Od početka sledeće godine u Srbiji će početi da važi novi pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenina. Tim pravilnikom propisuju se minimalne vrednosti parametara pšenice za industrijsku preradu u mlinske proizvode, kojima se pšenica za ljudsku ishranu razdvaja od one za stočnu
Prema rečima dr Dragana Živančeva iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, novi pravilnik definiše minimalne uslove kvaliteta pšenice, durum pšenice, ječma i kukuruza za industrijsku preradu i usklađen je s evropskom regulativom EC 742 iz 2010. godine, kojim se regulišu minimalni uslovi kvaliteta pšenice prilikom javnih otkupa.
”Najvažnije promene u odnosu na važeći standard za pšenicu je to što se prilikom utvrđivanja kvaliteta uvode dva nova obavezujuća parametra – sadržaj proteina, kao i broj padanja, pokazatelj enzimske aktivnosti, odnosno sadržaja proklijalih zrna u masi”, kaže Živančev.
Dodaje da je sadržaj proteina u zrnu pšenice, u odnosu na važeća pravila koja nisu bila obavezujuća, povećan sa 10 na 10,5 odsto.
”To zapravo znači da je definisan kvalitet koji mora da se zadovolji da bi se pšenica mogla koristiti za ljudsku ishranu, a koja ne zadovolji taj kriterijum – ne. Novim pravilnikom su pooštreni i minimalna vrednost hektolitarske mase i sadržaj pojedinačnih kategorija primesa, pre svega crnih”, objašnjava Živančev.
Dobro je poznato da se širom sveta prilikom otkupa hlebnog žita utvrđuje kvalitet zrna po osnovu nekoliko kriterijuma i da to utiče i na cenu pšenice. Nažalost, u Srbiji se pšenica još uvek ne lageruje u skladu sa kvalitetom zrna, već se zajedno smeštaju zrna različitog kvaliteta, od onog najvišeg pa do najnižeg. Kako sada stvari stoje, ni novi pravilnik u tom pogledu neće doneti velike promene.
Ovogodišnja pšenica solidnog kvaliteta
Prema rečima naučne savetnice u Naučnom institutu za prehrambene tehnologije dr Jasne Mastilović, ovogodišnja pšenica solidnog je kvaliteta, bez ikakvih značajnih oštećenja.
”Imali smo sreće da, i pored toga što je bilo toplo i suvo vreme i padavina u žetvi, zrno nije proklijalo, a nisu joj naškodile ni padavine tokom cvetanja, koje su uzrok pojave pokvarenog zrna”, kaže Jasna Mastilović.
Kako kaže, to upućuje na to da je udeo pšenice vrhunskog kvaliteta bio visok i da je na berzama mogao biti ponuđen po cenama višim od uobičajenih.
”Ipak, takve ponude neće biti pošto se u Srbiji, nažalost, pšenica ne razvrstava po kvalitetu jer nema odvojenih partija u silosima u koje bi se smeštala zrna vrhunskog kvaliteta”, kaže Jasna Mastilović.
Klasifikovati pšenicu po kvalitetu
Ona naglašava da je veoma važno da se omogući odvajanje pšenice po kvalitetu jer se, bez obzira na to kakva je godina, sa površina na kojima se gaji žito proizvede i pšenica vrhunskog kvaliteta, ali i veoma lošeg.
”Prilikom određivanja cene pšenice u Srbiji, u obzir se uzima sadržaj vlage i primesa, pre svega lako odvojivih, a za razliku od svetske prakse, ne kontroliše se sadržaj proteina. Novim pravilnikom će to biti promenjeno, a sadržaj proteina je u visokoj korelaciji sa većinom parametara tehnološkog kvaliteta pšenice, koji predstavljaju njenu pogodnost za određene vidove prerade”, kaže dr Jasna Mastilović.
Ona ukazuje i na to da se ne kontroliše enzimska aktivnost, koja upozorava na pšenicu oštećenog kvaliteta usled proklijavanja zrna na njivi.
Klase na čekanju
”S obzirom na činjenicu da većina skladišta nije opremljena neophodnom opremom za određivanje potrebnih parametara i za klasifikaciju pšenice, u njima otkup po kvalitetnim klasama nije moguće uraditi”, kaže Živančev.
U manjem broju skladišta gde već ima tehničkih uslova za razvrstavanje pšenice po kvalitetnim klasama i uz setvu deklarisanog semena, ona će najverovatnije biti razdvojena po kvalitetu. Ipak, da bi u potpunosti zaživelo razvrstavanje pšenice po kvalitetu, neophodno je da postoji odnos pariteta cene i kvaliteta pšenice.