Izmenama zakona stočari u Srbiji mogli bi od jeseni da imaju pravo prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović

Poljoprivrednici koji imaju stoku tako će pre ostalih moći da zakupe zemljište na duži vremenski period, koji, kako je rečeno, neće biti kraći od osam, a duži od 10 godina. Za ovakvu meru, koja je postojala pre nekoliko godina, država se odlučila zbog teške situacije u kojoj se domaće stočarstvo nalazi.

A situacija je na nezavidnom nivou, ili kako to za Danas objašnjava agrarni analitičar Branislav Gulan, Srbija je u ovoj oblasti na nivou slabije razvijenih afričkih zemalja.

– U poljoprivrednom BDP-u stočarstvo učestvuje sa 38 odsto, što je na nivou slabije razvijenih afričkih zemalja. Malo je takvih kao što smo mi. Stočarstvo nam je kao što je bilo 1910, po broju svinja smo 1862. bili ispred SAD, pre dve decenije imali smo 5,5 miliona svinja, a sada ih imamo svega 2,7 miliona – ističe Gulan.

Kako kaže, da bismo bili na nekoj sredini, treba da imamo makar jednu svinju po glavi stanovnika, od čega smo daleko.

– Proizvodimo godišnje 400.000 tona mesa, sve ukupno, nekih 300.000 tona svinjskog i svega 76.000 tona junećeg. Trošimo svega tri do četiri kilograma junećeg mesa po stanovniku godišnje, svinjskog 17 kilograma. Nemamo ni za nas, a kamoli za izvoz – napominje naš sagovornik i kaže da smo samo prošle godine uvezli mesa u vrednosti od 650.000 živih svinja. Samo za uvoz svinjskog mesa u 2018. je potrošen 71 milion dolara. S druge strane, Gulan ističe kako smo pre 20 godina od izvoza mesa imali prihod od 762 miliona dolara.

– Zato je ova mera dobra, svako ko ima stoku imaće pravo da zakupi zemljište u državnoj svojini. Stočari bez svoje zemlje ne mogu da opstanu, zato je dobro omogućiti im ovo, jer nam je stočarstvo zaista na najnižem nivou – kaže Branislav Gulan.

Poljoprivrednici, s druge strane, nisu sigurni koliko će i kakve rezultate dati ovakva mera. Predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić kaže za naš list da se kroz praksu ranijih godina pokazalo da dobar deo onih koji uzima u zakup državno zemljište to ne obrađuje nego daje drugima u zakup.

– Na taj način se ne oporavlja stočni fond, što je nama neophodno. Svake godine se ispostavi da oni koji imaju pravo prečeg zakupa tu zemlju dalje daju u zakup. Čast onima koji zaista obrađuju zemlju. Ali pokazalo se da država ranijih godina nije uspela da nađe rešenje za ove mahinacije i zbog toga ova mera nije dobra, već bi stočarima pre pomoglo da dobiju veće subvencije – ističe Jovica Jakšić.

Maksimalni podsticaji

Trenutno, maksimalni iznosi podsticaja za nabavku junice je 140.000 dinara, za nabavku koze i ovce 20.000 dinara, za nazimicu 18.000 dinara, za nabavku suprasne nazimice i nerasta 24.000 dinara. Najviši ukupni iznos podsticaja koji neko može da ostvari tokom jedne godine ne može da bude veći od tri miliona dinara.