Oblačno i tmurno vreme pri kraju ove sedmice nije omelo ratare u Begeču, nadomak Novog Sada, da nastave vađenje šargarepe. Ovog proleća u posao su krenuli desetak dana ranije zbog klime koja je doprinela tome da povrće pre dostigne odgovarajuću dužinu i širinu.
Jedan od proizvođača šargarepe Mirko Pekar iz Begeča kaže da se očekuju dobri prinosi po hektaru i da trenutno šargarepa ima odličnu cenu – kilogram mlade prodaje se za 70 dinara. Međutim, kako vreme bude odmicalo, šargapera će sve više dospevati za upotrebu pa će i cena biti niža.
Promena klime utiče na sve nas pa i na rod, zato gledamo u nebo i žurimo da što pre izvadimo šargarepu, strepeći da nam vremenske nepogode ne unište trud i velika novčana ulaganja, kaže Pekar.
U Begeču se najviše seje šargarepa i zahvalјujući begečkim povrtarima, Srbija je najveći proizvođač šargarepe na Balkanu i nema potrebe da je uvozi, premda je do pre dve decenije bila veliki uvoznik.
Zemlјoradničku zadrugu u Begeču danas će posetiti polјoprivrednici iz Polјske, iz Udruženja polјoprivrednika regije Šlezija, zainteresovani za uslove rada ovdašnjih polјoprivrednika, razmenu mišlјenja, ostvarivanje poslovnih kontakata i unapređenje privredne saradnje Polјske i Srbije.
Domaćin zemlјoradnicima iz Polјske biće Regionalna privredna komora Novi Sad, a među njima će biti onih koji se bave ratarskom proizvodnjom, uzgojem stoke, proizvodnjom mleka i živine.
U tom mestu to povrće gaji, dvadesetak polјoprivrednika a među njima ima i ratara koji je seju na čak 140 hektara. Od pre dve godine begečka šargarepa ima oznaku geografskog porekla. Sertifikat o organski zdravoj namirnici lane je imalo 14 begečkih proizvođača, a ove godine u postupku dobijanja oznake geografskog porekla je 18 polјoprivrednika.
U našoj zemlјi najviše se šargarepe poseje u Begeču, pa u Gospođincima i Molu, ali tamo ratari uz šargarepu seju i zelen, a naši samo šargarepu, predočava direktor Zemlјoradičke zadruge u Begeču Goran Zec.
Kako je dodao, nešto šargarepe uspeva i u dolini Morave, ali ta proizvodnja zadovolјava potrebe malih kupaca. Očekujemo da se ove godine na između 500 i 600 posejanih hektara izvadi između 25.000 i 30.000 tona šargarepe, a od te količine 70 odsto se proda na inotržište, prvenstveno u Bugarsku i druga tržišta. Polјska, Srbija i Turska su najveći proizvođači šargarepe, ali je naša intenzivnijeg ukusa, malo sladi, zlatnonarandžaste boje i postojanija je.
Po njegovim rečima, mlada šargarepa trenutno završava u velikim domaćim trgovačkim lancima, čiji šleperi svakodnevno tovare begečku šargarepu za domaće kupce.
Polјoprivrednici imaju ugovore s trgovačkim kućama, a oni koji ne ugovaraju prodaju imaju hladnjače koje su u srazmeri s obimom proizvodnje, ističe Zec.
Autor: Z. Delić