Kada bi preporučeni način ishrane sveli na prosečnog stanovnika planete naučnici su izračunali da globalno proizvodimo 33% žitarica više nego što su potrebe čovečanstva, proizvodimo samo trećinu potrebne količine voća i povrća po stanovniku, 2/3 je veća produkcija masti i ulja po stanovniku nego što su potrebe prosečnog stanovnika i na kraju 4 puta više proizvodimo šećera nego što je preporučeno zdravom ishranom.
Ako bi želeli da se na planeti svi hrane prema preporukama nutricionista, nejveći deficit bi bio u ishrani voćem i povrćem, ukazuje studija Univerziteta Guelf u Kanadi.
Tim istraživača upoređivao je globalnu poljoprivrednu proizvodnju sa preporukama za nutricionističku potrošnju i otkrio drastičnu neusklađenost.
„Jednostavno ne možemo svi usvojiti preporuke zdrave ishrane pod trenutnim globalnim sistemom poljoprivrede“, rekao je koautor studije profesor Ivan Fraser, kanadski predstavnik u organizaciji Global Food Securiti i direktor u Arrell Food Institutu. „Rezultati pokazuju da globalno imamo prekomernu proizvodnju žitarica, masti i šećera, dok proizvodnja voća i povrća i, u manjoj meri, proteina nije dovoljna da zadovolji nutritivne potrebe sadašnje populacije„.
Vodič Harvard Univerziteta za zdravu ishranu, inače, preporučuje da se polovina naše ishrane sastoji od voća i povrća, 25% žitarica i 25% od proteina, masti i mlečnih proizvoda.
Istraživači su izračunali koliko zemljišta se trenutno koristi za uzgoj i koliko bi bilo potrebno ako bi svi pratili hranljive preporuke. Projektovali su te brojeve za 2050. godinu, kada se očekuje da će globalno stanovništvo dostići 9,8 milijardi.
Kada bi preporučeni način ishrane sveli na prosečnog stanovnika planete naučnici su izračunali da globalno proizvodimo 33% žitarica više nego što su potrebe čovečanstva, proizvodimo samo trećinu potrebne količine voća i povrća po stanovniku, 2/3 je veća produkcija masti i ulja po stanovniku nego što su potrebe prosečnog stanovnika i na kraju 4 puta više proizvodimo šećera nego što je preporučeno zdravom ishranom.
Nakon svih ovih podataka potpuno je jasno zašto uz gotovo milijardu potranjenih na planati imamo toliko gojaznih, i da proizvodnja nije usklađena sa potrebama prema preporučenoj zdravoj ishrani.
To su uz profesora Frasera, zaključili i koautori studije Krišna KC, istraživač na Odseku geografije, životne sredine i geomatike; prof. Najdžel Rain i Madur Anand, sa Fakulteta prirodnih nauka; i prof. Malkolm Kembel, sa Odseka za molekularnu i ćelijsku biologiju.
„Pošto su ugljeni hidrati relativno jednostavni za proizvodnju i mogu hraniti mnoge ljude, zemlje u razvoju se fokusiraju na rast proizvodnje žitarica“, kaže Krišna KC, vodeći autor studije.
On je rekao da razvijene zemlje decenijama subvencionišu proizvodnju žitarica i kukuruza kako bi postale samodovoljne i uspostavile globalno liderstvo u njihovoj proizvodnji koja je uostalom i osnova za koncentrovanu stočnu hranu. Ove zemlje su potrošile mnogo više novca na istraživanje i inovacije ovih useva nego na voće i povrće.
Autor: Đorđe Simović