U mnogim zemljama trend uzgoja pčela u urbanim sredinama sve je prisutniji. U velikim gradovima Severne Amerike i Evrope urbano pčelarstvo se već uveliko razvija. Naša zemlja je tek počinje da prati te trendove, pa ćemo možda uskoro i mi viđati košnice na nekim krovovima zgrada.
Urbano pčelarstvo je popularno svuda, u Parizu, Njujorku, Londonu, Beču. U svim ovim gradovima na krovovima zgrada nalaze se košnice. Ovo je odlilčan način da se i onim ljudima koji žive u gradu omogući da se bave pčelarstvom. Udruženje pčelara u Beogradu počelo je sa aktivnostima promovisanja upravo ovog načina pčelarenja, pa su tako sada započeli pregovore sa nekim amasadama u ovom gradu da se na njihovim krovovima postave košnice.
Razvoj gajenja pčela u velikim gradima je evidentan. Međutim, ono što brine mnoge koji bi se možda i odlučili na ovakav vid pčelarstva je pitanje da li su i koliko urbane sredine povoljnije za uzgoj pčela od ruralnih sredina.
„Mnogi ljudi ne znaju, ali urbana sredina je mnogo humanija za pčele od ruralnih. To se posebno odnosi na mesta gede je razvijena poljoprivreda, odnosno gde se jako puno koriste hemijski preparati za gajenje biljnih kultura“, objašnjava naš sagovornik Stanko Rajić, član Udruženja pčelara u Beogradu.
On dodaje da je osnovni zadatak pčelara da edukuje poljoprivredne proizvođače koji koriste ova hemijska sredstva, ali one firme koje ta sredstva prave kako da ih koriste da ne bi naštetili pčelama. I ističe da ukoliko ne bi bilo pčela, za 3 godine ne bi bilo ni života na zemlji.
A ako neko ko živi u gradu želi bi da se bavi ovom granom poljoprivrede, može se obratiti ovom udruženju ili našem sagovorniku, Stanku Rajiću koji je koordintor urbanog pčelarstva u Beogradu.
Urbano pčelarstvo podrazumeva držanje i održavanje košnica sa pčelama na ravnim krovovima zgrada, gradskim parkovima i dvorištima u gradu. Za ovaj vid gajenja pčela može se slobodno reći da je ono i pravi odgovor ekološki svesnih građana i društveno odgovornih kompanija i institucija, odnosno onih koji su prepoznali značaj pčele u ekosistemu doprinesu očuvanju biodiverziteta biljaka, pčela i prirode.
Sagovornik: Stanko Rajić, član Udruženja pčelara u Beogradu