Poljoprivredni proizvođači u Srbiji su ove godine šećernom repom zasejali oko 30.000 hektara, što je polovinu manje nego prošle godine, pa će, zavisno od prinosa, šećera jedva biti dovoljno za domaće potrebe, ali ne i za izvoz, rekao je danas stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran.
On je agenciji Beta kazao da Srbija ima kvotu za izvoz šećera u EU od 180.000 tona i da je pre više godina traženo da se poveća na 220.000 tona jer je tom kulturom zasejavano preko 100.000 hektara.
Prostran je kazao da je maksimalna godišnja proizvodnja šećera u Srbiji bila 700.000 tona, što je znatno iznad domaćih potreba od oko 200.000 tona.
Dodao je da su se prilike na tržištu Evrope promenile jer je 2015. godine liberalizovano i dozvoljen je uvoz šećera od trske čija je proizvodnja jeftinija.
„Industrija šećera od šećerne repe je u velikoj krizi jer je proizvodnja te namirnice od trske jeftinija, između ostalog i zbog toga što je to višegodišnja biljka“, rekao je Prostran.
Uslovi za setvu šećerne repe su ove godine, kako je rekao, bili teški zbog suše u martu kada se ova nekad nazvana „kraljica polja“, a morala je da se zaseje u tom roku da bi se zbog nižih temperatura izbegla opasna bolest repina pipa.
„Proizvodnja šećerne repe je u velikoj krizi i nije isključeno da će setva te kulture biti znatno manja i da neće biti dovoljno sirovina za rad poslednjih četiri-pet šećerana u Srbiji“, rekao je Prostran.
Nekada je, prema njegovim rečima, osim Crne Gore svaka republika bivše SFRJ, pa i Slovenija, imala šećeranu, bilo ih je 15, jer su se gradile novcem iz posebnog fonda, finansiranog od prodaje šećera, pa je problem nedostatka sirovine rešavan uvozom repe oko koje su se otimale šećerane.
Za kompaniju Sunoko u čijem je vlasništvu tri šećerane ove godine je, kažu u toj firmi, repom zasejano 22.000 hektara, što je 30 odsto manje nego prethodne.
„Razlog tome je razočarenje proizvodjača u ovu kulturu zbog niskih prinosa u prethodnoj godini i ozbiljnih problema sa masovnom pojavom truleži korena šećerne repe i nižom otkupnom cenom zbog dramatičnog pada cene šećera na svim tržištima“, rekli su agenciji Beta u toj kompaniji.
Dodatni razlog smanjenja površina pod šećernom repom je, kako navode, i pritisak povećane proizvodnje šećera od trske jer se sirovi šećer od šećerne trske sve više uvozi u Evropu i rafiniše.
U Sunoku kažu da će sve tri fabrike raditi u narednoj kampanji i da će zasejane površine obezbediti dovoljno šećera za domaće tržište, ali ne i za podmirivanje kompletne kvote za izvoz u zemlje EU.
„Sa zasejanih površina, zavisno od ostvarenih prinosa, u Srbiji može biti proizvedeno od 230 do 260 hiljada tona, a potrošnja u našoj zemlji je oko 200.000 tona“, rekli su u Sunoku.