Zabrana izvoza svinja, mesa i prerađevina iz dela Srbije u Crnu Goru verovatno će više pogoditi domaću prerađivačku industriju nego one koji su na to tržište direktno izvozili svinjetinu. Razlog je to što je izvoz ove vrste mesa, ne samo u Crnu Goru, već i u druge oklone države prošle godine bio skroman, kaže za Politiku Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije

– U ceo Cefta region izvezli smo oko 1.100 tona svinjskog mesa, za 2,5 miliona evra, ali i 10.850 tona proizvoda od mesa u vrednosti od 34,3 miliona – naglašava naš sagovornik. Dodaje da su ovo zbirni rezultati u 2021. za sve države ali da smo najviše izvozili u Bosnu i Hercegovinu, a potom i u Crnu Goru i Makedoniju.

Ovo pitanje postalo je aktuelno kada je Crna Gora nedavno ažurirala liste i zbog sprečavanja širenja afričke kuge (AKS) stopirala uvoz svinja iz Pirotskog, Zaječarskog, Borskog, Braničevskog i Podunavskog okruga. Zabrana je uvedena i Severnoj Makedoniji i desetini drugih država koje se bore sa ovom smrtonosnom bolešću svinja koja je pretnja njihovim ekonomijama. Nije dozvoljen tranzit pošiljki živih domaćih i divljih svinja, mesa i proizvoda od domaćih i divljih svinja.

U Crnoj Gori još nije zabeležena pojava ove bolesti, dok su prvi slučajevi AKS u Srbiji prijavljeni u avgustu 2019. u tri sela u okolini Mladenovca. Čini se neobičnim da Crna Gora baš u ovom trenutku donosi odluku da zabrani uvoza mesa. Veterinarske službe uspele su tada u kratkom periodu da bolest stave pod kontrolu na toj teritoriji. U međuvremenu prijavljeni su slučajevi i u još nekoliko okruga, ali je Ministarstvo poljoprivrede uvelo regionalizaciju što znači da samo iz područja koja su zaražena nema trgovine dok su ostali delovi Srbije slobodni za izvoz svinja i mesa.

Budimović kaže da je zabrana koju su Crnogorci primenili u skladu s odlukama Međunarodne organizacije za zdravlje životinja (OIE).

– I Srbija takve mere sprovodi prema drugima. Ova bolest se brzo širi u svetu i kako je koji okrug zaražen, države uvoznice reaguju i podižu rampe – objašnjava on. Napominje da Srbija nije neki veliki izvoznik svinjetine. Rusija je, dodaje, postigla samodovoljnost proizvodnje i tamo isporuke ne odlaze, dok je Evropska unija i dalje zatvorena ali postoje najave da bi mogli da dobijemo dozvolu i za to tržište. Smatra da je trenutno mnogo važnije da proizvodnjom podmirimo domaće potrebe i što manje uvozimo.

Poslednje dve godine cene ove vrste mesa znatno su smanjene u Evropi zbog tržišnih viškova. Velikim proizvođačima, posebno u Nemačkoj, postale su interesantne za osvajanje i manje evropske države, poput Srbije. Najveću pometnju napravila je Kina koja se od 2018. bori s afričkom kugom svinja i ogromnim gubicima stočnog fonda i industrije. Subvencionisanjem domaće proizvodnje uspeli su prošle godine da vrate rezultate koje su imali pre pojave ove bolesti. Rojters je nedavno objavio da je uvoz mesa u Kinu u 2021. smanjen za 5,4 odsto, što su znatne količine budući da Kina godišnje uveze oko devet miliona tona, a više od polovine je upravo svinjetina.

– Kina je posle pojave afričke kuge svinja i rasta cena hrane za životinje napravila korak da ojača sopstvenu proizvodnju i ne zavisi od uvoza mesa iz EU. Tako su velike količine ostale u Evropi jer proizvođači nisu mogli odjednom da zaustave proizvodnju. Zbog hiperprodukcije, viškovi su se prelivali i u manje države – objašnjava Budimović. Dodaje da je cena svinjetine u EU 2021. pala na prosečnih 2,15 evra.

– Kod nas je cena tovljenika trenutno 170 do 180 dinara po kilogramu, što donekle zadovoljava proizvodnju kod farmera. Uvoz svinjskog mesa je vrednosno smanjen, u odnosu na 2020. jer su naši proizvođači postali konkurentni evropskim – kaže Nenad Budimović.

Prema njegovim rečima, očekuje se da ove godine krene izvoz visokokvalitetnih proizvoda s dodatom vrednošću, tipa kulena, šunke jer smo slobodni od klasične kuge svinja. Smatra da tu treba tražiti šansu i kompenzovati to što ne izvozimo sirovinu gde nismo konkurentni, ali jesmo sa specifičnim proizvodima.