Svetsko stanovništvo je u stalnom porastu i neophodno je pronaći održiv način da se svi stanovnici planete prehrane. U tom smislu odgovorno poslovanje, zasnovano na cirkularnom metodu, može da donese važne rezultate: uštedu, više hrane i manje otpada
O temama kao što su cirkularna ekonomija, reciklaža, štednja energije i nove tehnologije u poljoprivredi govorilo se na trodnevnom Kongresu zelene ekonomije (Green Economy Congress) koji je održan u Privrednoj komori Beograda i na Geografskom fakultetu u Beogradu.
Grigoris Hadžikostas, šef Odeljenja za razvoj poslovanja u Institutu Biosens u Novom Sadu, održao je predavanje ”Inovacije u cirkularnoj ekonomiji: Zatvaranje kruga u agrobiznisu” na ovogodišnjem, drugom po redu Kongresu o zelenoj ekonomiji. Hadžikostas je objasnio da cirkularno poslovanje podrazumeva četiri koraka: proizvodnju, potrošnju, valjano upravljanje otpadom i na kraju ‒ njegovu ponovnu primenu.
”Upravljanje otpadom odnosi se na reciklažu a konkretna rešenja u praksi ‒ kao što su ponovna upotreba vode iz domaćinstava i primena tehnologija uz koje se od određenog sortiranog otpada mogu proizvoditi đubriva ili sirovine za neke druge proizvode ‒ mogu dosta da pomognu u štednji energije i resursa”, rekao je.
Hadžikostas je naglasio da odgovorno poslovanje zasnovano na cirkularnom metodu može da donese važne rezultate: uštedu, više hrane i manje otpada. Dodao je da su prirodni resursi ograničeni ali da nove ideje i saznanja, ulaganja u istraživanja i podrška onima koji se bave cirkularnom ekonomijom ‒ mogu da prevaziđu tu ograničenost, posebno u poljoprivredi.
Kada je reč o potrošnji i proizvodnji hrane, Hadžikostas je ukazao na statističke podatke i dao neke praktične primere prevazilaženja raskoraka između buduće potražnje za hranom i njene raspoloživosti. Ukoliko se svetsko stanovništvo bude brojčano uvećavalo istim tempom i na isti način bude zadovoljavalo potrebe za hranom ‒ jasno je da će to zahtevati drugačija, održiva rešenja u proizvodnji životnih namirnica, rekao je. U slučaju da se ništa ne preduzme, stručnjaci predviđaju da će do 2050. godine rasti globalna potražnja za hranom, i to u vrednosti od čak 1,6 biliona dolara.
Proizvodnja alternativnih proteina
Deo predavanja je bio posvećen proizvodnji alternativnih proteina. Četvrta industrijska revolucija zahteva da se sagledaju i drugi mogući načini ishrane. Pored mesa koje se dobija uobičajenim načinom proizvodnje, u ishrani se ‒ kao alternativni izvor proteina ‒ mogu koristiti i insekti, rekao je Hadžikostas. „Insekti se brzo razmnožavaju i mogu da osiguraju velike količine hrane za relativno kratko vreme. Još jedna od prednosti je što takav način obezbeđivanja hrane manje zagađuje životnu sredinu od klasične industrije za preradu mesa.”
Svoje izlaganje je upotpunio podacima dobijenim u istraživanju u Velikoj Britaniji. Naime, čak 22 odsto građana Velike Britanije konzumira proteine iz izvora koji nisu meso, dok je 10 odsto njih spremno da proba da meso zameni insektima.
Još jedno od mogućih rešenja je meso uzgojeno u laboratorijama, naveo je Hadžikostas i dodao da velike svetske kompanije koje se bave proizvodnjom hrane već koriste takvo meso i da taj trend „pokazuje tendenciju rasta”.
”Tržište poljoprivrednih proizvoda raste velikim ubrzanjem i sve se više globalizuje, tako da održivost i produktivnost u poljoprivredi moraju ojačati”, zaključio je.
Kongres su organizovali Grupa za analizu i kreiranje javnih politika i udruženje „U mreži” uz podršku Evropske zelene fondacije.