Poljoprivrednici su jedni od retkih koji će iduće godine dobiti više novca iz budžeta nego ove godine. Najveće je povećenje za investicije i subvencije, dok će isti da ostanu podsticaji za ratarsku proizvodnju i premije za mleko. Kako će ta računica da izgleda.
Za pomoć poljoprivrednicima država dogodine planira da potroši 3,2 milijarde dinara više nego ove godine. Uvode se podsticaji za priplodne krave od 5.000 dinara po grlu. Pčelari će po košnici dobiti 720 dinara. A za priplodne krmače i neraste umesto dosadašnjih 7.000 isplaćivaće se 3000 dinara više.
Dragomir Davidov iz Melenaca 40 godina se bavi uzgojem svinja Trenutno ih ima 350.
„To će biti dobro za proizvođače, zbog toga se i povećava stočarstvo, međutim stočarstvo se ne povećava nego bi svi samo da dođu do krmača koja može da dobije subvencije. Da bi se došlo do krmače koja može da dobije subvencije i priplodni nerasat tu treba da je jako stroga kontrola“, kaže Davidov.
Drugu godinu za redom ratari nisu zadovoljni budžetom. Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijace poljoprivrednika Srbije kaže da ne vidi boljitak za ratare.
„Ako znamo da su ratarima prehodnih godina smanjene subvencije za biljnu proizvodnju višestruko, ove godine nije rađeno ništa na tome da se poveća“, ističe Jakšić.
Odgovor na to ima resorni ministar Branislav Nedimović koji kaže da sredstava za tu stvar nije bilo.
Ali da će za one koji budu ulagali, sredstava biti, i to četiri puta više. Voćari i vinogradari, koji kupe traktor od države će dobiti pola iznosa. Isto kao i oni koji ulože u hladnjače i objekte za preradu. Za priključne mašine i opremu za biljnu i stočarsku proizvodnju država će dati od 40 do 50 odsto uloženog. Prvi put u sistemu podsticaja su i mladi.
Nedimović kaže da će oni imati pravo na 75 odsto povraćaja sredstava, jedan grant u odnosu na vrednost njihove poljoprivredne proizvodnje.
„Naročito ćemo stimulisati oni mladi poljoprivrednici koji će se baviti voćarstvom, povrtarstvom, uzgojem stoke koja će služiti kasnije za prerađivački sektor“, rekao je Nedimnović.
Dobro je što je budžet za poljoprivredu veći i što se podstiče stočarstvo, kažu stručnjaci.
„Dok ne dođu novci, eventualno iz EU, mi ćemo morati da povećavamo procenat agrarnog budžeta u ukupnom budžetu Srbije. U suprotnom ćemo samo praviti kombinacije prebacivanje iz jednog sektora novac u drugi sektor, to su kratkoročna rešenja“, kaže agroekonomista Milan Prostran.
Da bi novac iz fondova Evropske unije došao do poljoprivrednika, a na raspolaganju nam je 175 miliona evra, država je povećala sredstva i za Upravu za agrarana plaćanja. Kada dobije akreditaciju moći ćemo da povučemo novac. To se očekuje sredinom godine.