Izuzetno visok udeo sive zone u agroprivredi odraz je, pre svega, višedecenijskog neuređenog prometa poljoprivrednih proizvoda i nepostojanja jedinstvenog tržišta, piše Poljoprivrednik

Siva ekonomija je veliki problem u Srbiji, a to dokazuju podaci studije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koji govore da je reč o više od 15% bruto društvenog proizvoda. Dakle, svako peto preduzeće u Srbiji posluje izvan zakonskih okvira. Država tako godišnje gubi nekoliko stotina miliona evra, od čega samo na prodaji rezanog duvana na crno 300 miiona evra.

Učešće sive ekonomije najveće je u građevinarstvu, 43%, dok poljoprivreda sa 34% zauzima drugo mesto. Izuzetno visok udeo sive zone u agroprivredi odraz je, pre svega, višedecenijskog neuređenog prometa poljoprivrednih proizvoda i nepostojanja jedinstvenog tržišta, piše Poljoprivrednik.

Program NALED-a na smanjenju obima poslovanja u sivoj zoni i suzbijanje neformalnog zapošljavanja u dobroj meri se odnosi na poljoprivredu. Posebno su istaknute mere za kontrolu nelegalne proizvodnje i prometa duvana, GM soje, kao i prometa životinja, najviše u pograničnom pojasu Raškog i Pčinjskog okruga, gde je ova pojava najizraženija, a država godišnje gubi više miliona evra. Ništa manji gubici nisu u bespravnom iskorišćavanju vodnih i šumskih resursa.

Prema NALED-u, pozitivan primer borbe protiv sive ekonomije jeste saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede, uz podršku Poreske uprave, u vezi sa elektronskim sistemom prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi.

– Za nešto manje od pet meseci onlajn prijavljivanje sezonaca, portal sezonskiradnici.gov.rs koristilo je oko 119 poslodavaca iz 83 lokalne samouprave. Na poslovima ljuštenja, sortiranja i pakovanja voća i povrća, kao i orezivanju, sadnji i pripremi zemljišta za setvu bilo je legalno angažovano 5.677 sezonskih radnika. Svi oni su ostvarili pravo na penzijski staž i osiguranje, uz istovremeno plaćen porez kao doprinose na PIO – rekao je Vladimir Čupić, predsednik Saveta za hranu i poljoprivredu NALED-a.

Siva zona naročito izražena u mlinarskoj i pekarskoj industriji

U agroprivredi je siva zona poslovanja posebno izražena u mlinarskoj i pekarskoj industriji. Svaka druga vekna na našem tržištu, tvrde dobro upućeni u oblasti prehrambeno-prerađivačke industrije, proizvedena je na crno, a gotovo 50% prometa odvija se van zakonskih okvira. Siva ekonomija i nelojalna konkurencija takođe su uzroci velikog dela problema u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Posebno se loše odražavaju na poslovanje zemljoradničkih zadruga.