Aktuelno | Štampa

Ilustracija Novosadsko preduzeće Hleb a.d, nekada najveća industrijska pekara u Vojvodini, više ne postoji, pošto je ključ u bravu stavljen u decembru 2017. godine, posle stečaja uvedenog 19. septembra.

Sve prodavnice Hleba u Novom Sadu su takođe zatvorene pa će i one, kao i pogoni preduzeća u Industrijskoj zoni, biti ponuđene kupcima.

Tako je blizu 90 radnika za nepuna tri meseca od uvođenja stečaja do likvidacije ostalo bez posla, čekajući isplatu jedne i po zaostale zarade i uplatu doprinosa za zdravstvo i penziono osiguranje za devet meseci.

Privredni sud u Novom Sadu doneo je odluku o likvidaciji, pa će celokupna imovina preduzeća, iz kojeg je svojevremeno izlazilo i po 100.000 vekni na dan, biti na prodaji, ali će odluku o tome doneti sud – kazao je predsednik Samostalnog sindikata u preduzeću Hleb a.d. Milan Ljubenović.

Dodaje da sud nije prihvatio plan reorganizacije, premda je neposredno pred uvođenje stečaja Hleb mesio 14.000 vekni dnevno, uz pecivo i smrzunuto testo.

Prema njegovi rečima, likvidacija je usledila zbog ogromnih hipotekarnih dugova bankama, koji se mere iznosima od više milijardi dinara.

Sud je stao na stranu stanovišta da se ni reorganizacijom neće namiriti bankarska potraživanja, mada je oko stotinu zaposlenih bilo mišljenja, o čemu smo i pisali sudu dok je stečaj vođen, da bi preduzeće racionalizacijom u poslovanju moglo opstati – kaže Ljubenović.

Hleb je aukcijski prodat još 2003. godine, za oko 270 miliona dinara, a kao vlasnici su spominjani proslavljeni srpski košarkaš Dejan Bodiroga i Radivoj Živanić.

Od tada pa do likvidacije smo tavorili. U trenutku vlasničke transformacije mesili smo 45.000 vekni i bili glavni snabdevači bolnica, restorana, vojske, škola, vrtića… Male pekare nisu nam mogle biti konkurencija, jer smo imali dobre peći, novu fabriku izgrađenu kod Danubiusa za proizvodnju hleba i stari pogon iza Jugoalata, gde se mesilo pecivo i smrznuti program. Međutim, odmah posle dolaska novih vlasnika, celokupan proizvodni program je preseljen na jedno mesto, u novu fabriku, a stari pogon je služio za skladište – objašnjava Ljubenović.