Aktuelno | Štampa

Uljana repica i pšenica dobro napreduju, ali bi im dobrodošao „dobar“ sneg koji bi ih pokrio i dodatno pomogao da sačuvaju vlagu za prolećni razvoj, izjavio je danas Tanjugu direktor Udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković.
Interesantno je, kaže on, da je posejano skoro duplo više semena uljane repice u odnosu na prethodnu godinu, a slično je bilo i sa pšenicom.

Prema njegovim rečima, velike suše su ugrozile druge poljoprivredne kulture i otvorile prostor da pšenicom bude zasađeno 675.000 hektara, što je, kako kaže, rekord koji u Srbiji nije zabeležen od ranih 90-ih godina.

Za poljoprivredne proizvođače 2017. godina je bila najteža, budući da je bila ne samo sušna, već i izuzetno topla godina u kojoj su sve prolećne kulture značajno podbacile„, rekao je Saković.

Kako je dodao, taj „podbačaj“ nije bio toliko strašan za jesenje poljoprivredne kulture, navodeći uljanu repicu i pšenicu.

Viškovi za izvoz pšenice procenjeni su na oko 1,1 milion tona u odnosu na 1,2 miliona tona koliko je izveženo ranije. To nije neki značajniji podbačaj, oko 8-9 odsto. Kada je u pitanju uljana repica, kultura koja je sve više zastupljena kod nas, tu stvari stoje najbolje, budući da je ukupan rod bio skoro 100 odsto veći nego prethodne godine„, objašnjava Saković.

Govoreći o ječmu, on je rekao da će izvoz te poljoprivredne kultura biti nešto veći nego prethodne godine.

Kada je reč o prolećnim kulturama, najviše su podbacili soja i kukuruz, a nešto manje suncokret, naveo je Savković, i precizirao da je kod suncokreta taj podbačaj oko 10 odsto.

Ozbiljne probleme imali su proizvođači soje, i to ne samo zbog suše, već i zbog napada grinje, usled čega su mnoge parcele, kaže on, ostale bez roda.

Prošla godina je bila teška godina za soju, prinosi su podbacili za čak 50 odsto„, podvukao je Saković.

Navodeći da proizvedena količina soje podmiruje domaće potrebe, on je rekao da je i pored toga bilo potrebe za značajnim uvozom soje, te da je od septembra do danas uvezeno oko 150.000 tona.

Na proleće ćemo verovatno imati viškove i moraćemo da izvozimo soju, a da li će cena na međunarodnom tržištu biti veća ili manja to u ovom trenutku niko ne zna, možda ćemo imati sreće pa oni koji su uvezli soju prođu i bolje„, ocenjuje Saković.

Srbija je najpoznatiji izvoznik kukuruza, kaže Savković, budući da je to osnovna poljoprivredna kultura koja se u našoj zemlji seje na najvećim površinama, najviše rodi, izvozi, pa čak i najviše troši i prerađuje.

Prošle godine smo izvezli oko 2,5 miliona tona, a imali smo rod oko 8 miliona tona. Ove godine imamo rod četiri miliona tona, a izvozni viškovi za kukuruz su oko 800.000 tona„, rekao je Saković.

On je napomenuo da je 2017. godina bila pozitivna za proizvođače poljoprivrednih kultura, ali i obrazložio da se te kulture ne mogu posmatrati kalendarski, već „od žetve do žetve“.

Ako posmatramo tako, sigurno je da će svi koji se nalaze u tom lancu imati gubitke, počevši od proizvođača, preko onih koji skladište i transportuju robu, do onih koji njom trguju na svetskom tržištu. Ti gubici su između 600 miliona i milijardu evra za onaj deo robe koji će biti manje izvezen i u zavisnosti od toga da li ćemo uključiti baš sve učesnike u tom lancu„, zaključuje Saković.