Aktuelno | Štampa

Prošle godine u polјoprivredi Srbije uvedene su nove mere agrarne politike, sprečna je prodaja zemlјe strancima, započeto je korišćenje novca evropskih fondova, a nakon tri decenije počela je gradnja 14 velikih sistema za navodnjavanje.

Posle osam godina Srbija je počela da koristi pretpristupna bespovratna sredstva EU za polјoprivredu – IPARD od 175 miliona evra, namenjena malim i srednjim polјoprivrednicima. Ministarstvo polјoprivrede je 25. decembra prošle godine raspisalo prvi javni poziv za dobijanje IPARD sredstava za kupovinu nove mehanizacije i opreme, a zahtevi za odobravanje prava na podsticaj podnose se do 26. februara. Pre nekoliko dana raspisan je novi javni poziv za nabavku traktora iz IPARD-a.

Trudili smo se da, pre svega, novim merama agrarne politike vratimo poverenje polјoprivrednika u Ministarstvo, u čemu smo, verujem, i uspeli – objašnjava za naš list ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. – Isto tako, vredno smo radili na ispunjavanju uslova za sticanje prava na korišćenje novca iz IPARD-a, odnosno da otklonimo sve ono što je osam godina kočilo mogućnost srpskih polјoprivrednika da ga koriste. Uspeli smo u tome, a dokaz su već raspisani javni pozivi.

Naš sagovornik ističe da je budžet Ministarstva polјoprivrede u ovoj godini 44,2 milijarde dinara, što je pet milijardi više nego u 2017.

Prošle godine smo takođe imali rast budžeta, tako da svi u Vladi Srbije nastoje da obezbede što više novca za polјoprivrednike. Osim mera koje smo sprovodili lane, ove ćemo imati nastavak izgradnje sistema za navodnjavanje, koji će biti posebno finansiran nezavisno od budžetskih sredstava iz takozvanog Abu Dabi fonda, s novih pedesetak projekata. Krećemo u automatizovane sisteme za protivgradnu zaštitu. Na raspolaganju ćemo imati i IPARD, tako da mogu reći da ćemo ove godine imati mnogo više para za polјoprivrednike nego što smo ikada imali – kaže Nedimović.

Najveća pažnja Ministarstva, naglašava on, ove godine biće usmerena na one mere koje se tiču povećanja konkurentnosti, kvaliteta, mehanizacije, opreme, podizanje novih zasada i razvoja stočarstva, koje je neophodno.

Premije polјoprivrednicima ove godine ostaju iste kao i prošle, ali uvodimo nove mere koje se odnose na goveda namenjena za klanje jer nam je ideja da tu povećamo kapacitete. Što se tiče mleka, premija ostaje sedam dinara po litru, po hektaru ćemo plaćati kao i 2017. godine, ali možda ćemo uvesti neke nove tehnike plaćanja, što će u ciframa doneti polјoprivrednicima isto novca – objašnjava Nedimović.

Zakupci oranica

Ministar Nedimović odbacuje spekulacije o tome da će polјoprivredno zemlјište u državnoj svojini završiti u zakupu stranaca, ističući da ih dosadašnje odluke demantuju.

Krajem avgusta prošle godine doneli smo Zakon o zabrani prodaje zemlјišta strancima. S druge strane, podaci s terena pokazuju da zakupa državnog zemlјišta od stranaca nema. Treba razlikovati zakup od svojine, kao dva različita imovinska oblika. Svakako da nam trebaju investitori i da su i domaće i strane kompanije koje žele da investiraju u polјoprivredu dobrodošle, ali pod uslovima koji su određeni zakonom. Zbog toga su sve priče o tome da ćemo državno polјoprivredno zemlјište dati strancima dnevnopolitičke i jeftine, a bilo bi dobro da se iznese bilo koji primer da smo to uradili. Ovako, pričati prazne priče ne znači ništa – objašava Nedimović, dodajući da država čini sve da bi ove godine konačno nemački „Tenis” došao u Srbiju i započeo ono što se već duže najavlјuje.

Krajem godine Ministarstvo polјoprivrede usvojilo je novi Pravilnik koji omogućava malim i tradicionalnim proizvođačima mesa i mleka u Srbiji da od početka ove godine potpuno bezbedno i legalno izađu na tržište, bilo da se radi o prodaji robe s kućnog praga, lokalnim pijacama i marketima ili teritoriji cele države.

Reč je o robi životinjskog porekla. Polјoprivrednim gazdinstvima se, zapravo, omogućava da potpuno bezbedno i u skladu sa sertifikatima države na kućnom pragu prodaju svoje proizvode. To je na neki način zaštita najmanjih polјoprivrednih proizvođača koji do sada nisu mogli legalno da svoje proizvode životinjskog porekla prodaju na tržištu. Sada neće imati nikakve dodatne troškove, država će subvencionisani nabavku nove opreme, adaptaciju postojećih objekata da bi meso i, pre svega, sir mogli izaći na tržište. To je veoma važno i za prodaju na kućnom pragu, ali i za seoski turizam, za lokalne pijace, markete, ali i za celu državu, što do sada nismo imali– kaže Nedimović. – Znaju naši polјoprivednici dobro šta treba da rade i da moraju biti posvećeni polјoprivredi. Međutim, moraju voditi računa i o tržištu jer je ono to koje opredelјuje kojoj aktivnosti u polјoprivredni je najisplativije okrenuti se. Dakle, ne ono što misle da treba da rade, već ono što je potrebno tržištu.

Lj. Malešević

Uvoz nije umanjio cenu tovlјenika

Farmeri u Vojvodini „lјuti” su zbog niske cene žive vage svinja poslednjih meseci prošle godine jer smatraju da im je dozvolјeni uvoz iz inostranstva zapravo pokvario posao, odnosno umanjio cenu. Ministar Nedimović ističe da to nije tačno, dodajući da računica pokazuje sasvim drugačije.

Žao mi je što u udruženjima stočara to misle. Ove godine cena svinjskog mesa išla je i do 200 dinara kilogram žive vage. Najčešće je bila 180, a proizvođačka cena je oko 130 dinara, razlika je 50 dinara a država još subvencioniše 1.000 dinara po svinji. Očigledno da ti stočari nisu bili na tržištu ili ne znaju dobro da računaju – kaže Nedimović.