće. Treba prvo da imamo pametne i sposobne za ministre a ne lojalne i zaslužne.

Realnost je, da ono što ova zemlja ima je plodno tlo i odlične klimatske uslove. Realnost je, da smo kao nacija naučili da gazdijemo na malim posedima, ali i da umemo da se udružujemo. Kad govorimo o zemlji, glavni problemi su rasparčanost, koja nije rešena dosadašnjom komasacijom. To treba rigorozno sprovesti, pre nego što damo značaj ličnim pravima špekulanata. Pogledajte samo princip prečeg prava kod kupovine susedne njive. U zakon su ugrađena odmah i mala vrata: „poklon“ po dogovoru. Drugo, gde su nam strogo definisane namene površina? Pričamo i donosimo zakone o organskoj proizvodnji, a nemamo gde da je sprovodimo. Treba svaka lokalna samouprava da definiše zone gde ne može niko da gazduje drugačije nego li organski. Ili nikako. Gde su nam putevi do njiva? Važnije su megastrade, koridori za trgovinu i uvoz robe. Gde je politika sela, gde se prepoznaje, da selo pripada seljacima? Da se ne grade industrijski objekti neprehrambenih proizvoda u selu. I da se izgradnja sela usmeri: sela ne treba da budu mesta za rešavanje socijalnih problema države: kampovi za izbeglice, prigradska naselja onima, koji svakodnevno putuju na posao u grad. Treba dati autonomiju svakom selu da odlučuju o njihovom razvoju. Sela nemaju kanalizacije, pa svoje septičke jame prazne u ulične kišne kanale pumpama, u sred bela dana (komunalna policija ćuti i nakon pozivanja), dok grad ima kanalizaciju, čiju izgradnju su mnogo godina plaćali i seljani. A puna su nam usta seoskog i etno-turizma. Put do vinarije, koja je na putu vina sa oficijelnim oznakama, vodi kroz divlju deponiju tik uz selo. To đubre ne bacaju seljaci, već dangube, i doseljeni, što je direktna posledica gradske nebrige… I mnogo toga još, što svi znamo, ali smo sagnuli glave i ćutimo. Tako nam i treba.

I bela kuga je u stvari kuga sela. Sela izumiru. Subvencije su zamagljivanje očiju. Treba nam carski rez, bolan ali pravedan. Uredbi o jednokratnoj pomoći novorođenima trebalo bi dopuniti: pod uslovom da majke žive i rade na selu.

 

[Autor]

Članci