Reklama

Na tržištu Srbije ni 50 odsto mleka ne spada u “ekstra klasu” i kvalitet je jedan od najvećih izazova i zadataka u ovoj industriji budući da će taj procenat morati da bude stoprocentan kako se budemo približavali EU, ističu predstavnici tog sektora.

Tržište mleka i mlečnih proizvoda je grupa koja ima prostora za unapređenje i mogućnost popravke i moramo da radimo na kvalitetu mleka i da pripremamo naše proizvođače za izlazak na evropsko tržište, kaže sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović.

“Važno je da kvalitetom dobijemo tu bitku”, ističe on i dodaje da je u Srbiji danas oko 40 odsto mleka ekstra kvaliteta, a da je ostatak van potrebne zone kvalteta.

To, kako objašnjava, ne znači da ostalo mleko nije dobro, već da nije u takvoj zoni ektra kvaliteta i na tome se mora ozbiljnije poraditi.

Budimović ističe da su naši proizvodi koje izvozimo na strana tržišta zadovoljavajućeg kvaliteta i kao primer naveo feta sir koji se najviše izvozi na rusko trižište.

“Tržište mleka i mlečnih proizvoda je grupa koja ima prostora za unapređenje i mogućnost popravke”, rekao je Budimović.

Predsednik UO Udruženja proizvođača mleka Ljubiša Jovanović rekao je Tanjugu da je u Srbiji mleko ekstra klase zastupljeno sa ne više od 45 odsto od svog mleka koje se otkupljuje.

Navodi da je najveći izazov kada je u pitanju ova oblast kvalitet i da su najveći problemi sektora nekonkurentnost, kako što se tiče tehnologije, tako i znanja i svega drugog.

“U prethodnom periodu vodila se jako loša politika, sa izuzetkom poslednje dve, tri godine od kada imamo dobru saradnju sa vladom i praktično ti efekti su se već pokazali”, istakao je Jovanović ističući da se ne može tako brzo doći do rezultata “jer je stanje dugo bilo zapušteno”.

“To je jedan dugotrajan proces i svaki poremećaj koji prekine razvoj, kasnije uzme znatno više vremena. Kvalitet je najveći izazov koji možemo da očekujemo kada sredimo stanje u sektoru”, naveo je Jovanović.

Kako kaže, još uvek smo daleko od evropskog kvaliteta, a u Evropi ekstra klasa je jedina priznata klasa koja se proizvodi i otkupljuje.

On je objasnio da je situacija u Vojvodini daleko bolja nego u ostatku Srbije što se kvaliteta mleka tiče.

U narednim godinama najveći zadatak svih nas treba da bude da se pozabavimo edukacijom farmera u centralnoj Srbiji, naveo je Jovanović.

Predstavnici tog udruženja još ranije su ukazali da bilo važno dati prelazni rok i vreme onima koji žele da unaprede kvalitet, kao i da bi trebalo napraviti drugačiju kasifikaciju kada je u pitanju davanje subvencija.

Predstavnici Centra za investicije FAO (Organizacije UN za hranu i poljoprivredu) nedavno su na kongresu mlekarstva održanom u Beogradu istakli da Srbija ima malo grla stoke na farmama kada je reč o malim proizvođačima (svega 2, 8 krava po gazdinstvu).

Kod čak 95 odsto malih proizvojača kvalitet mleka nije u skladu sa standardima EU, dok kod velikih 70 odsto mleka zadovoljava standarde EU. Kod srednjih proizvođača, 62 odsto mleka ima zadovoljavajući kvalitet.

Takođe su ukazali na to da mlekarska industrija u Srbiji prima 70 odsto ukupne podrške u celom sektoru agrara, odnosno da taj sektor dobija veću finansijsku pomoć nego ratari ili drugi poljoprivredni proizvođači.

Oni ističu i da je u zemljama EU u proteklih pet godina opao nivo finansiranja mlekarske industrije i da je indeks cena u mlekarskoj industriji od prošle godine porastao za 23 odsto.

Inače, predstavnici resornog ministarstva nedavno su najavili da će premije za mleko ostati sedam dinara za litar, a još se razmatra da li će ostati i zaštitne mere na uvoz mleka i mlečnih proizvoda. Stav o tome očekuje se iduće nedelje.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da će se prilikom donošenja te odluke voditi računa da se, pre svega zaštite domaći proizvođači mleka.

On je podsetio da je vlada pre godinu i po dana uvela zaštitne mere u cilju da zaštiti pre svega mlekarski sektor i sektor mesa administrativnim putem i kako nas ne bi “preplavilo” mleko iz EU koje je tad postojalo kao višak.

Neki podaci ukazuju da je na nivou EU u poslednjih godinu i po dana uloženo oko milijardu i po evra kako bi se izborili sa problemom viškova mleka.