Promene na tržištu vina teraju vinare da se prilagođavaju. Nove generacije kupaca imaju veće prohteve nego njihovi roditelji, znaju šta žele i spremni su da odvoje više novca da bi to dobili.
Sve češće možemo videti nova vina u ponudi, iz novih vinograda i novih vinarija. U srpskom vinarstvu se već neko vreme stvari menjaju pa se umesto kvantiteta ide na kvalitet. Uspeh na međunarodnim takmičenjima dao je vetar u leđa vinarima Srbije. Izvoz je postao značajan deo svakog ozbiljnog biznis plana. Najviše vina završi na tržištima Rusije i Bosne i Hercegovine, dok se najmanje izvozi na tržište EU i SAD, ali se tamo izvozi ono najkvalitetnije što Srbija ima da ponudi.
Tržište Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država se značajno razlikuje, i po regulativama i po ukusu potrošača. Ako razmišljate o izvozu na Zapadna tržišta ovo su neke stvari koje morate da znate o njima.
Tržište vina u ekspanziji
Na globalnom nivou, tržište vina tokom 2017. godine je vredelo preko 300 milijardi dolara, a sa prosečnim rastom od 5% godišnje, očekuje se da će za nekoliko godina dostići 400 milijardi. Iste godine, proizvodnja vina u EU je činila oko 56% ukupne svetske proizvodnje vina.
Verovali ili ne, skoro polovinu tražnje na tržištu vina EU i SAD čine generacije rođene između 1985. i 2000. godine – takozvani milenijalci. Uticaj ove demografske kohorte je toliko veliki, da je osetan u svakoj fazi procesa proizvodnje vina. Oni se interesuju za sve, od tretiranja zemljišta na kome se uzgaja grožđe, do toga da li je lokalni proizvođač grožđa adekvatno plaćen.
Ko su milenijalci i šta žele?
Generacije rođene u periodu 1985-2000. nazvane milenijalci se značajno razlikuju od prethodnih generacija – popularno nazvanih Generacija X (rođeni u periodu 1960-1985) i Bejbi bumeri (rođeni u periodu 1945-1960) – u svim segmentima života.
Milenijalci su non stop onlajn, na internetu traže i daju savete, i najvažnije – kupuju onlajn. Osim toga, vode računa o ishrani, zdravom , o poreklu robe koju kupuju. Umesto da robu kupljenu u prodavnici ili na pijaci stave u kesu, staviće je u ceger koji neće zagađivati okolinu. Naklonjeni su organskim proizvodima i spremniji su da probaju nove stvari u poređenju sa starijim generacijama. Njih takođe zanima kako se proizvodi ono što oni žele da kupe, drugim rečima, žele da znaju da se proizvodi u skladu sa njihovim principima – organsko, lokalno, od autohtonih sorti, na tradicionalan način, sa fer odnosima i podelom zarade.
Kad je vino u pitanju milenijalci kupuju količinski manje, ali traže kvalitetnije proizvode. Cena im nije problem, ali mora da bude u skladu sa realnim kvalitetom vina. Njih ne zanimaju vina koja se proizvode masovno. Oni žele vina iz malih serija, malih vinarija iz novih, za njih neistraženih, krajeva sveta. Njih zanima vino koje ima svoju priču i svoj identitet.
Istraživanja govore da je preko polovine njih spremno da aktivno traži retka, nepoznata i arhivska vina. Drugim rečima ako pred njih stavite kaberne koji je sveprisutan i prokupac, veća je verovatnoća da će izabrati prokupac jer je u pitanju nova, nepoznata sorta autohtona za neko područje koje je za njih čista egzotika.
Ali budite oprezni ako želite da prodate vino milenijalcima. Iako su spremni da plate kvalitetno vino, nisu spremni da plaćaju više nego što ono vredi. Još gore prolaze oni za koje se pomisli da se lažno reklamiraju. Greške se skupo plaćaju, a loš glas se preko interneta širi brže nego ikada do sada.
Prilika za vina iz Srbije
Sorte kao što su prokupac, krokan, morava, tamjanika, pogotovo crna tamjanika, mogu naći svoje kupce na Zapadu. Ali vinari moraju biti spremni da na ta tržišta plasiraju najbolje što imaju, i da tu lestvicu stalno podižu. Moraju biti spremni i na uključivanje potrošača u proizvodnju, na edukaciju i komunikaciju sa njima, pa i na njihove kritike koje su vidljive celoj onlajn zajednici. Kvalitet, autentičnost i egzotičnost će u tom slučaju sigurno biti nagrađeni.