Nagli skok cena pšenice i kukuruza na Produktnoj berzi u Novom Sadu za oko 10% uzrokovan je rastom cena tih žitarica na svetskom tržištu zbog povećane tražnje u zdravstvenoj krizi zbog pandemije, rekao je direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica Žita Srbije, Vukosav Saković.
On je za Betu rekao da potražnja žitarica u svetu radi obezbeđenja prehrambene sigurnosti raste, pre svega kod velikih potrošača kao što su Kina, Bliski istok i afričke zemlje, a da cene u Srbiji pariraju svetskim cenama.
Berzanski ugovori na Produktnoj berzi u Novom Sadu krajem prošle nedelje za kukuruz zaključivani su po cenama od 18,50 do 19,40 dinara po kilogramu bez poreza na dodatu vrednost (PDV), dok su ugovori o isporuci robe u luci zaključivani po ceni od 19,40 do 19,90 dinara po kilogramu bez PDV-a.
Cena kukuruza danas je nastavila da raste i skuplji je oko 30 para, a pre godinu dana kukuruz je bio 36% jeftiniji i koštao je 14,10 dinara bez PDV.
Pšenicom se protekle nedelje trgovalo u širokom cenovnom rasponu od 20,50 dinara po kilogramu na početku nedelje do 22,50 dinara po kilogramu bez PDV-a, što je više za oko 11% u odnosu na prethodnu nedelju. Cena je danas na berzi stagnirala.
Poskupela je i soja i prodavana je po 46 dinara bez PDV, a godinu dana ranije koštala je oko 36 dinara po kilogramu.
Saković je rekao da je drugi razlog povećanja cene pšenice suša i otežana setva u Rusiji.
Dodao je da se očekuje da se u Srbiji, zbog rasta cene, pšenicom zaseju veće površine, odnosno oko 600.000 hektara, dok je prošle godine pod tom kulturom bilo oko 560.000 hektara.
On je rekao da je pšenicom, pre nedavnih kiša, bilo zasejano samo 10% planiranih površina, ali je ovih dana, gde je mehanizacija mogla da uđe u njive, setva nastavljena.
– Trebalo bi da se u optimalnom roku do kraja oktobra zaseje bar trećina planiranih površina ili oko 200.000 hektara – rekao je Saković.
Proizvođači žitarica u Srbiji praktikuju, kako je rekao, da dok im cena raste da ih ne nude na prodaju u očekivanju maksimalne cene. Ipak, izvoze se, prema rečima Sakovića, manje količine od nekoliko hiljada tona u afričke zemlje, a jedan od razloga za skroman izvoz je i nedostatak slobodnih barži, jer su zauzete izvozom kukuruza.