Višnja je, uz malinu, kupinu, jabuku i šljivu, jedan od najvećih izvoznih proizvoda Srbije. Na teritoriji Srbije najpoznatije su sorte hajmanova i oblačinska višnja. Oblačinska višnja popularnija je kod prerađivača zbog većeg udela suve materije i boljeg ponašanja ploda tokom prerade, dok je hajmanova, s druge strane, popularnija zbog krupnijeg ploda i lakše manipulacije tokom berbe.

Osnovna prerada višnje širom Srbije podrazumeva uglavnom pranje višnje, kalibrisanje, iskoštičavanje višnje na izbijačicama, smrzavanje višnje u tunelima, i pakovanje višnje ili dalju preradu. Ponekad višnja može da bude pretvorena u kašu pužnom pumpom, te se transportuje sa košticama, koje se tokom dalje prerade uklanjaju.

Sušenje višnje

Jedan od novijih načina za preradu višnje je sušenje. Višnja se može sušiti u identičnim sušarama na kojima se suše šljive, sa osvrtom na to da mreža na lesama mora biti češće strukture da bi se višnja kasnije lakše odvojila od lese.

Višnja se prvo zamrzne, zatim se odstrane koštice i nakon toga se pristupa sušenju. Smrznuta višnja se poređa na lese u jednom redu i ubaca u sušaru gde se suši pod strujom vrelog vazduha. Obično se suši do 20-30% vlage, da bi se izbeglo „pečenje“ višnje.

Početna temperatura iznosi od 75°C do 78°C a krajnja od 50°C do 60°C. Temperatura vazduha se kreće od 85°C do 90°C, a krajnja od 60°C do 65°C, pri čemu sušenje traje od 16 do 18 sati. Višnja ovim tretmanom i sadržajem vlage ostaje sočna, koncentriše se njen specifičan ukus i aroma, i što je najvažnije, ima dug rok trajanja bez upotrebe ikakvih konzervanasa.

Pretpostavlja se da konzumiranjem sušene višnje, njeni činioci utiču na smanjenje rizika oboljenja od: dijabetesa, srčanih bolesti. Takođe, smatra se da pomaže boljem varenju i boljem funkcionisanju mokraćnih kanala.

U osušenom obliku, može se koristiti za pripremu deserata i može se direktno konzumirati. Kućne sušnice su izuzetno učinkovite i višnja se u njima može sasvim solidno osušiti.

Autor: D.Č.