Afrička kuga svinja stvara ogromne troškove uzgajivačima i dodatno obara prihode u stočarstvu koje je već pogođeno skupim cenama hrane za životinje i goriva, a sve manji stočni fond može dovesti do daljeg rasta cena mesa
Broj svinja u Srbiji od 2006. do 2021. godine opao je za skoro trećinu na 2.868, pokazuju podaci RZS-a. Kao posledica toga, na listi zemalja i teritorija po broj svinja koje sastavlja Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), Srbija je u tih 15 godina pala sa 31. mesta na 37. mesto.
Proizvođačke cene u svinjarstvu skočile su za 63,1% u julu ove godine u odnosu na isti mesec 2021. U avgustu su na godišnjem nivou cene mesa povišene za 23,7% dok su u julu porasle za 25,6% u poređenju sa istim periodom. U poslednje vreme, rat u Ukrajini stvorio je dodatne pritiske na domaćinstva jer je izazvao velika poskupljenja nafte i cena hrane.
Noviji izazovi za poljoprivrednike samo su deo jednačine jer se oni u industriji već godinama bore sa velikom konkurencijom mesa iz uvoza ali i opasnih bolesti koje mogu imati pogubne ekonomske posledice za stočare. Najveći trgovinski partner Srbije je Evropska unija a ona sama je najveći izvoznik svinja i proizvoda od svinjskog mesa u svetu.
“Aktivnost uzgoja svinja ima najveći udeo u poređenju sa drugim sektorima industrije mesa, sa 8,5 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje 27 država članica EU. Globalna potražnja za svinjskim mesom raste, što bi moglo dovesti do povećanja proizvodnje u Evropi,” navodi Evropska agencija za bezbednost hrane.
Skoro ceo uvoz svežeg i smrznutog svinjskog mesa u Srbiji dolazi iz EU, pokazuju podaci RZS a broj uvezenih tona mesa već neko vreme raste.
Međutim, osim tradicionalnih, tržišnih problema konkurencije i uticaja geopolitike, na svinjarstvo utiče i afrička kuga svinja – bolest koja je već nekoliko godina prisutna u svetu.
Srbija je pritom obeležena kao jedna od ključnih tačaka u širenju bolesti. “Nakon pojave prvog slučaja, na osnovu rezultata genotipizacije, poreklo virusa nije moglo da se utvrdi niti način njegovog unošenja, zbog toga što je veoma stabilan genom virusa. Međutim, kako je hranjenje ostacima iz ljudskog lanca ishrane česta praksa u seoskim gazdinstvima u Srbiji, uz postojeći nizak nivo biosigurnosti, pretpostavlja se da je virus donet sa mesnim proizvodima iz susednih, već zaraženih država,” rekla je za Bloomberg Adriju Jasna Prodanov Radulović iz Naučnog instituta za veterinarstvo u Novom Sadu.