Da li će biti ukinute zaštitne mere koje je Vlada Srbije uvela na uvoz mleka i mlečnih prerađevina trebalo bi da bude poznato do ponedeljka, a predstavnici mlekarskog sektora u Srbiji ističu da bi ipak bilo dobro da se pažljivo razmotre aktuelne cene u EU, kako se ne bi desilo da domaća industrija bude ugrožena.
Kako navode, a imajući u vidu da cene u Evropi imaju tendenciju rasta, ne treba očekivati veće poremećaje na domaćem tržištu mleka u narednom periodu.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović juče je izjavio da očekuje da do ponedeljka vlada zauzme jasan stav o ukidanju prelevmana na mleko.
“Po meni stvorili su se uslovi za njihovo ukidanje, ali je to sad stvar političke odluke”, rekao je Nedimović, uz opasku da ipak treba biti obazriv, jer se može dogoditi da nam prelevmani ponovo budu potrebni.
Dodao je da je sada situacija na tržištu mleka mnogo bolja nego što je bila i da se radi analiza svih elemenata koji bi trebalo da dovedu do odluke o ukidanju ili zadržavanju prelevmana.
“Kakva god da bude ta odluka, proizvođači mleka ne treba da strahuju, jer neće biti ugroženi”, poručio je on.
Žaštitne mere na uvoz mleka, mlečnih proizvoda i mesa uvedene su pre godinu i po dana kako bi se zaštitili pre svega mlekarski sektor i sektor mesa i to administrativnim putem, odnosno da nas ne bi preplavilo mleko iz EU koja je tada imala viškove.
Predsednik UO Udruženja proizvođača mleka Ljubiša Jovanović ukazuje da je uvođenje prelevmana uticalo na stanje u sektoru i primećuje da bi, da to nije učinjeno, Srbija još pre dve godine bila preplavljena jeftinim mlečnim proizvodima i sirovinom iz Evrope.
Onda bi prerađivači mogli da se okrenu uvoznoj sirovini, a sve to bi imalo loš efekat po domaću prozivodnju, primetio je Jovanović.
“Na ovaj način su svi učesnici na tržištu bili zaštićeni od takve nepovoljne situacije a u sledeće dve nedelje treba videti kako se kreće cena mleka u EU kako bi se razmotrilo ima li mogućnosti i smisla ukinuti prelevmane”, rekao je Jovanović Tanjugu.
Kaže i da je donja granica isplativosti na koju domaći farmeri računaju 36 do 37 dinara za litar mleka u otkupu, što bi bilo približno ceni od 30 evro centi, te dodaje da bi sve ispod toga za proizvođače mleka bilo neprihvatljivo.
U protivnom, dodaje, moglo bi se dogoditi da mlekare obore otkupnu cenu, što bi, kaže, bilo veoma loše.
On podseća da cena mleka u Evropi u poslednja dva meseca pokazuju znake oporavka i da postoje izgledi za tendenciju rasta.
Prema njegovoj oceni to je dobro, a Jovanović kaže i da su kao udruženje u kontaktu s prerađivačima, te poručuje da ne veruje da bi sada posle dve godine moglo da se dođe u neku “kriznu situaciju”.
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u PKS Nenad Budimović, pak, ističe, da su i u Evropi i u Srbiji posle godinu i po dana stvoreni uslovi za prestanak primene posebne carinske dažbine.
“To potkrepljuje činjenica da je cena sirovog mleka u EU dosta porasla, a samim tim i proizvoda, pa se našim trgovcima i uvoznicima mleka i prerađevina ne isplati da plate robu i carinska opterećenja za njihov uvoz”, rekao je Budimović za Tanjug.
Primećuje i da prelevmani ne mogu večito da traju, niti su oni definitivno rešenje.
“U martu bi bilo dve godine od primene prelevmana, što je poslednji termin za mogućost njihove primene po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Bilo bi bolje da ne moramo to da radimo i da ostanemo pod carinskom zaštitom kao neke države koje su ulazile u EU, ali sada smo iskoristili svoje pravo da zaštitimo srpsku proizvodnju i mlečno govedarstvo”, kaže Budimović.
Kaže i da, ako se donese odluka da se prelevmani ukinu, a cena sirovog mleka u Evropi bude rasla, ne treba očekivati veće poremećaje na domaćem tržištu.
Asocijacija poljoprivrednika zatražila je početkom meseca da prelevmani za proizvođače mleka budu na snazi sve dok se ne donese zakon o mleku, koji je, kako ocenjuje to udruženje, preko potreban da bi poljoprivrednici imali predvidivost u planiranju proizvodnje i da bi bili zaštićeni.
Zakon o mleku bi, kako navode u Asocijaciji, trebalo da ovu oblast uredi na kvalitetan način, kako bi pre svega farmeri bili više zaštićeni od, kako kažu, ucena i štetnih ugovornih obaveza koje diktiraju mlekare.
Što se tiče stava prerađivača, generalni direktor Imleka Ilija Šetka rekao je nedavno da je mlekarstvo u Srbiji “preživelo” najveći udar od Drugog svetskog rata zahvaljujući podršci države.
Da nije bilo te pomoći države, kaže, Srbija bi prošla kao Hrvatska koja je došla do toga da 50 odsto mleka uvozi iz EU dok je svoj stočni fond prepolovila.
On tvrdi i da je upravo zahvaljujući prelevmanima cena mleka u Srbiji zadržana na 30 centi, te navodi da je farmerima pomoć došla kroz više cene otkupa od evropskih, ali i kupovinom mašina i kreditima, te da su tako bezbolnije prebrodili ovaj period.