Afrička kuga svinja zbrisala je sa lica zemlje trćinu svinjske populacije. Srbija u specifičnoj situaciji, s obzirom da kod nas nevezano za afričku kugu svinja godinama postoji problem smanjenja stočnog fonda, naročito u svinjskom sektoru

Ova bolest, za koju leka nema, a smrtnost je stopostotna, prepolovila je za poslednje dve godine fond svinja u Kini, najvećem proizvođaču svinja u svetu i svela ga sa 450 miliona na 200 miliona svinja godišnje. Evropa je takođe smanjila proizvodnju da bi umanjila rizik od velikih epidemija, što je dovelo do drastičnog skoka cena mesa – istakao je Aco Tomašević, generalni direktor Neoplante, sumirajući situaciju na globalnom tržištu svinja.

On je podsetio da je Srbija u specifičnoj situaciji, s obzirom da kod nas nevezano za afričku kugu svinja godinama postoji problem smanjenja stočnog fonda, naročito u svinjskom sektoru.

– U avgustu ove godine pojavio se prvi slučaj afričke svinjske kuge i u Srbiji, što je dovelo do automatske zabrane izvoza najznačajnih kategorija mesnih prerađevina. Međutim, mi zbog klasične svinjske kuge sve ove godine nismo ni mogli da izvozimo one najkvalitetnije i najskuplje proizvodie koji ne prolaze termičku obradu, kao na primer čajne kobasice, kulen i slično, jer smo vakcinisali svinje protiv klasične svinjske kuge – naveo je Tomašević, dodavši da je afrička kuga još pogoršala položaj domaćih proizvođača, tako da osim totalno sterilisanih proizvoda, na preko 80 stepeni, mi praktično više ništa ne možemo da izvozimo.

S druge strane, kaže direktor Neoplante, potpisivanje SSP-a pre 12 godina omogućilo je evropskim proizvođačima slobodan bescarinski bescarinski izvoz prerađevina u Srbiju, bez ikakvih tarifa.

– Po podacima PKS, samo u poslednje dve godine uvoz gotovih proizvoda u Srbiju porastao je za više od 200% – naveo je Tomašević.

On je ocenio da Kinezi niti planiraju niti mogu da obnove svoj fond u decenijama koje dolaze, Evropa ga konstantno smanjuje, a Srbija proizvodi manje od dva miliona svinja godišnje koje ne mogu da podmire potrebe našeg tržišta, i izneo predloge za podizanje domaće proizvodnje i zanavljanja svinjskog fonda.

– Glavno je povećati kvantitet i kvalitet svinjskog fonda, uz efikasniji model za finansiranje stočarstva, da ne bude kao prošle godine da se prepolove subvencije bez ikakve najave, usred proizvodnje. Zatim, neophodna je regionalizacija, odnosno uspostavljanje teritorija koje su slobodne od afričke kuge i koje mogu da izvoze. Potrebno je uspostaviti bilateralne odnose kako bismo mogli da izvozimo mesne prerađevine, a ne sirovine kojih nemamo ni za sebe, naročito sa zemlje u kojima živi naša dijaspora – smatra Tomašević.

Prema njegovim rečima, država isto tako mora da nadoknadi seljacima stada koja su uništena i da obezbedi ravnopravan položaj domaćih i inostranih proizvođača, odnosno uvoznika, kada je reč o podsticajima za proizvodnju mesnih prerađevina.

– I na kraju, neophodna je striktnija borba države protiv sive ekonomije i nelojalne konkurencije u sektoru mesne industrije, što sada nije slučaj. Recimo, pre skoro dve godine zabranjen je uvoz mesnih prerađevina iz Mađarske u Srbiju, ali i dalje na pijaci u Subotici imate 90% mađarskih proizvoda na tezgama – rekao je Tomašević i ukazao na mali broj veterinarskih inspektora, iznevši podatak da npr. u zlatiborskom kraju na 600 proizvođača rade samo dva veterinarska inspektora.