U Apelu za zaštitu prirodinih resursa za proizvodnju hrane, grupe udruženja iz Vojvodine i Centralne Srbije, su zahtevi za zabranu rasprodaje državnog zemljišta, usvajanje petogodišnjeg plana razvoja poljoprivrede i strategija za povratak mladih na selo
Kada nova Vlada Srbije stupi na dužnost, najverovatiju buduću premijerku Anu Brnabić, prvog radnog dana na radnom stolu će sačekati “Apel za zaštitu prirodinih resursa za proizvodnju hrane”.
Apel će podneti grupa udruženja iz Vojvodine i Centralne Srbije, u čijem je fokusu ruralni razvoj, a kako su najavili, osim premijerki, uputiće ga i ministru poljoprivrede, te otalim članovima novog kabineta. U njemu su zahtevi za zabranu rasprodaje državnog zemljišta, usvajanje petogodišnjeg plana razvoja poljoprivrede i strategija za povratak mladih na selo.
U prestonici Srbije, u isto vreme, zvaničnici su predstavili Nacionalni plan za preporod sela, a neke od predloženih mera su finansijski podsticaji za mlade bračne parove, žene i decu koji žive na selu, i ustupanje do 50 hektara zemljišta u državnom vlasništvu na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima.
Dejan Velimanović, predsednik Udruženja građana ”Nimbus“ iz Loznice u čijem su fokusu ruralne sredine i koje je učestvovalo u sastavljanju Apela za zaštitu prirodnih resursa za proizvodnju hrane, rekao je za Radio Slobodna Evropa da su plodne njive i ljudi koji ih obrađuju veliki potencijal svake ozbiljne zemlje koja ima uslove za razvoj poljoprivrede.
”Ali, ako država rasproda zemlju i otera mlade ljude, sela će postati starački domovi, a gradovi socijalne ustanove“, rekao je Velimanović.
On je upozorio da je situacija na selu već sada dramatična i da će se, ako država hitno ne preduzme konkretne i efikasne mere za zaustavljanje negativnih trendova, pretvoriti u katastrofu sa nesagledivim posledicama.
Velimanović za RSE otkriva model za kontrasmer migracija sa sela u grad. Kaže da bi trebalo primeniti slovenački model. On je pojasnio da je Slovenija jedna od zemalja EU u kojima je počela kontramigracija iz gradova u sela. Ta pojava je, kako je rekao, uzela toliko maha da je kvadrat zemlje na selu dostigao cenu kvadrata u Ljubljani, Mariboru ili drugim većim gradovima.
”Iako je Slovenija manja zemlja od Srbije, sa mnogo manje obradivih površina, ona je uspela da iskoristi sve ruralne potencijale, zaštiti svoje proizvode koje je imala u bivšoj Jugoslaviji i uredi svoja sela“, istakao je Vilimonović.
On je pojasnio da je meštanima sela u Sloveniji potpuno obezbeđena infrastruktura, tako da ljudi koji tamo žive imaju sve uslove kao u gradovima počev od dobrih puteva, telefonskih veza, stabilnog snabdevanja strujom i vodom do brzog interneta i apsolutne pokrivenosti teritorije signalom mobilne telefonije.