Platforma razvoja maline u Srbiji od 2022. do 2025. godine treba da odgovori na pitanja kako dalje, sa kojim cenama, kakvim sadnicama, kako plasirati malinu a da budu zadovoljni i proizvođači i izvoznici i kako novim tehnologijama pomoći u očuvanju malinjaka
U Beogradu su se na poziv proizvođačkih grupacija maline okupljenih u zadruge i udruženja, okupili malinari iz Raške oblasti, Kolubarskog okruga, Čačka, Ivanjice, Osečine, Arilja, Vranja, Vranjske banje, kako bi uz pomoć stručnjaka iz oblasti voćarstva, profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Zorana Keserovića i Milana Prostrana agroekonomskog analitičara, kao i saradnice iz Ministarstva poljoprivrede Vesne Radojičić dogovorili o stvaranju radne grupe koja bi napravila ”Platformu razvoja maline u Srbiji“ od 2022 do 2025. godine.
Predlozi kako spasiti malinarstvo putem ove platforme biće prezentovani novoformiranoj Vladi Republike Srbije, te je sastanak po mišljenju učesnika održan u pravom trenutku – u trenutku kada se formira nova Vlada i trenutku u kom je stao izvoz srpske maline kod najvećeg uvoznika do sada – Nemačke.
Kako dalje, sa kojim cenama, kakvim sadnicama, kako plasirati malinu a da budu zadovoljni i proizvođači i izvoznici i kako novim tehnologijama pomoći u očuvanju malinjaka, govorili su i Nikola Mihailović predsednik Zadružnog saveza Srbije, Božo Joković, direktor Zemljoradničke zadruge ”Agro Eko Voće“ iz Arilja, kao i Jonel Subić iz Instituta za ekonomiju poljoprivrede.
”Imali smo jednu turbulentu deceniju iza sebe, a jedina svetla tačka bila je 2021. godina kada je svetska potražnja maline bila velika i cena adekvatna. Vodeći se tim činjenicama mislili smo da će i ova godina biti uspešna. Usledio je međutim hladan tuš, jer je cena inputa enormno skočila, malina je postala problem na tržištu zbog ekonomske situacije u svetu, a proizvođačke grupacije nikada nisu skuplje ušle u proizvodnju nego ove godine. Malina ne može da bude luksuz i ne može je niko proglasiti luksuzom”, rekao je Božo Joković na samom početku sastanka.
Uz sve te probleme u Srbiji postoji i problem kvalitetnog očuvanja zasada o čemu je govorio profesor Keserović. ”Svi smo mi svesni da će malina igrati veliku ulogu u ekonomskom razvoju Srbije. Mi moramo raditi tehnologije prilagođene klimatskim promenama. Da li je moguće da nema više od jedan posto zasada pod protivgradnim mrežama, tri do četiri posto ih je pod sistemom navodnjavanja. To moramo da promenimo kako bismo imali veće prinose i ne bismo morali da gledamo u nebo”, rekao je profesor Keserović dok se Milan Prostran nadovezao, napomenuvši da je neophodno obratiti pažnju na tri stvari.
”Malina je voće koje se najmanje proizvodi na svetu. Mi moramo da radimo više na preradi i promociji maline. Potrebno je da malina zasluži status nacionalnog proizvoda, da se donese sistemski zakon o regresiranju cene đubriva, sredstava za zaštitu bilja, nafte, sadnog i semenskog materijala, a u stočarstvu hrane za životinje i da se do kraja definiše proglašenje stanja elementarne nepogode”, zaključio je Prostran, smatrajući da će to biti dovoljan podsticaj svim poljoprivrednicima, ne samo malinarima.