Proizvođačima kada plate berače, ostaje od četiri do pet dinara po kilogramu, što kako tvrde, ne podmiruje ni najosnovnije troškove proizvodnje.

Iako ni sa početnom cenom od 10 dinara proizvođači šljiva u Toploci nisu mogli da podmire ni najosnovnije troškove proizvodnje, posle samo dva dana otkupa, cena šljive „stenlej” smanjena je za dinar odnosno dva, u zavisnosti da li se predaje tvrda i ručno brana bez peteljki, ili se prodaje „rinfuz”.

Proizvođačima kada plate berače, ostaje od četiri do pet dinara po kilogramu, što kako tvrde, ne podmiruje ni najosnovnije troškove proizvodnje, pa će ove godine svi oni koji imaju pre svega finansijske mogućnosti, šljivu umesto u preradu, staviti u kazan i peći rakiju koja je mnogo isplativija kada se proda. Proizvođači tvrde i da osim što je ove godine dobro rodila, šljiva odavno nije bila boljeg kvaliteta, ali sve to nije uticalo da sadašnja cena bude četiri puta manja od prošlogodišnje.

Razlog ovako niske cene, poljoprivrednici samo mogu da pretpostave i nagađaju, a mnogi, kažu, da su zatečeni po njima smišljenom odlukom države da kako kažu „dokusuri” i uništi selo i seljake, jer prećutno dozvoljava da ih lokalni nakupci i monopolisti ucenjuju i nude im ponižavajuće nisku cenu.

– Ko zadnji izađe iz sela, nek ugasi seosku rasvetu tamo gde je ima. Ovakvom cenom ne da su obesmislili poljoprivrednu proizvodnju i život i opstanak mladih na selu, nego će mnoge ratare i domaćine doterati na prosjački štap i socijalu. Za četiri do pet dinara po kilogramu koliko nam ostane kada platimo berače, ne možemo ni uloženi novac da vratimo, a ne da nešto zaradimo i ulažemo u narednu godinu. Uvek je bilo loše, ali je ovo sada dotaklo dno – kaže Saša Stanković iz Stare Božurne. On dodaje da su šljive ove godine dobro rodile, te da je kvalitet najbolji u poslednjih desetak i više godina, ali da sve to nije dovoljno da bi se njihov proizvod naplatio po realnoj ceni.

Informaciju, kako se u konkretnom slučaju došlo do cene od osam do devet dinara za kilogram šljive, niko od nadležnih službi ne samo na lokalu, već i na nivou republičkih ministarstava, nije mogao da kaže. U Ministarstvu poljoprivrede uputili su nas na Ministarstvo trgovine, gde smo dobili odgovor da država kontroliše i određuje cenu samo hleba i lekova.

Sve cene u Srbiji formiraju se po zakonu ponude i potražnje, izuzev maksimalno propisane cene hleba i cene lekova, koji se izdaju na recept a koje država kontroliše. Sve druge se formiraju na slobodnom tržištu – rekli su u ministarstvu. Ipak, oni su nas uputili na Komisiju za zaštitu konkurencije, od kojih smo zatražili informaciju kako, ko i po kojim kriterijumima je ove godine odredio početnu otkupnu cenu od deset a već posle nekoliko dana nakon toga osam i devet dinara za kilogram šljive.

Komisija nije upućena u postojanje bilo kakve forme, jasno propisanog postupka odnosno metodologije, od bilo koje lokalne samouprave koja bi se koristila prilikom obračuna i formiranja tržišnog kotiranja cene šljive. Slično je i sa ostalim poljoprivrednim proizvodima iz kategorije voća – navode u komisiji. Međutim, za njih je interesantna informacija da je cena određena eventualnim dogovorom između otkupljivača, što može predstavljati povredu konkurencije iz člana 10 Zakona o zaštiti konkurencije, te da to može biti predmet daljeg postupka komisije. Kažu da ukoliko se dostavi potrebna dokumentacija i dokazi u vezi sa dogovorom za cenu šljive, a u kome su učestvovali samo otkupljivači, iako po zakonu u formiranju cene moraju da učestvuju i proizvođači, to može biti predmet njihovog rada i provere.

Prema dostupnim podacima pod zasadom šljive na teritoriji prokupačke opštine ima više od 2.000 hektara, a u proseku se godišnje otkupi preko 2.500 vagona šljive. Najzastupljenija sorta je „stenlej”, dok su zasadi „čačanske lepotice”, „čačanske rane” i „čačanske rodne” zasađeni na manjim površinama. Procena je da će prosečan rod šljive ove godine biti od 10 do 15 tona po hektaru.