Proizvodnja šljive, uz odgovarujće uslove i dobro planiranje, može biti veoma unosan posao. Pri planiranju proizvodnje i sadnje voćnjaka treba razmotriti više faktora koji bitno utiču na funcionalnost i troškove.
Da bi zasad bio isplativ se mora obratiti pažnja na izbor parcele, klimatske uslove, pripremu zemljišta, đubrenje, izbor sadnog materijala i sortiment, mogućnost navodnjavanja i mnoge druge faktore.
Gde saditi?
Šljivi kao i većini voćnih vrsta najviše odgovara severna, severozapadna i severoistočna ekspozicija. Najbolji tereni za podizanje ove voćarske kulture nalaze se iznad 300 metara nadmorske visine, a terene sa nadmorskom visinom ispod 100 metara treba izbegavati, pogotovo u kotlinama gde je izmrzavanje šljive gotovo izvesno.
Sadni materijal
Prilikom nabavke sadnog materijala obratiti se registrovanim rasadnicima koji su pod kontrolom nadležnih inspekcija i prilikom izbora konsultovati se sa stručnim licima. Sortu treba odabrati na osnovu iskustava na terenu na kome se podiže zasad , na osnovu zainteresovanosti otkupljivača, i na osnovu mogućnosti gajenja, s obzirom da osetljivost na virus šarke šljive praktično onemogućava gajenje pojednih sorti kao što je Požegača.
Plodored i priprema zemljišta
Posebnu pažnju obratiti na preduseve, za zasad šljive pogodna su strna žita, mahunarke i povrće, zbog ranijeg skidanja tokom vegetacije, te blagovremene pripreme za sadnju. Takođe, dobra je praksa da se u godini koja predhodi dubokoj obradi izvrši tretman herbicidima, jer se na taj način, nakon sadnje znatno smanjuju problemi sa korovima.
Šljiva je kultura koja traži nešto plodnija zemljišta i ne podnosi položaje na kojima dolazi do dužeg zadržavanja vode na kojima usled nedostatka kiseonika u zemljištu dolazi do sušenja čitave voćke, a uz to povećana je i opasnost od napada plamenjače korena i raznih truležnica.
Sadnja
Po završetku obrade i đubrenja na osnovu predhodno urađene agrohemijske analize, pristupa se sadnji. Sadnja se sastoji od razmeravanja zemljišta za sadnju, obeležavanja sadnih mesta, organizacije putne mreže za transport i rad (u plantažnim voćnjacima), kopanja jamića i same sadnje.
Kopanje jamića
Kopanje jamića za sadnu može se obaviti ručno ili mašinski, pri čemu treba obratiti pažnju da prilikom mašinskog kopanja, zemljište mora biti odlično pripremljeno, jer u suprotnom dolazi do efekta „čaše“, odnosno jamić se pri prvom pljusku napuni vodom.
Osim svega navedenog poljoprivredni proizvođači prilikom izbora parcele moraju voditi računa i o blizini puta, blizini otkupnih mesta, sušara za sušenje plodova, kao i o nabavci mašina za trešenje i sakupljanje plodova.
Autor: Dipl. inž. Andrejić Igor PSSS Jagodina